Pad Konstantinopolja 1453. godine

['Clint']

O ovom dogadjaju presudnom za sve pravoslavne Balkanske zemlje je vise manje sve poznato,pao je nas pravoslavni Rim na veliku radost Vatikana,ali bih se ja pre svega osvrnuo na nasu ulogu koju smo imali u toj opsadi.Naime,u jednoj americkoj enciklopediji sam naisao na podatak da su miniranje i iskopavanje tunela ispod zidina Kontantinopolja izvrsili Srbi,medjutim na nekim drugim mestima se pominje da su to bili nemacki rudari iz Novog Brda...
Znamo da je Djuradj Brankovic sa nekih 150 konjanika kao turski vazal takodje ucestvovao u toj opsadi,sto smatram nasom sramotom,ali nisam naisao na podatke da li je,i koji od nasih velikasa i vojnika ucestvovao u odbrani...Pad Konstantinopolja smatram i prekretnicom za Srbiju jer je samo 6 godina kasnije palo i Smederevo,poslednje uporiste srpske srednjevekovne despotovine...

 

[Dе Sisti]

Pad Konstantinopolja je simbolički veliki događaj. Međutim, vojniči i ne baš. Romejsko carstvo se ionako svelo na grad do zidina, grad sa 50 hiljada stanovnika, većim delom zatravnjen... Pao je KOnstantinopolj faktički mnogo ranije. NIje se on oporavio od 1204. To je bio smrtni udarac. 1453 je samo iskrvario...

Inače, Mađar je projektovao topove čija đulad su rušila zidine Konstantionopolja...

Što se tiče naše uloge, mi smo periferni u celoj priči. Grickali smo mi Romejsko Carstvo dva veka pre toga, naši ekseri u romejski sanduk su još tada ukucani (zaključno sa Dušanom)....
Kad sagledam nešto istoriju, pomislim da je bolje da smo se utopili u to Romejsko carstvo, postali deo tog naroda... Danas bi na Balkanu umesto ovih čemera od naroda, bio jedan ozbiljan pravoslavni narod...

 

['Clint']

Pad Konstantinopolja je simbolički veliki događaj. Međutim, vojniči i ne baš. Romejsko carstvo se ionako svelo na grad do zidina, grad sa 50 hiljada stanovnika, većim delom zatravnjen... Pao je KOnstantinopolj faktički mnogo ranije. NIje se on oporavio od 1204. To je bio smrtni udarac. 1453 je samo iskrvario...

Inače, Mađar je projektovao topove čija đulad su rušila zidine Konstantionopolja...

Što se tiče naše uloge, mi smo periferni u celoj priči. Grickali smo mi Romejsko Carstvo dva veka pre toga, naši ekseri u romejski sanduk su još tada ukucani (zaključno sa Dušanom)....
Kad sagledam nešto istoriju, pomislim da je bolje da smo se utopili u to Romejsko carstvo, postali deo tog naroda... Danas bi na Balkanu umesto ovih čemera od naroda, bio jedan ozbiljan pravoslavni narod...

Jeste Madjar pravio top,Urban iz Transilvanije i za to je bio bogato placen...vise je bila hriscanska nesloga nego li turski podvig,i sami Mlaecani i Djenovljani koji su ucestvovali u odbrani su stalno jedni druge optuzivali za izdaju...Pogotovo su Djenovljani napravili gaf,tj. Longo,umesto ranjen da ostane na polozaju on se povlaci i vojska bez vodje bezi,Turci prodiru,nailaze na Cara Konstantina i ubijaju ga na licu mesta....
Iako je Konstantinopolj bio samo grad-drzava u to vreme,ipak je predstavljao mnogo vise od toga,duhovni centar hriscanskog istoka,a da smo i mi zakucali eksere u njegov sanduk,to stoji,mada ne bih rekao u toj meri kao krstasi 1204...da je Dusan kojim cudom i osvojio Konstantinopolj danas tamo ne bi postojala Aja-Sofija,vec bi bi dalje bila Sveta Sofija kao i onolike crkve koje su porusene ili pretvorene u dzamije,i danas bi bile i predstavljale isto ono sto su u Vizantiji,umesto toga,sad smrde na loj

 

[Лекизан]

Jeste Madjar pravio top,Urban iz Transilvanije i za to je bio bogato placen...vise je bila hriscanska nesloga nego li turski podvig,i sami Mlaecani i Djenovljani koji su ucestvovali u odbrani su stalno jedni druge optuzivali za izdaju...Pogotovo su Djenovljani napravili gaf,tj. Longo,umesto ranjen da ostane na polozaju on se povlaci i vojska bez vodje bezi,Turci prodiru,nailaze na Cara Konstantina i ubijaju ga na licu mesta....
Iako je Konstantinopolj bio samo grad-drzava u to vreme,ipak je predstavljao mnogo vise od toga,duhovni centar hriscanskog istoka,a da smo i mi zakucali eksere u njegov sanduk,to stoji,mada ne bih rekao u toj meri kao krstasi 1204...da je Dusan kojim cudom i osvojio Konstantinopolj danas tamo ne bi postojala Aja-Sofija,vec bi bi dalje bila Sveta Sofija kao i onolike crkve koje su porusene ili pretvorene u dzamije,i danas bi bile i predstavljale isto ono sto su u Vizantiji,umesto toga,sad smrde na loj

Taj top je Madjar nudio i vizantijskom caru,ali on nije shvatio njegovu vaznost,zato ga je prodao Turskom sultanu.

 

[Лекизан]

Дан пада Византије

Драган Петровић

29 мај Цариград и Света Софија – хришћански војни пораз и узор духовне обнове
Двадесет девети мај је велики историјски датум који се различито доживљава у хришћанском и исламском свету. Тог дана 1453. године после вишемесечне опсаде пала је у турске руке престоница Византије Цариград. Готово читав век пре тога, неосвојиви град је захваљујући својем географском положају, величини и моћним бедемима, одолевао окружен турским поседима, да би почетком априла 1453. Мехмед II кренуо са вишеструко бројнијом војском у односу на браниоце у фронталан напад за освајање престонице Византије. Током два месеца јуначке одбране опседнути Грци (Византијци) и њихови италијански савезници (Ђеновљани и Млечани) одолевали су наносећи озбиљне губитке Турцима и њиховим вазалима. Двадесет осмог маја увече готово читаво становништво опседнутог града се молило у бројним црквама престонице за одсудну победу која би могла значити и спас, пошто се са запада спремала свехришћанска помоћ укључујући и папске галије које су дошло готово до Крита. Ишчекујући кључни турски јуриш управо 29 маја у зору, браниоци су црпли последње снаге надахнути митом непобедивости чаробног града престонице Источног Римског царства и наследнице старог Рима, те охрабрени незапамћеним јунаштвом које су показали у претходна два месеца, предвођени својим царем Константином Палеологом Драгашем (који је имао и српске крви у свом родослову). У највећој хришћанској цркви Светој Софији велика маса света била је скупљена већ данима и тако је потрајало све до тренутка када су у рано поподне турске трупе продрле до самог Акропоља, старе царске палате и древне цркве. Већ у зору 29 маја на најслабијем месту браниоца где су биле сконцентрисане највеће турске снаге укључујући и јањичаре дошло је до пробоја зидина (који су бомбардовани непрекидно два месеца од турске артиљерије) и у јуначкој одбрани је свој живот оставио византијски цар Константин XIII Драгаш Палеолог и бројни браниоци, а Турци су у следећих неколико сати продрли у град убијајући преостале браниоце и робећи близу 50 000 становника града. Дошавши до цркве Свете Софије у којој је било неколико хиљада људи који су се молили за спас Цариграда, Турци су продрли у цркву робећи све на шта су наишли. Од укупно 9000 војника браниоца Цариграда успело је да побегне бродовима неколико стотина, око 500 је заробљено, а сви остали су јуначки изгинули током двомесечне опсаде. Турци су имали пар десетина хиљада мртвих и на хиљаде рањених и несталих, док је цивилно византијско становништво престонице од око 50 000 људи поробљено, и сем малог броја изузетих, продато као робље широм оријента. Међутим, херојска одбрана Цариграда и јуначка смрт последњег византијског цара Константина Драгаша Палеолога остала је у грчком народу, и међу свим народима Балкана као светионик у следећим вековима борбе за слободу против оријенталног азијатског завојевача, што је и помогло на крају да се у Новом Веку извојује независност и слобода. Кoнстантин Драгаш је одбио да преда град или да прихвати вазалство, а слично је урадио кнез Лазар Хребељановић 1389. године на Косову изабравши земаљску смрт јуначку и мученичку, а не вазалство. Успомена на Констанитна Драгаша и косовске јунаке није мит или легенда, то је стварна успомена која је помогла да грчки, српски,бугарски, румунски, македонски и остали народи Балкана, и југоистока Европе правосалвни хришћани, сачувају поштовање и сећање за своју државу, владаре, веру, слободу, што се временом под утицајем модерних европских идеја новог века стопило у националну идеју која је и помогла борбу за ослобођење и уједињење. Као што и у Косовском циклусу епске поезије и народног предања важну улогу заузима вечера уочи сутрашњег боја, држање великаша, мит о појединачној издаји и свеукупној жртви од које се највише слави она Милоша Обилића, тако и у одбрани Цариграда постоји предање о држању бранилаца, и чак податак где је последњи византијски цар стајао на бедемима уочи турског напада и где је оставио свој живот - код Капије светог Романа. Ослобођење Цариграда од азијатског освајача вековима је надахњивало хришћане и највећа им је била жеља да се црква Света Софија привремено претворена у џамију, поново врати у пређашње стање и поново постане престони хришћански храм у слободном Цариграду. То је вековима надахњивало и руску политику у Источном питању, пошто је између осталог преживела византијска принцеза Софија Палеолог која је из владарске породице живела на Пелопонезу, а потом у Италија, удата за руског цара Ивана III, а Москва добила епитет Трећи Рим.

 

[Лекизан]

Konstantin Dragas 1453,Beogradska kapija u Carigradu,Opsada i pad Carigrada.

 

['Clint']

Taj top je Madjar nudio i vizantijskom caru,ali on nije shvatio njegovu vaznost,zato ga je prodao Turskom sultanu.

Vizntiji taj top nista nije znacio jer su se oni branili a ne napadali,nisu oni morali rusiti zidine vec Turci...ali da,trebao ga je kupiti samo da ne dopadne u sake Turcima

 

[Пресретач]

O ovom dogadjaju presudnom za sve pravoslavne Balkanske zemlje je vise manje sve poznato,pao je nas pravoslavni Rim na veliku radost Vatikana,ali bih se ja pre svega osvrnuo na nasu ulogu koju smo imali u toj opsadi.Naime,u jednoj americkoj enciklopediji sam naisao na podatak da su miniranje i iskopavanje tunela ispod zidina Kontantinopolja izvrsili Srbi,medjutim na nekim drugim mestima se pominje da su to bili nemacki rudari iz Novog Brda...
Znamo da je Djuradj Brankovic sa nekih 150 konjanika kao turski vazal takodje ucestvovao u toj opsadi,sto smatram nasom sramotom,ali nisam naisao na podatke da li je,i koji od nasih velikasa i vojnika ucestvovao u odbrani...Pad Konstantinopolja smatram i prekretnicom za Srbiju jer je samo 6 godina kasnije palo i Smederevo,poslednje uporiste srpske srednjevekovne despotovine...

Овде треба кориговати да се није радило о коњаницима деспота Ђурађа Бранковића, већ рударским минерима из околине Новог Брда, а које је деспот Ђурађ послао као вазал султана Мехмеда II Освајача да би поткопавали зидине Константинопоља и број се креће око 1 000.
Ромејски цар Константин XI Палеолог Драгаш је по мајци српског порекла Јелене Драгаш ћерке Константина Драгаша Дејановића чија је мајка Теодора Немањић ћерка краља Стефана Дечанског.
У одбрани Константинопоља учествовало је и седам српских витезова Светог Ђорђа од којих је један преживео и у Енглеској оставио запис о томе.

 

[Battlecat]

Vizntiji taj top nista nije znacio jer su se oni branili a ne napadali,nisu oni morali rusiti zidine vec Turci...ali da,trebao ga je kupiti samo da ne dopadne u sake Turcima

Pa u sustini mogao je da ga popne na neku kulu i da poleva odozgo ....

 

['Clint']

Pa u sustini mogao je da ga popne na neku kulu i da poleva odozgo ....

Pa da srusi kulu Taj top uopste nije bio precizan i trebalo mu je do 3 sata da se hladi dok ne dejstvuje opet,i samo tlo je podrhtavalo pod njim a kamoli da ga popnes na kulu,mislim da je precenjen i da nije predstavljao najjaci turski adut ...ovo za Djuradjove konjanike sam procitao na wikipediji,oni se spominju uz minere iz Novog Brda,verovatno Sase,ali na drugim mestima stvarno nisam video da pominju i jedne i druge,vec samo rudare i da je jedan od njih bio zarobljen pa su branioci koliko-toliko pokvarili taj plan Turcima i donekle dobili na vremenu.Konstantinu jeste majka srpkinja,ali je on sam sebe smatrao Grkom

 

['Clint']

The Ottomans, on the other hand, had a larger force. Recent studies and Ottoman archival data point out that there were about 80,000 Ottoman soldiers including 5/6,000–10,000 elite Janissaries [4][8][9] and thousands of Christian troops,[33] notably 1,500 Serbian cavalry that the Serbian lord Đurađ Branković supplied as part of his obligation to the Ottoman sultan. But just a few months before, he had supplied the money for the reconstruction of the walls of Constantinople.
.........................................

pa onda kaze:

After these inconclusive frontal offensives, the Ottomans sought to break through the walls by constructing underground tunnels in an effort to mine them from mid-May to 25 May. Many of the sappers were miners of German origin sent from Novo Brdo by the Serbian Despot. They were placed under the command of Zagan Pasha. However, the Byzantines employed an engineer named Johannes Grant (who was said to be German but was probably Scottish), who had counter-mines dug, allowing Byzantine troops to enter the mines and kill the Turkish workers. The Byzantines intercepted the first Serbian tunnel on the night of 16 May. Subsequent tunneling efforts were interrupted on 21, 23, and 25 May, destroying them with Greek fire and vigorous combat. On 23 May, the Byzantines captured and tortured two Turkish officers, who revealed the location of all the Turkish tunnels, which were then destroyed.[55]

 

[Battlecat]

Pa da srusi kulu Taj top uopste nije bio precizan i trebalo mu je do 3 sata da se hladi dok ne dejstvuje opet,i samo tlo je podrhtavalo pod njim a kamoli da ga popnes na kulu,mislim da je precenjen i da nije predstavljao najjaci turski adut ...ovo za Djuradjove konjanike sam procitao na wikipediji,oni se spominju uz minere iz Novog Brda,verovatno Sase,ali na drugim mestima stvarno nisam video da pominju i jedne i druge,vec samo rudare i da je jedan od njih bio zarobljen pa su branioci koliko-toliko pokvarili taj plan Turcima i donekle dobili na vremenu.Konstantinu jeste majka srpkinja,ali je on sam sebe smatrao Grkom

Da, al cini mi se da su postojale cannon towers .... A koliko sam ja ukapirao on je imao plan za taj top pa ga napravio, ne kao da je vuko' neki top pa prodavao lol Tako da je mogao ako je bas bila neka svinja, samo da ga umanji i da napravi nekoliko defanzivnih za kule ... Mozda bi jevtinije i prosli posto su Grci stipse pa im bilo skupo, nisu hteli da plate

 

[Пресретач]

Tреба такође рећи да је српски деспот Ђурађ Бранковић дао новац за обнову једне куле зидина Константинопоља, две године пре пада града радило се интезивно на обнови зидина и кула у томе је учешће узео и српски деспот Ђурађ Бранковић.

 

[Wolf_1]

U knjizi Stefana Cvajga "Dogadjaji koji su promenili svet",pisac kaze da su Turci vec bili spremni da odustanu od visemesecne opsade jer Carigrad je Carigrad,utvrdjen i jak grad,ali su slucajno pronasli jedna vrata u zidinama otvorena.Te posle tog otkrica,Turci su upali i osvojili grad.
E sad koliko su tacni podaci gospodina Cvajga ne znam,ali je vrlo interesantan podatak.

 

[Пресретач]

Na uglu bedema Vlaherne, malo pre mesta gde se spaja s dvostrukim Teodosijevim bedemom, nalazila se,
napola skrivena jednom kulom, mala kapija koja je služila za napade na neprijatelja, poznata kao
Kerkoprta. Zatvorena je pre mnogo godina, ali je stari ljudi nisu zaboravili. Pred sam početak
opsade ponovo je otvorena kako bi bili mogući napadi na neprijateljski bok. Njom su se, u toku
borbe, braća Bokjardo i njihovi ljudi vrlo uspešno koristili protiv trupa Karadža-paše. Ali vraćajući
se posle jednog ispada, neko je zaboravio da tu malu kapiju za sobom zatvori prevornicom.
Primetivši otvor, neki Turci su jurnuli kroz njega u dvorište pozadi, i počeli da se penju uz stepenice
prema vrhu bedema. Hrišćani, napolju kod kapije, videli su šta se zbiva, pohrlili su nazad da povrate
kontrolu nad njom i spreče prolaz drugim Turcima. U metežu je pedesetak Turaka ostalo iza
bedema gde su ih mogli opkoliti i uništiti da se u tom trenutku nije desila još veća nesreća.
Pred sam izlazak sunca đule iz kulverine je iz neposredne blizine pogodilo Đustinijanija i probilo mu grudni oklop.
Teško krvareći i očigledno trpeći jak bol, on je molio svoje ljude da ga
odnesu s bojišta. Jedan od njih je otišao do cara, koji se borio u blizini, i zatražio ključ od male
kapije koja je vodila kroz unutrašnji zid. Konstantin je žurno došao ne bi li ga ubedio da ne napušta
položaj. Ali Đustinijani je bio slomljen; nije odustajao od bekstva. Kapija je otvorena, i njegovi
lični pratioci su ga odneli u grad i kroz ulice sneli do luke gde je ukrcan na jedan đenovljanski brod.
Njegovi vojnici primetili su taj odlazak. Možda su neki i pomislili da se on povukao radi odbrane
unutrašnjeg zida, ali većina je zaključila da je bitka izgubljena. Neko je prestravljeno vikao da su
Turci prešli preko bedema. Pre nego što je mala kapija ponovo zatvorena, Đenovljani su panično
nagrnuli kroz nju. Car i njegovi Grci ostali su sami na bojištu.
S druge strane opkopa, sultan je primetio paniku. Vičući: „Grad je naš“, naredio je novi juriš
janičara i četi koju je vodio jedan džin po imenu Hasan rukom dao znak da krene. Hasan se probio
preko vrha porušene palisade i smatra se da je on dobio obećanu nagradu. Za njim je sledilo nekih
trideset janičara. Grci su se branili. Pogođen kamenom, Hasan je pao na kolena i poginuo; s njim je
izginulo sedamnaest njegovih drugova. Ali preostali su držali svoj položaj na palisadi, dok je
mnoštvo janičara jurilo da im se pridruži. Grci su se žilavo odupirali. Ali brojčana nadmoć janičara
primorala ih je da se povuku na unutrašnji zid. Ispred njega je bio još jedan opkop nejednake
dubine, jer je iz njega skopavana zemlja za učvršćivanje palisade. Mnogi Grci morali su se povući u
ove jame, odakle im je bilo teško da se izvuku pošto se iza njih dizao veliki unutrašnji zid. Turci su
ih odozgo, sa palisade na kojoj su sada bili, gađali i ubijali. Ubrzo su mnogi janičari stigli do
unutrašnjeg zida i bez otpora se popeli na njega. Neko je slučajno podigao pogled i video da se
turske zastave viju na kuli iznad Kerkoporte. Razlegao se krik: „Grad je zauzet“.
Caru je javljeno, dok je ubeđivao Đustinijanija, da su Turci prošli kroz Kerkoportu. Istog
trenutka odjahao je tamo, ali je stigao prekasno. Panika je već obuzela i neke Đenovljane koji su tu
bili. U nastalom metežu nije bilo moguće zatvoriti kapiju. Turci su kuljali, a ljudi braće Bokjardo
bili su tako proređeni da ih nisu mogli odbaciti nazad. Konstantin je okrenuo konja i u galopu se
vratio u dolinu Likosa, do breša u palisadi. Uz njega su bili hrabri Španac don Fransisko de Toledo,
koji je tvrdio da mu je srodnik, carev sinovac Teofil Paleolog i verni saborac Jovan Dalmata.
Zajednički su pokušali da okupe Grke, ali uzaludno; gubici su bili preveliki. Sjahali su i nekoliko
minuta njih četvorica su branila prilaz kapiji kroz koju je iznet Đustinijani. Ali odbrana je bila
probijena. Kapija je bila zakrčena hrišćanskim vojnicima koji su pokušavali da pobegnu, dok su na
njih kidisali sve mnogobrojniji janičari. Uzviknuvši da smrt pretpostavlja životu, Teofil je iščezao
među nadirućim hordama. Konstantin shvata da je Carstvo izgubljeno i ne želi da ga nadživi.
Odbacuje carske insignije i sa don Fransiskom i Jovanom Dalmatom, koji ga nisu napustili, kreće za
Teofilom. Niko ga više nije video.206

206 Za ovu povest koristio sam razne izvore: prvo, očevice, Phrantzes, op. cit., 280-7; Barbaro, op. cit., 51-7; Leonard of
Chios, col. 940-1; Tetaldi, col. 1822-3; Pusculus, op. cit., 80-1; Montaldo, op. cit., 335 -8; Riccherio, La Presa di
Constantinopoli, u: Sansovino, Dell' Historia Universale, II, 64—6; The Polish Janissary, 132-4; Critobulus, op. cit,
67-71 i Ducas, op. cit., XXXIX, 351-61, za svoje opise koriste se neposrednim očevicima. Turski izvori daju kratke
opise koje reprodukuje Saad ed-Din, 21-8. Chalcocondylas, op. cit., 354-6, daje kratki prikaz koji ne dodaje nešto novo.
The Slavic Chronicle, 124-5, daje zbrkan opis borbi. Samo Duka daje neke pojedinosti o upadu kroz Kerkoportu, ali
njegovu priču ukratko potvrđuje Saadedin. Za tačno mesto Kerkoporte v. Van Millingen, Bysantine Constantinople,
89-94. Izvori ce ne slažu u pogledu Đustinijanijeve rane. Frances kaže da je ranjen u nogu, a Halkohondil u ruku; po
Leonardu, strelom pod pazuh, a Kritovulu, metkom koji mu je probio grudni oklop. Verovatno se radilo o ozbiljnoj rani
negde na telu. Barbaro, u svojoj netrpeljivosti prema Đenovljnima, ranu uopšte ne spominje, kazujući samo da je
Đustinijani dezertirao sa položaja. Inače, primetno je slaganje svih izvora.


THE FALL OF CONSTANTINOPLE
1453
by
Steven Runciman
© Cambridge University Press 1965

 

[Лекизан]

Vizntiji taj top nista nije znacio jer su se oni branili a ne napadali,nisu oni morali rusiti zidine vec Turci...ali da,trebao ga je kupiti samo da ne dopadne u sake Turcima

Nije Vizantija tada imala novca za kupovanje,a i nisu prepoznali nove mogucnosti koje su se stvorile novim oruzjem.Urban je planirao da za Vizantiju radi manje topove,onaj veliki je uradio jer su mu Turci trazili toliki.Vizantijci su postupili totalno suprotno od situacije kada su dobili grcku vatru.

 

[Battlecat]

Nije Vizantija tada imala novca za kupovanje,a i nisu prepoznali nove mogucnosti koje su se stvorile novim oruzjem.Urban je planirao da za Vizantiju radi manje topove,onaj veliki je uradio jer su mu Turci trazili toliki.Vizantijci su postupili totalno suprotno od situacije kada su dobili grcku vatru.

Pa da , ustvari su oni njihovi bogataši štedeli i nisu hteli da finansijski pomognu odbranu grada i učipe se za topove... Ali eto kao što sam rekao ti mali topovi su bili super za defenzivu ...

 

['Clint']

Nije Vizantija tada imala novca za kupovanje,a i nisu prepoznali nove mogucnosti koje su se stvorile novim oruzjem.Urban je planirao da za Vizantiju radi manje topove,onaj veliki je uradio jer su mu Turci trazili toliki.Vizantijci su postupili totalno suprotno od situacije kada su dobili grcku vatru.

Sve to stoji,ali ko sto rekoh,mislim da taj top nije odigrao toliko znacajnu ulogu u opsadi...pre svega brojnost turske vojske u odnosu na branioce,regularne trupe+basibozuk...sad podaci variraju od najmanje 80.000 osmanlija pa idu i do 140.000 a negde i vise,mada je to vec debelo preterivanje.Ali opet,i 80.000 osmanlija naspram 9.000 branilaca..previse zar ne...jeste da su imali dobar fortifikacijski sistem,ali turska opsada bi se produzila,izgladnjivali bi ih i na kraju Konstantinopolj ne bi pao mozda tog 29.maja,vec par meseci kasnije.A ona "obecanja" sa Zapada da ce pokrenuti krstaski rat bi bila samo manje zlo za Vizantiju posto znamo kako se zavrsio cetvrti krstaski rat...

 

[Лекизан]

Zna li neko nesto vise o ucestvovanju Srba u tom dogadjaju?Cuo sam i ja za te vitezove na strani Vizantije,da je i Konstantin Dragas poreklom Srbin preko majke,i za te Sase iz Novog Brda koji su ucestvovali na Turskoj strani.Znali neko nesto vise?

 

['Clint']

Овде треба кориговати да се није радило о коњаницима деспота Ђурађа Бранковића, већ рударским минерима из околине Новог Брда, а које је деспот Ђурађ послао као вазал султана Мехмеда II Освајача да би поткопавали зидине Константинопоља и број се креће око 1 000.
Ромејски цар Константин XI Палеолог Драгаш је по мајци српског порекла Јелене Драгаш ћерке Константина Драгаша Дејановића чија је мајка Теодора Немањић ћерка краља Стефана Дечанског.
У одбрани Константинопоља учествовало је и седам српских витезова Светог Ђорђа од којих је један преживео и у Енглеској оставио запис о томе.

Jel imas nesto vise o tome?

 

[Пресретач]

Сведок тих дешавања је и Константин Михаиловић из Островице који је и сам учествовао у опсади Константинопоља.


"Поручио је тада цар деспоту да му отпреми петнаест стотина коња према уговору, говорећи да би хтео, пошто је завршио град, да крене на Караманову земљу. Деспот отправи једнога војводу Јакшу Брежичића, поочима оних Јакшића који су у Угарској били и посла с њим петнаест стотина коња, не знајући царску намеру.

Они људи који су били послати од деспота (међу којима сам и ја био), чувши да је цар Цариград опсео (хтели смо се назад вратити), али опоменути (од некаквих људи да се никако не враћају, говорећи нам) да им је свакако наређено да би их морали уништити (по царској наредби) ако би се вратили, те су морали ићи ка Стамболу и помагати Турцима у освајању; а свакојако по нашој помоћи никад не би био освојен.
Кад смо приспели пред Цариград, пустили су нас ту да се одмарамо пред Једренском капијом, а пошто смо ту (недељу дана) остали, тада је цар чудно и не жалећи трошкова довезао лађе, чему се читав град и војска дивили. И то на овај начин: начињен је прокоп уз брдо, који је доле гредама обложен и лојем дебело намазан а к томе су свакој лађи чиста једрила нарочито направљена; подстави ваздушна једрила горе, свих тридесет лађа ишле су једна за другом као по води са заставама, бубњима; из топова се пуцало, а у то време је битка била заустављена због великог чуда (ових лађа): лађе које су вукли по суву људи пешице, биволи, све до мора. Видећи тако опремљене лађе Грци су хтели спречити, да не би могле бити довезене до мора, али у томе ништа нису могли успети. И тако је Цариград био освојен и са сува и с мора. И има један морски залив широк око две дужи међу Цариградом и међу Галатом или Пером; преко тог залива наредио је турски цар да се начини мост на чамцима, а тако је био уређен да су преко њега могли коњаници јахати. Остали су тада Турци крај града осам недеља, тукући из великих топова који су тако рушили да су зид били срушили за пола дужи. Стамбол је велики град,има одличне, дебеле и високе зидове и густе куле, те њега турски цар не би освојио да није било подле издаје. Због величине града грчки цар (није) могао имати тако много људи да би зидине поседнуте биле како је то потребно, па зато су на ономе месту где је био зид срушен, царски јаничари у јуришу убили грчкога команданта којем је то (место) било поверено. А кад је глава била поражена, онда су се и други, уплашени, морали повући, а ту су их јаничари, осоколив се и јурећи по зидовима, убијали и сва је царска сила навалила у град,
тукући, секући по улицама, у кућама, црквама. Грчки цар је имао у граду на тргу хиљаду пешака, али не могући тако брзо да приспе на оно место где је био зид пробијен, јер су се Турци већ били појачали, бранио се с њима јуначки, одбијајући поганике тако дуго док нису сустали, па је ту на месту убијен, (а и ови сви крај њега). Главу њега погинулог одсекао је један јаничар по имену Сарилес, донео је и бацио пред цара говорећи: "Срећни господару, ево ти главе најжешћег непријатеља твога". Запита цар једног грчког сужња, царевог пријатеља по имену Андреју, чија би то глава
могла бити. Одговори му: "То је глава цара Драгаша, господара нашега". А тада цар обдари овога јаничара коњима, новцем, дивним хаљинама и красним шаторима и дао му је агидинско војводство и Анатолију. Тако је освојен Цариград због подлог неверства и лажног примирја поганичког.
С друге стране морскога залива налази се други град Галата или Пера, град велики и добар; они су били с турским царем начинили примирје на овај начин: ако би заузео Цариград, онда би му сви морали бити потчињени. И када је тако
освојен (Цариград) и мушке главе све посечене осим деце и жена, који су сви раздељени међу поганицима, Галаћани (видећи да је Цариград заузет) донесоше кључеве цару, и тако их је оставио на миру, а отишао је ка другим градовима и местима и освојио их је без муке, јер су му се сви жалосно покоравали. Одатле је отишао у Једрене и припремивши се ту кренуо је у рашку земљу (на деспота), не отказујући му примирје."



"Јаничарове успомене или турска хроника"Константин Михаиловић из Островице

 

[Пресретач]

[/B]

Jel imas nesto vise o tome?

Нема.

 

[ljuta_mamba]

Vizantija je bila osudjena na propast,prosto,poput auta ostavljenog kraj puta...svi zivi su otkidali delove,na kraju su ih turci dokosurili

 

[Pumpaj Dinstanović]

O ovom dogadjaju presudnom za sve pravoslavne Balkanske zemlje je vise manje sve poznato,pao je nas pravoslavni Rim na veliku radost Vatikana,ali bih se ja pre svega osvrnuo na nasu ulogu koju smo imali u toj opsadi.Naime,u jednoj americkoj enciklopediji sam naisao na podatak da su miniranje i iskopavanje tunela ispod zidina Kontantinopolja izvrsili Srbi,medjutim na nekim drugim mestima se pominje da su to bili nemacki rudari iz Novog Brda...
Znamo da je Djuradj Brankovic sa nekih 150 konjanika kao turski vazal takodje ucestvovao u toj opsadi,sto smatram nasom sramotom,ali nisam naisao na podatke da li je,i koji od nasih velikasa i vojnika ucestvovao u odbrani...Pad Konstantinopolja smatram i prekretnicom za Srbiju jer je samo 6 godina kasnije palo i Smederevo,poslednje uporiste srpske srednjevekovne despotovine...

Zapravo, ostalo je Cetinje, i palo tek 1496. godine...

 

[sumljiv_tip]

O ovom dogadjaju presudnom za sve pravoslavne Balkanske zemlje je vise manje sve poznato,pao je nas pravoslavni Rim na veliku radost Vatikana,ali bih se ja pre svega osvrnuo na nasu ulogu koju smo imali u toj opsadi.Naime,u jednoj americkoj enciklopediji sam naisao na podatak da su miniranje i iskopavanje tunela ispod zidina Kontantinopolja izvrsili Srbi,medjutim na nekim drugim mestima se pominje da su to bili nemacki rudari iz Novog Brda...
Znamo da je Djuradj Brankovic sa nekih 150 konjanika kao turski vazal takodje ucestvovao u toj opsadi,sto smatram nasom sramotom,ali nisam naisao na podatke da li je,i koji od nasih velikasa i vojnika ucestvovao u odbrani...Pad Konstantinopolja smatram i prekretnicom za Srbiju jer je samo 6 godina kasnije palo i Smederevo,poslednje uporiste srpske srednjevekovne despotovine...
Zapravo, ostalo je Cetinje, i palo tek 1496. godine...

a od srpski drzava ostala je i Bosna jos malo duze od Smedereva