Pleme Kuči

  • Začetnik teme Začetnik teme Kuber
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Casino Royal:
Postoji više teorija o porijeklu riječi „katun“.
Lorenc Difenbah smatra da riječ katun potiče od keltske osnove Canthus, Cantun, Chantun, Cant itd.
Po Eredeljanoviću riječ „katun“ je romanskoga porijekla. On je pretostavio da su još balkanski starosjedioci mogli ovaj predio nazivati katuni. On je slijedeći Miklošića opštu balkansku riječ katun izveo od riječi „cantone“.
Ipak izvjestan broj lingvista odbacuju ovu etimologiju. Oni uglavnom usvajaju mišljenje Norberta Jokla da riječ katun potiče od albanske riječi „katund-i“ u značenju „gebiet, dorf, stadt“ (predio, selo, grad). Sem ove Jokl je iznio u svom radu „Katun – Zur Gescichte eines Balkanwortes“ još par pretpostavki, ali daje prednost ovoj da je katun albanskog porijekla, s tim što ipak ostavlja mogućnost da je u albanskom jeziku ta riječ ipak nastala od romanske osnove.
Petar Skok smatra da je najprihvatljivije Joklovo stanovište riječi katun.
Jokl ukazuje na grčku riječ katun u značenju šator, koja se prvi put srijeće kod Kekavmena u njegovom Strategikonu, ali i smatra da je ta riječ kod Grka došla iz albanskog jezika. Ipak Nikola Vukčević zapaža da je Kekavmen bio u neposrednom dodiru sa Vlasima, a ne Albancima.
Idriz Ajeti tvrdi da osnova riječi katun potiče od albanskoga „tun(d)“ sa prvobitnim značenjem „kretanje koje, kada se ima u vidu karakter nesedentarnog stočarstva, nalazi svoje puno opravdnje“.
Ivan Popović smatra da „katun“ potiče od albanskog glagola „cue“, odnosno imenice „coje“ u značenju „izdig, penjanje, putovanje“.
Konstantin Jiriček je u dubrovačkom arhivu otkrio dva dokumenta na latinskom iz 1285. godine u kojima se spominje riječ „Caton“ („um irem per Blachos ab une catone“ i „ego iuerem in catonem Blachorum“). Poslije Jiričeka je detaljnija istraživanja u dubrovačkom arhivu izvršila Desanka Kovačević i ona je našla daleko više dokumenata đe se uz Vlahe iz okoline Dubrovnika pominje riječ „catone“. Na osnovu ovoga je Jokl naknadno objasnio da je riječ „katun“ nastala od riječi „catone“, tako što u starodalmatinskom nastavak „un“ odgovara u latinskom nastavku „onem“ kao na primjer – račun = rationem, sapun = sapone itd, a tako je po Joklu i katun = catone.
Jokl zaključuje: „Katun je bio socijalno organizaciona forma albanskog i rumunskog stočarskog stanovništva, koja je još zakonodavstvom XIV vijeka bila odvojena od ratarskog sela“.
Značenje pojma katun u srednjem vijeku nema veze sa današnjim shvatanjem istog. Danas je katun selo u kojem povremeno stočari izdižu stoku ljeti, i predstavlja kako srbincrnogorac reče par stočarskih koliba. U srednjem vijeku je katun skup ljudi (a ne koliba), koji su bili socijalno, a nerijetko i rodovski (krvno) povezani, po kojima su ta sela dobijala imena.
Jasno je da su termin katun koristili u ranom srednjem vijeku na Balkanu Arbanasi i Vlasi, dok Sloveni nisu. Sloveni koji će se baviti stočarstvom, kasnije će ove termine usvojiti od njih. Što znači da su u ranom srednjem vijeku u Katune (Katunsku nahiju) izdizali stoku Vlasi i Arbanasi, a kasnije moguće i Sloveni iz ravnica Zete, sve dok se tamo i nisu trajno nastanili Sloveni i poslovenjeni Vlasi.
Kliknite za proširenje...

Ove su stare starosedelacake reci koji su ostali kod vecina naroda bivse-Yug ,ima ih nekoliko i ovo gore sto pise , slazem se potpuno .

Миљанов пише о Арбанасима у 19 (словима: ДЕВЕТНАЕСТОМ) веку, а ми причамо о СРЕДЊЕМ веку.
Kliknite za proširenje...
Tacno da Miljanov pise za XIX vek , ali ne i Giuseppe Gelcich .
 
Arberi:
Neznam na sto aludiras ?
Ovako kako pises "Drekalo" nisam cuo da ima nesto vezano sa albanskom jeziku .
Kliknite za proširenje...

Pa valjda znaš ko je Drekalo - prvi vojvoda u Kučima od koga je nastalo mnogobrojno potomstvo.
Neki kažu da je direktni potomak Skenderbega Đerđe Kastriota, odnosno njegov unuk.
Porijeklo Drekale nikad nije tačno dokazano, osim da ga je majka donijela u Kuče iz Klimenta.

Pošto toga imena Drekalo nema u CG mnogi misle da je to albansko ime ili da je od neke albanske riječi.
Ako sam te dobro razumio, Drekale bi se moglo prevesti kao usranko, prljavko, seronja, itd..
 
Poslednja izmena:
Moračanin:
Pa valjda znaš ko je Drekalo - prvi vojvoda u Kučima od koga je nastalo mnogobrojno potomstvo.
Neki kažu da je direktni potomak Skenderbega Đerđe Kastriota, odnosno njegov unuk.
Porijeklo Drekale nikad nije tačno dokazano, osim da ga je majka donijela u Kuče iz Klimenta.
Kliknite za proširenje...

Neznam za Drekalo , a za Kuci , postovao sam dosta na pocetku ove teme , da su bili Albanci i to sve od zvanicne Crnogorske stranice .
 
Ovde nevidim "Drekalo"

stammesgebiete6yx.jpg
 
svarozic:
A što Drekalo ne bi bilo od naše imenice dreka, dernjava i glagola derati (se)?
Kliknite za proširenje...

Jasno, to je logičnije tražiti sličnost u nekoj našoj riječi kao što je "derati se", dreka i slično, nego ići u Njemačku ili Albaniju i tražiti neke njigove slične riječi.

Jer vidiš, albanski je DREK -ručak a njemački je DREK- izmet, prljavština što je ponovo nesmisleno i nelogično.
 
svarozic:
Misliš na prezime Bitanga? Nisam siguran na porijeklo, mada možda i znam... Hajde mi reci! Inače, naravno da znam šta znači riječ.
Kliknite za proširenje...

Краљ Стефан Дечански је увезао Сасе, рударе који су у време католичких поклада ишли од куће до куће и тражили част од домаћина ( неко тумачи и да су просили). Немачка реч молим је бите, хвала је данке а управо се у Саксонији изговара као танге.
 
Lesandar:
Краљ Стефан Дечански је увезао Сасе, рударе који су у време католичких поклада ишли од куће до куће и тражили част од домаћина ( неко тумачи и да су просили). Немачка реч молим је бите, хвала је данке а управо се у Саксонији изговара као танге.
Kliknite za proširenje...

А видиш, ја знам за ту причу, али не за Сасе, него за крсташе када су под Барбаросом пролазили кроз Србију.
 
Arberi:
Neznam za Drekalo , a za Kuci , postovao sam dosta na pocetku ove teme , da su bili Albanci i to sve od zvanicne Crnogorske stranice .
Kliknite za proširenje...

Kuči mogu da budu Albanci, samo ako su Albanci Srbi-Crnogorci.

Moračanin:
Jasno, to je logičnije tražiti sličnost u nekoj našoj riječi kao što je "derati se", dreka i slično, nego ići u Njemačku ili Albaniju i tražiti neke njigove slične riječi.

Jer vidiš, albanski je DREK -ručak a njemački je DREK- izmet, prljavština što je ponovo nesmisleno i nelogično.
Kliknite za proširenje...

I sve te reči nemaju nikakve veze, dok je objašnjenje porekla imena na našem jeziku logično.
 
Slavan:
Kuči mogu da budu Albanci, samo ako su Albanci Srbi-Crnogorci.



I sve te reči nemaju nikakve veze, dok je objašnjenje porekla imena na našem jeziku logično.
Kliknite za proširenje...

Tačno tako.
Znači ta mali klinac je dosta plakao ili glasno plakao-derao se i nazvali su ga Drekalo (dijete koje plače i dere se).
Sve logično i vjerovatno je to i istina. Nelogično bi bilo, da ta žena ako je bila iz CG i Kuča, daje svome đetetu albansko ime a posebno kad je došla da živi u CG pa sve da je od dijete od Skenderbegova unuka. Jedino mi još ostaje zagonetka, zašto se Drekale prezivao Kastriota?

Mene je zavela jedna informacija, da je to albansko ime Ndrekal što bi se na naše prevelo kao Andro ili Andrija ali
me Arberi razuvjeri, da to uopšte nema nikakve veze sa albanskim imenom niti je to albanska riječ.
Ja mu vjerujem.

Znači da bi se iz svega ovoga mogao izvesti logičan zaključak, da je Drekalo naše ime, izvedeno iz njegovog ponašanja kao bebe koja je dosta plakala, derala se ,,,, a za porijeklo od Kastriota je vjerovatno ta žena izmislila u želji da pokaže, da to dijete nije kopile već da ima plemićko i junačko porijeklo i da je od slavnih predaka, kako bi je bolje prihvatili u CG i Kučima.

Ako bi rekla, da joj ga je napravio neki Turčin ili neki nepoznati čoban iz planine ili da uopšte ne zna ko je, dok je bježala preko Prokletija, niko je nebi primio, ni nju ni dijete.
Ovako je Nikeza Marin, oboje primio, kao svoju ženu i sina, pošto je dijete bilo iz junačkog roda Kastriota a to se u CG cijenilo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top