Panicni strah od porodjaja

[gost 237967]

a sto je lazete

 

[neizreciva]

tako je !
Onog trenutka kad ugledaš to majušno biće, svoju bebicu, sve tada zaboravljaš, i shvatiš da sav taj strah, bol, sve ono ružno, nije ništa naspram tog malenog života koji si donela na svet, i da bi i više od toga izdržala zarad tog naaaajlepšeg osećaja - kad postaneš majka

ma sve je to krasno al da boli, pa vraski boli )))

 

[tehduduk]

sta je moja majka rekla zeni koju su svi tesili da nije nista-
boli, mislices da ces umreti- ali prodje
da se nebi sokirala ako budu jaki bolovi

meni je najsladje bilo kada se porodila devojka veoma, nezna, osetljiva, nema 2 misica u telu,
mislili smo da ce do kraja zivotaa kukati- tek kaze "nista, samo sam iskakila bebu"
i odmah se zaljubila u nju


eto, neko ima srece

 

[Vexy]

a sto je lazete

мора мало да се не уплаши па да не побегне

 

[_Ata_]

Aj sad, rafal po meni - kao pravim se, ovo ono, ali - nije bre toliko bolelo. Bolelo jeste, ali toliko da se neda izdržati - stvarno nije.
Kontrakcije pri otvaranju jesu bolele, ali umereno. Ranije, dok sam bila mladja, srednjoškolka i rane dvadesete godine, umelo je više da me boli kad dobijem, nego što su me bolele porodjajne kontrakcije. I to boli bre, samo što jedan grč prodje, ma tri sekunde odmora mi neda, odmah kreće sledeći grč, pa povraćanje... A kontrakcija zaboli, boli minut ili već koliko, pa odmor u toku kojeg i viceve mogu da pričam. Stvarno nije bio neki ne znam kakav bol. Nije bio za vrištanje, možda tu i tamo ono uuuuf kroz zube, i ništa više od toga.
Naponi kad su počeli, to je već više bolelo, ali ni to nije bio bol da mislim da umirem. Lakši mi je bio prvi porodjaj, mislim lakše sam gurala i izgurala bebu, jer su mi recnuli epiziotomiju, pa nije bilo onog pritiska. Drugi put nisu sekli i tada je bilo neprijatnije gurati, Imala sam osećaj da će da popuca sve, od kolena do pupka, strašan pritisak. Bolelo je, jesam viknula dva puta kada je beba izlazila, ali je to kratak bol.
I to je sve od bola što se tiče moja dva porodjaja.
Možda sam ja izuzetak. Ali ako sve boli koliko je mene, onda zaista ne razumem toliko vrištanje i kukanje. Mada, pre će biti da sam izuzetak

 

[Tsuymish]

nije ni mene...ama nista, samo osetim kako stegne i tako drzi...na 7 vec a ne boli...i onda ukljuce, bez razloga, indukciju(ustvari da sam rekla da ne daju, ne bi dali,nego ja debil...) i onda poce da boli, ubija, sve jace i jace
i u par navrata za malo da se onesvestim dok sam se napinjala i pop, ispade beba
i tako

kaze taman kad pomislis da ces da mres, ti se porodis
u svakom slucaju ako se sve odvija kako treba, ne dajte da vam pridju sa sintocinonom a kamoli da vam ga daju...i tako...

 

[neizreciva]

ma sve je to stvar i srece, neke zene prodju lakse neke teze ali to u sustini i nije bitno.....fokusirati se na to da se rodi sto manje namuceno dete i bude ti lakse....ako posmatras sebe kao zrtvu samo pogorsavas stvari.....

 

[gost 223714]

secam se da sam vrtela u glavi 'samo chekam da prodje, samo chekam da prodje'
naravno da boli, naravno da je nezamislivo dok ne krene, naravno da je svaka pricha drugachija, ima lakshih i tezih porodjaja.. moja prva devojchica je izashla karlichno , tvrdoglava ja pa se posvadjala sa lekarima i nisu hteli da mi rade carski, tvrdoglava ona pa je reshila da stane na ovaj svet pravo na noge

ono shto zaista moze da pomogne je pomisao da ce taj trenutak , koji moze da traje satima, ipak i definitivno proci .. a nagrada je najlepsha
kukanje, vikanje i plakanje samo odvlachi snagu i energiju koja ti je neophodna da posle svega ustanesh shto jacha..

 

[Hellen]

ja sam jos mlada za trudnocu, al kako dani idu i prolaze godine, i dolazi lagano taj trenutak da i ja razmisljam o porodici i djeci (sto je sasvim prirodno), meni raste strah da cu mozda umrijeti na porodjaju ... sta da radim?

A šta ako ti padne saksija na glavu dok ideš ulicom?
Ako te pregazi traktor ili zalije cunami?
Sve se to dešavana svetu..i ima neke šanse da se desi i tebi...ali ako ćemo da živimo u večnom strahu od onoga šta bi se moglo desiti - da li bi se to moglo zvati životom?

 

[sunasceJeca]

Zapravo mnoge devojke (zene) imaju strah od porodjaja...
Sta mislite o tome? Ali ne onaj obican strah nego ono kada pri pomislli na porodjaj pocne da te hvata panika...ali stvarno....

znam da to svakakako ceka skoro svako zensko bice, ali ipak-.....

Da li sam jedina ??? hmm... moguce

Mislim, da je to ljudski. Pa, strah od nepoznatog...bojiš se i kada ideš prvi put kod zubara, a ne da nećeš kada donosiš novo biće na svet. Ja nisam bila još u drugom stanju, ali ću se svakako plašiti. Mada, generalno, mislim da ću puno čitati tada, da ću se jednostavno "pripremiti" psihički na to; ja sam neko ko je analitičan tip čoveka. Jednostavno, trudiću se da saznam sve od doktora na vreme, šta me čeka, kako ide postupak, šta su ocije, voleću to da znam, nekako imam osećaj da biću mirnija. Naprosto, tu će biti i lekari, pa što kažu uz Božiju pomoć, valjda biće sve ok. Puno puta sam to razmišljala kako ću aj to jednog dana "izgurati". Naprosto, pregurati. I negde sam rešena, jednog dana kada to dodje an svoje sve, i dodje do tog momenta, daću sve od sebe, što je što kažu do mene, da sve prodje u najboljem redu. Jer ako ja budem nervozna, uplašena ili neko ko se traumira, negde verujem da ce se to prenositi i na to malo bice, i negde sam odlučna da sve mislim, tada, kako dobro biće. Kako sve dobro, rešiće se. Znam, da silno bojaću se. Ali, znam da neću dati, da me to savlada. Naprosto, daću svoj maksimum. Pa, šta bude. Ja nadaću se najboljem. ♥