Platon - Alegorija pećine

[Dragoljub69]

Na koji nacin su Platon i Sopi daleko od ovoga?

Jednostavno,ova sociološka fenomenološka opservacija nije hermetički zatvorena i zasniva se na interakcijama pojedinca
i grupacija drugih ljudi.Čovek u toj opservaciji nije zatvoren subjekat već društvena interaktivna jedinka koja je delo društva i koja gradi to društvo.
Pri tome se metafizika celog tog otvorenog "sistema" ignoriše!
A Šopenhauer i Platon na toj metafizici baš insistiraju i postravljaju je u epicentar interesovanja!
A nas u fenomenologiji interesuju te interakcije!

 

[oziman]

Čim saznajem, ja imam predstavu; a ova, upravo zato što je moja predstava, ne može biti istovetna sa saznatim već nam ga pruža, samim tim što ga pretvara od bića po sebi u biće za druge, u sasvim drugom obliku, pa je uvek valja posmatrati kao njegovu pojavu. Dakle, ma kakva da je po svojoj prirodi, jedna saznajuća svest može imati samo pojave.
Ta razlika nije sasvim uklonjena čak ni tada kada je ono saznato moje vlastito biće zato što čim to biće uđe u moju saznajuću svest, ono je samo refleks moga bića, nešto što se od njega razlikuje, pa dakle, do izvesnog stepena pojava. Dakle, ukoliko sam saznajući subjekat, ja nalazim u vlastitom mi biću samo jednu pojavu; i nasuprot tome; ukoliko sam ja neposredno samo to biće, ja nisam saznajući subjekat.

Artur Šopenhаuer

Окружени смо зидовима тамнице. Чак и када, у својим просветљенијим тренуцима, покушамо "скренути поглед" и наћи себе у самосвести, уместо да нађемо своје биће по себи, које је примарна и једина суштина, налазимо његов рефлекс у сазнавању.
Једноставно, не можемо да се отргнемо од форми сопствене моћи сазнања.

"Оtud se mi, sa našim intelektom, tim slepim oruđem volje, sudaramo sa nerešivim problemima, kao sa zidovima svoje tamnice".

"Сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се".
Матеј, 7-8

Како спознати самог себе када смо везани ланцима за зид Платонове пећине?

 

[alim]

Pa da, ko traži taj nade. I nađe ono što traži.

 

[oziman]

Pa da, ko traži taj nade. I nađe ono što traži.

Jel, nalazi tvog milostivog boga, jel tako? Da mu služi, da mu titra, da mu bude rab i sluga božiji, gospodaru svojemu.

Traži i nalazi ti to za sebe.

 

[alim]

Jel, nalazi tvog milostivog boga, jel tako? Da mu služi, da mu titra, da mu bude rab i sluga božiji, gospodaru svojemu.

Traži i nalazi ti to za sebe.

Trudim se.

 

[oziman]

Окружени смо зидовима тамнице. Чак и када, у својим просветљенијим тренуцима, покушамо "скренути поглед" и наћи себе у самосвести, уместо да нађемо своје биће по себи, које је примарна и једина суштина, налазимо његов рефлекс у сазнавању.
Једноставно, не можемо да се отргнемо од форми сопствене моћи сазнања.

"Сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се".
Матеј, 7-8

Како спознати самог себе када смо везани ланцима за зид Платонове пећине?

Желим да поделим ово:
Написавши пост, прво на шта сам после тога наишао (буквално после пар минута) јесте овај одломак из Гетеовог Фауста:

Ја лелујам с места на место, чежњом бујам
да постанем, и то што могу боље;
нестрпљив, своје разбио би стакло;
ал то што видех није ме подстакло
да уђем ту - за то још немам воље.

Гете - Фауст 2

Шта је ово него одговор на моје питање?

То сам често примећивао у свом животу. Када год се поставе суштинска питања синхронистички се добија одговор, "друге стране".

 

[gost 391595]

Pa de je tu odgovor

 

[moca77]

Ја лелујам с места на место, чежњом бујам
да постанем, и то што могу боље;
нестрпљив, своје разбио би стакло;
ал то што видех није ме подстакло
да уђем ту - за то још немам воље.

Гете - Фауст 2

Шта је ово него одговор на моје питање?

Pa de je tu odgovor

U Drugoj Mojsijevoj 33:20, Bog izjavljuje: “ Ali nećeš moći videti lice moje, jer ne može čovek mene videti i ostati živ.” Na drugom mestu Apostol Jovan kaže "Ko vidi Hrista" vidi Boga.

Šta je tačno u Geteovoj izjavi alegorija "Boga" to jest stvari same po sebi ili nedostižnog, transedentnog a šta tačno predstavlja simboliku dostižnog to jest "Hrista" koji bi trebao da nam "razbije staklo" a mi za to "nemamo volje". Možda nemamo volje zato što to Božije lice koje ne možemo direktno videti nije obavezno i uvek lepo lice.

Da li može malo više preciznosti ili je i tu veo mistike neophodan za neko kvalitetnije razumevanje ? Da li je filozofska i religiozna mistika neophodna za odvraćanje običnog naroda od istine ili se istina ne zna pa se zato stvari mistifikuju ?

 

[gost 391595]

Ne dešava se uber brzi sinhronicitet samo za suštinska pitanja, već za sva pitanja na koja imamo veoma jak i neometen fokus, koja nas u potpunosti obuzmu, što je češće kod suštinskih pitanja, ali nije to samo po sebi razlog.

Sinhronicitet je brz kad god se intenzivno izgubimo u nekom pitanju ili dilemi.

Juče pokušavam da se setim kako je ime u All work and no play, makes ____ a dull boy, i ne mogu. Bukvalno stojim na ulici pokušavajući da se setim.

Par minuta kasnije vidim stranicu knjige na kojoj su jedna za drugom ispisane rečenice: All work and no play makes Jack a dull boy. All work and no play makes Jack a dull boy.
All work and no play makes Jack a dull boy. All work and no play makes Jack a dull boy. All work and no play makes Jack a dull boy. Preko cele stranice tako.

Jack!

 

[moca77]

Ne dešava se uber brzi sinhronicitet samo za suštinska pitanja, već za sva pitanja na koja imamo veoma jak i neometen fokus, koja nas u potpunosti obuzmu, što je češće kod suštinskih pitanja, ali nije to samo po sebi razlog.

Sinhronicitet je brz kad god se intenzivno izgubimo u nekom pitanju ili dilemi.

Juče pokušavam da se setim kako je ime u All work and no play, makes ____ a dull boy, i ne mogu. Bukvalno stojim na ulici pokušavajući da se setim.

Par minuta kasnije vidim stranicu knjige na kojoj su jedna za drugom ispisane rečenice: All work and no play makes Jack a dull boy. All work and no play makes Jack a dull boy.
All work and no play makes Jack a dull boy. All work and no play makes Jack a dull boy. All work and no play makes Jack a dull boy. Preko cele stranice tako.

Jack!

Filozofi često umišljaju sinhronicitet. Pre neki dan neki mislilac je o nečemu razmišljao i potvrdu da je to istina našao u fejsbuku koji mu je izlistao baš ono o čemu je on razmišljao a ne zna šta su kukis i ciljano reklamiranje

 

[oziman]

Da li može malo više preciznosti ili je i tu veo mistike neophodan za neko kvalitetnije razumevanje ? Da li je filozofska i religiozna mistika neophodna za odvraćanje običnog naroda od istine ili se istina ne zna pa se zato stvari mistifikuju

Filozofi često umišljaju sinhronicitet. Pre neki dan neki mislilac je o nečemu razmišljao i potvrdu da je to istina našao u fejsbuku koji mu je izlistao baš ono o čemu je on razmušljao a ne zna šta su kukis i ciljano reklamiranje

Синхроницитет свакако спада у "Трансцендентна разматрања" како је и Шопенхауер назвао поглавље Парерге и паралипомене у коме се тиме бавио.
Одговоре које на тај начин добијамо углавном имају смисла само за особу и њен пут духовног развоја, то су њени "знакови на путу" како би рекао Андрић. Поруке из транцендентног које пролазе кроз форме наше моћи сазнања.
И једино се особа може уверити у истиност таквих дешавања, она се не доказују другима.

А што се тиче тог гугл "циљаног рекламирања", ствар је јасна (и смешна заправо). А пред тим питањем намећу се и оне примедбе о уобразиљама, као када гледајући шарено платно видимо разне облике и слично. Свакако да има и тога код неких случајева синхроницитета, али како је писао Шопенхауер:

Сада, против овог гледишта може се супротставити друго, то јест, да је систематична веза коју мислимо да видимо у догађајима нашег живота, само несвесно деловање регулативне и шематизоване маште слично ономе када јасно разазнајемо људских фигуре у тачкастим шарама на зиду. При чему тачке које су раштркане на зиду простим случајем, систематски уређујемо између себе. Али може се претпоставити да оно што је у буквалном смислу речи за нас исправно и корисно, не може тек тако бити попут нечега пројектованог, а што никада није ступило у акцију нити добило било које друго постојање од оног у нашим мислима.

 

[gost 391595]

Filozofi često umišljaju sinhronicitet. Pre neki dan neki mislilac je o nečemu razmišljao i potvrdu da je to istina našao u fejsbuku koji mu je izlistao baš ono o čemu je on razmišljao a ne zna šta su kukis i ciljano reklamiranje

Preko kukija je dobio potvrdu za nešto što je mislio?

Creepy. I malo verovatno.

Jedno je sinhronicitet, a drugo algoritam. Ipak, da bi algoritam oprimizovao rezultate, moraš da ostavio fizičke tragove, ne možeš samo da misliš o nečemu. Ja sam npr o rečenici All work [...] samo mislila. Nisam je guglala, nisam je izgovarala. Samo sam mislila o njoj.

U svakom slučaju, i dalje stojim pri tome da sinhronicitet ne pravi razliku između suštinskih i manje suštinskih pitanja, već pitanja na koja imamo jači ili slabiji fokus, pri čemu će ova prva biti ona na koja imamo prirodno jači fokus.

 

[moca77]

Da, verovatno je, radi se o poznatom forumašu krstarice, velikom misliocu, pa smo ga malo zezali zbog toga. Što se sinhroniciteta tiče svako dobije duhovni odgovor za ono što traži, prvi ja, izuzev onih stvari koje ne treba da zna

 

[moca77]

Šetam po bretanji i kuckam u telefon bzv , malo da vam napravim zazubice, slika pre nekoliko sekundi

 

[alim]

Jel, nalazi tvog milostivog boga, jel tako? Da mu služi, da mu titra, da mu bude rab i sluga božiji, gospodaru svojemu.

Traži i nalazi ti to za sebe.

Da moram vjerovati u boga tako kao ti u te svoje mrtvace, ja bi se ubio.

 

[oziman]

"Људска интелигенција таква какву је ми претстављамо није ни најмање онаква какву је Платон оцртава у поређењу пећине. Њена функција није више у томе да гледа како пролазе ништавне сенке, као што није да контемплира, окрећући се позади себе, блештаву звезду. Она има друго да ради. Упрегнути у тежак посао као волови за орање, ми осећамо игру својих мишића и својих зглобова, тежину плуга и отпор земљишта: радити и бити свестан да радимо, ступити у додир са самом стварношћу и чак живети је, али само у мери у којој интересује дело које се врши и бразду која се просеца, ето функције људске интелигенције".

"Ипак, један благотворан флуид запљускује нас, одакле црпемо саму снагу за живот и рад. Из овог океана живота у који смо загњурени, ми удишемо непрестано нешто, и осећамо да се наше биће, или бар интелигенција која га води, образовало ту неком врстом локалног стврдњавања. Филозофија може да буде само напор за поновно стапање у целину. Увлачећи се у свој принцип, интелигенција ће поново проживети унатрашке свој сопствени постанак".

Цитат: Анри Бергсон