Ово МИ плаћамо.....ЧЕМУ???? да се удоме партијски кадрови? (непотпун списак)

Да ли је ово нормално и заиста потребно?

  • Да

  • Не

  • Не знам


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
РЕПУБЛИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ, ЗАВОДИ И ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ:

Републичке агенције:

1. Агенција за заштиту животне средине, Руже Јовановића 27а, 11160 Београд (орган са својством правног лица у саставу Министарства животне средине и просторног планирања)
2. Агенција за страна улагања и промоцију извоза, Влајковићева 3/V, 11000 Београд (са својством правног лица у саставу Министарства економије и регионалног развоја)
3. Агенција за енергетску ефикасност, Омладинских бригада 1, 11070 Београд
4. Безбедносно информативна агенција, Краљице Ане бб, 11000 Београд
5. Војнобезбедносна агенција, Бирчанинова 5, 11000 Београд (орган у саставу Министарства одбране)
6. Војнообавештајна агенција, Бирчанинова 5 11000 Београд (орган у саставу Министарства одбране)
7. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова, Омладинских бригада 1, 11070 Београд
8. Агенција за енергетику, Теразије 5/V, 11000 Београд
9. Агенција за приватизацију, Теразије 23/VI, 11000 Београд
10. Агенција за привредне регистре, Бранкова 25, 11000 Београд
11. Агенција за лиценцирање стечајних управника, Кнеза Михаила 14, 11000 Београд
12. Агенција за лекове и медицинска средства, Војводе Степе 458, 11152 Београд
13. Републичка агенција за поштанске услуге, Таковска 2, 11000 Београд
14. Агенција за осигурање депозита, Кнез Михаилова 2-4, 11000 Београд
15. Републичка агенција за просторно планирање, Краља Милутина 10а, 11000 Београд
16. Агенција за развој малих и средњих предузећа, Топличин венац 19, 11000 Београд
17. Агенција за осигурање и финансирање извоза, Булевар Зорана Ђинђића 124, 11070 Београд
18. Агенција за рударство, Краља Милана 36, 11000 Београд
19. Агенција за контролу летења, Трг Николе Пашића бр. 10, 11000 Београд
20. Антидопинг агенција Републике Србије, Палмотићева 26, 11000 Београд
21. Агенција за акредитацију здравствених установа Србије, Др Суботића 5, 11000 Београд
22. Агенција за хемикалије, Омладинских бригада бр. 1, 11070 Београд
23. Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, Београд
24. Национална агенција за регионални развој, Београд
25. Агенција за безбедност саобраћаја, Београд


Републички заводи:

26. Републички завод за здравствено осигурање, Јована Мариновића 2, 11000 Београд
27. Републички завод за информатику и интернет, Дечанска 8а, 11000 Београд
28. Републички завод за развој, Македонска 4, 11000 Београд
29. Републички завод за статистику, Милана Ракића 5, 11000 Београд
30. Републички хидрометеоролошки завод, Кнеза Вишеслава 66, 11000 Београд
31. Републички геодетски завод, Булевар војводе Мишића 39, 11000 Београд
32. Републички сеизмолошки завод, Ташмајдански парк бб, 11120 Београд
33. Завод за интелектуалну својину, Кнегиње Љубице 5, 11000 Београд
34. Завод за социјално осигурање, Булевар уметности 10, 11070 Београд
35. Геомагнетски завод, Пут за Умчаре 3, Брестовик, 11306 Гроцка
36. Републички завод за заштиту споменика културе, Радослава Грујића 11, 11000 Београд
37. Завод за проучавање културног развоја, Риге од Фере 4, 11000 Београд
38. Републички завод за спорт, Кнеза Вишеслава 72, 11000 Београд
39. Завод за унапређење образовања и васпитања, Фабрисова 10, 11000 Београд
40. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Фабрисова 10, 11000 Београд
41. Републички завод за социјалну заштиту, Теразије 34, 11000 Београд,
42. Завод за заштиту природе Србије, III Булевар 106, 11070 Београд,


Републичке дирекције:

43. Републичка дирекција за имовину Републике Србије, Грачаничка 8, 11000 Београд
44. Републичка дирекција за воде (орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде), Булевар уметности 2а, 11070 Београд
45. Републичка дирекција за робне резерве (орган у саставу Министарства трговине и услуга), Омладинских бригада 1, 11070 Београд
46. Дирекција за мере и драгоцене метале (орган у саставу Министарства економије и регионалног развоја), Мике Аласа 14, 11000 Београд
47. Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут“, Француска 9, 11000 Београд
48. Дирекција за железнице, Немањина 6, 11000 Београд
49. Дирекција за реституцију, Немањина 4, 11000 Београд
50. Грађевинска дирекција Србије, Булевар краља Александра 84, 11000 Београд
51. Дирекција за грађевински инжењеринг, Балканска 53, 11000 Београд
52. Дирекција за изградњу и развој Колубарског округа погођеног земљотресом, Карађорђева 14, 14000 Ваљево
53. Дирекција за управљање одузетом имовином (орган управе са статусом правног лица у саставу Министарства правде), Немањина 22-26, 11000 Београд

Републички фондови:

54. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, др Александра Костића бр.9,11000 Београд,
55. Фонд за социјално осигурање војних осигураника, Крунска 13, 11000 Београд
56. Фонд за заштиту животне средине, др Ивана Рибара 91, 11070 Београд
57. Фонд за развој Републике Србије, Кнеза Михаила бр. 14, 11000 Београд
58. Акцијски фонд, Трг Николе Пашића бр. 5, 11000 Београд
59. Aкционарски фонд, 11000 Београд
60. Фонд за младе таленте, Кнеза Милоша 20, 11000 Београд
61. Фонд солидарности, Омладинских бригада 1, 11000 Београд
62. Компензациони фонд РС, 11000 Београд


Други републички органи и организације:

63. Управа за јавне набавке, Кнеза Милоша 20, 11000 Београд
64. Републички секретаријат за законодавство, Немањина 11, 11000 Београд
65. Комесаријат за избеглице, Царице Милице 2, 11101 Београд
66. Центар за разминирање, Војводе Тозе 31, 11000 Београд
67. Акредитационо тело Србије, Булевар Михаила Пупина 2, 11070 Београд
68. Национална служба за запошљавање, Краља Милутина 8, 11000 Београд
69. Управа за заједничке послове републичких органа, Немањина 22-26, 11000 Београд
70. Инспекторат одбране, Бирчанинова 5 11000 Београд (орган у саставу Министарства одбране)
71. Управа царина, 11070 Београд, Булевар др Зорана Ђинђића 155 (орган у саставу Министарства финансија)
72. Пореска управа, 11000 Београд, Саве Машковића 3-5 (орган у саставу Министарства финансија)
73. Управа за игре на срећу, 11070 Београд, Омладинских бригада 1 (орган у саставу Министарства финансија)
74. Управа за трезор, 11000 Београд, Поп Лукина 7-9 (орган у саставу Министарства финансија)
75. Управа за јавни дуг, 11000 Београд, (орган у саставу Министарства финансија)
76. Управа за дуван, 11000 Београд, Ресавска 24 (орган у саставу Министарства финансија)
77. Управа за спречавање прања новца, 11000 Београд, Масарикова 2 (орган у саставу Министарства финансија)
78. Управа за слободне зоне Кнеза Милоша 20, 11000 Београд (орган у саставу Министарства финансија)
79. Девизни инспекторат Кнеза Милоша 20, 11000 Београд (орган у саставу Министарства финансија)
80. Управа за извршење кривичних санкција,11000 Београд,Немањина 22-26 (орган у саставу Министарства правде)
81. Управа за ветерину, Омладинских бригада бр.1, 11070 Нови Београд, (орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)
82. Управа за заштиту биља, Омладинских бригада бр.1, 11070 Нови Београд (орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)
83. Управа за шуме, Омладинских бригада бр.1, 11070 Нови Београд (орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)
84. Генерални инспекторат за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Омладинских бригада бр.1, 11070 Нови Београд (орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)
85. Управа за безбедност и здравље на раду, Теразије 41 (орган у саставу Министарства рада и социјалне политике)
86. Инспекторат за рад, Београд, Рузвелтова 61 (орган у саставу Министарства рада и социјалне политике)
87. Управа за родну равноправност (орган у саставу Министарства рада и социјалне политике), Немањина 22, 11000 Београд
88. Правосудни центар за обуку и стручно усавршавање, Карађорђева 48, 11000 Београд
89. Правосудна академија, Београд
90. Центар за посредовање-медијацију, 11000 Београд (без адресе)
91. Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, Булевар Зорана Ђинђића 144, 11070 Нови Београд
92. Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, Кнеза Милоша 20, 11000 Београд
93. Национални савет украјинске националне заједнице, Војвођанских бригада 17, 21000 Нови Сад,
94. Национални савет ромске националне заједнице, Масарикова 5, 11000 Београд
95. Национални савет буњевачке националне заједнице, Трг цара Јована Ненада 15/4, 24000 Суботица
96. Национални савет мађарске националне заједнице, Аге Мамужића 11
24101 Суботица,
97. Национални савет бугарске националне заједнице, Балканска бб, тржни центар
18320 Димитровград
98. Национални савет бошњачке националне мањине, 28..новембра бб, 36300 Нови Пазар,
99. Национални савет румунске националне заједнице, Булевар Михаила Пупина 28, 21000 Нови Сад
100. Национални савет словачке националне заједнице, Булевар Михаила Пупина
1/4, 21000 Нови Сад,
101. Национални савет хрватске националне мањине, Прерадовићева 13, 24000
Суботица,
102. Национални савет русинске националне заједнице, Русинска 75, 25233
Руски Крстур
103. Национални савет влашке националне мањине, бобијева 15, 19300 Бор
104. Национални савет грчке националне мањине, Трг Републике 5, 13000
Смедерево
105. Национални египатске националне мањине, Славујева 21б, 21000 Нови Сад
106. Национални савет немачке националне мањине, Карађорђев пут 72, 24000
Суботица
107. Национални савет словеначке националне мањине, Вишеградска 23, 11000
Београд
108. Национални савет чешке националне мањине, Милетићева 2, Бела Црква
109. Национални савет македонске наицоналне мањине, Др Светислава
Касапиновића 2, 26101 Панчево
110. Савет јеврејских општина Србије, Краља Петра 71а/III, 11000 Београд
111. Агенција за управљање лукама
112. Управа за транспорт опасног терета
113. Центар за развој трговине
 
А и ти си Врачарац наиван, па позната је ствар да у појединим кућама-породицама има регистрованих и по неколико агенција - свако ко нема лове а ЖУТ ЈЕ буде посаветован да отвори агенцију и И СТИЖЕ КЕШ ОДРАН СА НАШИХ ЛЕЂА... зато она тзв.Антикорупцијска комисија све нешто објављује шућмурасто јер не смеју да објаве праву истину...
 
Само да додам да су и многе НВО(невладине организације),

на платном списку владе Србије, тј. на буџету.

то је друга прича........ови су директно на запослени у државним институцијама и паре добијају из буџета.........НВО држава само финасира
 
НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА НА ОВОМ СПИСКУ ФАЛИ ЈОШ 40-50 РАЗНИХ ВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈЕ СЕ УГЛАВНОМ БАВЕ ТРОШЕЊЕМ НАШЕГ НОВЦА
E moj Vračarče, da si još pokušao da uradiš nešto preko tih vladinih organizacija, tek onda ti izgubio nerve... odmori koji traju i po nekoliko mesecei, bolovanja, dnevnice, a plate sve preko 500 evra. :thumbdown:
 
E moj Vračarče, da si još pokušao da uradiš nešto preko tih vladinih organizacija, tek onda ti izgubio nerve... odmori koji traju i po nekoliko mesecei, bolovanja, dnevnice, a plate sve preko 500 evra. :thumbdown:

трошак од више десетина милиона евра годишње...ни за шта!
 
број 87 - директорка Наталија Мићуновић, по занимању ћерка драгољуба мићуновића


Да ли видите да је нешто урађено осим бесомучног путовања посвету о нашем трошку? а и која је сврха ове агенције? Чиме се она бави?





Извештај о раду
Управе за родну равноправност
за период јануар – децембар 2010. године

У периоду јануар-децембар 2010. године Управа за родну равноправност је наставила са реализацијом активности у складу са надлежностима. Приоритети Управе су били послови везани за израду подзаконских акатавезаних за Закон о равноправности полова као и рад на изради Акционог плана зареализацију Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности, као и пословипраћења имплементације принципа и препорука Конвенције о елиминисању свих обликадискриминације жена и Закључних коментара Комитета УН за елиминацију дискриминације жена и прикупљања податаказа израду новог Националног извештаја.Даље, радило сена унапређивању регионалне сарадње, унапређивању сарадње са другим државним институцијама, локалним самоуправамаи институцијама цивилног друштва (нво, синдикати, удружења), сарадњи са међународним организацијама и донаторимана реализацији договорених пројеката и припрема нових пројекатаи промоцији принципа и политике родне равноправности.

1.Закон о равноправности полова Будући да је Законо равноправности полова усвојен на седници одржаној 11. децембра 2009. године(Службени гласник РС бр. 104/09. од 16. децембра 2009.) током ове године су, у складу са законским обавезама,урађена два подзаконска акта: Правилник о садржају и начину достављања плана мера за отклањање или ублажавање неравномерне заступљености полова и годишњег извештаја о његовом спровођењу,објављену Службеном гласникуРС 89/10 од 29. 11. 2010. г. и Правилник о вођењу евиденције о правоснажним одлукама донетим у парницама за остваривање грађанско-правне заштите због дискриминације по основу пола (још у процедури усвајања). Такође је рађено на промоцији Закона -у ту сврху урађен је и дистрибуиран промотивни материјал и реализована сарадња са синдикатима, удружењима послодаваца, локалним самоуправама и др.

2. Акциони план за спровођење Националнестратегијеза побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности У складу са надлежностима и законским роковима, Управа је приступила изради Акционог планаза спровођење Националне стратегије, који је Влада РС,својим Закључком, усвојила 26. 08. 2010.г. Акционим планом утврђују се активности, у оквиру шест општих и десет појединачних стратешких циљевакоји ће се остваривати у периоду од 2010. до 2015. године. Планом супрецизно дефинисане улоге и одговорности носилаца реализације, очекивани резултати и индикатори, роковикао и извори финансирања. План такође предвиђа праћење и евалуацијуприкупљeних података. Основ праћења, као трајне активности на прикупљању података и информација неопходних за мерење остварених резултата, је систем индикатора који су урађени у складу са препорукама европских експерата за родно осетљиве индикаторе. Управа за родну равноправност, са централном улогом у праћењу, координацији и управљању имплементацијом Акционог плана, ће директно пратити активности које се остварују на националном нивоу. Значајну улогу у процесу праћења и прикупљања података имаћеи комисије за родну равноправност у јединицама органа локалне самоуправе, као и друге организације које се баве питањимародне равноправности. У току је и израда свеобухватног ИТ система за праћење реализације активности Акционог плана. Подаци ће се прикупљати на полугодишњем нивоу, а приступ ИТ систему ће бити омогућен и путем Интернет везе. Финална верзија софтвера као и тестирање система је планирано у фебруару 2011. Израда ИТ решења је финансирана од стране Sida (Шведске агенције за међународни развој и сарадњу).

3.Међународна сарадња

3.1. Кадиз, Шпанија,фебруар 2010. године - У периоду од 4. до 5. фебруара 2010. године у Кадизу, Шпанија, одржан је Европски форум жена – Пекинг + 15, у организацији Владе Краљевине Шпаније, у периоду председавања Европском унијом.Форуму су присуствовале жене министри и политички лидери земаља чланица Европске уније. Делегацију Републике Србије чиниле су Снежана Лакићевић Стојачић, државна секретарка и председница Савета за родну равноправност, Др Наталија Мићуновић, директорка Управе за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике и проф. др Невена Петрушић, чланица Савета за родну равноправност.Поред обележавања петнаест година од доношења Пекиншке платформе за акцију и тридесет година од усвајања Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена, неке од најважнијих тема Форума биле су: равноправност у Европској унији - изазови и приоритети, здравље и насиље, економија, образовање и медији, жене и одлучивање.Форум је закључен представљањем и потписивањем Кадиз декларације – ка успешном и одрживом друштву.

3.2. Сарајево, БиХ,7. и 8. октобар 2010. године - Др Наталија Мићуновић је учествовала на Регионалном састанку «Економско и политичко оснаживање жена у Региону» у организацији Gender Центра Федерације БиХ где јепредстављен Акциони план за увођење gender одговорних буџета у Федерацији БиХ за 2010.-2012. у пилот области „Рад и запошљавање“ и Стратегија за спровођење Резолуције 1325. Н. Мићуновићје том приликом обавестилаприсутне да је у Републици Србији пред усвајањем Национални акциони план за спровођење Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација- Жене, мир и безбедност у Републици Србији и да је Управа за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике активно учествовала у изради документа. Такође, позвала је учеснице на следећи регионални састанак институционалних механизама за родну равноправност који ће се одржати у Београду у фебруару 2011.
3.3. Брисел, Белгија, 25. и 26. новембар 2010. године - Директорка Управе за родну равноправност др Наталија Мићуновић је, у својству посматрачице, учествовала на Конференцији о спречавању насиља над женама од 25. - 26.11. 2010. године у Бриселу, у организацији Дирекције за правосуђе Европске Комисије, где се упознала са искуствима земаља ЕУ у спречавању насиља над женама.

3.4. Стразбур, Француска, 8.-10. децембар2010. године – Др Наталија Мићуновић је, у својству чланице, учествовала на45. састанку Надзорног комитета за равноправност жена и мушкараца (CDEG) Савета Европе који су одржани у децембру 2010. године у Стразбуру.Пошто је претходни редован састанак био отказан услед отказивања бројних летова због појаве вулканског пепела, теме се биле бројне: 1.Извештај са седме Конференције Савета Европе о једнакости између жена и мушкараца – Баку-Азербејџан 2010 године; 2.Активности на пољу избалансираног учествовања жена и мушкараца у доношењу политичких и јавних одлука, јачање стандарда и механизама родне равноправности; 3.Припрема нацрта Конвенције Савета Европе на превенцији и борби против породичног и насиља над женама на којој ради Ad hoc експертска група, чије се усвајање, а потом ратификовање од стране Републике Србије, очекује током 2011; 4.Информацију са 54. састанка Комисије за статус жена – одржаног у Њујорку од 1-12март 2010. године 5.Сарадња са Евопским институтом за родну равноправност.

3.5. Стразбур, Француска -Састанцима (Пети, Шести, Седми и Осми састанак) Ad hoc комитета за спречавањеи борбу прозив насиља над женама и насиља у породици (CAHVIO) Савета Европе присуствовала је проф. др Гордана Гасми, експерткиња у области права Европске уније, људских права и родне равноправности, делегирана од стране Управе за родну равноправност. На састанцима је урађен предлог КонвенцијеСЕ о превенцијии борби против насиља над женама и насиља у породици, у чему је наша представница активно учествовала.

4. Сарадња са институцијама и организацијама
 
4.1. Сарадња са локалним телима за родну равноправност - у складу са Законом о равноправности полова који учлану39. прописује обавезе органа јединица локалне самоуправе да у оквиру својих надлежности обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности као и да'уорганима јединица локалне самоуправе, у оквиру постојеће организације и акта о унутрашњем уређењу и систематизацији, организује се стално тело или одређује запослени за родну равноправност и обављање послова остваривања једнаких могућности, у складу са овим законом' ( члан 39., став 4.) Управа је наставила са пословима пружања подршке активностима у општинама у вези унапређивања родне равноправности. Премаприкупљениминформацијама, у 91 општини у Србији постоје тела за родну равноправност (савети, комисије, одбори, канцеларије, лица). У циљу пружања подршке њиховомдаљем раду (контакти, помоћ у међусобном повезивању, подршка и присуство акцијама, дистрибуција материјала, едукација, размена искустава и добре праксе, повезивањеса организацијама цивилног друштва и донаторима) Управа јерасписала конкурс намењен локалнимудружењима/организацијама чији програми ће допринетиоснивању и/илиподизању капацитета и унапређивању рада локалних тела за родну равноправност. На конкурсу су подржани пројекти 5 организација у укупном износу од 1милион динара (средства Буџета, позиција 481): ·Пројекат Удружења грађанки Форум жена Пријепоље,под називом «Подизање капацитета Одбора за родну равноправност општине Пријепоље» ·Пројекат Асоцијације за развој општине Неготин, под називом «Право на равноправан живот» ·Пројекат Удружења жена «Артеса», Кикинда, под називом «Савет за равноправност полова – Сервис удружења жена» ·Пројекат Ромског женског центра Бибија, Београд, под називом «Родна равноправност и ја: прича једне Ромкиње» ·Пројекат Удружења пословних жена Заплања «ЗА!»,Гаџин Хан, под називом «ЗА!» за родну равноправност Током 2010. г. одржане су три конференције посвећене локалним телима. Две конференције су одржане (у Новом Саду и Нишу) усарадњи са СКГО и имале су зациљ промоцију Закона о равноправности полова. Трећа конференција одржана је 14 .12 2010. у Београду под називом'Равноправност почиње на локалу'и имала је за циљ да окупи представнице/ке свих локалних самоуправа у Републици Србији радисагледавања тренутног стањаи броја формираних локалних механизама за родну равноправност, као и да допринесе изради локалних Акционих плановаза унапређивање стања родне равноправности у општинама, а у складу са недавно усвојеним Акционим планом за спровођење Националне стратегије. У раду конференције је поред представница/ка општина учествовале/и и представнице/ци релевантних министарстава, нво и домаћи и међународни експерти/киње изове области. Гост конференције је била гђа Урсула Бауер, менаџерка града Беча за gender mainstreaming, која је говорила о искуствима града Беча. Управа је подржала оснивање групе за родну равноправност 13 општина јабланичког и пчињског округа, формиранеу оквиру активности PBILD пројекта. Сајт www.gendernet.rsнамењен је информацијама о локалним телима за родну равноправност.

4.2.Сарадња са синдикатима и удружењима – настављена је сарадња са представницама женских секцијаУГС Независност и СССС, Удружењем послодаваца и Удружењем пословних жена на питањима унапређивања економског положаја жена и промоцијје Закона о равноправности полова.

5. Сарадња са међународним организацијама и донаторимана плану пројеката

5.1.Сарадња сa UNDP-om

5.1.1.У оквиру сарадње са UNDP-ом настављено је са реализацијом пројекта Борба против сексуалног и родно заснованог насиља (Закључак: Број 018-5539/2008 од 11.12.2008). финансираног од стране Владе Краљевине Норвешке. Очекивани резултати Пројекта СРЗН: -јачање капацитета Управе за родну равноправност унутар Министарства рада и социјалне политике за развој и увођење системских решења у области СРЗН; -развијање капацитета за креирање јавних политика и увођење СРЗН курикулума у релевантне институције (Министарство рада и социјалне политике, Министарство унутрашњих послова, Министарство правде, Министарство здравља); -развијање стандарда за израду званичних статистика о СРЗН у релевантним институцијама; -побољшање хоризонталне и вертикалне координације кључних актера везаних за СРЗН; -развијање стратегије за борбу против СРЗН; -побољшање приступа жртава СРЗН одговарајућим услугама; -развијање скупа препорука за поступање са починиоцима СЗРН и иницирање и започињање програма рехабилитације. Активности спроведене на Пројекту СРЗН до сада су: -мапиране су услуге које центри за социјални рад пружају жртвама сексуалног и родно заснованог насиља; -мапиране су сигурне куће и прихватилишта у Србији који збрињавају жртве СРЗН; -додељенo je 9 грантовa којима се подржавају актери на локалном нивоу (ОЦД/женске групе, пружаоци правне помоћи, центри за социјални рад, итд.) како би се повећала координација и обезбедио континуитет услуга за жртве СРЗН; -јачају се капацитети Управе за родну равноправност унутар Министарства рада и социјалне политике за креирање јавних политика, њихову имплементацију и мониторинг; -развијени су специјализовани курикулуми у области родне равноправности и сексуалног и родно заснованог насиља за Правосудни центар Србије, Полицијску академију и Службу за управљање кадровима Републике Србије; -7 студената и студенткиња обавило је или тренутно обавља тромесечно стажирање у изабраним институцијама које се баве сексуалним и родно заснованим насиљем (у Управи за родну равноправност, Републичком заводу за статистику, Министарству рада и социјалне политике, Покрајинском секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова и Центру за социјални рад Панчево); -спроведено и објављено истраживање "Мапирање породичног насиља према женама у централној Србији"; -организовано је студијско путовање у Шведску државних званичника/ца и представника/ца институција града Крагујевца током којег је државна делегација упозната са радом Малме програма за превенцију насиља у породици; -објављено је истраживање најбољих пракси и међународног искуства у развоју и имплементацији програма рехабилитације за починиоце СРЗ; -развијена је Акциона стратегија за поступање с починиоцима родно заснованог насиља; -развијене су униформне процедуре и форме за прикупљање података о сексуалном и родно заснованом насиљу међу релевантним странама; -развијен је предлог Општег протокола о поступању и сарадњи установа у случајевима насиља у породици; -радна група израдила је нацрт Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама и насиља у породици у Републици Србији; -одржан је стручни скуп/конференција за представнике/це судова и тужилаштва Насиље у породици у случајевима пред Европским судом за људска права и пред CEDAW комитетом, у сарадњи са Правосудном академијом Србије; -додељене су награде за посебан допринос у области подизања свести јавности о неприхватљивости сексуалног и родно заснованог насиља: новинарки Лидија Обрадовић за публикацију ауторских текстова „Бити геј у Србији“, дневном листу „Данас“ за серију текстова објављених у 2008. и 2009. години и награду за најбољи документарни филм о сексуалном и родно заснованом насиљу Инцест траума центру за филм „Ново је да сам била злостављана“; -додељено је 7 грантова ОЦД које се баве сексуалним и родно заснованим насиљем, у циљу подизања свести јавности у вези са Националном Стратегијом за сузбијање породичног насиља у Републици Србији и пратећим документима, и то у периоду кампање „16 дана активизма“; -награђена су два најуспешнија последипломска рада на тему сексуалног и родно заснованог насиља: рад "Злостављање у детињству и адолесценцији као фактор ризика за повећану склоност одрасле особе ка злостављању деце" Др Марије Митковић и "Злоупотреба жена у огласима" ауторке Наде Торлак; -објављене су 4 публикације: Прилози за унапређење стратешког и правног оквира у области насиља у породици, Мапирање породичног насиља према женама у Централној Србији, Злостављање у детињству и адолесценцији као фактор ризика за повећану склоност одрасле особе ка злостављању деце Др Марије Митковић и Злоупотреба жена у огласима ауторке Наде Торлак.
 
5.1.2. У оквиру пројекта UNDP Јачање улоге цивилног друштва у обликовању политике и праксе борбе против сиромаштва, Управа је била укључена у пројектне активности које се односе натрећи пројектни стуб Родна равноправност и женска људска права.Реализован је низ активности које доприносе развоју националних капацитета заимплементацију политике једнаких могућности: qУрађена је Анализа родне димензијеуниверзитетскихуџбеника у Србији, коју је радио Центар за женскестудије и политику, Факултета политичких наука из Београда као иАнализа родне димензије основношколских и средњошколских уџбеника и програмауџбеника/радног материјала намењеног грађанском образовању (Група Мена, Ниш). Оба истраживања су представљена ужој и широј јавности, а релевантним институцијама су упућене препоруке; qОдржан је пилот семинар Род медији и култура различитостиза групу представник/ца медија и припремљенпрограм намењен едукацији студената журналистике и запосленима у медијима у вези родне равноправности. Програм је урадила проф. др Сњежана Миливојевић, Факултет политичких наука; qПружена је подршка раду Мобилне правне клиникена Правном факултету у Нишу (2010.); qПружена је подршка изради студије: Capacity assessment of the Gender Equality Directorate, коју јеурадила Jasmina Bуrne; qОдштмпана публикацијаОкругли сто на тему родно осетљивих језичких политика, настала као резултат академске дискусије о употреби родно осетљивог језика у јавном животу у којој су учествовале експерткиње и експерти као и представнице/ци родних механизама.

5.2.Сарадња са UNIFEM-om Сарадњи Управе за родну равноправност и UNIFEM-а, се одвијала кроз пројектне активности на унапређењу економских и социјалних права жена у Србији: Јачање капацитета државних институција за развој и примену националних политика и законодавног оквира и праћење остваривања економских права жена, реализованогу периоду од 01.07.2010. године до 31.12.2010. године чије су најважније активности биле: -учешће у радној групи Министарства рада и социјалне политике, Сектор за рад (периоду јул-август 2010. године) ради израде Правилника о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду ; -израда подзаконских аката чије је доношење обавезао Закон о равноправности полова: Правилника о плану мера за отклањање или ублажавање неравномерне заступљености полова и годишњи извештај о његовом спровођењу и Правилника о евиденцији и документацији о заштити, у вези са донетим судским одлукама у парницама због дискриминације по основу пола; -организација и реализација седам дводневних семинара за инспекторе рада у периоду октобар-новембар као ичетвородневног семинара из области родне равноправности за запослене у државним органима (децембар 2010. године); -активности везане за израду пропагандног материјала за потребе семинара; -пружање подршка Управи за родну равноправност у текућимактивностима.

5.3. Сарадња са SIDA-ом ( Шведском агенцијом за међународни развој и сарадњу) Управа за родну равноправност и шведска агенција SIDA су 1. марта 2010. године започеле реализацију активности Уводног програма (Inception programme) сарадње, који ће трајати 12 месеци и има за циљ да подржи и унапреди постојећу динамику развоја политике родне равноправности у Србији. Програм се реализује уз асистенцију агенције International Management Group (IMG) и консултантске кућеInDevelop IPM из Шведске.. У оквиру Уводног програма финансираног од стране Sida, Управа за родну равноправност је организовала студијско путовање у Шведску у периоду 24. јун – 4. јул 2010. Делегација из РС која се састојала од представника/ца Министарства рада и социјалне политике, Министарства финансија, Министарства економије и регионалног развоја, Министарства унутрашњих послова, Министарства културе, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, имала је прилику да се упозна са примерима добре праксе у раду Шведског парламента, највећег синдиката у Шведској, Омбудсмана, Скупштине града Штокхолма, Шведске полиције, Министарства за интеграције и родну равноправност, општине Botkyrka, Шведског завода за социјално осигурање, и других институција које у своје планове и програме редовно укључују различите аспекте родне равноправности. Једна од активности пројекта била је и израда студије о ставовима грађана и грађанки Србије о родној равноправности, коју су реализовали сарадници/це Института за друштвене науке из Београда. Даље активности пројекта треба да допринесу и планирању и изради документа под називом Programme-Based Approach-PBA а којим би се наставило са ојачавањем капацитета Управе и њене улоге на праћењу имплементације Акционог плана за спровођење Националне стратегије, а обухватале би низ активности: обезбеђивање донаторске подршке, јачање партнерства са другим институцијама и организацијама, повећање видљивости рада Управе као и медијску кампању за промоцију принципа родне равноправности. .

5.4. Сарадња са Америчком агенцијом за међународни развој (USAID) Управа за родну равноправност у сарадњи са организацијом World Learning - програм Community Connections, и уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID) и Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србијиодржала је 15. децембраКонференцију Здрава жена: нова визија и Национални акциони план. Конференцију су свечано отворили потпредседница Народне скупштине Републике Србије госпођа Гордана Чомић и Министар здравља проф. др Томица Милосављевић.Конференција је окупила професионалце/ке из сектора здравствене заштите, сектора социјалне заштите, механизама за постизање родне равноправности и из сектора цивилног друштва.. Циљ конференције је био да, у складу са АП иНационалном стратегијом,укаже на важностпревенције и заштите здравља жена јер сунајчешћи узроци смрти међу женама у Србији тичу обољења на која се може утицати превенцијом ( кардиоваскуларне болести и малигна обољења, као што је рак дојке, рак грлића материце).



Директорка Управе за родну равноправност

Др Наталија Мићуновић


то је оно што је ова агенција урадила са нашим новцем прошле године.
може ли неко да ми објасни чиме су се они бавили?
 
U perspektivi treba ocekivati otvaranje i novih parazitskih agencija i slicnih ustanova koje treba pre svega da udome tatine i mamine sinove,partijske drugove koji ce biti samo fiktivno zaposleni a zaradjivace velike sume .

стока се туче "међу рогове"

лепото рече наш народ.
 

Back
Top