Pishete li neshto?

evo samo ovo. pesma o jebenoj komunikaciji i nedorechenosti:

~Razgovor sa D.~

-Kako si?
-Dobro...
... grad je danas divan
ulice su tople i boje...
ima puno boja ljudi i zhivota
letimichnih pogleda sluchajnih dodira
milion mogucjnosti da se neshto desi
skoro da bih umeo nacji pravilnost
u svim tim nasumichnim koracima
ritam grada formulu zhivota?
kao da sam deo necheg
anonimna kap krvi shto struji...
kud zhurish? pridji blizhe i uspori.


-Izgledash tuzhno.
-Nisam. To je dvojnost.
... blagoslov i prokletstvo.
nekad se morash izboriti
za svitanje narednog jutra
moja tuga je samo odjek
jalovog pobednichkog uzvika
sva ta chezhnja i strepnja...
san je neprezhaljena istina
glas u daljini duh koji luta
mirno spavaju samo oni
shto danju pokradu sav sjaj
srecja je privilegija zaboravnih.
znash...
sinocj je u tami
tvoj osmeh jedanput bljesnuo
kao mali svetionik.


-Kuda cjemo?
-Bilo gde...
...da krademo sjaj od sunca (:
 
ja pisem ono fazon cesto. kad mi dodje inspiracija, ulavnom kad sam s*ebana ali to su uglavnom sastavi ne pesme. ali nekako mi je uvek frka kad trebam da ih dam nekom da procita, ne zbog reakcije tog nekog nego....ne znam ni sama tacno sto.
 
@Keeper
meni se stvarno svidela :):):)

Inace,ja ne mogu da postujem zato sto ima negde oko 40ak strana,i kao fazon roman...mada se nesto ni ne ponosim...iako mi jedna drugarica {koja je jedina procitala] rekla da je super.... hm,nemam pojma :roll:
 
evo vam neshto... odluchila sam da postavim...
malo je duzhe


1.
"..I can't be near you
The light just radiates
I can't be near you
The light just radiates......"

Svetla su bila prokleto zaslepljujuca. Mrzela sam svetla. Mrzela sam guzvu. Mrzela sam ljude koji imaju nekoga. Mrzela sam i one koji nemaju nikoga.
Mrzela sam sve sto nemam, a ono sto imam cinilo mi se beznacajno. Zapravo nisam ni bila svesna onoga sto imam; mislila sam da nemam NISTA.
Mrzela sam sve koji su bolji, srecniji, lepsi od mene. A mrzela sam i one koji su kao ja. Smatrala sam da gorih nije bilo.
Mrzela sam to sto ti nisi tu. Tebe nisam mrzela.
Molila sam se za tebe.
Za sebe se nikad nisam molila, za tebe-u svakom trenutku, svuda. Izvlacila sam to iz najdubljih delova mene. Iz mojih prstiju, koze, lica, Duse i molila sam se, bez reci. U mraku.
Nekada davno verovala sam u cuda. Ne znam da li je ista ostalo od toga, ali se ipak molim.

2.
"Oh, the alcoholic afternoons
When we sat in your rooms
They meant more to me
Than any, than any living thing on earth
They had more worth
Than any living thing on earth..."

Sedeo sam na podu i svirao gitaru. Drzao sam je nekako nespretno, svirao sam nekako odsutno, i u jednom trenutku sam zaboravio i sta sam poceo da sviram.
Mrzeo sam ovakve trenutke. Subota je, i odavno je proslo 12. Mrzeo sam ovakve trenutke kada si do malopre bio okruzen gomilom ljudi koja se dobro zabavlja, a sad sedis sam i trudis se da ne mislis na nju.
Mrzeo sam i one trenutke kad izadjes petkom uvece, okruzen si gomilom ljudi koja se dobro zabavlja a ti si za to nesposoban.
Mrzeo sam to sto sam nesposoban da budem srecan bez alkohola ili neke dobre trave.
Mrzeo sam sebe i mrzeo sam ceo svet.
Nju nisam mrzeo. Ona mi je bila potrebna.
Nisam verovao u cuda, ali sam prizeljkivao jedno-da je sada tu.

3.
"...There's a club, if you'd like to go
You could meet somebody who really loves you
So you go, and you stand on your own
And you leave on your own
And you go home, and you cry
And you want to die"


Slusham Smithse u autobusu. Slusham i posmatram ljude. Koncetrisana sam na oba. Ne zelim da sretnem nekoga koga znam, zelim da sam sama. Glas kaze "I am the son and heir of nothing in particular". Ne mislim o tebi. Posmatram shipku za koju se drzim. Urezano ime, izgrebanu farbu. Shejn. Imam cudan osecaj u vezi sa tim, hvatam se za drugu shipku. Plashim se. Ne znam chega. Hocu kuci. Petkom uveche treba ostajati u svojoj sobi i ne izlaziti do ponedeljka ujutru. Petak vishe nema smisla. Subota vishe nema smisla. Nijedan dan vishe nema smisla, i nece ga ni imati u naredna cetiri meseca. Posmatram kapi kishe na staklima. Mrzim kada vreme tako sporo prolazi.
Moja stanica.
Silazim.
Hodam dobro poznatim ulicama. Cujem svoje korake. Hocu da cujem tvoje.
Chujem kapi kishe kako udaraju o asfalt, chujem kako udaraju o golu kozhu.
Nasmejala sam se sama sebi, blagim osmejkom koji nestaje u trenutku.
Kisha. Volim kishu.
Septembar.
I dalje ista melodija.
Lezem u krevet koji danas nije nameshtan. Ne skidam shminku iako znam da ce mi ujutru i jastuci i lice biti umazani.
Pocinjem da placem. Obecavam sebi da se necu probuditi sutra ako te nocas budem sanjala.

4.
"...Keeps the cigarettes close to his heart
Keeps the photographs close to her heart
Keep the bitterness close to the heart..."

Vadim pantalone iz ormana. Ne bilo koje. Vadim pantalone koje sam nosio one veceri. Guram ruku u dzep i izvlacim papiric. Citam ga jednom. Drugi put... Cuvam ga u dzepu od tih pantalona jer znam da ga necu izgubiti ako bude bio tu. One veceri kada si mi ga dala ja sam ti rekao da cu da ga sacuvam. I da cu da ti ga pokazem. Odrzacu obecanje.
Jos jednom citam tekst sa papirica, tvoje reci, a onda ga vracam natrag na mesto gde se niko nece setiti da ga trazi.
Zapalio sam cigaretu i pustio neku kasetu. Nisam slusao kasete zato sto volim to shushtanje. Slusao sam kasete jer sam jedino kasetofon imao.
Legao sam na nerazmeshten krevet. Sa rukama skrshtenim ispod glave. Nisam mislio na tebe.
Nije ishlo ovako.
Ustao sam.
Josh uvek sam imao patike na nogama. Izashao sam napolje, na kishu. Mrzeo sam kishu.
Trchao sam do parka. Seo sam na jednu klupu i pomislio kako bih rado zapalio cigaretu.
"Sranje!" naglas sam rekao... Zaboravio sam cigarete.



5.
"...And I cry and no one can hear
Inhale
I'm wide awake
And the blackest night
And I wait for you
It's cold in here
There's no one left
I wait for you
And nothing stops it happening
I knew I'd cherish all my misery alone
And I wait staring at the Northern Star
I'm afraid it won't lead me very far
And I wait praying to the Northern Star
I'm afraid it won't lead you anywhere"



Prestala sam da plachem. Nisam mogla da zaspim. Ustala sam se i skinula cizme i duksericu. Otvorila sam prozor i naslonila se na sims. Osetila sam kapi kishe na nosu. Volela sam taj osecaj. I mrzela sam septembar.
Nisam videla zvezde, ali zvezde su tu i kada se ne vide. I zvezde padalice su tu i kada se ne vide. Zamisljam svoju zvezdu, udishem svez mirisni vazduh i opet se molim bez reci.
Opet sam te videla, osetila, opet je izgledalo tako stvarno.
Uzela sam tvoju kosulju i udisala miris tvoje koze koji je josh uvek bio prisutan.
Nemoguce je dobro opisati zelju.
Ali, kada je zelja toliko jaka-mora da se ostvari.
Nebo je nocas ljubicasto, moje nebo je ljubicasto. A moja zvezda je zlatna, kao tvoja kosa...
Mi gazimo istu zemlju, i udisemo isti vazduh. Cak cemo videti isti prizor ako pogledamo gore.
Zasto si onda, dodjavola, tako daleko?


6.
"...My heart is broke
But I have some glue
Help me inhale
And mend it with you
We'll float around
And hang out on clouds
Then we'll come down
And have a hangover"


Kisha je sve jache i jache padala. Kosa mi je vec bila mokra. Park je bio prazan, grad je bio prazan. Vazduh je bio svez.
Proshao sam pored mesta gde si se ti potpisala. I ja neshto ispod tebe. Crni sprej, avgustovsko vece, flasa piva, ti i ja. Bilo je lepo. Jako lepo. Secam se svake veceri, svakog popodneva. Secam se svake pesme koju su mi pustala, secam se svakog mesta gde smo sedeli. Secam se tvog mirisa, secam se zvuka tvojih koraka-ali ih ne cujem. Secam se svake tvoje reci. Secam se svakog tvog pokreta. Secam se tvojih ociju. Ruku. Kose. Secam se tvog glasa. I... Dodjavola, opet mislim na tebe.


7.
"...Your guitar
it sounds so sweet and clear
but you're not really there
it's just the radio..."


Sanjala sam te nocas.
Sedis u svojoj sobi, na podu pored kreveta i sviras gitaru.
Nasmesio si mi se.
Opet si me poljubio. Bas kao onog dana.
Opet je bilo savrsheno.


Ali nisam ispunila obecjanje.
Probudila sam se...
 
Moon Child:
haha
pa u pravu je keeper... niko nishta konkretno ne postuje... :(

Ok, ok.. Ja ti obećah.. Pretražio sam malo stare stvari, ali sam većinu toga bacio... Tako da... Moraću nešto novo... A onda da vidim vas teenovce. :P

Kada stihovi tuge teku kao vino...
Kada besne pijane reči govore,
neke neistinite teške odgovore...
Kada svaki radosni tren je min'o...

Kada misli crne padaju kao kiša...
Kada Perunove gromoglasne strele,
zamene one slatke Amorove bele...
Kada ljubav postaje sve tiša...

I kada spas je jedino u vinu,
dobroj pesmi i lakim ženama...
I kada samo alkohol teče venama...
Tada možda i shvatim istinu...

Da je ljubav možda samo san,
da ne mogu voleti, nikad više...
Posle nje, srce sećanja briše...
Još jedan crni, pijani dan...

P.S. Samo da ne bude posle da kvarim omladinu. :lol: Recite ne alkoholu. Samo pazite da vas ne čuje... :mrgreen:
 
Samo da napomenem da je ovo moja prva ljubavna pjesma... (:

~Odlazish~

Tama je svuda...
Duhovi noci lebde iznad nas,
kosti se lome od bola.
Crno more blista na mesechini...
Vidim tvoja ledja
Dok munje sevaju prokletim nebom
krici uzasa odjekuju vasionom.
Zvezde gore muchenichkim sjajem.
Pakao...
Uzasni glasovi odzvanjaju u mome umu.
Oluje duvaju...
sve jache...i jache...
odnoseci te daleko
od moga srca...
 

Back
Top