Panicni strah od porodjaja

mislim, porodila sam se dva puta, jes bilo strasno, ali sad se toga uopste ne secam. moj savet ti je, a imala bih ih mnogo, no neka bude samo ovaj jedan: nemoj sama kroz to da prolazis. neka bilo ko bude pored tebe, neko blizak. secam se te noci, ja sama u sobi sa 6 kreveta, urlam od bolova, napolju kisa, nigde nikog. a doktor rekao nece pre jutra. i umesto da se vratis kuci, ili pozoves nekog, ti kao kreten lezis tamo i vristis. secam se da sam posle necega sto se meni cinilo kao citava noc pomislila da evo svice, rekao je lekar da cu se ujutro poroditi. a onda je usla sestra po prvi put i rekla mi da je 11 sati. tek 11 sati!!! porodila sam se osam sati kasnije. bilo je strasno.
no zato sam drugi put narucila carski, i bilo mi je fantasticno. eto to je moja prica, jedna u moru potpuno razlicitih. ono sto tebi treba je TVOJA prica, to jedinstveno iskustvo bez koga se zaista ne mozes osecati kompletnom. porodjaj je cast. biti u stanju da rodis sopstveno dete je upravo to, cast i privilegija.
 
Drage zene
mene je mnooogo strah. A bas mi je vreme za bepce... muz mi pruza razumevanje, hrabri me, al sve nesto odlazem... Analizirala sam sto mi je tolika frka i shvatila da je delom i zbog toga sto ne podnosim preglede, bolnice, frka mi od lekara... Koju ne mrzi nek mi napise koliko cesto se ide na preglede u toku trudnoce naravno pricamo da je trudnoca normalna....hvala bas sam sjeb... jer poslednjih meseci vrsim atak na sebe ne bi li se opustila...
 
Evo recimo meni je trebalo 2 godine da se odlucim na dete, bas zbog tog straha,pregleda i ostalo sto si navela. Sad sam 7 mesec i mnogo sam srecna iako u glavi stalno odzvanja rec PORADJAJ! Ja za sebe smatram da sam najosetljivija i najstrasljivija osoba na ovom svetu ali moramo biti svesne da trebamo imati porodicu i da nismo jedine koje ce radjati. Trudnoca je veoma lep period i iduci iz mesec u mesec sve se vise prilagodjavas i postajes razumnija i svesna mnogih stvari, tj.polako se psihicki pripremas za sve. Zato ne brini,sve nekako dodje na svoje. To sad kao posmatrac gledas mnogo drugacije... Zato se opusti i pocni da radis na tome, imati bebicu je nesti predivno, znam to vec sada dok mi mrda u stomaku. To je zamena za strah. Pregledi jesu cesti ali najvise dominira ultra zvuk i analize. Redje ginekoloski pregled. Uzivaj! Srecno!
 
OK,
ja sam se suzdrzala od daljeg komentara da ne bi plasila buduce mame. Sto se tice trudnoce bila bi ladna voda da me lekari nisu sludjivali da li imam dijabetes ili ne. A kad su se uhvatili toga onda su me kreteni plasili da cu roditi dzina na staklenim nogama i pritom mi nisu objasnili sta to znaci.Prilikom poslednjeg testa sam bila na korak od kome, secer mi je pao na 1.6 a sestra koja mi je vadila krv na ocigledne znake da mi je lose (bila sam skroz mokra od preznojavanja, nisam mogla da pricam i drhtala sam) umesto da mi da kocku secera uputila me da odem nesto da kupim da pojedem, inace sam bila 8-i mesec trudnoce. Ta agonija sa dijabetesom je trajala dok nisam otisla kod doktora koji me je porodio i objasnio mi da nemam dijabetes i da necu roditi tog dzina i sta to ustvari znaci.
Celu trudnocu sam se plasila porodjaja i to sa razlogom. Taj dan sam psihicki bila spremna da se porodim, ali ne i da izdrzim toliki bol. Par puta sam se uplasila da necu preziveti jer sam gubila snagu u grudima.Dobila sam i neku injekciju koja je trebala da me uspava no cvrc. Posle vise od sat vremena uspela je da me ubaci u san na par sekundi izmedju kontrakcija, i bas je to bilo lepo iskustvo. Dobila sam posle jos dva Baralgina (cini mi se da je to bilo) intravenski no ni to nije pomoglo. Deo posle napona je bio ladna voda. Iako sam bila samo jednom na vezbama za trudnice cula sam najbitniju stvar kako da se napinjem (i to sam vezbala kod kuce).
Posle porodjaja nisam smela skoro 24h da zaspim jer kako slopim oci tako mi se vrate slike sa porodjaja. Sa ranom i grudima nisam imala problema. I ono sto je najbitnije rodila sam zdravu i pravu devojcicu 3.1 kg i 52 cm ljubi je majka.
Da se muke zaborave ne zaborave se ni posle skoro 2.5g ali sam najsrecnija kad vidim mog malog zvrka.
Ljubac
 
Kad sam bila devojka imala sam jeziv strah od porodjaja, veliki jer imam niski prag bola a i sama ideja da mi se tu nesto desava i raste u mom telu mi je bila dovoljno strasna. 8-)
Kad sam ostala u drugom stanju trebalo mi je vremena da shvatim sta mi se desilo te nisam razmisljala o porodjaju.
Kad sam shvatila sta mi se desilo vec sam bila na pola i pocela da mislim o drugim stvarima - pregledi, analize, pravilna ishrana i ostalo.
Kad sam stigla pred kraj, toliko sam bila teska sama sebi da sam samo zelela da se sve zavrsi, uz nestrpljivost i uzbudjenost da vidis svoje maleno detence konacno, uz brigu da li ce sve biti u redu, uz frku kad razmisljas i shvatis da vise neces biti jedinka i da pocinje jedna nova faza. Te opet nemas vremena da imas frku od porodjaja.
Kad je doslo vreme za porodjaj, desio se neplanirani c/rez (ne, nisam ga zelela naravno, prvi put sam strasno patila i plakala sto se necu prirodno poroditi a drugi put mi je bilo sve jedno, samo da sve prodje ok). Iskrena da budem, ja ne znam sta su to porodjajni bolovi te tu nisam bas mnogo od pomoci. Ali oporavak uopste nije strasan kao sto se prica. Strasno je od 2-4 dana i boli prilicno (zato sto moraju da te cimaju: ustaj, setaj, kupaj se a ti bi samo da lezis i da te svi puste na miru) ali se izdrzi. 5-10 dan prilicno podnosljivo. 10-30 dan skoro normalno uz oprez. Posle mesec dana, sve normalno.
I opet bih. :wink:
Ako zelite decu ne razmisljajte o porodjaju vec o deci. Sve to jednom prodje i zaboravi se. ;)
 
Nenormalno sam se plasila porodjaja u prvoj trudnoci i to od onog momenta kad sam odlucila da ipak rodim dete iako mi se neke okolnosti kosile sa tom odlukom.Strah od poroda je bio toliko jak da cesto nisam mogla da spavam zbog tih misli a i snovi su mi bili kosmari.Nije to bio samo strah od fizickog bola nego i od majcinstva,odgovornosti,nove nepoznate uloge kojoj nisam dorasla.Moj ogromni strah je rezultirao nesnosnom alergijom na psihickoj bazi cim sam usla u deveti mesec trudnoce. Celo telo mi se bilo izasulo crvenim osipom koji je svrbio da nije bilo izdrzljivo da sam morala da stavljam mokre pelene po sebi.Zbog toga sam pogodila u bolnicu na pretrage gde su mi ustanovili da sam alergicna na trudnocu na plod, jedna od milion i da ce to prestati onog momenta kad se porodim i da imam srecu sto ne moram jos dugo da cekam.I stvarno je tako bilo.Kad mi je plodova voda otisla sama shvativsi da se cas poroda primakao od straha noge su mi toliko drhtale i postale ko gumene da nisam mogla da stojim i hodam.Sestrica koja me pripremala rekla mi je da umirim noge jer ne moze da me obrije.Kazem joj hocu ja ali me ne slusaju.Drugi put nisam se bojala nista.Porod je najlaksa faza u odnosu na kasnije podizanje,odgoj,obezbedjivanje svega potrebnog da od beba napravimo ljude...
 
Strah je normalan ali je to fiziološki proces.Ako se porodila tvoja prababa, pa baba, pa majka- pa i ti ćeš - na isti način!!!
I štp uopšte postavljaš ovakva pitanja? Koliko žena -toliko različitih iskustava. Pa, ni sve ne reaguju isto kada se ubodu na trn a kamoli na porođaj!
Moj savet ti je da o tome razmišljaš ali SAMO POZITIVNO, nikako šta će biti, kako će biti, ko će biti...i da pustiš prirodu i ginekologa da učine svoje!!!
SREĆNO i da ti porođaj bude sve suprotno od ovoga što su te neke "plašile"!!!
 
porod u njemackoj i to ti je europa!u 20h puko mi vodenjak,2 tjedna prije termina,zaputimo se ja i moj muz u bolnicu dodemo tamo,odma na ctg,pa pregled kazu pocelo je.mene sibaju onako lagani bolovi setamo se moj muz i ja po bolnici i tako do 23h.dolazi babica i kaze da ja idem lec u sobu kao dok to nekrene pravo a moj muz da ide kuci pa ce ga zvat kad da dode.nas oba dvoje ostali bez teksta :shock: ,jer navodno ovdje smije muz biti cjelo vrijeme uz tebe.ajd ok otiso muz,a mene poceli sibat ono pravo bolovi,dali oni meni neke tabletice kao to ce ublazit bolovo jela ja njih ko bombonice,ma kakvo ublazavanje mene jos vise.i kazem ja njima da zovu muzeka da ja nemogu vise to je vec bilo nekih pola 2 u noci.pa onda malo u kadu doso i muzek ja se kiselila nekih sat al nista nepomaze,pregleda mene babica kad ono ja totalno otvorena,odma na stol kaze ona a bolovi nepustaju i tako tiskam ja do pet ujutro sva otvorena bolovi tu a beba nece van,psujem na nasi da je i babica jadna naucila recenicu jeb.... zivot i u pic....mater :mrgreen: !i tako su me mucili do 11 ujutro,bila sam lezala i na leda i na stranu pa onda kaze ajd sad klekni na sve cetiri ko da sam na fitnesu a ne u porodajnoj sali,i onda slucajno naide doktorica i pogleda me da bi skuzila da beba nelezi dobro i da ja ako se ne porodim do 11:30 idem na hitan carski rez.hallo,pa zar to nisu trebali prije vidit,a kad sam vikala da nemogu vise i da hocu carski rekli su da kakav carski to se koristi samo ako nesto nije uredu :shock: !i tako u 11:30,naravno ja se nisam porodila,dolazi sestra i stavlja mi onaj grozni kateter za pisanje :-| (nesto najgore sto mi se desilo u zivotu),oprema me i u salu.sjecam se samo da je doktor grozno smrdio na znoj i da je reko da cu uskoro zaspati(neznam dal od njegovog smrada :D ,ili od narkoze)moj muz je morao ostati vani nisu mu dali da bude pored mene.kada sam se probudila sve je proslo za 20 je...minuta a onoliko pacenje nizasta,svoju curicu sam vidila u magli dok nisam dosla sebi.moj muz kaze da sam valjala neke gluposti :lol: .poslje pola sata sam bila pri sebi ,dolazi doktorica i veli kako su pametno postupili sa carskim jer se maloj bila pocela i vrpca omotavat oko vrata :shock: ,pa zar to ona kornjaca nije vidila na ultrazvuku kad je radila!!!sve u svemu dobro je proslo,zao mi je samo sto sam se onoliko namucila bezveze i onda carski i moram vam reci da sam jako iznenadena osobljem u bolnici,i cjelim postupkom mog poroda.i to ti je europa :confused:
 
e da da vam kazem da su mi dojenje sje...one glupave sestre,upalile mi se bradavice a one nista nisu poduzele,i tako ja muku mucim i dojim djete suze mi idu od bola,a one kazu to je normalno.poslje podigao moj muz malu kad djete pocelo krv povracat,ja sam se toliko uplasila plakala sam sat vremena,da bi se ispostavilo da je ona jadna vukla ali mljeka nije bilo vec je pocela krv ici,a njima je to normalno,po bradavicama mi kraste bile da sam nakraju morala prestat i sad mala jede flasu...ma grozno
 
ta sprica to je taj pda,oni kazu da je to dobra stvar ali je opet riziko jer mozes ostat nepokretan tu iglu ubadaju u kicmu i dovoljno je malo neopreznosti i moze biti da vise nikad neustanes na noge zato ju nisam htjela,sta mislis s tim koverte jel im se daje nesto???ja nisam nista mogla sam im dati samo saku u zube
 
m.c:
ta sprica to je taj pda,oni kazu da je to dobra stvar ali je opet riziko jer mozes ostat nepokretan tu iglu ubadaju u kicmu i dovoljno je malo neopreznosti i moze biti da vise nikad neustanes na noge zato ju nisam htjela,sta mislis s tim koverte jel im se daje nesto???ja nisam nista mogla sam im dati samo saku u zube
Kliknite za proširenje...

:D :D :D
Ne znam odakle potices al cini mi se da imas bosanskog humora
 
qq...
evo sad sam iscitala temu. svaka cast svima koje ste kroz to prosle, i decica da vam budu ziva i zdrava-velika porasla.
prvo da kazem da sam jos mlada i da ne planiram decu u skorije vreme. ali razmisljam ponekad o tome, i nije mi se javila zelja niti materinski instinkt. ali da imam jak strah od porodjaja, kao vidim i sve druge zene ali imam i jako nizak prag bola i cesto padam u nesvest. mogu onda da povezem da bi najbolje bilo da se odlucim za epidural, kad za to dodje vreme...? mama moja se super lako porodila 2 puta i imam sire kukove. to su valjda olaksavajuce okolnosti?
 
Umreti? :confused: Daleko bilo, postoje i takvi slučajevi, ali zašto razmišljaš na taj način? To i kad se desi, o tome piše u novinama, jer se ne dešava baš često, verovatnoća da se to desi je jako mala... O tome ne treba uopšte da razmišljaš i da se opterećuješ, ni sad, ni kad dodje vreme za to. :)
 
ne citajt novine! dodatni stres vam ne treba.
sto se porodjja tice svaka zena se pribojava tog dana, ali ono kada kazu da se sve zaboravi kada ugledas bebicu nije tek fraza. zaista je tako.
moj prvi porodjaj je bio uzasan, a drugi je prosao super. zena ne sme da misli na svoj strah kada udje u porodjajnusalu, vec mora da se potrudi da sto pre izgura bebu, da slusa instrukcije i radi sta joj se radi. mozda ce zvucati bezveze, ali tom samom cinu porodjaja kada beba izlazi iz materice treba pristupiti mehanicki, bez emocija. e a kada ugledate bebu tada otpustite kocnice i dozvolite emocijama da se razliju, jer tada su emocije u svim bojama :)
 
malla garava:
ja sam jos mlada za trudnocu, al kako dani idu i prolaze godine, i dolazi lagano taj trenutak da i ja razmisljam o porodici i djeci (sto je sasvim prirodno), meni raste strah da cu mozda umrijeti na porodjaju :( ... sta da radim?
Kliknite za proširenje...

не размишљај о ружним странама порођаја, јер ти се чине веће него што јесу

мисли на то како је добити бебу лепо...
 
Zlatna Iris:
sto se porodjja tice svaka zena se pribojava tog dana, ali ono kada kazu da se sve zaboravi kada ugledas bebicu nije tek fraza. zaista je tako.
Kliknite za proširenje...
:klap: tako je !
Onog trenutka kad ugledaš to majušno biće, svoju bebicu, sve tada zaboravljaš, i shvatiš da sav taj strah, bol, sve ono ružno, nije ništa naspram tog malenog života koji si donela na svet, i da bi i više od toga izdržala zarad tog naaaajlepšeg osećaja - kad postaneš majka :zaljubljena: :heart2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Od koga deca nasleđuju gojaznost - od majki ili od očeva?
Odgovora
5
Pregleda
317
Џорџи
Џорџи
Nina
Kako odgajati decu kao delfin
Odgovora
4
Pregleda
316
Nina
Nina
RužnaKoLopov
👶 Odkad bebe same biraju šta će jesti ? Baby-led Weaning metoda
Odgovora
9
Pregleda
434
**Freya**
**Freya**

Back
Top