Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.455
SRBIJA JE SHVATILA, I POBEDILA!
ponedeljak, 21 maj 2012 MILAN DAMJANAC
Nikolićeva sreća je u tome da ga je Boris, ne shvatajući, približio narodu ogromnim poniženjima kojima ga je izložio
Čudo jedno kako vlast opije čoveka, učini ga isuviše moćnim, stvori mu privid besmrtnosti i nedodirljivosti i otupi mu čula. Otupi mu čula toliko da on zaista ne vidi, ne čuje niti oseća u šta se pretvorio. Nije ni čudo što su se nekad u starom Rimu trijumfatori vozili u velikim kočijama s četiri točka koja su vukla dva bela konja, a lice i telo bi im bilo obojeno u crveno, dok im je masa klicala. Međutim, za razliku od današnjih, tadašnji običaji su uključivali i jedan kuriozitet. Naime, iza trijumfatora je stajao rob i držao lovorovu krunu iznad glave gospodara (bez da je dotakne). Ovaj rob je imao i zadatak da trijumfatoru stalno šapuće u uho „memento mori“ (seti se da si smrtan). Neki izvori navode da je vikao „Respica te, hominem te memento “ (osvrni se, ti si samo čovek). Tako je Tadić negde usput zaboravio da je samo čovek, a ne Bog. Zaboravio je, u stvari, mnogo toga. Postao je arogantan i dopustio je sebi da ponavlja reči režima koji je srušen uz pomoć ulice Petog oktobra, čak i da ponavlja njihove kvalifikacije protesta – „rušenje ustavnog poretka“, „ugrožavanje mira“ itd.
Zaista, razloga za protest ima i previše. Toliko je dokaza isplivalo u poslednjih 15 dana da čoveku mora biti potpuno jasno šta se na izborima dogodilo, počevši od zapisnika koji su potpisani od evidentno jedne osobe sa identitčnim rukopisom u ime 20 ljudi, do proglašenja rezultata u kojima stoji da na nekim biračkim mestima od ukupno 620 upisanih birača, pobednik ima 1.356 glasova.
Nakon ovako prljave kampanje, postalo je jasno da živimo u autoritarnom društvu, u kome je potpuno jasna podela vlasti. U Srbiji se vlast održava preko medija, krimilaca i uticaja zapadnih mentora. I pored takve atmosfere, i pored nezapamćenog medijskog linča, Tomislav Nikolić je uspeo da trijumfuje i postane predsednik Srbije. Nakon neverovatnih novinskih natpisa (treba samo pogledati naslovne strane „Blica“, koji je i danas ostao dosledan sebi) i neverovatnog ponižavanja na gotovo svim medijima, do činjenice da, čast izuzecima, u medijima nije mogla nigde da se vidi Tomina reklama ili spot ovaj rezultat deluje kao pravo čudo.
BUĐENJE POTCENJENOG NARODA Međutim, nije to najvažnija stvar koja se dogodila. Najvažnije je da je narod pokazao da, i pored ovakvih manipulacija i medijskog mraka, nije izgubio veru u budućnost, veru u sebe i zdrav razum. Medijska kampanja kojom nas bezalternativni proevropski mediji bombarduju godinama je bila izuzetno opsežna, ali nedovoljna. Nisu uspeli da nam izbrišu svest o sebi. Narod je konačno shvatio da je on sudija a ne „Blic“, i da ne zavisi sve od Demokratske stranke i njihovih partnera u zemlji i van nje, već od naroda. Narod je pokazao da ima snage da se odupre i da proba da nešto promeni, pokazao je psihološku snagu i ulio strah svakoj budućoj vlasti. Zapravo, narod je pokazao koliko su istraživanja javnog mnjenja, medijske kampanje i manipulacije izlišne ukoliko se narod potceni. A Tadić ga je potcenio, u to nema sumnje.
Bilo je zanimljivo videti tu promenu težišta, to iznenađenje i čuđenje mediokriteta i medijskih glasnogovornika koji nisu mogli da poveruju da narod nije glasao prema zamišljenim projekcijama. Ta tišina, zabrinutost na licima tzv. analitičara, taj strah koji se video u svakom pitanju novinara, ti vapaji jedne ideološki ostrašćene ispostave režima koji je učinio sve da Srbiju dovede u ovakav položaj govorili su više od bilo koje analize. Oni su istinski bili iznenađeni i preneraženi. Ovako nešto se sa njihove tačke gledišta nije smelo dogoditi. Naravno da ishod izbora nije sam po sebi garancija boljitka. Ni Nikolićevo imenovanje za predsednika ni eventualna promena projektovane vlade nisu garancija bolje budućnosti ali su veliki ogroman psihološki korak.
Ishod ovih izbora nije veliki zbog Nikolićeve pobede, već je ta pobeda velika zbog toga što predstavlja simbol buđenja naroda. Promene moraju biti sveobuhvatne i neće se desiti brzo, ali je važno reći da one neće doći zbog Nikolića, već zbog narodne snage. Buđenje svesti o sebi iziskuje novu politiku, novo usmerenje srpske države i naroda, iziskuje rad na promeni kulturne matrice i sistema manipulacije u kome živimo. Za tako nešto biće potrebne godine, ali se sada barem može naslutiti tračak nade.
TREBALO JE IZDRŽATI Što se Nikolića konkretno tiče, ostaje da se vidi kako će se ponašati u budućem delovanju i da li će zaista predstavljati neku vrstu osveženja na političkoj sceni. Dobotnik jke i Vojislav Koštunica, koji je uspeo da dogovori nemenjanje Ustava u skupštini Srbije i eventualnu promenu kursa državne politike. Tim dogovorom poštovani su elementarni nacionalni interesi srpskog naroda i ostavljen je prostor za procvat nove politike koja neće biti ideološki obojena i štetočinska. Na kraju je presudila i Koštuničina javna podrška, krađa na parlamentarnim izborima i izuzetno prljava kampanja Borisa Tadića i DS. Nakon takve kampanje, dosta sigurnih Tadićevih birača nije želelo da izađe na izbore, te je tako Tadić sam sebi učinio kontrauslugu. Naravno, rezultati ovih izbora bacaju ogromnu senku sumnje na rezultate parlamentarnih izbora koje valja potanko ispitati.
Bez obzira na buduće ponašanje Nikolića na mestu predsednika Srbije, srpski nacionalni prioriteti se znaju, a prvi je promena pogubne politike puta ka EU bez alternative i uspostava autentične srpske spoljne politike kao protivtežu stranim uticajima. Drugi prioritet je obnova kulturnog i nacionalnog obrasca Srba i u tom cilju promena intelektualne kvazielite, koja je okupirala srpski medijski prostor i javne ustanove i koja utiče na obrazovanje mladih. Tek nakon promene u kulturnoj, obrazovnoj i spoljnopolitičkoj orijentaciji zemlje možemo se nadati nekom napretku. Kosmet i Vojvidina se pre svega brane u školama, udžbenicima i na medijima. Naša tradicija, duhovnost, istorija se brane upravo na tim poljima, i ta polja moraju postati naše sfere delovanja. Uslov za ove promene nije Tomislav Nikolić, već Srbin koji je i pored opsežnog medijskog bombardovanja i manipulacija smogao snage da glasa za protivkandidata Borisu Tadiću. Simbol budućih promena je narod koji je razumeo i shvatio da Tadić ima alternativu, jer se onakvom besprizornom ponašanju i nepoštovanju ni konkurenata ni naroda moralo reći jedno veliko ne.
Zato danas valja čestitati srpskom narodu na kolektivnom buđenju – bilo je krajnje vreme. I, naravno, Nikoliću na pobedi. Trebalo je izdržati sve niskosti i poniženja koje je izdržao. Njegova sreća je u tome da ga je Boris, ne shvatajući, time približio narodu. Onako kako se ponašao prema Nikoliću u vreme kampanje, Tadić se ponašao i prema narodu u protekle četiri godine. Time ih je samo podsetio na šta je sve sposoban. I hvala Bogu, i narod je njega podsetio za šta je sve sposoban. Sve se ovo neće završiti dobro po Tadića. Ako mi ne verujete, razmislite – ko je bio zadovoljniji rezultatima izbora, naprednjaci ili Đilas?
Novi Standard
Ova zadnja rečenica je najjača. Tadiću se tresu gaće i u stranci, a ne samo u državi. Đido će ga maknuti u stranu kao dobar dan, sa sve spodobama kojima se okružio, onim njegovim debilnim mamlazom od kuma ŠuNATOvcem, Trivankom silikonkom i sličnim kreaturama.
