Svi proroci od postanka vapiju duši mojoj, da se stvori devojkom i spremi za prijem Sina Božanskog u prečistu utrobu svoju.
Da postane lestvica, niz koju će Bog sići u svet, i čovek uzići k Bogu.
Da isuši u sebi crveno more krvnih strasti, te da čovek-rob može preći u zemlju obećanu, zemlju slobode.
Kitajski mudrac opominje dušu moju, da bude mirna i nepokretna i da čeka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao-Ceu, učitelju i proroku naroda svog!
Indijski mudrac uči dušu moju, da se ne plaši stradanja, no da se kroz teško i istrajno vežbanje, kroz čišćenje i molitvu, diže Višnjemu, koji će joj izići na susret i pokazati joj lice Svoje i silu Svoju. Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!
Carski sin Indije uči dušu moju da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!
Gromoviti persijski mudrac govori duši mojoj, da u svima svetovima nema ništa osim svetlosti i tame, i da se duša mora ocepiti od tame kao dan od noći. Jer sinovi svetlosti začinju se od svetlosti, a sinovi tame začinju se od tame. Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!
Izrailjski prorok vapije duši mojoj: gle, devojka će začeti i roditi, sina, kome će ime biti ? Bogočovek. Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!
Gospode nebesni, otvori sluh duši mojoj, da se ne ogluši o savete poslanika Tvojih.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer u grobovima njihovim ne leže oni nego ubice njihove.
Umij se i operi se; osvetli se i u svetlosti obuci. Smiri se nasred ustalasanog mora svetskog, i čuvaj u sebi savete proroka svojih. Predaj sebe svu Višnjemu, i reci svetu: nemam ništa za tebe.
I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost rađa smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom đavolskom.
Nema života dušo, dok od Svetog Duha ne dođe. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne siđe.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer devičanska duša je jedina polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost ? dok se Bog u njoj ne rodi. Tada duša postaje puna stvarnost.
Budi mirna dušo moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome. Ne obziri se na Zapad, gde sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizračne i lažne.
Komentar Ava Justina Popovića na ovu knjigu, na kraju predgovora koji je napisao za nju, je bio: "Gospode čovekoljubivi, omolitvi me molitvenošću Preosvećenog oca Nikolaja".
