PARANORMALNE POJAVE-vaša lična iskustva

maldaneri:
Hoće li neko da mi objasni kako to ne postoji dato rođenjem? Po toj logici SVI mi možemo da budemo Mocart, Da Vinči, Dostojevki.. samo je pitanje truda, jel?
MOLIM VAS, postoji dar koji određeni ljudi imaju - drugi ga nemaju. Mogu navesti koliko hoćete primera raznih darovitih ljudi koji su taj dar stekli isključivo rođenjem. Ja sam jedna od njih. Imam apsolutni sluh i nemam pojma kako funkcioniše, zašto i nisam ga naučila. Ne umem da ga objasnim, prenesem drugome, ukinem ili isključim na kratko. Zašto vidovitost nije u ravni sa svim drugim darovima o kojima se i ne raspravlja? :dontunderstand:
Kliknite za proširenje...

Apsolutni sluh je nešto, što manje ili više svako može da razume šta je, ako ništa drugo a ono bar rezultate njegovog ispoljavanja. Stoga se takvi talenti smatraju jednostavno darom prirode i li nečega tome nalik.
Sa vidovitosću, stvar stoji bitno drugačije, jer se jednostavno ne može razumeti i objasniti šta je to uopšte.
 
E19:
Par puta sam i ja bio vidovnjak kad sam nekim prsatim koleginicama prorokovao da im uskoro sledi ljuto bambusanje spreda radi reda i otpozadi reda radi i svaki put se moje prorocanstvo ostvarilo.Bio sam im omiljeni vidovnjak dok me nisu sef i direktor najurili sa posla.
Kliknite za proširenje...



"Pali smo jer smo bili skloni padu"

Naravoučenije:
Sve što se podigne mora pasti,
kako hrast tako i bambus.
 
Slazem se jeste dar, u teologiji se za prozorljive ljude, znaci ljude koji su vidoviti, kaze da su dobili DAR od BOGA. Znaci apsolutno dar, koji naravno moze biti i oduzet, ukoliko se zloupotrevljava i da se okrene protiv....logicno zato i imamo da smo culi - pogodila ili pogadjala, odes lupeta...nista novo, osilio/osilila se, umislila, pogordila i ode voz, oduzme se dar, jer je prvenstveno dat na DOBROBIT drugih, ali posto je covek cesto i najcesce alav, pohlepan, samosvojan, sebican i ostalo sto nas krasi kao izdanke ljudskog roda u najgorem vidu, onda se taj dar okrene protiv, i imamo smucene odgovore, nejasne slike, lazi koje izlaze iz usta, tarife, itd.

Sve to je tesko uvek dokuciti i rasuditi jer medj 100 recenica dovoljno je jedna netacna, i eto opet dokaza da se dar izopacio. Zato sve treba pisati, voditi evidenciju, snimati. I kad sve sumiras - nema tog od Boga danog kojeg sam ja srela. Nazalost. Jos uvek ne. Svi su imali neki kiks, neko manji, neko veci. Kao sto rece lilim - ubedjivanje koliko dece imas....na tom polju su i kod mene omasivali iks puta - te imas sina, ako nemas onda mora da je cerka jaka kao musko ahahha, pa u stvari ne - trebala si da rodis sina. Pa onda pitanja - Da nisi abortirala, kazem - Ne imala spontani, eto vidis to su bili sinovi...

Znaci uvek se snadju...samo da bi bili u pravu i nas uverili kako su 'mocni'. Ali posto im vise ne verujem, sto svima preporucujem, jer lakse funkcionisemo, onda kad vec volimo tu okultisticku-prorocku varijantu, treba biti obazriv i iskren prema sebi. Ako neko nesto nije rekao, nemoj dodavati reci i konstruisati u glavi. Ako je neko pogresio, nemoj ga pravdati jer je drugih deset recenica ubo. :mazi:

Znaci naravoucenije potpuna i detaljna objektivnost - po tome cemo poznati. U protivnom cemo se uvek i razocarati, jer gle malera, bas ono sto nas u datom trenutku najvise muci, pogresice u proricanju, provereno, i kod drugih i kod sebe. I tu nastaje nasa muka, ocaj, agonija i patnja. Koje opet dovode do razocarenja i nemoci. Dakle da bi se to stanje svesti predupredilo papir i olovka i diktafon.:ok:
 
Poslednja izmena:
I pored sveg što vam ispisah vi ne shvatiste šta je to 'vidovitost'. To je samo dokaz da svaki čovjek misli da je njegovo iskustvo najvjerodostojnije. A da bi se zaista moglo razumijeti nešto nešto moraš da savladaš, da savladaš 'gradivo'. Nemože se samo napamet, naslućivanjem. A specijalno se ne može kada niste direktno iskusili mnoštvo sistuacija u odnosu na koje možete da donesete validan sud o tome što pričate. Ako ste imali jedno iskustvo sa takvim ljudima, to ne znači da je to jedno iskustvo pokazatelj istine o svim ljudima. Ja opet kažem, ti 'darovi' ne postoje, to je samo metafora za ono što se dešava. Kao što vam rekoh i ona žena koja mi je stisla ruku pa mi je rekla da ću da 'dobijem dar od Boga', dakle ovo Znanje koje vam pokušavam prenijeti, govorila je onako kako se to u narodu govori. Međutim, u tom momentu je nisam mogao shvatiti, jer nisam ZNAO o čemu govori. Kada sam taj 'dar' 'dobio' onda u potpunosti shvatih, kako mi je to ona i naglasila, šta 'darovi' jesu...i kako sve to radi.

Da pojednostavim:

Svaki 'dar od Boga' je dar Sebi od Sebe. U svojoj suštini svi smo Bog-JEDAN JEDINI-koji-jeste. Kada se mi-ljudi OTVORIMO prema Sebi-Bogu, onda u zavisnosti od našeg inicijalnog interesovanja, dakle od duše koja nas čini postajućim, bivamo osposobljeni onim što nas kao individue interesuje. To znači nema nikakvog dara već ima interesovanje i OTVARANJE prema Sebi-Bogu koji u Sebi ima sve što tražimo. Mi smo dakle oni koji omogućavamo Bogu da se ispolji kroz nas, Slobodom našeg Izbora. Sloboda Izbora je najčešće nevidljiva te se najčešće doživljavamo upravljeni situacijom što potpomaže da mislimo kako smo nemoćni i kako mora da postoji nešto izvan i iznad nas samih koje nad nama upravlja i određuje nam darove ili ih uskraćuje. NE. Bog je u svakome od nas, na taj načim doživljava Sebe, kroz nas BIRA, stoga, bilo bi prosto i dosadno samom Bogu da u svakom čovjeku recimo, načini Sebe koji MOŽE SVE što i drugi ljudi mogu, odjednom. Tada bi kreacija ili stvaranje kreacije kroz razmjenu iskustava bila nepotrebna.

Od OTVARANJA iz razuma i ZATVARANJA u razum zavisi da li će duh da održava ono što želi da iskusi bez ili sa iskrivljenjem. Ako je razum otvoren, Duh dakle nije centriran u njemu i poistovijećen sa njim te može da bira kako saznaje i šta je to što saznaje. Svako ima svoj put pa u odnosu na taj zacrtani put (dušu) će da se otvara prema Sebi-Bogu kako bi omogućio-la tom putu da bude manifestovan. Dakle, ne možeš da dobiješ 'dar' ukoliko to što dobijaš već nemaš u Sebi. To mora da se OŽIVI. Znači, u tvojoj duši mora da postoji namjera da bi ta namjera mogla da postane i tvoja realnost, da oživi. Vidoviti ljudi...najvidovitiji ljudi su oni koji najviše mogu da se drže otvorenim prema tom znanju u Bogu, otvorenim prema onome što žele da vide. Jednom kada se zatvore...nema viđenja. Naravno, to ne znači da se opet neće otvoriti. Ali samo oni koji su iskreni prema Sebi će i da vam kažu kada ne mogu da vide...drugi će da vas lažu jer im je jedini cilj vaš novac.
 
To sto ti pricas je polufilozofsko poimanje dara, racia, pa cak i Boga.
Licno ne mislim tako, za mene je vidovitost dar. Dakle tacna precizna vidovitost u smislu predvidjanja buducih dogadjaja sto pojedinca, sto sire. I to veze nema sa zatvaranjem sebe, racia, ne davanja protoka ili cega bilo. Mi ne uticemo na sve u zivotu. Uopste. Vecina stvari je totalno 'sudbinska' u to ubrajam rodjenje, smrt, broj dece, bolesti, brak/brakovi, itd...znaci one najbitnije stvari. Ostalo je idi mi dodji mi...da li cu da se naskminkam crnom ili plavom senkom. Nisu od sustinske vaznosti.

Boga u sebi ipak ne nose svi. Da jesu svi rodjeni i jesu svi bogolika bica, ali nazalost nemaju svi Boga u sebi. Mnogi ga svesno odbacuju. A Bog se ne namece. Tu je jedino sto priznajem kao slobodnu volju, da li cu krenuti uskim putem ili sirokim. Da li cu biti na strani Boga ili na strani mamona. Ne ja, vec svi. Onog trenutka kada se odlucimo, uz sva iskusenja koja predstoje bas zbog odluke, tada nastaju svi zapleti poimanja nedokucivosti naseg bica i nase nemoci. I tada mozemo govoriti o predvidivosti. Prosto zato sto iskusenja postoje, i ona odredjuju sva nasa putesestvija kroz zivot. Vidovit covek upravo i to moze da vidi. A to je srz.
 
Ako je apsolutni sluh moguće objasniti, dokazati i rasčlaniti pitanje je zašto ga onda ne nauče svi i ne primenjuju?
Ako mi ne možemo takvu vrstu dara da shvatimo, zašto apriori odbacujemo i sve duge talente/darove?

Svojevremeno sam čitala knjigu o Van Gogu gde se citira neke njegovo pismo u kome on kaže (parafraziram) da je nerazumevanje talenta za slikanje u tome što posmatrači žele da sliku vide svojim očima, a ona je delo umetnikovog pogleda. Vrlo jasno - to što neko drugo vidi drugačije od nas ne znači da je u krivu a mi u pravu. To što nešto ne vidimo ne znači da to ne postoji - najlakši primer je vazduh. Ne vidimo ga a znamo da postoji i udišemo ga.
Evo još primera :
svemir - ne vidimo da je beskrajan a znamo da je tako
crna materija-ne vidimo je (čak nismo znali ni da postoji sa sigurnošću) a sada znamo da je tu
vreme-merimo ga i grčevito ga držimo a to je najrelativnija stvar u svemiru
iskorišćenost kapaciteta mozga-znamo da koristimo ni 10% a nemamo pojma o ostalih 90% (što ne znači da i taj deo kapaciteta ne postoji)

Prema tome, to što neko ima neuobičajeni dar/talenat/sposobnost koji mi nemamo to ne znači da to ne postoji.
 
INTERGLOSSA:
Boga u sebi ipak ne nose svi. Da jesu svi rodjeni i jesu svi bogolika bica, ali nazalost nemaju svi Boga u sebi. Mnogi ga svesno odbacuju.
Kliknite za proširenje...

Niko ne može da nosi Boga u sebi. Bog u Sebi sadrži sve. Ne može se Bog odbaciti,takođe...i to ti je zabluda. Boga ne možeš odbaciti ali se možeš udaljiti od principa koji su u Bogu, kao što je LJUBAV naprimjer. Pogotovo Boga nemožeš odbaciti SVJESNO. Onaj koji je svjestan Boga, svjestan je Sebe stoga za toliko biva bliži Bogu-Sebi. Onaj koji je potpuno svjestan, znači da je u potpunosti prosvijetljen Znanjem Boga. Stoga, to Znanje i čine njegovu svjesnost koja mu kao takva ne dopušta da se udaljava od Boga jer tad ZNA da je svako udaljavanje od Boga uistinu iskrivljivanje duše, kao namjere koju je sam Sebi u Bogu stvorio.

Jedino nesvjestan Duh može sebi (nesvjesno dakle) dopustiti da se kreće 'od Boga'...ali i to nije namjerno, mada i u njegovim akcijama možemo vidjeti kao da to čini svjesno, namjerno...ali to je samo privid, jer jedino nesvjestan svoje božanske prirode duh (u čovjeku) može da teži otuđenju od Sebe-Boga.
 
Pa ovako, ja nisam imao iskustva sa takvim ljudima, ali neki moji prijatelji jesu. Čuo sam da na krajnjem jugu Srbije (negde oko Leskovca, Vranja) živi neki "vidovnjak" koji "te proceni" na ulasku u kuću i ako"vidi" da mu ne veruješ odma izbacuje van. On kao propiče vrlo tačno a nije ni skup. Još su mi pričali u Splitu da je ranije tamo živeo neki pravoslavni pop kod koga je išlo pola Splita, skidao neke crne magije šta već, i u Hercegovini bio neki popularan al ti su umrli. U glavnom moguće da i tu nešto ima mada su 99,9% prevaranti i lopovi tako da mislim da nije isplativo zanositi se glupostima...
 
maldaneri:
Ako je apsolutni sluh moguće objasniti, dokazati i rasčlaniti pitanje je zašto ga onda ne nauče svi i ne primenjuju?
Ako mi ne možemo takvu vrstu dara da shvatimo, zašto apriori odbacujemo i sve duge talente/darove?

Svojevremeno sam čitala knjigu o Van Gogu gde se citira neke njegovo pismo u kome on kaže (parafraziram) da je nerazumevanje talenta za slikanje u tome što posmatrači žele da sliku vide svojim očima, a ona je delo umetnikovog pogleda. Vrlo jasno - to što neko drugo vidi drugačije od nas ne znači da je u krivu a mi u pravu. To što nešto ne vidimo ne znači da to ne postoji - najlakši primer je vazduh. Ne vidimo ga a znamo da postoji i udišemo ga.
Evo još primera :
svemir - ne vidimo da je beskrajan a znamo da je tako
crna materija-ne vidimo je (čak nismo znali ni da postoji sa sigurnošću) a sada znamo da je tu
vreme-merimo ga i grčevito ga držimo a to je najrelativnija stvar u svemiru
iskorišćenost kapaciteta mozga-znamo da koristimo ni 10% a nemamo pojma o ostalih 90% (što ne znači da i taj deo kapaciteta ne postoji)

Prema tome, to što neko ima neuobičajeni dar/talenat/sposobnost koji mi nemamo to ne znači da to ne postoji.
Kliknite za proširenje...

Svako ko ima neki natprirodan ili paranormalan dar, sposobnost, moze to i da dokaze
uz to i da zaradi najmanje milion dolara, postoje razne fondacije koje se bave sa tim
i nude razne sume za dokazivanje bilo kakve paranormalne sposobnosti, ali zanimljivo
da niko nije zainteresovan da zgrne tako velike pare samo na osnovu svog dara ili je pak
u pitanju nesto mnogo logicnije a to je, da su osobe sa natprirodnim mocima uglavnom
prevaranti i manipulatori!

Ko poseduje natprirodne moci, pare ga cekaju ovde : http://www.randi.org/site/index.php/1m-challenge.html

Sve ono sto ne vidimo a znamo da postoji se dokazuje raznim matematickim, mernim
hemijskim i ostalim proracunima. Kiseonik cak mozemo i da izdvojimo od vodonika i da
ga vidimo prostim okom (mehur od cistog kiseonika).

Svemir svako nije beskonacan, ali po danasnjoj teoriji moze da se siri do beskonacno, naravno
naucna predpostavka ne i konacan zakljucak. Koriscenje mozga samo do 10% je neistina i ne
postoje zvanicni naucni podaci da je tako, prosto da bi znao koliko je 10% moras znati kako
mozak radi na 100%. Takodjer postoje moderni uredjaji koji posmatraju mozak i snimaju svaku
aktivnost, za najmanji ljudski pokret aktivira se Ceo mozak, prica o 10-procentnom mozgu je
izmisljena upravo zbog tog da bi se pustilo masti na volju, kako bi covek bio svemoguc kada bi
mu mozak radio u punom kapacitetu.

Ako zelite da verujete da postoje ljudi koji vide buducnost onda budite i spremni na cinjenicu da
mi zivimo zivot koji je vec unapred odredjen, ako tvrdite da zivot jeste odredjen ali su dozvoljene
izmene onda se pomirite sa cinjenicom da ce svako uticanje na svoju sudbinu ima uticaj i promenu
na sve ostale sudbine oko vas, ako svako moze i utice na svoju sudbinu onda je broj mogucnosti
ravan beskonacnosti i to opet dovodi do cinjenice da u tom slucaju ne postoji sudbina i da nije predvidiva.
 
maldaneri:
Ako je apsolutni sluh moguće objasniti, dokazati i rasčlaniti pitanje je zašto ga onda ne nauče svi i ne primenjuju?
Ako mi ne možemo takvu vrstu dara da shvatimo, zašto apriori odbacujemo i sve duge talente/darove?

Svojevremeno sam čitala knjigu o Van Gogu gde se citira neke njegovo pismo u kome on kaže (parafraziram) da je nerazumevanje talenta za slikanje u tome što posmatrači žele da sliku vide svojim očima, a ona je delo umetnikovog pogleda. Vrlo jasno - to što neko drugo vidi drugačije od nas ne znači da je u krivu a mi u pravu. To što nešto ne vidimo ne znači da to ne postoji - najlakši primer je vazduh. Ne vidimo ga a znamo da postoji i udišemo ga.
Evo još primera :
svemir - ne vidimo da je beskrajan a znamo da je tako
crna materija-ne vidimo je (čak nismo znali ni da postoji sa sigurnošću) a sada znamo da je tu
vreme-merimo ga i grčevito ga držimo a to je najrelativnija stvar u svemiru
iskorišćenost kapaciteta mozga-znamo da koristimo ni 10% a nemamo pojma o ostalih 90% (što ne znači da i taj deo kapaciteta ne postoji)

Prema tome, to što neko ima neuobičajeni dar/talenat/sposobnost koji mi nemamo to ne znači da to ne postoji.
Kliknite za proširenje...

Ne može se ni objasniti (probaj uostalom), ni raščlaniti, ćak ni dokazati. Mogu se jedino pokazati rezultati njegog ispoljavanja, a da bi se to i desilo on mora da se ispolji, tj mora da dejstvuje inače kao da ga nikad nije ni bilo.
No i to je dosta ljudima koji mu svedoče da se uvere, jer manje ili više svako ume da prepozna nečiji izraziti talenat za muziku, govorništvo, glumu ili nešto tome nalik.
Van Gog je to lepo rekao, meni se ipak više dopada Balaševićev stih:

"isto vide a razno tumače
(a)
đavo prste u farbu umače"

Ono što čovek vidi, ili na neki drugi način percipira je njegov utisak, ali samo njegov i ničiji više,
dok ono što iz toga protumači, kod većine nas, nosi pečat društva iz kojeg je potekao
i veoma brzo dospe u to društvo.

Skoro isto kao, kad kokoška snese jaje i raskokodače se, pa joj ga uzmu za kajganu. Tu đavolu čak ni farba ne treba, osim oko uskrsa.

Da je samo imala talenat, a nije ga ispoljila, pitanje je šta bi sa njim bilo.
Ako to pitanje postaviš jasno i u kontekstu razumljivo, nekom vidovnjaku ili majstoru bilo čega, dakle čoveku svesnom svojih obdarenosti, svaki će te uzeti za šegrta.

Svemir, ne vidimo ga, a znamo da je beskrajan.;)
Ne možemo mi to znati ti ili ja, to zna naše društvo i njegova nauka, tj misli da zna, a mi smo mu poverovali, tačno onako kako ono misli da zna. To nije znanje, to je verovanje.
Razlika je velika.
Znanje dolazi iznutra, a verovanje nam se nameće spolja. Skoro sve što piše u školskim knjigama i nastavnim programima je teorija u koju učenik mora da poveruje. Da bi se to postiglo potreban je jedan veoma velik napor zajednice i učenika samog, jedan težak i ljudskoj prirodi protivan rad, pa i nije nikakvo čudo što se toliki mladi ljudi opiru školovanju.
Sve to nije znanje, ali je neophodno za nesiguran i veoma redak rezultat zvan: steći ga.
 
djavo farba i Uskrs, potpuno ali potpuno teoloski netacno, a i nelogicno.

Verovanje nam se ne namece spolja, ljudi su homo religiosus samo je pitanje osvestavanja religioznosti u sebi.
Znanje i sticanje znanja zarad jacanja egoisticnog racia nema veze sa vidovitoscu i determinisanoscu sudbine koju pojedinac moze da 'vidi' pod uslovom da je vidi.

Ako zelite da verujete da postoje ljudi koji vide buducnost onda budite i spremni na cinjenicu da
mi zivimo zivot koji je vec unapred odredjen, ako tvrdite da zivot jeste odredjen ali su dozvoljene
izmene onda se pomirite sa cinjenicom da ce svako uticanje na svoju sudbinu ima uticaj i promenu
na sve ostale sudbine oko vas, ako svako moze i utice na svoju sudbinu onda je broj mogucnosti
ravan beskonacnosti i to opet dovodi do cinjenice da u tom slucaju ne postoji sudbina i da nije predvidiva
Kliknite za proširenje...
cista filozofska postavka, ako je onda je ako nije onda nije...

Ako podjemo od postulata da je sudbina odredjena, determinisana, onda se itekako da iscitati odnosno videti.
Ako nije, onda postoji mogucnost izbora. Ako imamo mogucnost izbora, onda bi vidoviti takodje trebao da vidi sta cemo izabrati, ako ne vidi nije vidovit. Ako uticemo na tudju sudbinu, opet bi je trebao videti, jer u konacnom ishodu mi imamo iza sebe ostvarena polja, tipa broj dece, brakova, posao, ili nemamo, znaci nevezano za segment zivota...

Sto se tice tih koji ce da se 'obogate' sa natprirodnim mocima, i to im je dato ili nije dato, jer covek ima svoju sudbinu, ako mu je dato da se na taj nacin obogati to ce ga i strefiti.

Postoje mnogi parapsiholoski centri po svetu, naravno Rusija prednjaci...u mnogocemu, koriscene su usluge takvih pojedinaca u razotkrivanju i teskih ubistava i nestanaka osoba, itd...razna prorocanstva se cuvaju kao predanje sta ce biti i kako ce covecanstvu biti do kraja ovog vremena kakvo ga mi znamo i poimamo sada...sto opet ide u prilog zapisanost sudbine i pojedinca i covecanstva...u to uopste nemam sumnje
 
Poslednja izmena:
Kakvog Isusa Hrista? Ti o Isusu ne znaš ni 'I'.

Biblija je knjiga. Knjigu su pisali pisci...Bibliju su mijenjali kako im je bilo volja a ti sad s prvaom govoriš o prorocima??? Sam Isus kao ličnost knjige, romana, je mogao da bude postojeći čovjek, mogao je da bude ovaj ili onaj, ali ono što HRIST kod riječi Isus objašnjava nije ono što Biblija navodi da jeste, već je jednostavno objašnjenje Istine o samom Duhu u čovjeku. Hrist je uistinu PERSONIFIKACIJA UNIVERZALNOG ZNANJA tog Duha. Svaki čovjek koji se tokom životnog iskustva probudi na taj nivo postojanja- Znanja, dakle koji otvori svoj razum do te mjere da svojim bićem bude na frekvenciji univerzalnih Znanja jeste jedan HRIST. Naravno, taj 'drugi' čovjek se neće zvati Isus. Svo Znanje Biblije nije svojina Isusa, naprotiv, poznato je da sam Isus nije napisao niti jednu riječ, da njegove riječi nisu zapisane do desetinu godina poslije njegove smrti...itd., što nas opet vraća na činjenicu da ono što Biblija opisuje nije direktno iskustvo Isusovo...niti pak direktno iskustvo ikoga koga se moglo ispitati, već PRIČA pisaca Biblije (Levita), te stoga u Bibliji imamo 'Jevanđelja' po Marku, Jovanu... a svako ko je iole strpljiv i dovoljno pažljiv pri čitanju 'Jevanđelja' (a specijalno onaj koji je iskusio Univerzalno Znanje) zapazit' će da su događaji u 'Jevanđeljima' opisani tako da svaki 'nepobitno SVJEDOČI' istinitosti spisa. Otišli su pisci Biblije toliko daleko u tim 'svjedočenjima' da su previdjeli da jedan 'čovjek' može da zapazi da su sve priče pisane kao da su posmatrane iz JEDNOG JEDINOG UGLA (toliko o 'uglovima' gledanja). Čak se u Bibliji navodi i šta je Isus rekao Lazaru dok ga je uzdizao iz mrtvih a u isto se vrijeme navodi da je Isus bio sam sa Lazarom, dok su svi morali da izađu iz sobe. Dakle, kako je moguće da 'Janko i Marko' vide doživljaje iz istog ugla, sa istog mjesta i da ih doslovno ispričaju u svakoj od ponovljenih priča-'Jevanđelja'? Nemoguće je. Nemoguće je bilo vidjeti da je Juda izdao i način na koji je Juda izdao Isusa (jer su SVI ostali apostoli, koji svjedoče izdaju, SPAVALI dok se to dešavalo)...i da ne nabrajam više i dalje nelogičnosti koje samo jedan vjernik može da preskače i da ih prihvata ZDRAVO za GOTOVO.

Stoga, INTERGLOSSA, Tvoja priča je zasnovana na potpunom ubjeđenju, na Vjeri, što će reći TI o Istini NE ZNAŠ NIŠTA ...Kao takva, ubijeđena u 'istinu', ti sada s nekim pravom ubjeđuješ druge u ono u što si i sama ubijeđena. (Ne vjerujem da ćeš shvatiti ovu poruku.)

Ipak, pošto govoriš o 'tri proroka'...kako ti možeš da znaš da su proroci govorili Istinu i da su uopšte postojali kada jedini Izvor iz kojega možeš da saznaš tu informaciju o njihovom proročanstvu i njihovom postojanju jeste upravo ta jedna te ISTA knjiga, 'Biblija', koja je u prvom redu ispisana da te načini UBIJEĐENOM-vjernikom u istinitost svih ispisanih riječi u njoj.

Da jesi, a Ja ZNAM da nisi doživjela prosvjetljenje tog univerzalnog Znanja o sebi (svi koji jesu lako se prepoznaju), znala bi da je Biblija samo knjiga koju su pisali ljudi koji su dakako imali iskustva univerzalnih Znanja ali takođe, da je Biblija, koju ti sada možeš da čitaš, VERZIJA koju su dopisivali i Kurta i Murta onako kako im se htjelo. Dakle, počevši od Konstantina Velikog-Kurte pa nadalje do nekog Murte...Bibliju su koristili za omekšavanje masa koje su trebale da budu dobrovoljni ROBOVI-SLUGE SISTEMU. 'Tri proroka' su (zamisli) došli da objave dolazak i svi su to i čuli i vidjeli a tek poslije 300 godina objelodanili u zvaničnoj religiji Rima tog vremena, a putem...Biblije. Nije li logičnije da se bar na momenat zapitaš da li je možda moguće da su pisci Biblije ubacili takve UBJEDLJIVE motive i karaktere kako bi ličnost Isusa kao 'biblijskog sina božijeg' načinili uvjerljivijom??? O ne, to nije do tebe da se zapitaš...ali ipak, ti tvrdiš da znaš...O čemu ti pričaš???
 
Poslednja izmena:
Meni je jako drago da ti znas istinu ili Istinu.

Nigde nisam pomenula 'tri' proroka, vec proroke. Vec velike i male proroke. Kroz Bibliju i posle Biblije. Proroke kojji su prorekli ne samo rodjenje Isusa Hrista, vec i sve ratove, svu istoriju ovoga sveta sa konacnicnom koja se ocekuje.

Koliko me secanje sluzi pri Judinoj izdaji je bio Simon Petar, odnosno Sv. Petar sa njim, koji ga se odrece tri puta (proreceno do kukurikanja petlova), kao njegov ucenik, apostol Petar.

No da se ne bi prepirali, meni je sve jasno po tvom nicku, ovde bih zavrsila komentare sa tobom.
 
INTERGLOSSA:
Zavisi iz kog ugla gledas, ako gledas iz ugla da ne pogode ili omanu ili slazu, da. U protivnom bi i proroci koji su neminovno postojali i prorekli samo rodjenje Isusa Hrista bili lazovi...a znamo da nisu bili. Ili prorocanstva koja se jesu obistinjavala itd....
Kliknite za proširenje...

Znamo ovo , znamo ono.

Poverovali smo i od tog trenutka, više ne moramo mislimo dalje od stomaka, jer naša vera u Gospoda našega jedinoga to nepogrešivo radi za nas.

Mir s nama, mir i tišina grobna,
tek na trenutke prekidana zvucima probave naše.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top