Platon - teorija Ideja, ideja Dobra, IDEJA Jednog i IDEJA Lepog

[svakoliki]

Zamolio bi sve one koji razumeju filozofiju da mi malo bliže pojasne teoriju IDEJA od Platona. Početnik sam u filozofiji, spremam ispit, a pre toga je nikada nisam učio. Ima dosta problema da se jasnije udubim u učenje. Pokušao sam da korišćenjem drugih izvora i srednjoškolskih udžbenika pročitam i shvatim termine i misli vezane za IDEJU, ali mi to nikako ne ide. Molim za pomoć.

 

[Transcendental]

Platon pretpostavlja ontološki dualizam, prema tome i postojanje dva sveta:
-svet apsolutne stvarnosti (svet ideja)
-svet relativne stvarnosti (naš, materijalni svet)

Ideja je za platona nepromenljiva, neuslovljena, nepropadljiva, savršeno dobra. Po tome se i njegova filozofija može nazvati idealističkom.
Na pitanje šta je ideja, nemaš baš precizan odgovor, nego se više izvlači iz konteksta, i to čak 3 varijante ideje:
-Ideje kao pojmovi
-Ideje kao principi
-Ideje kao moralne paradigme

Cela priča o idejama je zapravo Sokratov uticaj na Platona, odnosno njegovog učenja o vrlinama. Po Sokratu vrline su apsolutne vrednosti, potiču iz praizvora (dobra), ali se ljudima prikazuju u vremenu i prostoru, pa se stiče pogrešan utisak o njihovoj relativnosti.
Platon širi celu priču, kaže "pojavni svet je samo nesavršen odraz sveta ideja". Tako on prvi uvodi pojam mimesis (mimeza, podražavanje) u filozofiju, koji postaje mnogo bitan u njegovoj poetici i kasnije utiče prvo na Aristotela, a zatim i na potonje poetike i uopšte kritičko i analitičko razmišljanje u domenu književnosti i umetnosti uopšte...Al to sad nije bitno, da se vratimo na ideju.
Materija je propadljiva, promenljiva, prosto nesavršena, i kroz nju se objektivizuju ideje kao materijalne pojave, koje zbog te feleričnosti nikad ne mogu dostići savršenstvo ideje.
Dalje, pošto je čulnost varljiva i nepouzdana, jedini legitimni metod saznavanja sveta ideja je dijalektika. Jedino drugo pouzdano saznanje koje nije dijalektičko je matematičko.
Put do istine putem dijalektike Platon vidi kao anamnenis odnosno prisećanje individualne duše na večnost i svet ideja.

Ovo je u najkraćim crtama.
Da bi ti sve ovo bilo jasnije, mislim da je nužno pročitati barem nekoliko dijaloga, prvenstveno Fedra i Državu.
Ima tu još svašta, hijerarhija duša, vrste zanosa, 4 stepena ljubavi, 3 staleža stanovništva itd. Ali zahteva mnogo veću pisaniju, a to već imaš po knjigama.

 

[fisherman1]

Recimo:ideja CRVENOG...
Po platonu je već imaš u umu i samo upoređuješ svoje doživljaje pojava u svojim
mislima s tom idejom crvenog i kad se "utrefi" da je nešto slično tome,kažeš
u sebi-Ovo je crveno...
Otprilike tako treba shvatiti ideje-kroz funkciju dedukcije...

 

[Transcendental]

Šire je od toga Fišeru, važi i za to, al on to širi i na moral i na lepotu i na ko zna više šta...
Pritom se ne obazirući na negativne i apstraktne koncepte...recimo ideja mučenja ili ubistva bi bila cirkus...To može da se pravda kao negacija dobre ideje, al da ga pitaš šta je ideja pojma ili ideja ideje...tu već pada kao zrela kruška. Da ne pričamo o razlici u svrhovitosti, ili razlici u percepciji.

 

[oziman]

Шта су Платонове идеје, концепт на који свако пројектује шта му се ћефне, и који одвајкада служи као полигон за жонглирање празним појмовима (што и ова тема показује), можемо најбоље разумети из Платонове алегорије пећине, а пре свега имајући на уму Шопенхаурову естетику по којој су Платонове идеје исто што и Шопенхаурови степени објективације воље.

О Платоновој алегорији писао сам на одгворајућим темама а пренећу то и овде:

Radi se o cuvenoj alegoriji u kojoj su ljudi predstavljeni kao svezani lancima u pecini i okrenuti prema zidu iste. Iza njih je Sunce i put kojim prolaze razni ljudi i zivotinje, bacajuci senku prema njima. Ono sto svezani ljudi vide, jesu samo senke na zidu pecine.

Evo kako je Platon to opisao:

A sada rekoh uporedi našu prirodu sa ovim stanjem . Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu.
Zamišljam reče on.
Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reci ne govore.
Tvoje je poređenje neobično reče on a neobični su i tvoji zatvorenici.
Slični su nama rekoh. Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine?

Iz sedme knjige Drzave.

Alegorija je jasna , zasnovana na Platonovoj intuiciji, ali danas je narocito mocna ako je posmatramo kroz otkrica novije filozofije.
Sunce je Sopstvo ili Sopenhaurova metafizicka volja, nasa prava unutarnja priroda.
Prolaznici su Platonove ideje ili "stepeni objektivacije volje".
Ljudi vezani u pecini jesmo mi, ili individulane volje obavijene velom Maje , koje mogu opazati jedino kroz "principium individuationis" ili kroz forme intelekta zvanih prostor i vreme.
Ono sto opazamo jesu senke Ideja (u Platonovom smislu) koje su opet najbliza objektivacija metafizicke volje.

Zasto je tako tesko "okrenuti glavu" i spoznati ideje, pa i u perspektivi, sjediniti se sa unutrasnjim Suncem? To jeste tesko ali nije i nemoguce. Jedan covek u Platonovoj alegoriji izisao je iz pecine, ali kada se vratio niko mu nije verovao da osim senki postoji i njihov izvor.
Vecina ljudi zabavljena je igrom senki na zidu pecine tako da za zivota i ne primete sustinu, ne primete da osim slika rasprostrtih u prostoru, ima i "maglovite rese", nesto sto samo intucijom mozemo primetiti kao realnost duha.
Nije tako lako skinuti lance o kojima Platon govori.
Nije lako ugledati Boga i biti ziv, pise u Bibliji.
Susret sa unutrasnjim suncem jeste metafizicki dogadjaj koji nadilazi zivot . Sve ide ka tom susretu, i pre ili kasnije on nas ceka. Velika je prednost obratiti paznju na njega i za zivota, makar onoliko koliko ga kroz blato ovoga sveta mozemo videti.

 

[fisherman1]

Koliko je važno spoznati svoje JA (nekima je to zaista problem!) toliko je važno shvatiti i kako funkcioniše,
ŠTA je,OTKUD to JA TU,šta se s tim JA sve dešava,odakle mu (tom JA)takve misli,odakle stižu...
Prilično toga su ljudi izučili i istina da sve što su saznali je komparativno-jedno se upoređuje s drugim
bez čvrstog uporišta...Tako da čovek može znati ponešto o svom postojanju i postojanju uopšte
samo kao o relativnim,usvojenim "istinama"...
Jer i sam Platon kaže da je istinit sud onaj koji govori o nečem da je onakvo kakvo zaista jeste!
A KAKVO JE?
Naravno da i ideje spadaju u te relativne i komparativne-usvojene "istine"...
Takvi su i aksiomi i svi sintetički sudovi apriori (loš izraz za izmišljotine ljudske...)
Tako da kad Ozi govori o "maglovitoj"resi-on govori o svojim meditativnim ISKUSTVIMA ,zatvorenih
misli u skeletu njegove lobanje...Jeste i ova moja tvrdnja komparativna,ali ,što bi rekao Russell;nakon
komparacije,ako uklonimo učesnike-ono šta ostaje su matematičke vrednosti kao tragovi u našem
iskustvu...
Otprilike su i ideje baš to:tragovi upoređenja naših iskustava...
Vrela ringla,kao ideja,je trag iskustva opečenog...

 

[znatizeljni mislilac]

Ova tema zasluzuje vise od jedne stranice

 

[snouden]

Koliko je važno spoznati svoje JA (nekima je to zaista problem!) toliko je važno shvatiti i kako funkcioniše,

u ime ovih nekih pitam. kako bi ti definisao (a može i kako spoznaješ) ljudsko (svoje) JA?

 

[oziman]

u ime ovih nekih pitam. kako bi ti definisao (a može i kako spoznaješ) ljudsko (svoje) JA?

http://forum.krstarica.com/entry.php/4952-Ko-sam-JA

 

[snouden]

Platon pretpostavlja ontološki dualizam, prema tome i postojanje dva sveta:
-svet apsolutne stvarnosti (svet ideja)
-svet relativne stvarnosti (naš, materijalni svet)

Ideja je za platona nepromenljiva, neuslovljena, nepropadljiva, savršeno dobra. Po tome se i njegova filozofija može nazvati idealističkom.
Na pitanje šta je ideja, nemaš baš precizan odgovor, nego se više izvlači iz konteksta, i to čak 3 varijante ideje:
-Ideje kao pojmovi
-Ideje kao principi
-Ideje kao moralne paradigme

Cela priča o idejama je zapravo Sokratov uticaj na Platona, odnosno njegovog učenja o vrlinama. Po Sokratu vrline su apsolutne vrednosti, potiču iz praizvora (dobra), ali se ljudima prikazuju u vremenu i prostoru, pa se stiče pogrešan utisak o njihovoj relativnosti.
Platon širi celu priču, kaže "pojavni svet je samo nesavršen odraz sveta ideja". Tako on prvi uvodi pojam mimesis (mimeza, podražavanje) u filozofiju, koji postaje mnogo bitan u njegovoj poetici i kasnije utiče prvo na Aristotela, a zatim i na potonje poetike i uopšte kritičko i analitičko razmišljanje u domenu književnosti i umetnosti uopšte...Al to sad nije bitno, da se vratimo na ideju.
Materija je propadljiva, promenljiva, prosto nesavršena, i kroz nju se objektivizuju ideje kao materijalne pojave, koje zbog te feleričnosti nikad ne mogu dostići savršenstvo ideje.
Dalje, pošto je čulnost varljiva i nepouzdana, jedini legitimni metod saznavanja sveta ideja je dijalektika. Jedino drugo pouzdano saznanje koje nije dijalektičko je matematičko.
Put do istine putem dijalektike Platon vidi kao anamnenis odnosno prisećanje individualne duše na večnost i svet ideja.

Ovo je u najkraćim crtama.
Da bi ti sve ovo bilo jasnije, mislim da je nužno pročitati barem nekoliko dijaloga, prvenstveno Fedra i Državu.
Ima tu još svašta, hijerarhija duša, vrste zanosa, 4 stepena ljubavi, 3 staleža stanovništva itd. Ali zahteva mnogo veću pisaniju, a to već imaš po knjigama.

dobri platon. )
ideju bi mogli definisati i ovako:

ideja je početno(1) i elementarno(2) stanje u mišljenju.

2. elementarno u smislu nerazgradiva, kao bit, kao atom za kojim je tragano. slično pojmu tačke ili dirakove funkcije u matematici. što bi odgovaralo: pojmu,aksiomu-principu,,,
1. uslovno početna: ideja je originalan produkt prethodne umne ( i svesne i nesvesne) aktivnosti. matematički aktivnost može biti beskonačna poput belog šuma (potpuno nezavisno) ili kao element zaokruživanja kada se kroz ideju ima identifikator/simbol za nešto složeno.

 

[Transcendental]

Ova tema zasluzuje vise od jedne stranice

Zaista ne zaslužuje jer je Platon bušan kao bušan sir.