U mom srcu istina je varka.
Laz sam pijano prigrlila
i pustila da procvetaju zelje.
Otkidam pupoljke pre nego sto ih necije ruke uberu.
Zvacem latice.
Iz mojih usiju gugucu grlice,
plamenim jezicima lizu ti obraze, i prstice na nogama,
kad se primaknes dovoljno blizu.
Osecas toplotu u svom krilu, virovi ti buse rupe u kolenima,
stezes rukama tecnost svoju,
da ne presahnes!
Kov ti je iskovan vestom rukom. Majstora. Na vruce.
A onda prekaljen. Vodom. Hladno.
Gledam kako mi srce gori tvojom ziskom.
Usijano i toplo lagano gasne,
kao zimske veceri pred kaminom...
Opor mi je ukus u ustima,
od crnog vina prolivenog kap po kap.
I oci ga piju umorno.
U mojim nocima gasnu tvoji dani,
u mom dahu je tvoja zelja nedostojna,
pa pogled bludi krovovima...
Prikradas se kao macka.
Vetrom zameces svoj trag,
crno me nocima upijas,
predes,
noktima saras liniju zivota,
zubima svojim smrti izmices,
grizes me usnama...
San si u kome nema mesta za dvoje.
Smernu me kurvom snivas
i namah tvoja sam
i namah noc sam
i sok tvoj upijam.
Umivam se ljubavlju svojom.
Cista kao suza,
kao zora,
kao rosa...
Klecis pokorno predamnom,
ruke si obavio oko moga stegna
i slusas ono sto ne mogu da ti dam.
Nemustim jezikom me ljubis i ljubis,
kao poslednji dan,
kao poslednju noc,
kao poslednje svitanje...
Sav si u meni.
Prste sam ti svojom kosom vezala.
Bespomocno,
sluga si i gospodar moj.
Grudi su ti tesne.
Saras papir teskobom svojom,
da ne svisnes od zelje
i siris se,
mislju u mom mozgu...
Po vijugama,
putokaze ti pruzam,
kao nadu u snove.
Groznica me satire,
nestvarnim mastanjima,
u bunilu i u polusnu...
Zmurim.
I kao vatra rastes u meni.
Kao cudo.
Moje i tvoje.
Kad sagoris, pepeo tvoj,
posipam po mleku mom
i pustam da otece.
U nepovrat.
