Panicni strah od porodjaja

[new mama]

Mislim da je sasvim normalno plasiti se necega sto ti je mnogo puta opisano kao uzasno bolno iskustvo. U svakom slucaju, to je samo sitan ulog za jedno malo bice koje ce te obozavati i gledati kao u Boga. Ono sto svaka zena moze i mora da ucini, medjutim, je to da obavezno ide na pripremu za porodjaj i to u bolnici u kojoj planira da se porodi. Ipak u bolnicama to rade bolje nego u domovima zdravlja, a i sazivis se sa prostorom.
Kada sam otisla u bolnicu i cekala da porodjaj pocne, sa mnom je bila i neka zenica koja nije isla na vezbe. Ne mogu ti opisati razliku izmedju moje smirenosti i njene panike!

 

[maja04]

jedino o cemu sam ja razmisljala je o bebinom zdravlju.tog trenutka kada su mi rekli da sam rodila zivo i zdravo dete zaboravila sam da me je ikad bolelo a kad sm ga uzela u narucje,taj osecaj vredi toliko da nikakav strah i bol nisu bitni.

 

[Hellen]

Ja nemam decu, ali ipak sve čitam i slušam o trudnoći i porodjaju, jer nekako mislim da je bolje da budem obaveštena o tom dogadjaju kad se on desi. Ovom temom se bavila Isidora Bjelica usvojoj knjiyi "Kako preživeti porodjaj uSrbiji", gde su i fotografije sa njenog drugoog porodjaja sve original, onako kako je...htela je da poruči budućim majkama da ih ne zavaravaju mame, babe, tetke da roditi dete nije ništa, da to ne boli, jer je razgovor o porodjaju još uvek tabu temu u nekim porodicama.
Drage moje, šta mislite da li je bolje trudnoj ženi koja do sad nije radjala , reći šta je čeka i kako se sve odvija, šta se sve može desiti ili joj ne govoriti?

Наравно да ћеш бити обавештена, имаћеш девет месеци времена да ишчиташ разну литературу, да се консултујеш са лекарима, да се наслушаш свакојаких бапских и искуствених прича...
Није ваљда једина информација о порођају она која се добија слушањем туђих искустава? Нисмо више у средњм веку да би о порођају могле да чујемо само од маме или пријатељице....

 

[Emily_Bg]

To je savim ok.Ja zapravo nisam imala neki veliki strah,ali sam se plasila da se nesto ne iskomplikuje i bila sam vrlo oprezna u trudnoci,iako nije bila rizicna.Mozda je to zbog toga sto sam medecinski radnik,mada nikad nisam radila sa trudnicama:-))
Mnoge moje drugarice su imale uzasne napade panike dok su bile trudne.To je zaista uzasno.ali je opravdano.Jer(izvini stavrno necu da te plasim)ponekad je sve dobro,do samog porodjaja,onda dodje do toga da se stvar iskoplikuje.Ali bitno je da vodis racuna o svemu,ides redovno na preglede i verujes da ce sve biti dobro!
Srecno!

 

[Charlotte]

Ja se jaako plasim porodjaja. Cini mi se da cu, jednog dana,kad za to dodje vreme traziti carski rez ili epidural. Mada se plasim i takvih porodjaja. :? A koliko je uspesna primena epiduralnih injekcija u nasoj zemlji? Mnoge devojke se ipak odlucuju za porodjaj bez nje iako mnogo manje boli :?

 

[baki 75]

Sharlote, nadji temu o epiduralu na starom forumu , ima raznih misljenja ...

 

[baki 75]

Moja drugarica treba svaki dan da se porodi, trudnocu je imala odlicnu, nijednom nije povracala, sve idealno, al ja kako pomislim na njen porodjaj tako mi krene blaga trema :? A mozda zena ipak kad dodje u taj stadijum pred porodjaj onako ogromna, tesko se krece, tesko spava, i sem toga jedva ceka da vidi svoju bebu i da sve to bude iza nje, mozda ipak jedva ceka da se porodi tj. sto bi rekli priroda sve to sredi...

 

[Hellen]

Јаооо...у другој трудноћи ми је било тако тешко да вучем тај вееелики стомак да сам једва чекала кад ћу да се породим, и плакала сам кад су ме вратили кући рекавши да дођем за два дана...
Па свака жена има 9 месеци форе да се психички припреми...не брини. Потребна је само зрелост и добра припрема.

 

[mackica ns]

Ja prosto ne znam da li sam srećnija što sam trudna i što ponosno šetam svoj stomak; ili jedva čekam da se porodim i uzmem malog Stefana u naručje:smile:

 

[xpajamacax]

hi hi mačkice....sada svi znaju šta si radila

 

[mackica ns]

Jao, živa istina... Kod mog drugara u firmi, devojka neka ide na porodiljsko; pozdravlja se sa svima i tako, tek on, potpuno nenadano i neočekivano: YEBALA SI SE :shock: A ona sirotica, sva se zbunila i pocrvenela i kaže - nisam, nisam... :razz:

 

[baki 75]

Zenske, moja drugarica je upravo na porodjajnom stolu, od juce ujutru su je zadrzali, kazu ako se ne porodi do podne, onda ce carski. Obisao je rodjak koji radi u bolnici i rekao da vice i da se dere, da nece carski rez i tako to. Inace, ona je tip koji ne voli bonicu, lekare ...Eto, morala sam ovo da podelim sa vama.Sad sam :- i (

 

[baki 75]

Zenske, moja drugarica je upravo na porodjajnom stolu, od juce ujutru su je zadrzali, kazu ako se ne porodi do podne, onda ce carski. Obisao je rodjak koji radi u bolnici i rekao da vice i da se dere, da nece carski rez i tako to. Inace, ona je tip koji ne voli bonicu, lekare ...Eto, morala sam ovo da podelim sa vama.Sad sam :- i (

Sad je tata javio da je dobio devojcicu od 4.500 kile i 55cm , kolika je nije ni cudo sto nije htela napolje

 

[lady me]

Pošalji jedan veeeeliki poljubac maloj princezi od forumašica

 

[mackica ns]

Sad je tata javio da je dobio devojcicu od 4.500 kile i 55cm , kolika je nije ni cudo sto nije htela napolje

Yupiiii:smile: Nek' je živa, zdrava i lepa i pametna... Uh, ljubi ih maca sve tako malene (i veeeliiikeee:razz: )
Moraću nekog da zadužim, kad ja odem da se porađam da vas obaveštava

A Betty će da nosi laptop pa će da piše aaaaaaaaaaaaaaaa:wink: :razz:

 

[lady me]

E mackice... do tvog porodjaja će se valjda završiti famozno novo porodilište. Možda budete imali kompove u sobama

 

[mackica ns]

Biće gotovo, sigurno ; pored moje ima neka firma koja radi nešto za Betaniju i redovno me obaveštavaju kako napreduje. Kažu da će biti gotovo u januaru; ali sve i ako budu kasnili par meseci, biće na vreme za mene8-) Samo se nešto bojim da mi neće biti do kompjutera tada

 

[baki 75]

Hvala svima...
Mackice a kad je tebi termin? Naravno da ces nekog zaduziti da nas obavestava, a tebi ce biti lakse kad znas da tvoje forumasice misle na tebe...
A posto nisam u toku sto se tice tog novog porodilista u Novom Sadu sta planiraju, kako ce da izgleda...?

 

[mackica ns]

Termin je 23. aprila:-D Inače smo na taj datum muž i ja počeli da se zabavljamo:smile: Ove godine pada uskrs:-) Nekako bi bilo lepo da se porodim tačno tada, a sa druge strane malo mi je frka - ko će biti u porodilištu i kako će biti raspoložen što radi na uskrs:-?

Nemam pojma kako će da izgleda novo porodilište; u stvari nije celo novo, nego se pravi novo krilo istog...

 

[baki 75]

Pa i ako se budeš porađala na Uskrs nemoj se sekirati oko toga, jer lekari su navikli da rade po smenama i na praznike, njima je to normalno, mislim da njihov ljubaznost ili neljubaznost neće zavisiti od toga.

 

[mackica ns]

Iskreno se nadam:wink:

 

[miracool]

He drage moje!
Kroz sve ove misli sam i sama prosla, porodila sam se 29.09.2005, znaci jos malo pa ce tri meseca.Hvala bogu imam malog sincica i sve je ok. Ja sam se dugo dvoumila da li da se porodim u Novom Sadu ili Zemunu i izabrala sam NS irekla "Vise ne"
Mislim nije se meni desilo nista strasno ali ipak da su hteli mogli su me poroditi 5 sati ranije, a 5 sati znaci veoma puno i za majku i za bebu! :x
By the way, normalan je strah ali je jako vazno kakva je babica koja te doceka, pa vodi porodjaj a i doktor, a bome i osoblje kasnije dok si u porodilistu, a uslovi u NS su grozni!
Sve to prodje, meni je bilo bitno da sto pre dodjem kuci, i tada sam bila happy ono bas kako treba!
Moja ireka za bol je : TO JE JEDINI BOL U ZIVOTU KOJI SE ISPLATI !!!!!!!!!!!!!!!!!!!
To imati na umu i krenuti u porodiliste!
Pusa svima!

 

[katarinat]

...А 15 минута после првог порођаја сам већ знала да ћу моћи још једном да издржим све то!

rodila sam dve odjedanput !kad sam JA mogla svaka ce moci ! 10 minuta po porodjaju zezala sam se sa doktorima!mislim bude tesko da se nelazemo boli svakoga neko se brze porodi a neko ostane dugo npr.ja sam ostala 12 sati!najvaznije je,po meni,da ne vristis jer gubis snagu onda kad treba da guras nemozes!zato jezik za zube i...!kad dobijes bebicu u ruke ma zaboravis na sav prijasnji bol !MAME JEL TAKO BILO I KOD VAS?

 

[dtajci]

;-) Moram ti reći da je tvoj strah opravdan. Nije da te plašim ali ako planiraš prirodan porođaj pripremi se na bol. Moj ti je savet da to ipak uradiš uz epiduralnu anesteziju. Ja sam se prvi put porađala bez nje i od tada je prošlo 10 godina! Nisam se usudila da to pokušam ponovo. Bila sam na stolu celih 12 sati i bilo je grozno! Posle porođaja bila sam umorna , iscrpljena rečju-nikakva. Jedva sam uzela bebu kad su mi je doneli nisam imala snage u rukama.Pre mesec dana donela sam na svet (da,da posle 10 godina) jednu malu slatku devojčicu, bez trunke bola! Bila sam odmorna, srećna i vesela i odmah sam je uzela u ruke i izljubila. Muž nije mogao da veruje kako sam sveže i odmorno izgledala samo nekoliko sati posle porođaja. Veruj mi posle ovog iskustva uz epiduralnu rekla sam rodiću bar još jedno! I niko ne može da shvati da ja to hoću jer sam, zbog iskustva sa prvim porođajem, izričito rekla da više neđu rađati. Ja imam dve ćerkice i rekla sam kad jednog dana dođe red na njih da postanu mame neću ih pustiti u bolnicu bez epiduralne. Dakle uz epiduralnu anesteziju - samo napred!

 

[mirjana_ns]

Ja sam se porodila 2000. godine u nejvećoj vrućini. Od sedmog meseca smo moja kuma i ja išle u školicu za trudnice, koja, osim što je simpatična, je i skroz pozitivna stvar. Obe smo tamo videle da nismo najdeblje, najotečenije i najuplašenije. Inače jedan čas smo provele u Betaniji gde su nas proveli bukvalno kroz celu situaciju ALIVE... Tek tada, to je bio početak devetog meseca, nas dve smo se uplašile, bukvalno! Kada je došao momenat da sam morala da odem u porodilište, nisam o tome razmišljala ( verovatno neka vrsta autosugestije) već sam jedva čekala da JE vidim jer sam znala da je Jovana. Imala sam tu sreću da je naš kum poznavao jednu babicu tamo koja je bila sve vreme uz mene. To bih najtoplije preporučila svima. Sve što mi nije bilo jasno ( a toga je puno ako si tamo prvi put i ako nisi medicinski upućena ) ona mi je objašnjavala. Cela stvar do samog porođaja koji traje svega nekoliko minuta je trajala oko osam sati što na onoj vrućini nije malo. No, sam taj čin kada se već nalaziš u porođajnoj sali meni je bio i najteži i najlepši...Jesam bila umorna, oznojana, iscrpljena ali sam znala da sam na korak do nje. I samo sam o tome razmišljala.Bilo je i neljubaznih čak i arogantnih ali je pored mene bila babica i mene je to sve zaobišlo.

Jeste neprijatno, ali kada znaš da je to tvoj i bebin početak novog života, sve je sitno i nebitno. Ja se danas posle pet i po godina jedva sećam nečega pre nje, kao da to nisam bila ja dok nisam ugledala moju Jovanu. Zato i živimo, ne?

Normalno je plašiti se ali probajte to nekako da kompenzujete sa lepim emocijama...