Акај
Elita
- Poruka
- 15.631
-
- Popularno:
- Apsolutno najbolja pesma 80-ih...
- Kuća slavnih rokenrola 2024. opet...
- Pavement - indi bend koji je inspirisao...
- "Kako da ne šaljem besne poruke mužu?!"
- Илон Маск: На Западу ће пре или касније...
- Gladni smo...
- Poreklo vibratora
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- 4 politički najkorektnija horoskopska...
- Perfektno žensko telo
gost 411298
Primećen član
- Poruka
- 632
- Poruka
- 129.651
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 65.709
Rodžer Voters: ”Gilmor misli da je on Pink Flojd i da sam ja nebitan”
Rodžer Voters snimio je video ove nedelje u kojem govori o tome da Dejvid Gilmor, član grupe Pink Flojd ne dozvoljava da koristi veb stranicu ili društvene mreže benda za promociju sopstvenog rada.
“Ništa od mene nije na veb stranici – zabranio mi je Dejvid Gilmor”, rekao je Voters u jednom trenutku. “David misli da je vlasnik. Zapravo on to misli jer sam napustio bend 1985. godine i da je on vlasnik benda Pink Flojd, da je on Pink Flojd i da sam nebitan, i da treba da ćutim.”
Prošle godine je Volters rekao za Rolling Stone da se sastao sa Gilmorom i Nikom Mejsonom, bubnjarem sastava Flojd u nadi da će umanjiti njihove razlike. “Razgovarali smo u junu”, rekao je on. ”Imali smo veliki sastanak gde sam smislio veliki mirovni plan od kojeg, nažalost, nije bilo ništa” piše Rolling Stone.
U svom videu, Voters se ponovo osvrnuo na sastanak. ‘‘Pre godinu dana, sazvao sam svojevrsni Kamp Dejvid za preživele članove Pink Flojda u hotelu na aerodromu u Londonu, gde sam predložio sve vrste mera kako bismo mimoišli ovaj grozni zastoj koji imamo i nevolje u kojoj smo se našli. Nije urodilo plodom, žao mi je što to moram reći “, rekao je i dodao ‘’30 miliona vas ste pretplaćeni na veb stranicu ovog benda i to radite svakako i zbog muzike koji smo nas petorica stvorili. … Kao posledica toga, čini mi se da bi bilo fer i korektno kada bismo imali jednak pristup u deljenju projekata.”
Voters je napustio Pink Flojd 1985. i vodio pravnu bitku kako bi se sprečio Gilmora i Mejsona da koriste ime benda bez njega. Konačno, izgubio je, a u intervjuu za BBC 2013. godine , Voters je priznao žaljenje zbog tužbe protiv Gilmora i Mejsona. “Nisam bio u pravu”, rekao je. ‘‘Naravno da jesam. Koga je briga?”
Nakon napuštanja Pink Flojd, Voters je imao osrednje uspešnu solo karijeru izdavši nekoliko solo albuma i organizujući jedan od najvećih koncerata ikad održanih, u Berlinu 1990. godine, povodom prve godišnjice rušenja Berlinskog zida, na kome je sa ekipom najpoznatijih rok muzičara tog vremena izveo album The Wall u celosti. Nakon 1992. godine, privremeno se povukao sa scene, da bi se vratio 1999. godine, započevši svetsku turneju koja je završena tek 2002. U godini 2005. je izdao klasičnu operu Ça Ira koja mu je donela vrlo dobre kritike, i pridružio se ostalim članovima Pink Flojd na koncertu Live 8 u Londonu. To je ujedno bio i poslednji njihov zajednički nastup.
Na koncertu povodom smrti Sida Bareta, 2006. godine, Voters je nastupio sa svojim pratećim bendom. Tokom 2007. i 2008. godine održao je svetsku turneju na kojoj je u celosti izvodio album Dark Side of the Moon, a trenutno (2012. godina) je u toku turneja na kojoj izvodi ceo The Wall, započeta 2010. godine.
Rodžer Voters snimio je video ove nedelje u kojem govori o tome da Dejvid Gilmor, član grupe Pink Flojd ne dozvoljava da koristi veb stranicu ili društvene mreže benda za promociju sopstvenog rada.
“Ništa od mene nije na veb stranici – zabranio mi je Dejvid Gilmor”, rekao je Voters u jednom trenutku. “David misli da je vlasnik. Zapravo on to misli jer sam napustio bend 1985. godine i da je on vlasnik benda Pink Flojd, da je on Pink Flojd i da sam nebitan, i da treba da ćutim.”
Prošle godine je Volters rekao za Rolling Stone da se sastao sa Gilmorom i Nikom Mejsonom, bubnjarem sastava Flojd u nadi da će umanjiti njihove razlike. “Razgovarali smo u junu”, rekao je on. ”Imali smo veliki sastanak gde sam smislio veliki mirovni plan od kojeg, nažalost, nije bilo ništa” piše Rolling Stone.
U svom videu, Voters se ponovo osvrnuo na sastanak. ‘‘Pre godinu dana, sazvao sam svojevrsni Kamp Dejvid za preživele članove Pink Flojda u hotelu na aerodromu u Londonu, gde sam predložio sve vrste mera kako bismo mimoišli ovaj grozni zastoj koji imamo i nevolje u kojoj smo se našli. Nije urodilo plodom, žao mi je što to moram reći “, rekao je i dodao ‘’30 miliona vas ste pretplaćeni na veb stranicu ovog benda i to radite svakako i zbog muzike koji smo nas petorica stvorili. … Kao posledica toga, čini mi se da bi bilo fer i korektno kada bismo imali jednak pristup u deljenju projekata.”
Voters je napustio Pink Flojd 1985. i vodio pravnu bitku kako bi se sprečio Gilmora i Mejsona da koriste ime benda bez njega. Konačno, izgubio je, a u intervjuu za BBC 2013. godine , Voters je priznao žaljenje zbog tužbe protiv Gilmora i Mejsona. “Nisam bio u pravu”, rekao je. ‘‘Naravno da jesam. Koga je briga?”
Nakon napuštanja Pink Flojd, Voters je imao osrednje uspešnu solo karijeru izdavši nekoliko solo albuma i organizujući jedan od najvećih koncerata ikad održanih, u Berlinu 1990. godine, povodom prve godišnjice rušenja Berlinskog zida, na kome je sa ekipom najpoznatijih rok muzičara tog vremena izveo album The Wall u celosti. Nakon 1992. godine, privremeno se povukao sa scene, da bi se vratio 1999. godine, započevši svetsku turneju koja je završena tek 2002. U godini 2005. je izdao klasičnu operu Ça Ira koja mu je donela vrlo dobre kritike, i pridružio se ostalim članovima Pink Flojd na koncertu Live 8 u Londonu. To je ujedno bio i poslednji njihov zajednički nastup.
Na koncertu povodom smrti Sida Bareta, 2006. godine, Voters je nastupio sa svojim pratećim bendom. Tokom 2007. i 2008. godine održao je svetsku turneju na kojoj je u celosti izvodio album Dark Side of the Moon, a trenutno (2012. godina) je u toku turneja na kojoj izvodi ceo The Wall, započeta 2010. godine.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 65.709
Bubnjar Pink Floyd Nick Mason sa bendom svira rane radove grupe. Da nije korone oni bi već svirali u Beogradu. Zasad je planirano da sviraju u Sava centru 19.06.2021.
https://www.pinkfloydz.com/concerts-tours/nick-masons-a-saucerful-of-secrets-2021-tour/
https://www.pinkfloydz.com/concerts-tours/nick-masons-a-saucerful-of-secrets-2021-tour/
- Poruka
- 65.709
Poslednja izmena od moderatora:
Poslednja izmena od moderatora:
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 65.709
- Poruka
- 129.651
Intervju – Mark Blake, autor knjige ‘Pink Floyd: Kad svinje polete’
Knjiga “Pink Floyd: Kad svinje polete” britanskog muzičkog novinara Marka Blejka je kompletna istorija ove poznate britanke grupe. Riječ je o izvrsnom, veoma detaljnom i važnom pogledu na istoriju grupe Pink Floyd, a to je ujedno i prva kompletna biografija grupe. Ovo prošireno izdanje istorije jedne od najvećih rok grupa svih vremena nastalo je nakon što je autor Mark Blejk razgovarao sa Dejvidom Gilmorom, Rodžerom Votersom, Ričardom Rajtom i
Nikom Mejsonom, i intervjuisao ostale bivše članove grupe, producente, školske drugove, djevojke, scenske tehničare, cimere, menadžere, prijatelje, neprijatelje i brojne druge ljude koji su imali uvid u živote članova grupe i njihov rad.
Blejk spaja mišljenja i uspomene očevidaca, i prati priču grupe počev od njenih korijena u Kembridžu do globalnog uspjeha albumom “The Dark Side Of the Moon” i gorkog raspada osamdesetih godina XX vijeka, od njihovog istorijskog okupljanja na „Lajv ejtu“ do smrti osnivača Sida Bareta 2006. i sve nakon toga. Precizna, uzbudljiva i ambiciozna poput svakog njihovog albuma, “Kad svinje polete” je proglašena za najpotpuniju biografiju Pink Floyda. Knjigu je objavila Laguna, a prevodilac je poznati muzičar Dejan Cukić.
Mark Blejk je autor i zapažene biografije grupe “Queen” – “Is This the Real Life?: The Untold Story of Queen” (Da li je ovo pravi život: neispričana priča o grupi Queen“).
Grupa “Queen” je jedinstvena među velikim rock bendovima. Prošlo je skoro 20 godina od smrti frontmena Fredija Merkjurija, što je dovelo bend do kraja, ali njihov broj fanova je i dalje ogroman, kako muškaraca tako i žena, ali i tinejdžera koji nijesu bili ni rođeni kada je bend išao na turneje i izdavao ploče. Njihova muzički istorija je konstantno ponovno otkrivanje – od heavy metala i prog rocka do disco popa, stadionske himne, pa čak i džez uticaja.
Pošto je već razgovarao sa preživjelim članovima benda tokom godina, Mark Blejk je pratio na desetine novih intervjua, od davno zaboravljenog basiste do školskih prijatelja Fredija Merkjurija, kako bi pružio potpunu istoriju benda. On prati dugu karijeru grupe “Queen” od njenih prvih nastupa do senzacionalnih na Live Aid u saradnji sa Polom Rodžersom na početku stoljeća. Knjiga je puna fascinantnih novih otkrića, posebno o nevjerovatnoj transformaciji stidljivog indijskog školarca koji se zvao Bulsara do nečuvenog hedoniste kakav je bio Fredi Merkjuri.
Mark Blejk je bio pomoćnik urednika časopisa Q i dugogodišnji saradnik sestrinskog magazina Mojo. Autor je knjiga „Da li je ovo pravi život: neispričana priča o grupi Queen“ i „Kamenujte me: dosjetke i mudrosti Kita Ričardsa“, a bio je urednik dva kapitalna muzička štiva: „Dilan: vizije, portreti i zadnje strane“ i „Pank: cijela priča“. Mark Blejk živi u Londonu sa suprugom i sinom, odakle je i govorio za ART.
Šta vas je podstaklo da napišete knjigu “Pink Floyd: Kad svinje polete”?
– Želio sam da pronađem novi ugao i donesem nešto novo u priču. Ali postojala je samo jedna knjiga koja pokriva cijelu priču oko grupe Pink Floyd “A Saucerful of Secrets” pokojnog Nikolasa Šafnera. Ta knjiga je samo išla do kasnih 1980-ih. Takođe sam osjetio da sam mogao donijeti nove uvide u postojeću priču.
Kako i gdje ste sproveli istraživanje za knjigu?
– Ja sam ranije intervjuisao Dejvida Gilmora, Rodžera Votersa, Ričarda Rajta i Nika Mejsona za razne časopise. Onda sam razgovarao sa mnogim ljudima koji su poznavali članove benda Pink Floyd. Tu se nalaze stari školski prijatelji, prijateljice, kolege muzičari, prolaznici, producenti, inženjeri. Neki ljudi su odbili da razgovaraju sa mnom, ali većina nije.
Kako je zapravo nastala grupa Pink Floyd i koji su joj bendovi prethodili?
– Grupu koja je je vremenom postala Pink Floyd su osnovali Nik Mejson, Rodžer Voters i Ričard Rajt kao studenti u Londonu oko 1963 – 64. godine. Svirali su bluz i kover verzije pop pjesama na studentskim igrankama i zabavama i nastupali su pod različitim imenima, uključujući The Tea Set. Postali su samo Pink Floyd kada im se Sid Baret pridružio 1965. godine.
Šta nam možete reći o imenu benda Pink Floyd? Je li to spoj imena dva poznata bluzera?
– Da. Bio je to spoj imena dva bluz muzičara, Pink Kansila i Flojda Andersona. Ali ja ne bih rekao da su bili poznati.
Zašto je po vašem mišljenju Pink Floyd važan u istoriji rok muzike?
– Mislim da je Pink Floyd bio jedan od bendova koji su razvili ideju muzički utemeljenog albuma. Prestali su da objavljuju singlove nakon 1968. i nijesu objavili naredni za još 11 godina. Preokrenuli su album u muzičku art formu, a ne samo skup nepovezanih pjesama ili vozilo za hit singlove i neke druge filere.
Pink Floyd je imao inovativan izgled omota ploča. Koliko je to važno za neki bend?
– Omoti njihovih albuma su bili od vitalnog značaja. Same grupe nijesu trgovale sa definisanim slikama. Oni su izgledali relativno anonimno na sceni. Omoti LP ploča, kao što su “The Dark Side Of The Moon”, “Atom Heart Mother” i “Wish You Were Here” posebno su pomogli da se stvori mističnost, za koju vjerujem da je od suštinske važnosti za bend i njihovu publiku.
“The Dark Side of the Moon“ je drugi najprodavaniji rok album u istoriji. Kako vi ocjenjujete ovaj album?
– To je jedan od mojih omiljenih Pink Floyd albuma i mislim da je to bio njihov najbolji rad do tada, 1973. godine, možda i najbolji ikada. To je ujedno i album koji se dopao i mnogim ljudima koji ga ne vole posebno kao ostalu muziku benda. Ima univerzalni apel koji nadilazi granice, jednostavno zato što su pjesme tako dobre.
Šta je značio album The Wall za ovu grupu i njihovu buduću karijeru?
– “The Wall” je bio veliki hit, ali takođe i najambiciozniji konceptualni album grupe Pink Floyd. Bio je to zadnji put da su Rodžer Voters i ostatak benda dobro radili zajedno. To je označilo kraj benda i to je bilo tokom 1970-ih.
Kako vi vidite ovu grupu sa i bez Sida Bareta?
– Razmišljam o njima kao o dvije različite grupe. Sid Baretov stil pisanja pjesama je bio jedinstven. Kada je on napustio grupu morali su da se osmisle iznova. Bilo im je nemoguće da pokušaju da oponašaju njegov zvuk.
A šta je sa uticajem Rodžera Votersa u ovoj grupi?
– Bez uticaja Rodžera Votersa, Pink Floyd bi se okončao čim ga je Sid Baret napustio. On je stvorio koncept, napisao sve tekstove i njegove ambicije su vodile grupu kroz veći dio 70-ih.
Danas nema tako velikih i uticajnih grupa kao što je bio Pink Floyd. Zašto?
– Muzička industrija se promijenila do neprepoznatljivosti kao što je i način na koji ljudi konzumiraju muziku. Bilo bi nemoguće da bend postigne takvu prodaju u današnje vrijeme.
Čini se da je muzika imala veću ulogu u društvu prije nekoliko decenija. Iz kog razloga?
– Bilo je manje aktivnosti u 1970-im! Sada imamo internet. Sve u svemu pop muzika je manje važna u životima ljudi koji odrastaju nego što je bila u Pink Floyd eri.
Ima li grupa Pink Floyd budućnost, iako više ne postoji?
– Muzika ima budućnost, ali ne vjerujem da će se Pink Floyd ikad ponovno okupiti, sa ili bez Rodžera Votersa, ili ikad snimiti neke albume.
Rodžer: Ovo je moja ploča
“Imali smo prilično velike svađe tokom rada na albumu The Wall, ali sve su to bila umjetnička razmimoilaženja”, tvrdio je kasnije Gilmor.
“Željeli samo da The Wall snimimo na najbolji mogući način. Sjećam se da sam se vozio s Rodžerom jednog jutra i on je rekao: “Bože moramo zauvijek raditi zajedno. Tako smo dobar tim”. Kada je snimanje nastavljeno u Los Anđelesu, Rajt je pozvao Gilmora na piće da porazgovaraju o Votersovom ultimatumu dok su sjedeli u restoranu Gilmor je klavijaturisti obećao da će se boriti za njegovo pravo opstanka u bendu, uprkos tome što se slaže sa Votersom da on ne daje potreban doprinos.
“Rekao sam mu: Moraš sam da se odlučiš, Rik. Nijesi se baš potrudio do sada, zar ne!”.
Votersov stav je bio jasan: Rajt će pristati da se tiho povuče iz benda, po završetku albuma ili Rodžer odbija objavljivanje albuma The Wall pod imenom grupe Pink Floyd.
Rodžerov stav je bio: Ovo je moja ploča, a vama sam dopustio da svirate na njoj. S obzirom na finansijsku situaciju grupe, on je bio taj koji je, po svom mišljenju, držao vreću punu para.
(iz knjige “Pink Floyd: Kad svinje polete” Marka Blejka, Laguna, 2017)
Knjiga “Pink Floyd: Kad svinje polete” britanskog muzičkog novinara Marka Blejka je kompletna istorija ove poznate britanke grupe. Riječ je o izvrsnom, veoma detaljnom i važnom pogledu na istoriju grupe Pink Floyd, a to je ujedno i prva kompletna biografija grupe. Ovo prošireno izdanje istorije jedne od najvećih rok grupa svih vremena nastalo je nakon što je autor Mark Blejk razgovarao sa Dejvidom Gilmorom, Rodžerom Votersom, Ričardom Rajtom i
Nikom Mejsonom, i intervjuisao ostale bivše članove grupe, producente, školske drugove, djevojke, scenske tehničare, cimere, menadžere, prijatelje, neprijatelje i brojne druge ljude koji su imali uvid u živote članova grupe i njihov rad.
Blejk spaja mišljenja i uspomene očevidaca, i prati priču grupe počev od njenih korijena u Kembridžu do globalnog uspjeha albumom “The Dark Side Of the Moon” i gorkog raspada osamdesetih godina XX vijeka, od njihovog istorijskog okupljanja na „Lajv ejtu“ do smrti osnivača Sida Bareta 2006. i sve nakon toga. Precizna, uzbudljiva i ambiciozna poput svakog njihovog albuma, “Kad svinje polete” je proglašena za najpotpuniju biografiju Pink Floyda. Knjigu je objavila Laguna, a prevodilac je poznati muzičar Dejan Cukić.
Mark Blejk je autor i zapažene biografije grupe “Queen” – “Is This the Real Life?: The Untold Story of Queen” (Da li je ovo pravi život: neispričana priča o grupi Queen“).
Grupa “Queen” je jedinstvena među velikim rock bendovima. Prošlo je skoro 20 godina od smrti frontmena Fredija Merkjurija, što je dovelo bend do kraja, ali njihov broj fanova je i dalje ogroman, kako muškaraca tako i žena, ali i tinejdžera koji nijesu bili ni rođeni kada je bend išao na turneje i izdavao ploče. Njihova muzički istorija je konstantno ponovno otkrivanje – od heavy metala i prog rocka do disco popa, stadionske himne, pa čak i džez uticaja.
Pošto je već razgovarao sa preživjelim članovima benda tokom godina, Mark Blejk je pratio na desetine novih intervjua, od davno zaboravljenog basiste do školskih prijatelja Fredija Merkjurija, kako bi pružio potpunu istoriju benda. On prati dugu karijeru grupe “Queen” od njenih prvih nastupa do senzacionalnih na Live Aid u saradnji sa Polom Rodžersom na početku stoljeća. Knjiga je puna fascinantnih novih otkrića, posebno o nevjerovatnoj transformaciji stidljivog indijskog školarca koji se zvao Bulsara do nečuvenog hedoniste kakav je bio Fredi Merkjuri.
Mark Blejk je bio pomoćnik urednika časopisa Q i dugogodišnji saradnik sestrinskog magazina Mojo. Autor je knjiga „Da li je ovo pravi život: neispričana priča o grupi Queen“ i „Kamenujte me: dosjetke i mudrosti Kita Ričardsa“, a bio je urednik dva kapitalna muzička štiva: „Dilan: vizije, portreti i zadnje strane“ i „Pank: cijela priča“. Mark Blejk živi u Londonu sa suprugom i sinom, odakle je i govorio za ART.
Šta vas je podstaklo da napišete knjigu “Pink Floyd: Kad svinje polete”?
– Želio sam da pronađem novi ugao i donesem nešto novo u priču. Ali postojala je samo jedna knjiga koja pokriva cijelu priču oko grupe Pink Floyd “A Saucerful of Secrets” pokojnog Nikolasa Šafnera. Ta knjiga je samo išla do kasnih 1980-ih. Takođe sam osjetio da sam mogao donijeti nove uvide u postojeću priču.
Kako i gdje ste sproveli istraživanje za knjigu?
– Ja sam ranije intervjuisao Dejvida Gilmora, Rodžera Votersa, Ričarda Rajta i Nika Mejsona za razne časopise. Onda sam razgovarao sa mnogim ljudima koji su poznavali članove benda Pink Floyd. Tu se nalaze stari školski prijatelji, prijateljice, kolege muzičari, prolaznici, producenti, inženjeri. Neki ljudi su odbili da razgovaraju sa mnom, ali većina nije.
Kako je zapravo nastala grupa Pink Floyd i koji su joj bendovi prethodili?
– Grupu koja je je vremenom postala Pink Floyd su osnovali Nik Mejson, Rodžer Voters i Ričard Rajt kao studenti u Londonu oko 1963 – 64. godine. Svirali su bluz i kover verzije pop pjesama na studentskim igrankama i zabavama i nastupali su pod različitim imenima, uključujući The Tea Set. Postali su samo Pink Floyd kada im se Sid Baret pridružio 1965. godine.
Šta nam možete reći o imenu benda Pink Floyd? Je li to spoj imena dva poznata bluzera?
– Da. Bio je to spoj imena dva bluz muzičara, Pink Kansila i Flojda Andersona. Ali ja ne bih rekao da su bili poznati.
Zašto je po vašem mišljenju Pink Floyd važan u istoriji rok muzike?
– Mislim da je Pink Floyd bio jedan od bendova koji su razvili ideju muzički utemeljenog albuma. Prestali su da objavljuju singlove nakon 1968. i nijesu objavili naredni za još 11 godina. Preokrenuli su album u muzičku art formu, a ne samo skup nepovezanih pjesama ili vozilo za hit singlove i neke druge filere.
Pink Floyd je imao inovativan izgled omota ploča. Koliko je to važno za neki bend?
– Omoti njihovih albuma su bili od vitalnog značaja. Same grupe nijesu trgovale sa definisanim slikama. Oni su izgledali relativno anonimno na sceni. Omoti LP ploča, kao što su “The Dark Side Of The Moon”, “Atom Heart Mother” i “Wish You Were Here” posebno su pomogli da se stvori mističnost, za koju vjerujem da je od suštinske važnosti za bend i njihovu publiku.
“The Dark Side of the Moon“ je drugi najprodavaniji rok album u istoriji. Kako vi ocjenjujete ovaj album?
– To je jedan od mojih omiljenih Pink Floyd albuma i mislim da je to bio njihov najbolji rad do tada, 1973. godine, možda i najbolji ikada. To je ujedno i album koji se dopao i mnogim ljudima koji ga ne vole posebno kao ostalu muziku benda. Ima univerzalni apel koji nadilazi granice, jednostavno zato što su pjesme tako dobre.
Šta je značio album The Wall za ovu grupu i njihovu buduću karijeru?
– “The Wall” je bio veliki hit, ali takođe i najambiciozniji konceptualni album grupe Pink Floyd. Bio je to zadnji put da su Rodžer Voters i ostatak benda dobro radili zajedno. To je označilo kraj benda i to je bilo tokom 1970-ih.
Kako vi vidite ovu grupu sa i bez Sida Bareta?
– Razmišljam o njima kao o dvije različite grupe. Sid Baretov stil pisanja pjesama je bio jedinstven. Kada je on napustio grupu morali su da se osmisle iznova. Bilo im je nemoguće da pokušaju da oponašaju njegov zvuk.
A šta je sa uticajem Rodžera Votersa u ovoj grupi?
– Bez uticaja Rodžera Votersa, Pink Floyd bi se okončao čim ga je Sid Baret napustio. On je stvorio koncept, napisao sve tekstove i njegove ambicije su vodile grupu kroz veći dio 70-ih.
Danas nema tako velikih i uticajnih grupa kao što je bio Pink Floyd. Zašto?
– Muzička industrija se promijenila do neprepoznatljivosti kao što je i način na koji ljudi konzumiraju muziku. Bilo bi nemoguće da bend postigne takvu prodaju u današnje vrijeme.
Čini se da je muzika imala veću ulogu u društvu prije nekoliko decenija. Iz kog razloga?
– Bilo je manje aktivnosti u 1970-im! Sada imamo internet. Sve u svemu pop muzika je manje važna u životima ljudi koji odrastaju nego što je bila u Pink Floyd eri.
Ima li grupa Pink Floyd budućnost, iako više ne postoji?
– Muzika ima budućnost, ali ne vjerujem da će se Pink Floyd ikad ponovno okupiti, sa ili bez Rodžera Votersa, ili ikad snimiti neke albume.
Rodžer: Ovo je moja ploča
“Imali smo prilično velike svađe tokom rada na albumu The Wall, ali sve su to bila umjetnička razmimoilaženja”, tvrdio je kasnije Gilmor.
“Željeli samo da The Wall snimimo na najbolji mogući način. Sjećam se da sam se vozio s Rodžerom jednog jutra i on je rekao: “Bože moramo zauvijek raditi zajedno. Tako smo dobar tim”. Kada je snimanje nastavljeno u Los Anđelesu, Rajt je pozvao Gilmora na piće da porazgovaraju o Votersovom ultimatumu dok su sjedeli u restoranu Gilmor je klavijaturisti obećao da će se boriti za njegovo pravo opstanka u bendu, uprkos tome što se slaže sa Votersom da on ne daje potreban doprinos.
“Rekao sam mu: Moraš sam da se odlučiš, Rik. Nijesi se baš potrudio do sada, zar ne!”.
Votersov stav je bio jasan: Rajt će pristati da se tiho povuče iz benda, po završetku albuma ili Rodžer odbija objavljivanje albuma The Wall pod imenom grupe Pink Floyd.
Rodžerov stav je bio: Ovo je moja ploča, a vama sam dopustio da svirate na njoj. S obzirom na finansijsku situaciju grupe, on je bio taj koji je, po svom mišljenju, držao vreću punu para.
(iz knjige “Pink Floyd: Kad svinje polete” Marka Blejka, Laguna, 2017)
- Poruka
- 14.457
Pink Floyd - High Hopes (Official Music Video HD)
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 67.346
na današnji dan, 6. marta 1946 rođen je David Gilmour
- Poruka
- 95.554
Hey You
Hey you, out there in the cold
Getting lonely, getting old
Can you feel me?
Hey you, standing in the aisles
With itchy feet and fading smiles
Can you feel me?
Hey you, don't help them to bury the light
Don't give in without a fight
Hey you out there on your own
Sitting naked by the phone
Would you touch me?
Hey you with you ear against the wall
Waiting for someone to call out
Would you touch me?
Hey you, would you help me to carry the stone?
Open your heart, I'm coming home
But it was only fantasy
The wall was too high
As you can see
No matter how he tried
He could not break free
And the worms ate into his brain
Hey you, out there on the road
Always doing what you're told
Can you help me?
Hey you, out there beyond the wall
Breaking bottles in the hall
Can you help me?
Hey you, don't tell me there's no hope at all
Together we stand, divided we fall
Hej , ti
Hej ti! tamo na hladnoći
Postaješ usamljen, stariš, da li me osetiš?
Hej ti! Što stojiš na prolazu-
Svrbe te tabani a osmesi blede, da li me osetiš?
Hej ti! nemoj im pomoći da utule svetlo,
Nemoj se bez borbe predati.
Hej ti! što si sam tamo
što kraj telefona sediš nag, da li bi me dotakao?
Hej ti! sa uhom uza zid
što čekaš nekog da ga pozoveš, da li bi me dotakao?
Hej ti! da li bi mi pomogao da nosim kamen?
Otvori svoje srce, ja dolazim kući...
Ali to je bila samo fantazija-
Taj zid bio je previsok kao što možeš videti.
Ma koliko se trudio, nije se mogao osloboditi
I crvi su mu mozak pojeli.
Hej ti! što tamo na putu si
radiš šta ti kažu, možeš li mi pomoći?
Hej ti! tamo preko zida
što razbijaš flaše u hodniku, možeš li mi pomoći?
Hej ti! nemoj mi reći da nema nade ni malo.
Zajedno stojimo, razdvojeni padamo. ....
- Poruka
- 95.554
Hey You .Pink Floyd
Ovo je jedna od najmisterioznijih pesama na zidu.(THE Wall) Čini se da je reč o čežnji za ljudskom interakcijom. Fraza „Hej ti“ podrazumeva pozivanje nekome (na primer, „Hej ti tamo“). Slijedi tu frazu u svakom stihu osoba u nekoj vrsti očajnog ili patetičnog scenarija. Većina ovih scenarija prilično su uopšteni, ali neki su specifični, na primer, „Izađeš iza zida i razbijaš flaše u holu“, što ostavlja utisak buntovnog tinejdžera ili „Stojiš na putu i uvek radiš ono što si rekao, „što ostavlja utisak nekoga ko je vrlo plah i neodlučan. Slediti ove scenarije u svakom stihu je pitanje koje traži ljudsku interakciju, a kako pesma ide, ova pitanja postaju očajnija u svakom stihu: „Da li me osećaš?“ "Da li biste me dodirnuli?" Možete li mi pomoći? "U šemi albuma u celini, pesma govori o tome kako, iako ljudi postavljaju svoj" Zid "da bi sprečili ljude, očajnički ali beznadežno žude za stvarnom ljudskom interakcijom..
Poput „Comfortabli Numb“, David Gilmour i Roger Vaters dele vodeći vokal na ovoj stazi..
Roger Vaters objasnio je ovu pesmu magazinu Mojo u decembru 2009. godine: „Radi se o raspadu mog prvog braka, svoj toj bedi i bolu . Potpuna je katastrofa, pogotovo ako ste neko poput mene. Bio sam plovilo na uzburkanom moru ženske moći .Beznadežno, zaista, nisam mogao ništa drugo nego da fetusiram i plačem. Ali pesma je delom i pokušajte da uspostavite veze sa drugim ljudima, da kažete da će možda, ako delujemo udruženo, neka od loših osećanja nestati. U zajednici postoji uteha. Red: „Hej ti, tamo iza zida / Razbijanje boca u sala'- to je podsticaj da se približim mestu gde živim, kako bismo mogli da pomognemo jedni drugima “.
Ovo je jedna od najmisterioznijih pesama na zidu.(THE Wall) Čini se da je reč o čežnji za ljudskom interakcijom. Fraza „Hej ti“ podrazumeva pozivanje nekome (na primer, „Hej ti tamo“). Slijedi tu frazu u svakom stihu osoba u nekoj vrsti očajnog ili patetičnog scenarija. Većina ovih scenarija prilično su uopšteni, ali neki su specifični, na primer, „Izađeš iza zida i razbijaš flaše u holu“, što ostavlja utisak buntovnog tinejdžera ili „Stojiš na putu i uvek radiš ono što si rekao, „što ostavlja utisak nekoga ko je vrlo plah i neodlučan. Slediti ove scenarije u svakom stihu je pitanje koje traži ljudsku interakciju, a kako pesma ide, ova pitanja postaju očajnija u svakom stihu: „Da li me osećaš?“ "Da li biste me dodirnuli?" Možete li mi pomoći? "U šemi albuma u celini, pesma govori o tome kako, iako ljudi postavljaju svoj" Zid "da bi sprečili ljude, očajnički ali beznadežno žude za stvarnom ljudskom interakcijom..
Poput „Comfortabli Numb“, David Gilmour i Roger Vaters dele vodeći vokal na ovoj stazi..
Roger Vaters objasnio je ovu pesmu magazinu Mojo u decembru 2009. godine: „Radi se o raspadu mog prvog braka, svoj toj bedi i bolu . Potpuna je katastrofa, pogotovo ako ste neko poput mene. Bio sam plovilo na uzburkanom moru ženske moći .Beznadežno, zaista, nisam mogao ništa drugo nego da fetusiram i plačem. Ali pesma je delom i pokušajte da uspostavite veze sa drugim ljudima, da kažete da će možda, ako delujemo udruženo, neka od loših osećanja nestati. U zajednici postoji uteha. Red: „Hej ti, tamo iza zida / Razbijanje boca u sala'- to je podsticaj da se približim mestu gde živim, kako bismo mogli da pomognemo jedni drugima “.
Pink Floyd je jedna od najuticajnijih i najuspešnijih grupa svih vremena, a svi njihovi albumi su literatura koja ne bi smela da se zaobiđe ni u kom pogledu.
1. Osnivači benda, Rodžer Voters (gitarista) i Nik Mejson (bubnjar) upoznali su se u Londonu dok su studirali arhitekturu 1963. godine.
2. Jedan od osnivača Pink Floyda, Sid Baret, grupi koja je do tada nosila naziv Sigma 6, zvanično se priključio 1965. godine. Do aprila 1968. godine, bio je jedan od gitarista i glavni vokal u bendu.
3. Ime benda nastalo je kao spoj imena dvojice poznatih bluzera Pinka Andersona i Flojda Kansila.
4. Arnold Layne, pesma o ludom transvestitu koji krade žensku odeću i koja se temelji na osobi iz stvarnog života koju je Rodžer poznavao, bila je zabranjena na radiju BBC, ali je i pored toga dostigla 16. mesto na britanskoj listi singlova. Dejvid Gilmor je 26. decembra 2006. godine objavio dve live verzije te numere, a u jednoj od njih je gostovao i Dejvid Bouvi.
2. Jedan od osnivača Pink Floyda, Sid Baret, grupi koja je do tada nosila naziv Sigma 6, zvanično se priključio 1965. godine. Do aprila 1968. godine, bio je jedan od gitarista i glavni vokal u bendu.
3. Ime benda nastalo je kao spoj imena dvojice poznatih bluzera Pinka Andersona i Flojda Kansila.
4. Arnold Layne, pesma o ludom transvestitu koji krade žensku odeću i koja se temelji na osobi iz stvarnog života koju je Rodžer poznavao, bila je zabranjena na radiju BBC, ali je i pored toga dostigla 16. mesto na britanskoj listi singlova. Dejvid Gilmor je 26. decembra 2006. godine objavio dve live verzije te numere, a u jednoj od njih je gostovao i Dejvid Bouvi.
