Otkrivena nova masovna grobnica kod Srebrenice

[PRIMUS]

Pa sto ne odgovoris na pitanje kad ti postavim ?

Cutis , a zasto cutis, zato sto znas da su se muslimanske paravojne formacije formirale mnogo pre 1992.

Ni on mi nije odgovorio na pitanje. Jer general Mladic je krenuo u oslobadjanje Srebrenice sa dosta manje snaga nego sto je Naser Oric raspolagao.

Rekoh ti, neko ce od diskutanata iz hrvatske da te oduva.

Hau jes no, ma sve je krenulo gradnjom zetre tj zelenom transvezalom zar ne

Srebrenica je bila fri zona gde su se nalazili izbeglice, nikako nije bilo vojno utvrdjenje. Da je bilo vojno utvrdjenje drugaciji bi ishod bio, zamisli 8 soma ljudi pod oruzjem, kapiras?
Srebrenica nikako nije junacki dogadjaj, vec je kukavicki....

 

[Пресретач]

Rekoh ti, neko ce od diskutanata iz hrvatske da te oduva.

Hau jes no, ma sve je krenulo gradnjom zetre tj zelenom transvezalom zar ne

Srebrenica je bila fri zona gde su se nalazili izbeglice, nikako nije bilo vojno utvrdjenje. Da je bilo vojno utvrdjenje drugaciji bi ishod bio, zamisli 8 soma ljudi pod oruzjem, kapiras?
Srebrenica nikako nije junacki dogadjaj, vec je kukavicki....

A sta je uzrok akcije Vojske Republike Srbske ?

Da li ovo ?

Krvožedni Orić pesmom slavio pokolj nad Srbima

Novinaru Toronto stara zločinac se hvalio da je slavio pokolj 114 Srba, a u svom stanu u Srebrenici januara 1994. pokazao mu stravičan video-snimak tih događaja, sa srpskim leševima i odsečenim glavama. Oriću se za taj zločin nije sudilo.

 

[PRIMUS]

A sta je uzrok akcije Vojske Republike Srbske ?

Da li ovo ?

Krvožedni Orić pesmom slavio pokolj nad Srbima

Novinaru Toronto stara zločinac se hvalio da je slavio pokolj 114 Srba, a u svom stanu u Srebrenici januara 1994. pokazao mu stravičan video-snimak tih događaja, sa srpskim leševima i odsečenim glavama. Oriću se za taj zločin nije sudilo.

I onda je vojska republike sumske uletele i pobila 8 soma ljudi, ok .
Pa bote onda je ss bio milostiviji, samo 10 civila za jednog nemca

 

[Пресретач]

I onda je vojska republike sumske uletele i pobila 8 soma ljudi, ok .
Pa bote onda je ss bio milostiviji, samo 10 civila za jednog nemca

Da li se istorija u Bosni ponovila ?

Reviving Nazism
Bosnian Muslim Government Reformed the Nazi SS Division Handzar in 1993
By Carl Savich | Blog
October 15, 2008
The Bosnian Muslim Government and Army of Alija Izetbegovic reformed and revived the Bosnian Muslim Nazi SS Division from World War II. This startling fact was first revealed by British journalist and military analyst Robert Fox in the Daily Telegraph news report from December 29, 1993. The report was entitled “Albanians and Afghans Fight for the Heirs to Bosnia’s SS Past” and was reported from Fojnica in central Bosnia. This was one of the most remarkable stories to emerge during the Bosnian civil war. The Bosnian Muslim Government and Army had reformed a Nazi SS Division right under the eyes of the U.S. and Western media. And only Robert Fox caught it. That is a remarkable example of media censorship and collusion to cover-up the facts. And this was accomplished the U.S. and Western media.

This story started when Robert Fox went to investigate the horrific murder of two Roman Catholic priests in Fojnica. Bosnian Muslim Army troops had executed two priests, Nikola Milicevic, 39, a parish priest, and Mato Migic, 56 , a vicar, were Franciscan priests who had been murdered by Bosnian Muslim soldiers at the Holy Spirit monastery, execution-style. While investigating this war crime, Fox soon discovered that the Bosnian Muslim Army had reformed a Bosnian Muslim Nazi SS Division from World War II, the 13th Waffen SS Division Handzar or Handschar, “dagger”, which is derived from the Arabic word khanjar, the term for a curved, double-sided Ottoman knife prevalent in Arabic and Muslim countries.

Оживљавајући нацизам

Босанских Муслимана, реформисана влада нацистичке СС Дивисион
Хандзар 1993
Бы Царл Савицх | Блог
Октобар 15, 2008
Влада босанских Муслимана и Армије Алија
Изетбеговицха реформисане и оживје, босанских Муслимана, нацистичке
СС дивизије из ИИ светског рата. То је био изненађен чињеницом
по први открио британски новинар и војни аналитичар
Роберт Фокс Даилы Телеграпх у извештају из вести
29. децембар 1993. Извештај је под називом "Албанци и
Афгханс борби за наследника је на Босну СС заврши "и био је
извијестили из Фојница у средњој Босни. То је био један од
највише знатан приче рађати током босански
грађанском рату. Босанских Муслимана, Влада и војска
реформисане једног нацистичког СС дивизије десно под очима од
САД и западних медија. И само Роберт Фокс ухваћен је.
То је изузетан пример медијске цензуре и
дослуху за заташкавање чињеница. И ово је
остварен у САД и западних медија.

Ова прича започела када је Роберт Фокс оде да испита
страшне убиства двеју римокатоличке свећеници у
Фојница. Босанских Муслимана, војници армије погубила су два
Свећеници, Никола Милићевић, 39, а жупник, и Мато
Мигиц, 56, а жупник, били су Фрањевачки свећеници који су били
убијен од стране босанских Муслимана, војници на Светом Духу
самостан, извршење стилу. Док је истраживао овај рат
криминала, Фокс ускоро открио да су босански Муслимани, Војска
имао реформисане босанским Муслиманима нацистичког СС дивизије од Свјетске
Рата, 13. Уаффен СС Хандзар Дивисион Хандсцхар или,
"Кама", који је изведен од арапске речи кхањар,
појам за извијених, двоструким пристрасан османског нож
преовладавају у арапским и муслиманским земљама.

 

[Dragan_srbcg]

A sta je uzrok akcije Vojske Republike Srbske ?

Da li ovo ?

Krvožedni Orić pesmom slavio pokolj nad Srbima

Novinaru Toronto stara zločinac se hvalio da je slavio pokolj 114 Srba, a u svom stanu u Srebrenici januara 1994. pokazao mu stravičan video-snimak tih događaja, sa srpskim leševima i odsečenim glavama. Oriću se za taj zločin nije sudilo.

U međuvremenu, u prve tri godine rata u Bosni Srebrenica je bila utvrđenje muslimanskog gospodara rata Nasera Orića, koji je reporteru Vašington posta Džonu Pomfreu i novinaru Toronto sana Bilu Šileru pokazao snimke masakra koje su njegovi vojnici izvršili u srpskim selima. Šiler je napisao da je Orić "najkrvožedniji ratnik koji je ikada kročio na bojište" i priseća se svoje posete njegovoj kući, januara 1994. -

Jedne hladne i snežne noći, sedeo sam u njegovoj dnevnoj sobi, gledajući šokantne video-snimke onoga što bi se moglo nazvati "Najveći hitovi Nasera Orića". Video sam spaljene kuće, mrtva tela, otkinute glave i ljude kako beže. Sve vreme Orić se cerio, diveći se sam svom "minulom radu". "Napali smo ih iz zasede", objašnjava u jednom momentu, kad se na ekranu pojavi slika nagomilanih leševa, raznesena eksplozivom. "Ove smo lansirali na Mesec", hvalisavo kaže Orić. Za sliku avetnjski praznog grada s rupama od puščanih zrna na kućama Orić kaže da su tu "pobili 114 Srba". Posle je bila proslava, sa pevačima prozuklih glasova koji su ga slavili.

Prema bivšem komandujućem Unprofora, generalu Filipu Morionu, Naser Orić je "izgleda poštovao političke instrukcije iz predsedništva u Sarajevu", primedba koju je potvrdio i general Sefer Halilović, vojni komandant muslimanske armije BIH. U prvih nekoliko godina rata srpsko stanovništvo iz Srebrenice i okolnih sela bilo je ili ubijeno, ili prisiljeno da pobegne zbog Orića. Osmog maja jedan od vojnika Nasera Orića ubija jednog od političkih lidera bosanskih Srba, Gorana Zekića. Budući da je Zekić bio predsednik Srpske demokratske stranke u Srebrenici i ugledan sudija, njegovim ubistvom konflikt dobija na zamahu i to pokreće egzodus 1.500 Srba iz Srebrenice. Teško da je prošao ijedan dan bez spaljivanja obližnjih sela i gradova kao što su Bratunac, Sikirići, Konjević Polje, Glogova, Zalažje, Fakovići, Loznica, Orliće, Biljača, Crni Vrh, Milići, Kamenica i Kravica.

Masakr u Kravici desio se na pravoslavni Božić, najveći srpski religijski praznik. Reporterka londonskog "Južnoslovenskog žurnala" Džoan Filips procenjuje da je do 3. marta 1993. barem 1.200 Srba ubijeno, a još 3.000 ranjeno u Orićevim napadima."

Danas bukvalno nema nijednog Srbina u celoj srebreničkoj opštini. Od 9.300 Srba koliko ih je živelo ovde, ostalo je manje od 900. Od 11.500 Srba u Bratuncu, više od 6.000 je pobeglo. U srebreničkoj opštini oko 24 sela je sravnjeno do temelja. Poslednje veliko srpsko selo u oblasti Bratunca i Skelana napadnuto je i uništeno 7. januara 1993."

Zašto onda, uprkos masovnim i detaljnim dokazima koje je UN dostavio 1993, Haški tribunal nije optužio Nasera Orića sve do 2002, pa čak i tada samo za manja nedela "zlostavljanja" zatvorenika? Sistematsko klanje srpskih civila u oblasti zapadno od Drine očigledno nije uspelo da se kvalifikuje za kategoriju "zločina protiv čovečnosti".

Za razliku od toga, brza odluka da se lideri bosanskih Srba optužbe za „genocid” posle osvajanja Srebrenice odražavala je političku korektnost Tribunala, čiji je kadar uglavnom biran od strane Madlen Olbrajt, koja je tada bila na mestu ambasadora SAD u UN. U međuvremenu, izveštaj koji će uskoro da objavi Grupa za istraživanja o Srebrenici, grupa novinara i naučnika sa profesorom Edom Hermanom sa univerziteta u Pensilvaniji na čelu, izaziva ozbiljne sumnje u zvaničnu verziju događaja u Srebrenici, uključuju pristrasnost, preterano uvećan broj žrtava i sumnjivu metodologiju koja je korišćena da se opravdaju procene napravljene još pre nego što je istraga i počela.

Značajno je i to što su prikaz događaja u Srebrenici osporili i visoki zvaničnici NATO i UN koji su se zatekli u Bosni na mestu događaja. Među njima su, kao što je ranije navedeno, zamenik komandanta NATO Čarls Bojd, koji je bio obaveštajni direktor NATO; potpukovnik Džon Srej; Koordinaor Un za civilna pitanja Filip Korvin: i Karlos Martins Branko, UNMO (Vojni posmatrač UN) Zamenik šefa za operacije UNPF (Fonda UN za stanovništvo), koji je ispitivao vojne posmatrače UN u Srebrenici. Korvin, najviši oficir UN u Bosni u vreme osvajanja Srebrenice i autor knjige „Sumnjivi mandat”, lični doživljaj poslednje godine rata, tvrdi da je zvanična verzija događaja u Srebrenici „kampanja dezinformisanja koja je sa leševima zakopala i činjenice.”

Branko, vojni oficir UN iz Portugala, tvrdi da su procene o 7.000 žrtava „iskorišćene i izmanipulisane u propagandne svrhe.” On je 1998. napisao da „nema sumnje da je najmanje 2.000 bosanskih muslimana poginulo u borbama sa bolje obučenom i bolje komandovanom BSA (Armijom bosanskih Srba)” tokom tri godine žestokih sukoba. To je približno broj tela (2.028) koje je ekshumirao Međunarodni sud za ratne zločine u Jugoslaviji u ovom regionu do 2001. Veliki broj, a možda i većina tih ljudi, stradala je pre pada Srebrenice, tvrdi Branko.

LINK

 

[zadovoljni kupac]

SARAJEVO - U

- Do sada smo našli ostatke devetero ljudi, no očekujemo da ćemo pronaći tijela najmanje 20 osoba - rekla je Čengić. Ekshumacija će se nastaviti za nekoliko dana. Čengić je objasnila da je grobnica u Mršićima tzv. primarna pa bi mogla olakšati proces identifikacije žrtava.

(Ćek ba malo dok dovućemo...)

 

[dragon x]

Naser Orić u spaljenom srpskom selu Kravici 7.januara 1993.godine

 

[Победоносцев]

Neko je mislio da moze opet da pali po podrinju a da se njegovoj kuci nista ne desi.

Taj ko je to pomislio, taj se zayebao.

 

[dragon x]

 

[PRIMUS]

Da li se istorija u Bosni ponovila ?

Reviving Nazism
Bosnian Muslim Government Reformed the Nazi SS Division Handzar in 1993
By Carl Savich | Blog
October 15, 2008
The Bosnian Muslim Government and Army of Alija Izetbegovic reformed and revived the Bosnian Muslim Nazi SS Division from World War II. This startling fact was first revealed by British journalist and military analyst Robert Fox in the Daily Telegraph news report from December 29, 1993. The report was entitled “Albanians and Afghans Fight for the Heirs to Bosnia’s SS Past” and was reported from Fojnica in central Bosnia. This was one of the most remarkable stories to emerge during the Bosnian civil war. The Bosnian Muslim Government and Army had reformed a Nazi SS Division right under the eyes of the U.S. and Western media. And only Robert Fox caught it. That is a remarkable example of media censorship and collusion to cover-up the facts. And this was accomplished the U.S. and Western media.

This story started when Robert Fox went to investigate the horrific murder of two Roman Catholic priests in Fojnica. Bosnian Muslim Army troops had executed two priests, Nikola Milicevic, 39, a parish priest, and Mato Migic, 56 , a vicar, were Franciscan priests who had been murdered by Bosnian Muslim soldiers at the Holy Spirit monastery, execution-style. While investigating this war crime, Fox soon discovered that the Bosnian Muslim Army had reformed a Bosnian Muslim Nazi SS Division from World War II, the 13th Waffen SS Division Handzar or Handschar, “dagger”, which is derived from the Arabic word khanjar, the term for a curved, double-sided Ottoman knife prevalent in Arabic and Muslim countries.

Оживљавајући нацизам

Босанских Муслимана, реформисана влада нацистичке СС Дивисион
Хандзар 1993
Бы Царл Савицх | Блог
Октобар 15, 2008
Влада босанских Муслимана и Армије Алија
Изетбеговицха реформисане и оживје, босанских Муслимана, нацистичке
СС дивизије из ИИ светског рата. То је био изненађен чињеницом
по први открио британски новинар и војни аналитичар
Роберт Фокс Даилы Телеграпх у извештају из вести
29. децембар 1993. Извештај је под називом "Албанци и
Афгханс борби за наследника је на Босну СС заврши "и био је
извијестили из Фојница у средњој Босни. То је био један од
највише знатан приче рађати током босански
грађанском рату. Босанских Муслимана, Влада и војска
реформисане једног нацистичког СС дивизије десно под очима од
САД и западних медија. И само Роберт Фокс ухваћен је.
То је изузетан пример медијске цензуре и
дослуху за заташкавање чињеница. И ово је
остварен у САД и западних медија.

Ова прича започела када је Роберт Фокс оде да испита
страшне убиства двеју римокатоличке свећеници у
Фојница. Босанских Муслимана, војници армије погубила су два
Свећеници, Никола Милићевић, 39, а жупник, и Мато
Мигиц, 56, а жупник, били су Фрањевачки свећеници који су били
убијен од стране босанских Муслимана, војници на Светом Духу
самостан, извршење стилу. Док је истраживао овај рат
криминала, Фокс ускоро открио да су босански Муслимани, Војска
имао реформисане босанским Муслиманима нацистичког СС дивизије од Свјетске
Рата, 13. Уаффен СС Хандзар Дивисион Хандсцхар или,
"Кама", који је изведен од арапске речи кхањар,
појам за извијених, двоструким пристрасан османског нож
преовладавају у арапским и муслиманским земљама.

Ajde, ajde mozes ti to i bez histerije

 

[Konstantin Veliki]

I onda je vojska republike sumske uletele i pobila 8 soma ljudi, ok .
Pa bote onda je ss bio milostiviji, samo 10 civila za jednog nemca

Ko tim brojkama veruje on nije tacan u glavi.

E da na balkanu ni zakoni matematike ne vladaju.

 

[freak tb clan]

opa humusno tlo ... minerali ... jel da OLi ?

 

[gost 23146]

Pošto se ovde poteže priča o nevinosti muslimana,evo male hronologije.

Stradanje Srba do aprila 1993.

Od kako su se Srbi 11. jula 1995. godine, oružjem kao što su i isterani, vratili u Srebrenicu počele su da kruže priče o velikom broju ubijenih muslimana, iznad svega nedužnih muslimanskih civila, staraca, žena i dece. Vremenom su te brojke neprestano umnožavane i konačno dostigle tolike razmere da danas - ne samo Haški tribunal, muslimanske verske i civilne vlasti, što se moglo očekivati i što je možda i logično - već i zvaničnici drugih država, često govore o genocidu.

Tu su i veoma brojne, pogotovo sarajevske i beogradske nevladine organizacije koje ovu tezu stalno drže u žiži interesovanja. Mrtvi muslimanski borci Srebrenice su sada, konačno ni krivi ni dužni, prisutni u raznim kombinacijama onih koji ih nikada nisu poznavali, a danas ih stalno i bez ikakvog emocionalnog osnova svojataju i "brane". Nametnuti kult Srebrenice kao da još uvek bdi nad našom savešću i postaje metafora gotovo nezamislivog i, povrh toga, čak genocidnog zločina Srba nad nedužnim meštanima tog u bosanskim gudurama i bespuću zagubljenog gradića.

Prema jednom od zaplenjenih dokumenata Armije BiH, koji ćemo verovatno još pominjati, piše doslovce "Krajem januara i početkom februara 1993. godine u zoni odgovornosti 8. OG stvorena je velika povezana slobodna teritorija sa centrom u Srebrenici koja je obuhvatila 95 odsto prostora opštine Srebrenica, 90 odsto prostora opštine Bratunac, 60 odsto prostora opštine Vlasenica i 50 odsto prostora opštine Zvornik.

Takođe, uspostavljena je direktna fizička veza sa OS regije Žepa." /1 Muslimani su u to vreme, po istom izvoru, u navedenim opštinama zaposeli preko 850 kilometara kvadratnih. Taj njihov nesporan vojnički uspešan poduhvat prouzrokovao je skoro potpuno uništavanje srpskih naselja i stradanja meštana srpske nacionalnosti. Samo u srebreničkoj i bratunačkoj opštini, od 93 naselja u kojima su živeli i Srbi, uništeno je njih 82 (izuzev sela Crvica, Liješće, Petrića i Skelani u srebreničkoj opštini, a u bratunačkoj opštini pored samog grada sačuvana su i sela: Dubravice, Jelah, Krasanovići, Pobrđe, Polom, Rekovac, Repovac i Slapašnica)/2.

Tom broju treba dodati i oko 20 uništenih srpskih sela i zaselaka u opštinama Vlasenica i Zvornik./3 Od 9.390 Srba u istom području Srebrenice, u svojim kućama, posle ovog muslimanskog pohoda, ostalo je njih 860 ili samo 9 odsto, a u Bratuncu od 11.500 meštana srpske nacionalnosti ostalo je samo 5.391 ili 47 odsto i to najviše zahvaljujući Srbima nastanjenim u samom opštinskom centru (3021 lice).

Uspehu muslimana najviše je doprinelo ilegalno, ali blagovremeno organizovanje paravojnih oružanih formacija koje su se snabdele oružjem iz magacina rezervnog sastava milicije i teritorijalne odbrane (TO). Pored toga veliki broj njih, procena je oko 10.000 iz BiH, upućen je na obuku u Obrazovni centar Republike Hrvatske. U Hrvatsku je ilegalno i iz ovog kraja otišlo blizu hiljadu mladića.

U pismu Izvršnim odborima SDA dato je uputstvo za slanje kandidata za navedenu obuku. Rečeno je da svako mora da ima "uput stranke, i dr." To već znači da se formirala stranačka oružana formacija./4 Februara 1992. iz magacina TO fabrike akumulatora izvukli su i u svoja sela odvukli čak i jedan trocevni protivavionski top kalibra 22 mm. Deo pešadijskog naoružanja kupili su od sredstava narodnog zajma, koji je u BiH bio raspisan za povećanje broja radnih mesta u privrednim preduzećima. Istina, to je učinjeno tajno i samo u firmama u kojima su direktori bili muslimani.

Od povlačenja JNA iz BiH 19. maja 1992. godine do formiranja Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske 1. novembra iste godine, odbrana srpskih sela prepuštena je samim meštanima, koji nisu bili u stanju da se efikasno suprotstave brojčano neuporedivo jačim muslimanskim formacijama. Tada stvorena brojčana superiornost muslimanskih u odnosu na srpske oružane formacije bila je prisutna sve vreme rata. A kao što su muslimani preuzeli oružje iz magacina policije i TO tako su i Srbi preuzeli, ponekada i na silu, znatan deo naoružanja, vozila, municije, sanitetskog materijala, inženjerske opreme, ostalih tehničkih sredstava i radio-stanica od jedinica JNA koje su se povlačile u Jugoslaviju.

Pohod muslimana na srpska sela bio je neka vrsta njihovog svenarodnog pokreta. Posle boraca u osvojeno selo bi, kao drugi i treći ešalon, nagrnuli njihovi rođaci, komšije i prijatelji, tzv. civili: žene, deca, starci, sa najraznovrsnijim oruđima i alatima i oni bi svojim kućama odnosili sve što se može odneti.

Prema uvidu u statističke podatke o stočnom fondu pojedinih sela i izjavama izbeglih meštana, muslimani su u tim osvajanjima opljačkali 7.200 goveda, 16.200 ovaca i 38.000 živine. Iako je nepoznato koliko je odneto žitarica, pre svega pšenice i kukuruza, sa sigurnošću se može tvrditi da je toga bilo dovoljno ne samo za zimsku ishranu, već i za narednu setvu. Uostalom, to se videlo u proleće 1993, po zasejanim poljima./5 Ako bi se govorilo o gladi, onda je ona mogla da ugrozi samo opljačkana srpska sela i izbeglo srpsko stanovništvo.

Najgore su u tim akcijama prolazili uhvaćeni Srbi. To su uglavnom bili stare ili bolesne, duhovno i fizički hendikepirane, nepokretne osobe, ponekad i ranjenici, ali sudbina im je, gotovo bez izuzetka, bila ista. Dotukli bi ih muslimanski "civili" alatima koje su nosili da bi obijali kuće: sekirama, pajserima, motkama... Neke od tih žrtava spaljene su zajedno sa kućama u kojima su zatečeni.

Uprkos tome i pored velikog stradanja Srbi su u srebreničkom kraju već tada bili pod snažnim pritiskom propagande, koja je na taj način prikrivala njihova stradanja i muslimanske zločine.

 

[gost 23146]

i još malo o ''nevinim'' muslimanima.

Po formiranju i konsolidaciji komandi i jedinica Drinskog korpusa, prvih meseci 1993. godine počela je srpska protivofanziva, koja je preokrenula ratnu situaciju i prouzrokovala više uzastopnih muslimanskih poraza. U suštini to je bila iznuđena srpska akcija, s ciljem da se oslobode izgubljena sela i izbeglicama omogući povratak.

Uspehu je, i pored malog broja vojnika kojima je raspolagao korpus i bezmalo sve brigade, u najvećoj meri doprineo školovan komandni kadar, koji je obezbedio efikasno korišćenje raspoloživog naoružanja i izvanredno planirane akcije./6 U aprilu 1993. zapretila je opasnost od sloma i mogućeg konačnog uništenja muslimanskih oružanih formacija. To je bio neposredan povod da se, pod vidom zaštite civilnog stanovništva, Srebrenica stavi pod zaštitu UN.

Sigurno da je i muslimanima i njihovim zaštitnicima teško pao poraz i izgon koji su doživeli sa najvećeg dela prostora koji su osvojili tokom prethodne godine. Kad su se Srbi vratili u svoja sela mogao se bolje videti obim njihovog razaranja i stradanja. U razdoblju od aprila 1992. do aprila 1993. ubijeno je više od hiljadu meštana srpske nacionalnosti, a od tog broja više od trećine žrtava je stradalo od hladnog oružja, spaljeno i masakrirano.

O tome je Jugoslovenska vlada posebnim Memorandumom, koji je 2. juna 1993. predao ambasador Dragomir Đokić, obavestila Generalnu skupštinu i Savet bezbednosti UN./7 Međutim, Memorandum se odnosio samo na dve opštine (Bratunac i Srebrenica i na srebreničko selo Skelani sa okolinom) i na njih se odnosi iskazani broj od preko hiljadu ubijenih, ali i 2.800-3.200 ranjenih lica. Tom prilikom izostavljena su stradanja Srba u rubnim područjima opština Vlasenica i Zvornik, na čijoj teritoriji su dejstvovale iste muslimanske jedinice, kao i u samom gradiću Srebrenici.

Do dramatično potresnih saznanja došlo se pri otkopavanju masovnih grobnica na Glođanskom brdu i ostalim lokalitetima u zvorničkoj opštini./8 Tu su muslimani na veoma svirep način, u stilu islamskih "svetih ratnika" ritualno, džihadski, uglavnom hladnim oružjem, ubili oko 250 civila i zarobljenika iz okolnih srpskih sela, a najviše iz srpskih zaselaka sela Kamenica./9 Za taj podvig komandant Naser Orić sa još devet svojih uglednih saboraca odlikovan je Ukazom predsednika BiH Alije Izetbegovića najvišim odlikovanjem Armije BiH "Zlatnim ljiljanom".

Konačan spisak srpskih žrtava srebreničkog kraja, koji se zove Birač, i nalazi se u zoni odgovornosti 8. taktičke grupe Armije BiH sa sedištem u Srebrenici i pod komandom N.Orića, utvrđen je znatno kasnije ("Knjiga mrtvih srba", Cenar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, 2006.) a objavljen je povodom deset godina od oslobođenja Srebrenice u dva navrata, najpre u specijalnom prilogu beogradskog lista "Večernje novosti" od 13. juna 2005. god, a potom i u naknadnom izdanju namenjenom samo za BiH, u ukupnom tiražu u više od 400.000 primeraka. U isto vreme, u izdanju Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom sa sedištem u Beogradu, odštampana je i posebna brošura sa imenima istih žrtava i dostavljena na preko hiljadu adresa pretežno raznih stranih misija i međunarodnih organizacija u BiH i Srbiji.

Navedeni spisak sadrži imena 3262 srpske žrtve. Prema dosadašnjim podacima oko 27 odsto ili oko 880 stradalih su pripadnici vojnih i policijskih formacija. Ostalo ili 73 odsto, odnosno 2.382 žrtve su civili. Za godinu i po dana nijedno ime nije osporeno. Spisak je nesporan pored ostalog i zato što su, često i sa zakašnjenjem, navedeni pokojnici sahranjeni uz prigodne crkvene obrede, a njihova imena nalaze se i u evidencijama sveštenika koji su ih sahranili. Fotografije većine srpskih žrtava srebreničkog kraja, odnosno Birča, izložene su i u spomen-sobama onih opštinskih centara koji se nalaze na teritoriji Republike Srpske. I u nekim privrednim organizacijama, kao i u većini opštinskih centara RS podignuti su spomenici ili spomen-ploče sa imenima lokalnih srpskih žrtava.

 

[Никола]

Ако некоме нешто значи, до сада је ексхумирано нешто преко 1500 сребреничких муслимана. Чисто да подсјетим да је јавности већ одавно доступан списак 3000 убијених Срба са тог подручја.

 

[Dragan_srbcg]

Da li se istorija u Bosni ponovila ?

Reviving Nazism
Bosnian Muslim Government Reformed the Nazi SS Division Handzar in 1993

U časopisu "Novi voks", koji izlazi u Sarajevu, zastupani su najekstremniji muslimanski stavovi i otvoreno propagiran genocid prema srpskom narodu.

Tako je u broju 3 "Novog voksa" od oktobra 1991. godine na stranici 40, u rubrici "Dokumenti" objavljen članak pod naslovom "Šta sa Srbima u muslimanskoj Republici Bosni i Hercegovini", u kome se, između ostalog, navodi:

"1. Svaki pojedinac Srbin mora biti svijestan odgovornosti cjelokupnog naroda za njegove nekontrolisane postupke. Kazna za učinjena zlodjela biće kolektivna - za jednu srušenu muslimansku kuću biće srušeno deset srpskih, za jednog mrtvog muslimana biće likvidirano 100 Srba. Za jednog ranjenog muslimana ovisno o težini rane 10 do 50 Srba.

2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, plate su im srazmerne lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu su za 30% niže od plata muslimana na istom radnom mestu.

...

9. Dobar Srbin je živ i poslušan Srbin; ili mrtav neposlušan Srbin...".

Na naslovnoj strani ovog časopisa br. 3 koji je izašao pola godine pre nego što je u aprilu 1992. godine proglašena takozvana Republika BiH uz najavu "Sprema se Handžar divizija" dat je crtež u boji naoružanog muslimanskog vojnika ispod koga se nalaze odsečene glave srpskih rukovodilaca Karadžića, Koljevića, Miloševića i Šešelja, s tim što muslimanski vojnik drži jednu podignutu nogu na Karadžićevoj odsečenoj glavi.

Handžar divizija je bila vojna jedinica sastavljena od muslimana iz Bosne i Hercegovine koja se za vreme Drugog svetskog rata, pošto je prethodno prošla specijalnu obuku u Francuskoj i Nemačkoj, borila na strani fašističke Nemačke, a ostala je zapamćena po ratnim zločinima koje su pripadnici ove divizije počinili nad srpskim narodom.

Ova naslovna strana bila je najava onoga što će početi da se događa Srbima godinu dana kasnije, kada je na prostorima bivše BiH otpočeo građanski rat.

Dolazi do masovnog genocida nad srpskim narodom, koji se posebno ispoljava u ubistvima izvršenim odsecanjem srpskih glava, što je bilo karakteristično za turski period vladavine na ovim prostorima, kada su takođe Srbima bile odsecane glave. To je opisano i u delima Ive Andrića koji je rođen na ovim prostorima i koji je jedini jugoslovenski posac koji je dobio Nobelovu nagradu.

Navešćemo neke primere ubistva Srba u bivšoj Bosni i Hercegovini kojima su bile odsečene glave:


1. Pripadnik hrvatsko-muslimanskih oružanih formacija Zvonko Zovko iz Podorašca kod Konjica je Srbinu Sretku Kuljaninu iz Bradine kod Konjica, zarobljenom u Bradini, odsekao glavu 26. maja 1992. godine, odneo je u Konjic, kao trofej, šutirao po ulicama i na kraju nabio na kolac.

Kada je 28. maja saznala za ovo, njegovoj supruzi Branki, koja je bila u sedmom mesecu trudnoće, otpočeo je porođaj. Međutim, kada su je odveli u Konjic kod ginekologa - muslimanskog lekara dr Jusufbegovića, on je odbio da joj pruži pomoć iako joj je bio pukao vodenjak, i vratio je u logor Musala u Konjicu, gde je ona 14. juna 1992. godine rodila dete, koje je po nalazu Instituta za majku i dete u Beogradu rođeno sa atrofijom mozga i očnog živca (u drugoj godini je konstatovan upadljiv zastoj u razvoju motorne funkcije koji se ispoljavao u nepotpunoj kontroli glave, nesposobnosti da sedi, neoslanjanju na noge i oštećenje vida - kolutajući pokreti očnih jabučica i nemogućnost fiksiranja izvora svetlosti). Po mišljenju lekara ove ugledne dečje zdravstvene ustanove, ovo je posledica prevremenog porođaja i nepovoljnih faktora koji su prethodili rođenju deteta sa prognozom da će dete biti doživotno težak invalid.

Dokaz: dokumentacija Komiteta 106/94.

2. U selu Ledići u opštini Trnovo posle 08. juna 1992. godine, ostalo je svega 13 Srba - starijih muškaraca i žena, od kojih su većinu poubijale muslimansko-hrvatske vojne formacije kojima je komandovao Godinjak Ethem, pre rata načelnik SUP-a u Trnovu.

Tako je ubijen Mijovčić Rade, od oca Alekse, star 70 godina. Prilikom pronalaska njegovog leša 07. avgusta, utvrđeno je da je glava pokojnog Rada bila odvojena od ostalog dela tela.

Leš Vasić Savke, od oca Nikole, stare 78 godina, koja je zaklana na svom kućnom pragu, pronađen je takođe bez glave.

Poslednjih petoro preostalih Srba iz sela Ledića su 18. i 19. juna 1992. godine pronašli i uhapsili pripadnici Godinjakove jedinice. Njih su oterali u pravcu Treskavice i usmrtili ih na mestu zvanom " Ledička krivina".

Prilikom uviđaja koji je izvršen nakon što su Srbi oslobodili ovu teritoriju, pronađeni su bez glava leševi svih ovih pet Srba: Mijovčić Tankosave, od oca Jovice, stare 70 godina, Vasić Ljubice, od oca Đure, stare 84 godine, Vasić Ikonije, od oca Lazara, stare 92 godine, Vasić Zorana, od oca Jovana, starog 71 godinu i Vasić Milke, od oca Danila, stare 56 godina.

Tom prilikom tri glave nisu pronađene, dok su dve glave pronađene odvojene od tela.

Dokaz: 228/94-30.

3. Na dan 05. oktobra 1992. godine u selu Divovići kod Bratunca, muslimanske oružane formacije su napale kuću Đokić Sretena a dva dana kasnije tela poginulih u Divovićima predata su Srbima.

Tom prilikom je telo Đokić Sretena predato bez glave i bez desne ruke. Na vratu je visio deo kože sa kosom sa temena glave.

Glava i ruka nisu pronađeni i leš je sahranjen bez njih.

Dokaz: 37/94-6.

4. Lukić Nedeljko, star 52 godine, ubijen je u voćnjaku ispred svoje kuće u selu Vujičiću kod Brčkog 14. septembra 1992. godine, posle čega mu je glava odsečena i odneta. Sahranjen je bez glave.

Dokaz: 144/95-10 i 617/95-14.

5. Musliman Dugalić Ejub, pripadnik "interventnog voda" u Slavonskom Brodu je na Petrovdan 12. jula 1992. godine odveo od kuće Đerić Mirka iz sela Donja Močila kod Broda.

Nakon maltretiranja i mučenja ga je vratio u njegovu kuću, gde ga je ubio u kupatilu. Posle toga mu je odsekao glavu i ostavio je na tavanu.

Dokaz: 227/95-15.

6. Soldan Ivko je neutvrđenog dana u julu 1992. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda doneo dve odsečene ljudske glave i pokazivao ih po Sijekovcu i u kafani Hazima Ćutića govoreći da su to glave Srba koje je on pobio.

Dokaz: 227/ 95-15.

7. Srbima Pudić Stojanu i Jovičić Perici koje su zarobili pripadnici 108. brigade Bosanske Posavine prilikom napada na selo Bodelište u martu 1993. godine, takođe su bile odsečene glave.

Prilikom obdukcije leša Pudić Stojana je dato mišljenje da je odsecanje glave izvršeno najverovatnije u dva dela. U prvom delu je izvršeno presecanje mekih tkiva vrata oštricom zamahnutog mehaničkog oruđa, a u drugom delu je izvršeno presecanje tela četvrtog vratnog kičmenog pršljena oštricom teškog i zamahnutog mehaničkog oruđa. Njemu su, po mišljenju veštaka, najverovatnije prvo nanete rane u vidu prostrelina donjih ekstremiteta, a zatim mu je, dok se nalazio u ležećem položaju i dok je bio u životu, odsečena glava, a prostrelne rane na glavi i na grudima su nanete nakon odsecanja glave.

I za Jovičić Pericu je dato slično mišljenje. Prvo su mu nanete razderno-nagnječne rane na levoj strani lica sa dvostrukim prelomom donjovilične kosti, a zatim mu je, dok se nalazio u ležećem položaju i dok je bio u životu, odsečena glava. Ustrelina iz ručnog vatrenog oružja u predelu leve dojke naneta mu je posle smrti, tj. nakon odsecanja glave.

Dokaz: 144/95-9.

8. Ivanović Marko iz Lisovića kod Trnova, ubijen je odsecanjem glave koja nije pronaćena sa njegovim lešom 06. juna 1992. godine, kada su Srbi oslobodili ovo selo, pa je i njegov leš sahranjen bez glave.

Dokaz: 228/94-26.

9. Popović Janko je ubijen 07 jula 1992. godine u Gornjoj Presjenici kod Trnova klanjem pred svojom kućom. Nakon toga mu je odsečena glava.

Dokaz: 228/94-15.

10. Glava zarobljenog vojnika Republike Srpske, Parežanin Darka, koji je zarobljen 30. juna 1992. godine u Škoripovom Gaju kod Trnova, bila je odsečena.

Istovremeno je zarobljen i Popović Spasoje, čija glava je takođe odsečena ali ni ona nije pronađena, pa je i njegov leš sahranjen bez glave.

Dokaz: 228/94-32.

11. U selu Mirušić u opštini Foča je ubijen Živko Marković, star 61 godinu.

Njemu je odsečena glava koja je posle toga bila stavljena na jedno drvo. To je učinjeno 20. maja 1992. godine. Odsečena mu je glava, leva ruka, koža je odrana, a stomak rasporen i natopljen solju.

Dokaz: 36/95.

12. Četiri pripadnika Vojske Republike Srpske su bila zarobljena 13. novembra 1994. godine na Hercegovačkom ratištu. Nakon zarobljavanja su odvedeni u podrum Muzeja revolucije u Jablanici, koji je bio pretvoren u logor za Srbe. U decembru 1994. godine su ubijeni.

Simić Mirko je usmrćen odsecanjem glave, što je učinio pripadnik muslimanske vojske Salčin Adnan, odsekavši mu glavu sabljom. Njegov leš je predat prilikom razmene u Podveležju bez glave, što je konstatovano i na obdukciji izvršenoj 18.03.1995. godine.

Dokaz: 392/95 i 371/95.

13. Maleš Niko, rođen 1931. godine, ubijen je 07. aprila 1992. godine u selu Rilić u opštini Kupres, tako što mu je odsečena glava.

Dokaz: 117-95-4.

14. U srpskom selu Brežani, opština Srebrenica, pripadnici muslimanskih oružanih snaga su u napadu izvedenom 30. juna 1992. godine ubili 19 meštana pripadnika srpske nacionalnosti. Leš Novaković Miloša iz zaseoka Ćićevca je nađen sa odsečenom glavom.

Dokaz: 493/94-9, 493/94-5, 493/94-6, 493/94-7, 493/94-8 i 635/94-9.

15. Mlađenović Slavko, od oca Ljubomira, rođen 1965. godine, ubijen je 08.08. 1992. godine u napadu na selo Ježestice, opština Bratunac.


Sahranjen je bez glave koja mu je odsečena i odneta.

Dokaz: 68/94 i 635/94-28.

 

[Dragan_srbcg]

16. U napadu koji je 20.11.1992. godine izvršen na selo Vrasaliće, u opštini Rogatica, ubijen je Kovačević Miloš star oko 65 godina, u koga je ispred njegove kuće pucao Balaš Rusmir. Kada je Miloš pao na zemlju, Rusmir mu je odsekao glavu i desnu ruku do lakta, a zatim mu je nožem odsekao polni organ, a potom su glava i polni organ bačeni nešto dalje od tela.

Dokaz: 137/95-8.

17. Ožić Pero je ubijen u toku 1993. godine u Fojnici, tako što su ga prvo naterali da iskopa sebi grob, zatim su ga ubili i odsekli mu glavu. Za ubistvo je odgovoran Omer Pobrić, koji je pre rata bio komandir milicije u Fojnici.

Dokaz: 319/95.

18. U sukobima muslimanskih oružanih snaga i snaga Vojske Republike Srpske koji su se 05.11.1992. godine odigrali na području Kamenice, opština Zvornik, muslimani su zarobili i usmrtili zarobljenike tako što su Grabovica Vladi, Đokić Savi, Božić Dragomiru, Tijanić Slavku, Kazanović Savi i Pavlović Radomiru odsekli glave.

Božić Dragomiru je telo bilo iskasapljeno a glava odvojena od tela.

Glava Tijanić Slavka je pronađena bez očiju, ušiju i nosa, a u grudima mu je pronađena gvozdena šipka prečnika 6 mm, dok su mu vrat, noge i ruke bili vezani čeličnom žicom.

I Kazanović Savi je glava odsečena, grudi probijene velikim ekserom, a on zakovan za jedan hrast i razapet.

Pronađena je i glava bez tela za koju se pretpostavlja da je pripadala Grabovica Milošu.

U Kamenici su 05.11.1992. godine takođe ubijeni: Ašćerić Miladin, star 28 godina, Tešić Mićo, star 24 godine i Milinović Nikola, star 27 godina. I njima su glave bile odsečene.

Dokaz: 184/94-5, 184/95-6, 184/95-7 i 184/95-8.

19. U napadu koji je 29.05.1992. godine izvršen na selo Bavar, opština Jajce, pripadnici hrvatsko-muslimanske vojske su ubili Trifunović Stanu, staru 68 godina, koja je lišena života klanjem, a potom su joj sekirom odsekli glavu.

Dokaz: 116/95-12 i 333/95-1.

20. Dejanović Mirka iz Majevca su 06.05.1992. godine ubili u Ritešićima pripadnici hrvatske vojne formacije iz selâ Ritešići i Brezak, tako što su mu krampom odsekli glavu, a odsekli su mu i polni organ i stavili mu ga u usta.

Na telu je bilo više od 100 povreda od uboda nožem. U izvršenju ubistva učestvovala je Jela Titura iz Ritešića.

Dokaz: 30/94.

21. U Sarajevu su u julu i avgustu 1992. godine, muslimanski mladići od 15 do 16 godina, nosili ulicama glave mrtvih Srba, koje su pronalazili u podrumima u naselju Dobrinja 5 u Sarajevu.

Sa glavama su se igrali i iživljavali i bacali ih u kante i kontejnere za đubre.

Dokaz: 234/95-1.

22. U napadu koji je 03.06.1992. godine izvršen na selo Brežane, opština Srebrenica, musliman su ubili Mitrović Milivoja i Mitrović Stanoja. Kada je u aprilu 1993. godine selo oslobođeno, pronađena su njihova tela bez glava.

Mitrović Stanoja je zaklao "Kemo" sa Pala.

Dokaz: 635/94-9.

23. Srbin Jovanović Sredoja iz Krnića ubijen je u muslimanskom napadu na selo Krniće, 05.07.1992. godine, tako što mu je odsečena glava.

Dokaz: 493/94-13.

24. Pepić Miloš iz sela Pepića, opština Kladanj, star preko 60 godina, ubijen je 31.01.1994. godine u rejonu Banderke kod Šehovića tako što mu je glava odsečena sekirom na panju.

Dokaz: 184/95-34.

25. Muslimanske snage su 24.09.1992. godine zaposele selo Podravanje u opštini Milići, koje su zapalili, opljačkali i pobili sve ranjene koje su zatekli u selu. Tom prilikom je ubijeno 19 lica, a njihova tela su masakrirana.

Zulfo Tursumović iz Sućeske je zaklao teško ranjenog Tomislava Perendića tako što mu je stavio glavu u svoje krilo i odsekao je.

Jovanović Svetozaru je glava odsečena i nabijena na kolac, a Gojku Tomiću je glava odsečena i bačena 20-tak metara dalje od tela.

Dokaz: 184/95-34.

26. U muslimanskom napadu na selo Snagovo, 19.02.1992. godine ubijeno je četvoro meštana od kojih je Dobrivoju (nepoznatog prezimena) odsečena glava i jedna ruka.

Dokaz: 184/95-1.

27. Vukomanović Anđa je ubijena klanjem početkom avgusta 1992. godine, a njen leš je pronađen krajem oktobara 1992. godine pred kućom u zaseoku Švaljku, opština Trnovo, kada je konstatovano da je glava odvojena od tela.

Dokaz: 228/94-31.

28. Posle zauzimanja Trnova u julu 1992. godine ubijano je srpsko civilno stanovništvo koje je zatečeno u Trnovu i okolnim mestima.

Mišović Danilo, star 78 godina, ubijen je pred svojom kućom u selu Tošići, kod Trnova. Njegovi posmrtni ostaci su pronađeni zakopani na đubrištu.

Ova zakopavanja su vršena u organizaciji tzv. "Komisije za sanaciju terena". Kada su 13.08.1992. godine izvršeni ekshumacija i uviđaj na licu mesta, pronađeno je njegovo telo bez glave.

Golijanin Drago, star 86 godina, ubijen je 31.07.1992. godine na Rogoju, u predelu zvanom Rankčev Do. Njegovi posmrtni ostaci su pronađeni 22. septembra 1993. godine, kada je konstatovano da je glava odvojena od ostalog dela tela.

Dokaz: 228/94-23 i 228/94-25

29. Musliman Kubac Zijo je sredinom oktobra 1993. godine u Sarajevu, na lokaciji zvanoj "Kazan", zaklao Srbina Lavljiv Vasilija a posle toga mu je nožem odsekao glavu, dok je njegovu suprugu usmrtio Tucaković Esad, koji joj je takođe odsekao glavu. Njihova tela su posle toga bacili u provaliju.

Dokaz: 432/95.

30. Sredinom septembra 1993. godine u Sarajevu su u prostorije Štaba 10. brdske brigade tzv. Armije BiH na Bistriku privedeni Srbi Jovanović Duško i Nikolić Ervin, gde su ih tukli, a zatim odveli u pravcu Boguševca na lokaciju zvanu "Kazan". Tu su ih uveli u zemunicu snajperskog voda gde su ih ponovo tukli, pa je potom Ljubović Samir usmrtio Jovanovića nožem, a Pejkić Samir je odsekao glavu Nikoliću.

Dokaz: 432/95.

31. Sredinom oktobra 1993. godine u Sarajevu su uhapšeni u svom stanu u Ulici Borisa Kidriča br. 3 Šalipur Predrag i njegova supruga Katarina, koji su po naređenju Topalović Mušana odvedeni u Štab 10. brdske brigade tzv. Armije BiH zajedno sa Radosavljević Branislavom koga su zatekli u stanu Šalipura, gde su ih tukli.

 

[Dragan_srbcg]

Posle toga su odvedeni na mesto zvano "Kazan", gde je Hodžić Nihad preklao Radosavljević Brranislava, tako što mu je sa dva-tri poteza nožem presekao vrat, pa mu je posle toga odsekao glavu. Potom je dao nož Hodžić Huseinu koji je nožem odvojio glavu Šalipur Predraga, koga su prethodno ubili Živa Sabahudin i Pendžo Omer. Njihova tela su potom bacili u provaliju "Kazani".

Dokaz: 432/95.

32. Saslušanoj svedokinji, inače seljanki staroj 57 godina su, za vreme boravka u zatvoru u Srednjoškolskom centru u Jajcu, sredinom 1992. godine puštali snimljenu kasetu na kojoj se govori o stradanju Srba od strane Hrvata i muslimana. Na snimku je pominjano da su i članovi njene porodice stradali od Hrvata i muslimana.

Pominjali su imena njenog muža i sina, da su ubijeni i da su muslimani i Hrvati sa njihovim odsečenim glavama igrali fudbal. Tu kasetu su joj svakodnevno puštali.

Kada je bila puštena iz zatvora svedokinja je bila, kako navodi, toliko izmučena i izgubljena da nije prepoznala svog rođenog sina i muža kada ih je srela.

Dokaz: 561/94-4.

33. O odsecanju glava Srbima govori u svom Dnevniku Zekira Mulasmajić, učenica VI razreda osnovne škole iz Novog Šehera kod Maglaja.

U svoj Dnevnik je 29.09.1992. godine zapisala da su muslimani zauzeli Glipovu glavu i, između ostalog, navodi:

"... Tog istog dana vidjela sam nešto što ni sanjala nisam da ću vidjeti, a to je odsječena glava od ćetnika. Safet (Devletin) rekao je Hidi kako su neki momci donijeli ćetničku glavu i kako se s njom igraju lopte. Ja i Lalo smo odmah otišli na čaršiju da vidimo da li je to istina. Kad ono gore na čaršiji neki momci stvarno nose zamotanu glavu. Dole kod Bahrine prodavnice su je razmotali i ja sam je vidjela... Lice je bilo crno a kosa grozna ... kažu da je momak bio mlad, najviše 22 godine. U ovom bratoubilačkom ratu ništa nije ćudo. Odsječenih glava ima mnogo..."

Dokaz: Dnevnik Zekire Mulasmajić.

34. U rejonu Kružnog groblja kod Crnog vrha su sredinom septembra 1992. godine ubijeni sledeći Srbi odsecanjem glava: Đurić Branislav, star 40 godina, iz Gornjeg Teslića, Blagojević Blagoje, star 46 godina, Ćetković Nenad, star 22 godine, iz Jasenave kod Teslića.

Plaćenik iz Saudijske Arabije se fotografisao sa njihovim odsečenim glavama.

Dokaz: Žarko Krstanović, Genocidom protiv Srba, Beograd 1995.

35. Prilikom razmene leševa, sve je češća pojava da se srpskoj strani predaju tela bez glava, za koje se pri obdukciji utvrđuje da su odsečene. Tako je muslimanska strana predala leševe bez glava sledećih lica, koji su obdukovani 11.11.1993. godine na groblju u Vlakovu u Sarajevu:

1. Rajčević Slavka, od oca Milana, rođenog 1957. godine, iz Sarajeva, i

2. Mizdrak Boška, od oca Steve, iz Sarajeva.

U okolini Trebinja su 07.03.1993. godine obdukovana tela sledećih lica:

3. Pejaković Slobodana, od oca Ilije, rođenog 1960. godine,

4. Radović Zorana, od oca Martina, rođenog 1966. godine,

5. Sekulović Petra, od oca Danila, rođenog 1960. godine,

6. Bulut Đorđa, rođenog 1949. godine,

7. Maraš Saše, rođenog 1973. godine,

8. Tršić Mileta, od oca Dragutina, rođenog 1946. godine, iz Mostara,

9. Bojanić Milana, od oca Dragutina, rođenog 1956. godine,

10. Papić Luke, rođenog 1954. godine,

11. Mrković Gorana, rođenog 1960. godine,

12. Žuža Trifka, od oca Dušana, rođenog 1947. godine,

U okolini Priboja su 05.05.1994. godine obdukovana sledeća tela:

13. Tomić Jovana, od oca Steve, rođenog 1939. godine i

14. Jurković Dragana, rođenog1965. godine.

U Bratuncu su 21. i 22.03.1993. godine obdukovana sledeća tela:

15. Blagojević Bora, rođenog 1973. godine,

16. Mastikosa Dragice, rođene 1955. godine i

17. Vorkapić Miodraga, rođenog 1971. godine.

U selu Kravice su 18. i 19.03.1993. godine obdukovana sledeća tela:

18. Veselinović Lazara, od oca Kostadina, rođenog 1935. godine,

19. Nikolić Mitra, od oca Cvijana, rođenog 1927. godine,

20. Erić Kristine, rođene 1921. godine i

21. Miladinović Đorđa, rođenog 1936. godine.

U Fakoviću su 10. i 11.07.1993. godine obdukovana sledeća tela:

22. Rankić Ranka, rođenog 1933. godine,

23. Prodanović Zore, rođene 1941. godine i

24. Bogićević Obrena, rođenog 1932. godine.

U Zvorniku su u oktobru 1994. godine obdukovana sledeća tela:

25. Kostić Cvije, rođene 1927. godine i

26. Milić-Lazarević Milorada, rođenog 1918. godine.

.....