Ples sa djavolom


A BOG KAO BOG SAMO ĆUTI I GLEDA

tumblr_n8knciVe3b1sbg0tro1_1280.jpg
 

O radosti, već rekoh, nema zbora!
Opojnosti se dajem i užitku boli,
Mrzovolji što krijepi, mržnji koja voli.
A grud ta što za znanjem žudi
Za bol će svaku odsad spremna biti
Što čovječanstvu sudbina dosudi,
Uživat hoću samom svojom biti,
I najviše i najniže, sve jade mu i sreće
U sebi nosit strah me biti neće.
I tako svoj ću ja do njega proširit
I ko i ono, se najzad, razbit se i smirit.

Goethe
tumblr_n3f57vULea1rka0ozo1_500.jpg
 

I tamo, u mome srcu, crna rosa tuge prerađuje se u bledu i plavičastu.
...
Srna sam. Ali čime? - Ne znam. Vidim, ali kako, i to ne razumem. Živim, ali šta je to život, ne shvatam. Volim, ali šta je to ljubav, ne pojimam. Patim, ali kako u meni niče, raste i sazreva patnja, to nikako ne razumem. Uopšte, vrlo malo razumem od onoga što je u meni i oko mene. I život, i ljubav, i patnja, sve je to šire i dublje i beskrajnije od moga znanja i razumevanja i shvatanja. Neko me je spustio u ovaj svet, i u moje biće stavio malo razuma, zato i razumem malo od sveta oko sebe i od sveta u sebi. Sve nešto neshvatljivo i neobično gleda u mene iz svake stvari, zato se i plašim. A moje krupne oči, da li su zato krupne, da bi što više smestile neshvatljivog, i sagledale nesagledanog?

tumblr_n9jpqpgUHo1sbg0tro1_1280.jpg


Kraj tuge, neko je razlio u meni, i obesmrtio, i ovekovečio nešto što je trajno kao besmrtnost i ogromno kao večnost. To je instinkt ljubavi. U njemu ima nečeg svemoćnog i neodoljivog. On se razliva kroz sva moja osećanja, kroz sve moje misli, i vlada svecelim mojim bićem. Kao malo, majušno ostrvce, tako je biće moje, a oko njega se beskrajno preteže, razliva i preliva ona - zagonetka moje duše: ljubav. Ma kuda krenula po svome biću, svuda naiđem na nju. To je nešto svuda prisutno u meni, ali i najprisnije. U meni: ja jesam, ravno je sa: ja volim. Ljubavlju jesam ono što jesam. Biti, postojati za mene je isto što i voleti, ljubiti. I zar može biti bića bez ljubavi? Za takvo biće ne zna moje srnino srce.

tumblr_n9jpqpgUHo1sbg0tro2_1280.jpg


Ne vređajte ljubav u meni. Jer vređate moju jedinu besmrtnost i moju jedinu večnost. A usto, moju jedinu besmrtnu i večnu vrednost. Jer šta je vrednost, ako ne ono što je besmrtno i večno? A ja sam samo ljubavlju besmrtna i večna. To mi je sve. Ja time i osećam, i mislim, i gledam, i čujem, i vidim, i znam, i živim, i besmrtujem. Kad kažem: volim - ja time obuhvatam sve svoje besmrtne misli, sva svoja besmrtna osećanja, sve svoje besmrtne čežnje, sve svoje besmrtne živote. Sa tim - ja sam iznad svih smrti i iznad svih nebića, ja: srna srebrnasta, srna nežna, srna usplahirena. . .

Justin Popović

tumblr_n9jpqpgUHo1sbg0tro3_400.jpg


Stepski vuk

Ja stepski vuk jurim i jurim
zavejanim svetom surim,
sa breze gavran tu i tamo prhne
al’ nigde zeca nigde srne!
A ja srne toliko volim,
da mi je da sad sretnem koju!
Ničega lepšeg no kad je skolim
i pokazem joj čeljust svoju.
Tako bih dobar sa njom bio,
sav bih se zario u njen nežan but,
svetlu joj krv bih pio,pio,
pa zavijajući produzio put.
Bar da je negde kakav mali
zec,da me slatkim mesom zgreje!-
Ah, zar uteklo od mene sve je
što život može malo da razgali?
Odavno mi je umrla ženka,
olinjao i sed mi je rep,
a ja jurim kroz noć kao senka,
jurim i sanjam,poluslep,
kako srne i žeceve vijam,
slušam gde vetar granjem zavija,
snegom tolim suvoga grla plam
i nosim dušu da je đavolu dam.

H.Hese

tumblr_n9jpqpgUHo1sbg0tro4_500.jpg
 
Došao je anđeo

Došao je anđeo i kazao mi
Došao sam po Božjoj zapovesti,
Ti odviše često gaziš Božje zapovesti.

Anđele, uzdisao sam, gresi su moji veliki i mnogi.
Reci, šta mi poručuje Gospod.

Da ljubiš sebe kao što ljubiš bližnjeg svoga.

O, anđele, uzdisao sam,
Bojim se da opet neću Gospoda poslušati.
Kaži mi, je li u paklu jako zlo?

Ćeo Bogza
 
tumblr_mzx2paRU3e1rmd611o1_500.jpg



"Ljubavnik, luđak i pjesnik su bića
Od same uobrazilje sazdana.
Jedan od njih vidi više đavola
Nego što ih u samom paklu ima -
To ti je luđak. Zaljubljeni, mahnit isto,
Ljepotu vidi Helene Trojanske
...

I dok mu se u mašti roje slike
Još neznanih stvari, njih pjesnikovo pero
U oblike pretvara, te vazdušnom ništa
i mjesto u svijetu i ime stvara."

 
Poslednja izmena:
Pesma o kurvi


Pij, kurvо noćas iz moje caše,
nek žudnja oko ti zamuti
da osetim te svu
i miris tvoje, pićem uprljane puti,
a vi cigani prokleti bili,
što me gledate tako?
Kao da nikada niste videli
kako je neko kao malo dete plak’o.
A ti me gledaš, kurvо!
Misliš uzećeš mi pare
ne dam ti ništa, uzeću ti sve.
Da vidiš kurvо, kako se kurvа vara.
A vi, cigani, tiho svirajte
ja plaćam vas i vašu pesmu
da vidiš kurvо, kakva je pesma
koja se o tebi peva -
ja propao covek, ti propala žena
mi više nikada nećemo šetati,
niti deliti nežnost i smiraj sutona
ona je otišla vozom od jednog vagona
ona je otišla da se ne vrati
njen odlazak je otvorio flaše
pevam i ja tebi lepoto mojih
propalih dana
i možda nekad, a slutim
da će biti kasno.
Za ženu priznajem samo kurvu,
poštene neka mi oproste,
pevam jer prošlost mi neka
i nečija treba,
da zaboravim i prebolim
jer bio sam čovek kafanski,
ne sanjiv kao grobar,
ja samo želim da me noćas neko voli.

Sergej Jesenjin
 
http://www.*************/convkey/2760/59c5onu8133vpn0fg.jpg
...
poklonio nam novi osećaj za hodočašće u lavirintu kruga;
oslobodio nas zablude da možemo učiniti drugi korak pre nego što iskoračimo prvi...
Iz straha nepoznate prosvetljenosti, koja ne stvara ni utučenost ni naviku,
shvatili smo da je dovoljno samo zažmuriti i pustiti da, s dodirom,
slike nadolaze same, jer najlepše je živeti među stvarima kojih nema,
a koje nam, ipak, tako snažno bude i oplemenjuju sazvežđa ispod kože,
te volšebne unutrašnje demone...
Dodir je ničija zemlja na kojoj se vodi rat između tela i uma.
I kažem: dodir je definitivno moj omiljeni greh...
Zoran Bognar
 
I SAN, I JAVA


I san i java
su otrovni plodovi mašte.
Opasni za onoga,
ko ne ume da ih razlikuje.

Čuvaj se filmova
u koje možeš da poveruješ
i ljudi
koje ne možeš da razumeš.

Jer život je
poništena karta
kada mašta poruši snove.

Goran Aleksić
 
Citav nas odnos bio je tako strastven, da je prelazio u turbulentno zaljubljena stanja,

jer masta o tebi, postala je java, zelja za tobom postajala je bol,

ali, jednostavno nisam mogao bez tebe, tog lika andjela i duse djavola.

Raznosila si me po citavom svetu, kao neku svoju razbacanu relikviju,

sakupljala si me kada sam ti trebao, koristila kako i koliko si htela,

a ja, ja sam bio neizmerno srecan, potpuno opcinjen tvojom moci,

da svojom ljubavlju djavolice, stvaras od mene roba ili kralja,

ma mogla si sta si htela...i jos mozes, jer jos te volim.

 
Poslednja izmena:
Gogilli*:
Kada te više ništa ne dotiče, da li to plešeš sa djavolom .....
Kliknite za proširenje...
:fdlan: :pop:
Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored gotskih zvona, sedeo je Mefisto bled i nem.Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu. Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda. Noć je bila studena i tužna. Mefisto seđaše isto onako grozan i bled kao nekad nad Tebom, nad Vavilonom i Jerusalimom, u sate njihove propasti. U tamnom i nepomičnom vazduhu oko njega stršile su tanke gotske crkve, u kojima je te noći bio utamničen jedan nemoćan Bog. Ali je Mefisto oklevao da učini ikakvo novo zlo. Je li se u njemu prenuo glas nekadašnjeg dobrog heruvima, glas ljubavi? I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju? Ili je, naprotiv, te noći smišljao svoju najstrašniju orgiju, svoju najveličanstveniju poemu Razorenja? Ne, nepomičan i nem, u studenoj noći bez neba, pored zagluvelih zvona, on oseti srce prazno i malo. U njemu ne beše više ni ljubavi ni mržnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i žuči. I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje je samo osećanje Čovekovo. Tada bog zla uvide svu dubinu poniženja i oseti najsvirepiji od svih bolova.

Jovan Dučić, ”Ravnodušnost”
http://s14.****************/images/141028/gbyfjlv5.gif :D
 
***


I pašće nebo, ako ga bude,
u času kad se on pojavi
sa zvijezde što svoju sjenku baca
na prsten od dragulja
drhtaće žezlo u providnoj ruci
i blještaće kruna na glavi
i čuće se krici svetih ptica
nad morem od lave i mulja.

U ime svjetlosti što preteča bješe,
u ime opšteg spasenja
prije ludaka sa xinovskom gljivom
koju je sunce već taklo
da najavi još jednu šansu
pastvi žedno željnoj uspenja
koja vjekovima u nebo škilji
kroz crno i garavo staklo.

I drhtaće zemlja ko otrovan pacov
koji već sluti da ide
u bezdan iz kojeg tišina prijeti
da skupljenom jezom zaurla
i sići će stepeništem što se tek sluti
i pratiće ga karijatide,

a ogrtač od pijeska obući će mu
nepregledna orkanska surla.

I biće hladnoća što kamen drobi
i što prebrojava kosti
onima sa molitvom na usnama
iskrivljenim od straha i bola
u hramu što se do neba diže
hor će da pjeva “Bože oprosti”
a on će da krene za svojom zvijezdom
po prvog vjernog apostola.


Miladin Berić
 
INDIGO LJUDI


Indigo ljudi ulaze
i izlaze iz zgrada
čitaju iste novine
gledaju isti program
spavaju u isto vrijeme
jedu istu hranu
sa indigo djecom
u indigo stanovima
sa indigo novim godinama
i rođendanima i životima
i smrću.

Čarls Bukovski
 
Faust Vagneru:

"Ti samo jedan nagon znas, i Bogu
moli se da ti drugi ne probudi.
Dve duse meni, ah, raspinju grudi
i smesta bi se rastale da mogu;
jedna sa strascu grubom i prostackom,
za svet se svakim culom hvata;
druga se silom uzdize iz blata
ka uzvisenom carstvu praotackom."
 
Poslednja izmena:
KAD DJAVO DODJE PO SVOJE

grebalo ga je nešto u grudima
djavo mu je kandžama
zgrabio srce, pomisli
spreman da ga ne ispušta
do posljednjeg vrelog daha
gušio ga dimom duvanskog žara
vatre mu pakla gasio rakijom
iskašljavao ga izmedju uzdaha
davio tužnim jekama duše bunara
ubio ih je oboje pjesnik

Duško Gojkić
 
Meni jedna od najdrazih osoba u zivotu,

imala je poslednja dva dana ne ples, vec borbu sa djavolom.

Spletom cudnih okolnosti, intuicije, ljubavi,

pojavio sam se u pravom trenutku i spasio meni drag zivot.

Nisam srecan, vec ispunjen nadom, da ce sve na kraju ispasti dobro,

jer verujem u ljubav.

Djavo za sada nece plesati pobednicki ples.
 
ЉУБОМОРА


Тада је певао дан у гранама топола.
Сетим се тебе и одмах ми грешна мисо.
Јутром река, а ти лудо гола.
Па мишљах: да је река мушко, ја бих од бола вриско.

И ја сам могао рибе клати.
Нисам веровао грму нити женској јови.
Ти си се могла и младом клену дати.
Из твог су чела ницали бели рогови.

Тада је певао дан у гранама топола.
Да би те видела, трска је порасла за два коленца.
Долазиле су звери оба пола.
Из твојих груди хтела су потећи два бела студенца.

И ја сам само могао да паднем на колена.
Био сам снажни јунац а ти млада мати.
И гледао сам два твоја ока замагљена
Због којих кључа крв и снага лудо пати.

Тада је певао дан у гранама топола.
Твоја сам бедра звао сапима, играчице.
Осећао сам: из мог чела расту два рога вола.
Како да стигнем ноге такве тркачице.

Био је то луди галоп од јутра до ноћи.
Поваљали смо траве и изранили жита.
И гледали смо се на светлу, својој бледоћи,
Ја здепаст, дебелог врата, ти бела, танковита.

И преста да пева дан у гранама топола.
Чудно: расле су шуме са корењем нагоре.
У вука очи пуне вучјег бола.
У води рибе воде тајне разговоре.

И била су два неба, једно је у реци.
И свака је грана имала топлину руке.
Пловили су неки чудни, црни месеци
С уснама да љубе, с рукама за курјаке.

И преста да пева дан у гранама топола.
Би вече. Ти си лежала на папрати.
А ја сам био младић, слаб, без она два рога вола.
И видех: ти би се могла и младом курјаку дати.

Да сам ти бичје речи рикнуо, ти би знала.
И никад ближе ножу не би моја рука.
Побегох, са мном су и дебла посртала.
Пратила су ме два грозна ока, твоја или твог вука.


Бранко В. Радичевић
 
tumblr_nhagb341Hf1sbg0tro1_1280.jpg


Али: или нам живот нешто ново носи,
а душа нам значи један степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи.

Црњански

tumblr_nhagb341Hf1sbg0tro2_400.jpg
 
Carolija zaborava - Irena Vrkljan
U ovom prostoru
omedjanom stablima mog razuma,
u ovom prostoru bez sredista svjetla,
bez okusa, bez glasova,
u ovom sjecanju,
zatvorenom u tamni obruc tijela,
u ovoj boli
u ljubavi nepravednoj,
u ljubavi
ja dozivam lice
koje sam posjedovala jucer,
ja dozivam noc.
U ovaj sat neponovljen,
u ovaj dan neotrovan
blizinom vremena,
u strahu prisutnom medju oblicima,
u ovaj moj plac
neka iz mahovine izidju sve kosute
i poloze moje tijelo
na zle i visoke borove,
danas,
na dan neprolazne osvete,
neka umorne zene
svezu moja stopala
i zapale sve ladje,
snene pod lukom mog vrata.
Ja zovem.
Neka dodje velika tisina,
neka dodje velika tisina,
neka se rijeke udalje od obala
i tijelo neka napusti
dubinu vlastite krvi,
jer ja vise ne poznajem
granicu svog krika,
ne vidim vise daljinu izmedju dva neba,
ne osjecam krv.
U ovaj suton
sastavljen od dva oblika patnje,
u ovu plahost
koju nose stupovi
lagani od nevinosti ljeta,
u ovaj san
ja dozivam rijeci
nage i bez uspomena,
ja dozivam agoniju
hladniju od snijega.
U disanju moje koze,
u ove plohe tuge,
u ovu tamu,
ja zovem vjetar
koji brise obrise gorkih planina,
vjetar zaborava
ja dozivam pcele,
da lancima bez zvukova
zarobe tu travu
taj plamen
na tvom imenu.
Ja zovem.
Neka se mora preliju
u presusen izvor zemlje
i zaustave krv
koja me napusta,
neka se moja zaljubljenost
pretvori u osamljene perivoje,
moj osmijeh otudji od sunca,
neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnje
prodru kroz ovaj plemenit okus smrti.
Nadjite me,
vezite me,
spalite moje sjecanje,
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korijenja,
otvorite moje dlanove od soli
i oduzmite mi taj lik
koji i sljunak pretvara u ljubav.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
176
Nina
Nina
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
861
Džudi S
Džudi S

Back
Top