Jel vi branite svojim gostima da zapale cigaretu u vasem domu.
Ja sam pusac i imam osecaj kad kod nekih odem a kod njih se kao ne pusi to mi dodje kao da ne postuju svog gosta.
A opet nekima smeta duvan i usmrdi im kucu zato ne daju da se pusi, a meni to ide na zivce da mi dodje da se isprdim ali onako ispustajuci tihomire samo da im usmrdim kucu.
Kod jednog sam otisao a njemu kao smeta duvan, ja zapalio cigaretu a on odma ustaje otvara vrata, prozore , luftira kao da sam zapalio dimnu bombu. Pa se uzodo, pa levo pa desno pa uzdise pa izdise pa uzdise, pa nervozan ono sedi kao na iglama.
Kasnije sam samo jednom isao kod njega i nissam zapalio ali mi razgovor nije bio neko zadovoljstvo jer sam stalno pomisljao na duvan.
Jel vi imate osecaj kad vam neko brani da zapalite cigaru kao da vas nepostuje kao licnost,
Logika pristalica tog (duvanskog) terora i silovanja, je nekako ovakva: kada odem kod pušača u goste, on pali jer je kod svoje kuće i u njoj mu mora biti potaman. Kada dođe kod mene, opet pali jer ga poštujem kao gosta i mora mu biti potaman. Drugim rečima pušaču mora uvek biti potaman!
Da li treba nekada i nepušačima da bude potaman, bar toliko da udišu vazduh bez duvanskog smrada – makar i samo u svojoj kući?
Ti mozes da zabranis da se pusi u tvom domu iako na to nemas pravo jer fazduh pripada svima nama. Al ajde....
Ti kad svom prijatelju kazes da ne sme zapaliti to je toliko apsurdno kao kad bi rekao nemoj mi disati u stanu jer potrosi mi kiseonik.
Zabraniti coveku da pusi je sam udar na licnost tog coveka jer cigarete su deo njegove licnosti....
Kada pročitam ovako nešto zapitam se: da li je moguće? Od tipičnih pušača se zaista sve može očekivati: samoživost, bahatost, bezobzirnost, ali ovako nešto zaista nikada nisam očekivao.
Ukoliko, u tekstu koji sledi, neko nađe i jednu reč koja je netačna neka mi je pokaže!
Nikada nisam boravio u prostorijama u kojima je dozvoljeno pušenje! Uprkos tome sve su te prostorije uvek bile prepune duvanskog dima!
Biti pušač, znači biti pre svega bahat, bezobziran, bezobrazan, siledžija i silovatelj! Zašto silovatelj? Jednostavno on(a) će zapaliti, napuniti celu prostoriju smrdljivim dimom i silom ga ugurati u pluća svima - bez obzira ko je u blizini! U čemu je onda razlika između ovog i bilo kog drugog silovanja?
Štaviše, ovo je još gore od klasičnog silovanja jer duvanskom dimu nije mesto u plućima makar žrtva pristala na to i nesporno je da je to nešto
protivprirodno!
Dokle ide licemerje i bezobrazluk pušača lako se vidi na svakom koraku. Nije li sasvim uobičajena slika da na vratima lekarske čekaonice bude grupa pušača čiji se dim uvlači u tu čekaonicu. Oni stvarno ne puše u čekaonici „samo“ je pune dimom! Da stvarno žele da poštuju zabranu pušenja u toj prostoriji bar bi se malo izmakli! Da ne pominjem kada neko zapali na zabranjenom mestu pa krije cigaretu u šaci! Da nije toliko pokvareno bilo bi smešno!
Ni sada nemam ništa protiv ako neko želi da puši! Samo treba da ispoštuje jedan uslov: da ne primorava i mene, tj. da me ne siluje – naravno, ni druge nepušače!
Neko će reći: „Pa ti se skloni!“ To je logika svih siledžija i silovatelja: ili pobegni, ili ću te silovati, jer je meni došlo!
Očekujem odgovore na pitanja:
- koliko silovatelj mora biti beskarakteran, nasilan, sebičan, samoživ, bezobziran i bezobrazan da bi svu svoju okolinu prinudio da udiše duvanski (ili bilo koji drugi) dim? Ili da bi ušao u stan nepušača, tvrdeći da mu je prijatelj, i ne samo prinudio sve ukućane da udišu duvanski dim nego i ostavio svoje smrdljive tragove koji se dugo ne mogu ukloniti? Pri tome, za njega, nema nikakvog značaja da li među ukućanima ima bolesnika, dece trudnica ili beba!!!
Da li se nepušač ikako može zaštititi od terora pušača bar u sopstvenom stanu?
Jedna me je žena (predstavila se kao nepušač!) napala: „Kako se uopšte usuđuješ da porediš neželjeno udisanje duvanskog dima sa silovanjem? Imaš li ti uopšte predstavu kakav stres doživljava silovana žena?!“
Ne, zaista nemam predstavu kakav je to stres!
Ali vrlo dobro znam iz sopstvenog iskustva kakav je stres kada lekar kaže: „Vi imate rak!“ I kakav je stres kada se pokaže da lečenje nije dovoljno uspešno!
Smatram da su mom raku u najvećoj meri kumovali upravo pušači jer su me uz prećutan blagoslov vlasti neprekidno, bukvalno silovali svojim duvanskim dimom!
Čak su i sve zdravstvene ustanove, uključujući Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, prepune duvanskog dima! (Otkud znam? Ležao sam tamo mesec i po dana!)
Ko u zdravstvenim ustanovama „proizvodi“ najviše duvanskog dima? Naravno, sami zdravstveni radnici! Šta onda treba uopšte očekivati?
Da li sam previše strog? Nisam! Čak se ni u parku i na trgu u centru mog grada ne može disati od duvanskog dima!
Mnogo je pušača koji učestano ponavljaju da će ostaviti pušenje! Govore, naravno, o nekom budućem vremenu! Isto kao što pijanice često čak i obećavaju, da će prestati da piju. Obećanja se naravno drže – sve dok ne ugledaju cigaretu, čašu ili bocu!
Imalo bi smisla da neko kaže: „Ostavio sam duvan!“ (Prošlo vreme!) Pod uslovom da je to učinio pre, bar, 24 sata. Ako je od „ostavljanja“ prošlo nekoliko minuta, ili je u pitanju neko buduće vreme, bolje je ćutati!
Ovakve priče stvaraju nedoumicu: da li je pušač koji „će ostaviti“ sam na takvom intelektualnom nivou ili očekuje da se njegovi slušaoci raduju obećanjima!?
Pošto su i među samim vlastodršcima većinom pušači i silovatelji, nametnuli su poremećaj čak i u shvatanjima nepušača! Danas se u svakom društvu smatra nepristojnim i nevaspitanim čačkati nos, podrigivati ili „puštati vetrove“. Isto društvo će pušača koji guši sve prisutne smatrati „finim“ iako je jasno da je svaka od pomenutih radnji (a i neke nepomenute!!!) daleko bezazlenija i svakako pristojnija od pušenja!
Pušenje, iako je protivprirodno i daleko opasnije od svih pomenutih (i nepomenutih!) fizioloških radnji, niko ne pominje kao nekulturno i nepristojno – što svakako jeste.
Vlast je zakonom zabranila svako isticanje slika povezanih sa seksom na javnim mestima i tako stvorila prostor za isticanje tj. reklamiranje duvana i duvanskih proizvoda! Proizilazi da je seks neprirodan i vlast mora da nas štiti od njega, a pušačko silovanje nije!
Šta vlast čini da zaštiti nepušače? Ništa!!! Povremeno se za velike pare organizuje kampanja „odvikavanja od pušenja“ čiji su rezultati samo malo manji od nule!
Zašto je to samo bacanje para?
Dovoljno je pogledati kako neko propuši.
Poznato je da se svakom, sasvim prirodno, javlja fiziološka potreba za hranom i vodom, i njihovim odstranjivanjem iz organizma. U pubertetu se javi i seksualni nagon.
Potreba za pušenjem se ne javlja i to je nešto protivprirodno. Štaviše, svi su, sa kojima sam razgovarao, izjavljivali da im je pušenje upočetku bilo odvratno. Uprkos svoj odvratnosti, oni su nastavljali da se muče zato što to radi neko drugi!!!
Molim vas lepo! Koji je to razum, karakter i ličnost, ako radi nešto protiv sebe, samo da bi imitirao druge?!
Da li su u pitanju karakteri ili beskarakteri – beskičmenjaci?!
I sada vlast od takvih „karaktera“ očekuje „čvrst karakter“ i odustajanje od pušenja!!! Smešno!
Zločinci obično pravdaju svoj zločin. (Pljačkaš: „Zašto on ima a ja da nemam?“; ubica dokazuje da mu žrtva bila pretnja ili smetnja.) Pušači svoj porok i nasilje nad drugima isto tako pokušavaju da opravdaju! Pošto pravog opravdanja ne može biti, poput davljenika hvataju se za industrijska i druga zagađenja – kao da je to uopšte uporedivo, i kao da jedan zločin može opravdati drugi!
Vlast, bi mogla, kada bi htela, da nas zaštiti. („Kada nešto hoćeš – naći ćeš način! Kada nešto nećeš – naći ćeš opravdanje!“) Samo je nesposobna vlast nemoćna! Ono što bi vlast lako mogla (i morala!!!) da učini jeste stvarna zabrana reklamiranja duvanskog dima. Nema bolje reklame nego kada se poznata i među omladinom omiljena ličnost pojavi u javnosti, posebno na tv, sa cigaretom! Baš koga briga što je tv javno mesto! I sve su popularne omladinske emisije prepune duvanskog dima! Da li je bolja reklama uopšte moguća?
Ne treba pušače odvikavati niti za to davati pare iz budžeta! Samo ih treba sprečiti da jure i siluju druge! Ako im se baš hoće, neka se j...ure sami!
makar da pisemo 
