Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 104.149
-
- Popularno:
- EU planira velik udar na Kinu. "Kreće...
- Šojgu: Nismo mi, oni su
- Đilas: Nećemo građane pozivati na...
- To, to, to je to - hajde da se množimo...
- Vizuelno lepa kita
- Naučnici su otkrili maksimalnu starost...
- Hoće Šabanu da oduzmu ulicu!
- Muško telo
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Da li žene umeju ili ne umeju da...
Остаће само један: Русија или Америка
- Začetnik teme Srborus
- Datum pokretanja
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Srborus
Poznat
- Poruka
- 8.219
Jako zanimlvjiv izveštaj Al Džazire o Krimu:
Tačnije, zanimljiv deo počinje 7:28.
Lepo je objasnio da većina Krimljana podržavaju reunifikaciju sa Rusijom. To potvrđuju istraživanja javnog mnjenja sprovedena od strane međunarodnih agencija poput Galupa, Pew, GfK.
Na 13:50 kaže se i da istraživanja javnog mnjenja Levada centra pokazuju da sada i većina krimskih Tatara podržavaju reunifikaciju sa Rusijom.
Retko kad možete videti ovako nešto na CNN-u, BBC-u i Al Jazeera-i.
Tačnije, zanimljiv deo počinje 7:28.
Lepo je objasnio da većina Krimljana podržavaju reunifikaciju sa Rusijom. To potvrđuju istraživanja javnog mnjenja sprovedena od strane međunarodnih agencija poput Galupa, Pew, GfK.
Na 13:50 kaže se i da istraživanja javnog mnjenja Levada centra pokazuju da sada i većina krimskih Tatara podržavaju reunifikaciju sa Rusijom.
Retko kad možete videti ovako nešto na CNN-u, BBC-u i Al Jazeera-i.
Poslednja izmena:
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
РУСИ ОТКРИЛИ МРАЧНУ АМЕРИЧКУ ТАЈНУ: САД нису осигурале „саркофаг“ нуклеарног отпада у Пацифичком региону, ово су последице (ВИДЕО)
19-05-2019 08:56 Фокус 1 Свет Планета Видео
САД нису спречиле цурење из привременог складишта нуклеарног отпада "Рунит Дум" у океан, остављајући становнике Еневетак атола на Маршаловим Острвима и раднике на обезбеђењу уклањања последица са низом здравствених проблема.
Раздаљина (Фото: Јутјуб)
"У тој куполи никада није било никаквих облога", рекао је Ернест Дејвис, некадашњи радник на уклањању последица, тврдећи да америчка влада очигледно никада није планирала да замени привремену куполу са сталном заштитном структуром која би била правилно запечаћена од зрачења и цурења.
„Нико није рекао ништа о томе да се вратимо и уклонимо или учинмо трајним. Речено нам је да је то трајно."
“Не мислим да је икада [намера америчке владе] била да додатно очисти острво. То је било прескупо”, рекао је за РТ Брук Такала Абрахам, који живи на Маршаловим Острвима.
Сједињене Америчке Државе су детонирале 43 атомске бомбе око Маршалових Острва 1940-их и 50-их година. Високо контаминирани остаци који су остали након тестирања оружја, бачени су у кратер бомбе ширине 100 метара на атолу Еневетак. Амерички војници га је запечатили бетонском капом како би створили структуру звану "Рунит Дум". Рад је, међутим, спроведен без икакве адекватне безбедносне процене за људе који су радили на чишћењу.
"Они људи који су били укључени у чишћење, нису добили одговарајућу заштиту од радиоактивних елемената", рекао је Абрахам.
Штавише, влада се никада није ни потрудила да проучи дугорочне здравствене проблеме оних који су изложени радијацијском отпаду.
„Није било студије зрачења на нас. Неки су одлазили са острва и давали урин и претпостављам да су га требали тестирати”, присећа се Дејвис, који је отишао пре завршетка пројекта.
“Неки од дозиметара који су нам дати, једноставно нису радили. Тако да не можемо рећи да је рађена било каква студија о радијацији. Након трогодишњег процеса деконтаминације који је започео 1977. године, америчка влада прогласила је јужна и западна острва на атолу довољно безбедним, што је омогућило становницима Еневетака да се врате, а радници на чишћењу да се врате кући. Међутим, људи који сада живе на острву кажу да је купола почела да цури скоро одмах након што су инжењери отишли.
“Отпад је одувек цурео. Чишћење читавог атола није било комплетно”, пре него што је становништву било дозвољено да се врати, рекао је Абрахам за РТ.
Током година, становништво Еневетка почело је да осећа штетне ефекте зрачења.
“Радијација утиче на нас свакодневно. Имамо много болести у нашој заједници, од рака, до ослабљеног имунолошког система, као и других незаразних болести”, објаснио је Абрахам.
"И још увек се боре са трансгенерацијским ефектима зрачења."
"Већина нас је добила неку врсте болести, без обзира да ли је рак. Многи од нас имају периферну неуропатију на ногама, а да нису дијабетичари", подсетио је Дејвис, додајући да су многи од око 8.000 људи који су укључени у процес деконтаминације умрли. "Рекли су нам да нећемо више бити изложени радијацији осим можда два или три рендгенска снимка годишње, што је била потпуна лаж."
Руску анализу о рату Кине и САД прочитајте ОВДЕ.
Извор: Восток
https://www.pravda.rs/2019/5/19/rus...-u-pacifickom-regionu-ovo-su-posledice-video/
19-05-2019 08:56 Фокус 1 Свет Планета Видео
САД нису спречиле цурење из привременог складишта нуклеарног отпада "Рунит Дум" у океан, остављајући становнике Еневетак атола на Маршаловим Острвима и раднике на обезбеђењу уклањања последица са низом здравствених проблема.
Раздаљина (Фото: Јутјуб)
"У тој куполи никада није било никаквих облога", рекао је Ернест Дејвис, некадашњи радник на уклањању последица, тврдећи да америчка влада очигледно никада није планирала да замени привремену куполу са сталном заштитном структуром која би била правилно запечаћена од зрачења и цурења.
„Нико није рекао ништа о томе да се вратимо и уклонимо или учинмо трајним. Речено нам је да је то трајно."
“Не мислим да је икада [намера америчке владе] била да додатно очисти острво. То је било прескупо”, рекао је за РТ Брук Такала Абрахам, који живи на Маршаловим Острвима.
Сједињене Америчке Државе су детонирале 43 атомске бомбе око Маршалових Острва 1940-их и 50-их година. Високо контаминирани остаци који су остали након тестирања оружја, бачени су у кратер бомбе ширине 100 метара на атолу Еневетак. Амерички војници га је запечатили бетонском капом како би створили структуру звану "Рунит Дум". Рад је, међутим, спроведен без икакве адекватне безбедносне процене за људе који су радили на чишћењу.
"Они људи који су били укључени у чишћење, нису добили одговарајућу заштиту од радиоактивних елемената", рекао је Абрахам.
Штавише, влада се никада није ни потрудила да проучи дугорочне здравствене проблеме оних који су изложени радијацијском отпаду.
„Није било студије зрачења на нас. Неки су одлазили са острва и давали урин и претпостављам да су га требали тестирати”, присећа се Дејвис, који је отишао пре завршетка пројекта.
“Неки од дозиметара који су нам дати, једноставно нису радили. Тако да не можемо рећи да је рађена било каква студија о радијацији. Након трогодишњег процеса деконтаминације који је започео 1977. године, америчка влада прогласила је јужна и западна острва на атолу довољно безбедним, што је омогућило становницима Еневетака да се врате, а радници на чишћењу да се врате кући. Међутим, људи који сада живе на острву кажу да је купола почела да цури скоро одмах након што су инжењери отишли.
“Отпад је одувек цурео. Чишћење читавог атола није било комплетно”, пре него што је становништву било дозвољено да се врати, рекао је Абрахам за РТ.
Током година, становништво Еневетка почело је да осећа штетне ефекте зрачења.
“Радијација утиче на нас свакодневно. Имамо много болести у нашој заједници, од рака, до ослабљеног имунолошког система, као и других незаразних болести”, објаснио је Абрахам.
"И још увек се боре са трансгенерацијским ефектима зрачења."
"Већина нас је добила неку врсте болести, без обзира да ли је рак. Многи од нас имају периферну неуропатију на ногама, а да нису дијабетичари", подсетио је Дејвис, додајући да су многи од око 8.000 људи који су укључени у процес деконтаминације умрли. "Рекли су нам да нећемо више бити изложени радијацији осим можда два или три рендгенска снимка годишње, што је била потпуна лаж."
Руску анализу о рату Кине и САД прочитајте ОВДЕ.
Извор: Восток
https://www.pravda.rs/2019/5/19/rus...-u-pacifickom-regionu-ovo-su-posledice-video/
"
РУСКА АНАЛИЗА: Кина би на Трампов трговински рат могла одговорити – „народним ратом“
19-05-2019 08:44 Фокус 6 Србија Став
Aко је судити по реакцији официјелних кинеских медија, Пекинг не рачуна ни на скоро ни на мирно разрешење економског конфликта с Вашингтоном.
Илустрација (Фото: Правда)
Пише: Иван Данилов, РИА Новости
Промену тона и позиције кинеских медија уочили су и у САД.
„Кина обећава `народни рат`(против САД). Трговински конфликт поприма националистички обрт", оценила је америчка новинска агенција Bloomberg.
Симптоматично је да „народни рат“ о којем у редакцијском тексту пише кинески државни спољнополитички лист Global Times, није тек одустајање од суздржане и дипломатске реторике, која је досад коришћена, него и фактичко признање да конфликт са САД више није у чисто економској равни.
Главни уредник Global Times Ху Сиђин, којег у америчком сегменту интернета понекад називају (због упућености у америчко-кинеске –односе) и „кинеским оракулом“, преко Твитера је објаснио промену која се догодила у кинеском друштву и јавности:
„Решење Пекинга да уведе контрацарине и пад акција на америчким берзама надахнули су кинеско друштво. Бити оштар према САД - што се види као достизање мира кроз борбу – у томе се слаже већина Кинеза“.
Ху је дан раније само алудирао да кинески експерти активно разматрају могућност да Пекинг изнесе на продају свој портфељ америчких државних обвезница и навео – да је то већ наредни дан изазвало `лаку панику` у америчким пословним медијима.
Американци су пожурили да објаве: Кина неће смети да пође на такву меру, а ако се усуди – то ћи ићи Трампу на руку, а нанеће штету обичним Американцима.
Новинска агенција Bloomberg је објавила: „Ако Кина заиста прода наше обвезнице које држи – Трамп ће бити на добитку. Јер, распродаја ће ослабити долар, а то ће помоћи смањивању дефицирта у трговини са Кином“.
Питер Шиф, руководилац инвестиционог фонда Euro Pacific Capital, сматра да логични наставак конфликта не обећава ништа добро америчкој економији иако многи у САД одбијају да се суоче са истином:
„Непознавање праве природе кинеско-америчких оодноса напросто ошамућује. Кина је деценијама субвенционисала америчку економију – посуђујући јој новац и испоручујући јој индустријску робу. Чим Кина обустави ту подршку – наша економија услуга, која се држи на кредитима, буквално ће експлодирати“.
Наравно, ништа ни за Кину неће бити безболно. Њена економија је деценијама расла захваљујући и привилегованом доступу америчким технологијама, капиталу и тржиштима, па ће за њу – ако до тога дође – бити болан ударац тотални ембарго и доларске санкције.
Није случајно што се у кинеским социјалним мрежама указује да су се судариле две књиге – Трампова „Вештина закључивања послова“ и зборник Маових говора у којем постоје и делови о „теорији и пракси вођења партизанског рата“.
Кинеска стратегија своди се на то да се „истрпи оно што САД нису у стању да истрпе“.
Трамп је већ изјавио да је Пекинг одустао од већ усаглашеног новог трговинског споразума јер рачуна да ће у новембру 2020-те за председника САД бити изабран Џо Бајден. Назвао га је „једним од најслабијих демократа“ и нагласио да Кина управо зато рачуна да ће се са њим договорити.
А протрамповска штампа почела је указује на везе Бајденовог сина за кинеским бизнисом. Таблоид The New York Post објавио је да је фирма Хантера Бајдена одмах након посете Џоа Бајдена Кини „добила уговор од милијарду и по долара са кинеском државном банком“.
Независно од тога колико је све ово истина, јасно је да ће Трамп, америчка министарства силе, па и део системских политичара из обе главне америчке партије Кину „давити до краја“. Уверени су да се управо сада решава питање – хоће ли САД остати светски хегемон и у овом веку.
Главни политички технолог Трамповог изборног штаба Стивен Бенон рекао је телеканалу CNBC председник САД
нема ни најмању намеру да се повуче у америчко-кинеском трговинском рату. А Бенону се у овоме може веровати.
Улога Русије – као и ЕУ, аи неких других земаља чија позиција може утицати на расплет - у заоштравању конфликта само ће се повећавати.
Москва се на време ослободила свог `пакета` америчких хартија од вредности (јер, да је дошла у ситуацију да их распродаје после Кине – имала би на том губитке).
Зато сада има слободне руке и шансу да извуче максимум из реорганизације глобалног економског и политичког система.
Жестоку поруку главног иранског генерала од које се тресе Вашионгтон погледајте ОВДЕ.".
http://www.pravda.rs/2019/5/19/rusk...govinski-rat-mogla-odgovoriti-narodnim-ratom/
РУСКА АНАЛИЗА: Кина би на Трампов трговински рат могла одговорити – „народним ратом“
19-05-2019 08:44 Фокус 6 Србија Став
Aко је судити по реакцији официјелних кинеских медија, Пекинг не рачуна ни на скоро ни на мирно разрешење економског конфликта с Вашингтоном.
Илустрација (Фото: Правда)
Пише: Иван Данилов, РИА Новости
Промену тона и позиције кинеских медија уочили су и у САД.
„Кина обећава `народни рат`(против САД). Трговински конфликт поприма националистички обрт", оценила је америчка новинска агенција Bloomberg.
Симптоматично је да „народни рат“ о којем у редакцијском тексту пише кинески државни спољнополитички лист Global Times, није тек одустајање од суздржане и дипломатске реторике, која је досад коришћена, него и фактичко признање да конфликт са САД више није у чисто економској равни.
Главни уредник Global Times Ху Сиђин, којег у америчком сегменту интернета понекад називају (због упућености у америчко-кинеске –односе) и „кинеским оракулом“, преко Твитера је објаснио промену која се догодила у кинеском друштву и јавности:
„Решење Пекинга да уведе контрацарине и пад акција на америчким берзама надахнули су кинеско друштво. Бити оштар према САД - што се види као достизање мира кроз борбу – у томе се слаже већина Кинеза“.
Ху је дан раније само алудирао да кинески експерти активно разматрају могућност да Пекинг изнесе на продају свој портфељ америчких државних обвезница и навео – да је то већ наредни дан изазвало `лаку панику` у америчким пословним медијима.
Американци су пожурили да објаве: Кина неће смети да пође на такву меру, а ако се усуди – то ћи ићи Трампу на руку, а нанеће штету обичним Американцима.
Новинска агенција Bloomberg је објавила: „Ако Кина заиста прода наше обвезнице које држи – Трамп ће бити на добитку. Јер, распродаја ће ослабити долар, а то ће помоћи смањивању дефицирта у трговини са Кином“.
Питер Шиф, руководилац инвестиционог фонда Euro Pacific Capital, сматра да логични наставак конфликта не обећава ништа добро америчкој економији иако многи у САД одбијају да се суоче са истином:
„Непознавање праве природе кинеско-америчких оодноса напросто ошамућује. Кина је деценијама субвенционисала америчку економију – посуђујући јој новац и испоручујући јој индустријску робу. Чим Кина обустави ту подршку – наша економија услуга, која се држи на кредитима, буквално ће експлодирати“.
Наравно, ништа ни за Кину неће бити безболно. Њена економија је деценијама расла захваљујући и привилегованом доступу америчким технологијама, капиталу и тржиштима, па ће за њу – ако до тога дође – бити болан ударац тотални ембарго и доларске санкције.
Није случајно што се у кинеским социјалним мрежама указује да су се судариле две књиге – Трампова „Вештина закључивања послова“ и зборник Маових говора у којем постоје и делови о „теорији и пракси вођења партизанског рата“.
Кинеска стратегија своди се на то да се „истрпи оно што САД нису у стању да истрпе“.
Трамп је већ изјавио да је Пекинг одустао од већ усаглашеног новог трговинског споразума јер рачуна да ће у новембру 2020-те за председника САД бити изабран Џо Бајден. Назвао га је „једним од најслабијих демократа“ и нагласио да Кина управо зато рачуна да ће се са њим договорити.
А протрамповска штампа почела је указује на везе Бајденовог сина за кинеским бизнисом. Таблоид The New York Post објавио је да је фирма Хантера Бајдена одмах након посете Џоа Бајдена Кини „добила уговор од милијарду и по долара са кинеском државном банком“.
Независно од тога колико је све ово истина, јасно је да ће Трамп, америчка министарства силе, па и део системских политичара из обе главне америчке партије Кину „давити до краја“. Уверени су да се управо сада решава питање – хоће ли САД остати светски хегемон и у овом веку.
Главни политички технолог Трамповог изборног штаба Стивен Бенон рекао је телеканалу CNBC председник САД
нема ни најмању намеру да се повуче у америчко-кинеском трговинском рату. А Бенону се у овоме може веровати.
Улога Русије – као и ЕУ, аи неких других земаља чија позиција може утицати на расплет - у заоштравању конфликта само ће се повећавати.
Москва се на време ослободила свог `пакета` америчких хартија од вредности (јер, да је дошла у ситуацију да их распродаје после Кине – имала би на том губитке).
Зато сада има слободне руке и шансу да извуче максимум из реорганизације глобалног економског и политичког система.
Жестоку поруку главног иранског генерала од које се тресе Вашионгтон погледајте ОВДЕ.".
http://www.pravda.rs/2019/5/19/rusk...govinski-rat-mogla-odgovoriti-narodnim-ratom/
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Kaд ово забрују над Еуропском унијом.
ИМПЕРИЈА СА 10 ПУТА ВЕЋИМ БУЏЕТОМ ИЗГУБИЛА БИТКУ: Зашто је Русија добила трку у наоружању?
20-05-2019 16:34
Портал Форт Рус, објавио је податке који би сигурно демантовали многе од оних који тврде како су САД и западне силе, са својим бруто домаћим производом по глави становника и војном потрошњом израженом у америчким доларима несаломљива сила.
Илустрација (Фото: РИА)
Чланак преносимо у целости, а читаоци могу да процене да ли је реч о руској пропаганди или ипак о тачнијој статистици од оне коју читамо на Википедији.
Зашто је Русија добила трку у наоружању
“Форт Рус њуз је последњих месеци објавио низ чланака о важном питању зашто је Русија очигледно победила у трци за наоружање. То заиста изгледа тако. Зашто? Све се своди на неколико чиниоца. Сједињене Државе имају потпуно различиту економију од руске и врло јак облик “државне субвенције” за војно-индустријски комплекс. С друге стране, генерали су такође власници деоница у разним приватним компанијама које заправо утичу на “стимулисање” ефикасности и иду тако далеко да чак и војну доктрину обликују према својим потребама, а не онако како би требало да буде.
Ове приватне компаније, за ту велику маржу, заузврат скупо задужују владу и ефикасно делују на укупне субвенције на тржишту деоница. Та предузећа примају значајне износе у поређењу са оним што заправо производе, тако да имају вишак прихода, профита, који реинвестирају у друга подручја глобалне и националне економије како би остварили масован пренос богатства од порезних обвезника до богатих приватних особа које су номинално повезане са војним индустријским комплексом”, пише Хоакин Флорес.
“Резултат је да уз директан финансијски подстицај САД имају слабу ефикасност у производњи војне опреме. Русија не намерава и не мора да брани границе глобалног царства. Стога се тиме не мора оптерећивати, а њена доктрина је углавном одбрамбена и регионална. Иако има способности и средстава за помоћ земљама попут Кубе и Венецуеле, то нису кључни елементи онога што треба за победу. Руске снаге су одбрамбене природе”, стоји у уводном делу чланка који је написао Хоакин Флорес.
Портал даље појашњава како је Русија врло успешно, али асиметрично реаговала на трку у наоружању, добивши пуно више од свог новца у поређењу са земљама које троше много више на своје оружане снаге.
Американци на војном пољу троше 10 пута више од Русије. Међутим, чак и Пентагон признаје да Русија има стратешку једнакост у свим секторима и да је недавни програм набавке оружја за ову деценију готово завршен. Руска војска чак има стратешку предност у неким подручјима, углавном у хиперсоничним пројектилима.
Разумети паритет куповне моћи
Али још једну ствар коју треба узети у обзир је паритет куповне моћи (ППП). Када говоримо о одбрамбеним трошковима Русије, често превиђамо чињеницу да Русија има врло напредну одбрамбену индустрију, углавном наслеђе Совјетског Савеза, која се опоравила од катастрофалних ’90-их. Дакле, Русија троши рубље, а не доларе. Ако узмемо у обзир ППП, руски одбрамбени буџет је заправо много већи и према том прорачуну вреди као 250 милијарди долара.
За портал Romeo Squared Anders Pok Nilsen пише: “Величина и обим одбрамбеног буџета и економије Русије у целини извор су многих расправа. Тврдње које често чујем су да Русија има БДП као Шпанија. Очито је да земља која има БДП попут Шпаније не може да одржава оружану силу која ће се дугорочно борити за светски примат. На пример, дански адмирал Нилс Ванг је споменуо шпански БДП у разговору за ОЛФИ пре одласка у пензију. Адмирал Ванг каже да се војне напетости између НАТО-а и Русије не могу упоредити с Хладним ратом, јер с бруто домаћим производом величине Шпаније Русија не би могла да заустави западну Европу.”
“Али постоје неки проблеми са овим размишљањем. Прво, Совјетски Савез историјски никада није имао импресиван БДП. Постоји много компликованих чиниоца када се упоређују економије различитих земаља, нарочито када једна од њих има фундаментално другачији економски систем, попут оног комунистичког. Али, чини се да је Совјетски Савез у другој половини XX века имао БДП нижи од заједничког БДП-а Западне Немачке и Француске. Заједнички БДП НАТО пакта био је много већи од совјетског. Још један проблем у поређењу са Шпанијом је да ствари не коштају исто у различитим земљама.
У неким земљама за исту ствар добијате више новца него у другим. Јефтиније је имати велику војску ако су плате ниске, а материјали јефтини. Да то узмемо у обзир пре поређења различитих земаља потребно је кориговати БДП с паритетом куповне моћи (ППП). Номинално, изражен у доларима, БДП Русије и Шпаније је отприлике једнак. У 2017. години Русија је имала дванаести БДП у свету и износио је преко 1527 милијарди долара, а Шпанија је била четрнаеста и имала је БДП од скоро 1314 милијарде америчких долара.
Тако је руски БДП 2017. године био око 14 одсто виши од оног у Шпанији. Али, ако бројке поређамо према паритету куповне моћи, Русија је била шеста, одмах након Немачке и испред Велике Британије, Француске и Шпаније.
Према међународном монетарном фонду руски БДП/ ППП је тада износио нешто више од 4007 милијарди долара, док је немачки БДП износио скоро 4178 милијарди УСД.
Врло сличан БДП/ППП у Русији и Немачкој нас доводи до занимљиве перспективе. Њихови трошкови за одбрану, као проценат БДП-а, указују на исту количину ствари које се могу купити.
Немачка је у 2017. потрошила 44,3 милијарде долара на одбрану, што је 1,2 одсто БДП-а, а Русија 66,3 милијарде, што је 4,3 одсто БДП-а, како преноси СИПРИ. Али, будући да је њихов БДП прилагођен паритету куповне моћи исти, Немачка би требало да повећа трошкове за одбрану на 4,3 одсто БДП-а или на 158,7 милијарди долара, како би себи приуштила иста улагања као и Русија.
Будући да је играње бројевима забавно, аутор чланка, Драгољуб Боснић, одлучио је да коригује буџете за одбрану Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства с паритетом куповне моћи и да види како се то одражава на руску војну потрошњу. Руски БДП/ППП од 4007 милијарде долара и издвајање за одбрану од 4,3 одсто БДП-а значи да су руски одбрамбени планери 2017. године потрошили еквивалент од 172 милијарде долара.
Другим речима, коригован с куповном моћи, Русија има већи војни буџет од Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства заједно.
Недавно је објављен извештај да је руски војни буџет од 2016. до 2017. пао за 20 одсто. Неки тврде да је тај пад неизбежан с обзиром на лоше стање руске економије. Али, како је Мајкл Кофман објаснио, руски војни буџет није ни умањен ни неодржив.
Уместо тога, очито смањење трошкова за одбрану у 2017. години последица је техничких аспеката као што је периодизација расхода у државном буџету. Показатељи указују на стабилан ниво трошкова за одбрану, дугорочно одрживог за људске ресурсе, материјале и новац.
Дакле, то што Русија има БДП попут Шпаније не говори много о њеном војном потенцијалу. Још занимљивије, Русија има одбрамбени буџет са истом куповном моћи као комбинована војна потрошња Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства. И може себи приуштити да га у догледној будућности и задржи.
Као што је приметила Олга Оликер, постоје бројни сложени чиниоци у поређењу трошкова одбране у различитим земљама. На пример, шта које земље укључују у трошкове одбране? Ту имамо врло различите показатеље, а они би само ојачали аргументе овог чланка.
Европске земље имају навику да се њихова потрошња у сектору одбране учини већом него што заправо јесте, док Русија има разлога да је прикаже мањом. Исто важи и за Кину. Пентагон процењује да Кина троши око 150 милијарди долара на одбрану, међутим, кинеска војска троши јуане, а не доларе.
Тако је кинеска војна потрошња, израчуната према паритету куповне моћи, око 400 милијарди долара. То је једино разумљиво објашњење зашто земље попут Русије званично могу имати скромнији војни буџет него, рецимо, Саудијска Арабија или Француска, али још увек могу бити војна сила. Заправо, упоређивање војне моћи Русије са саудијском или француском прилично је смешно, закључује аутор.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/20/imp...tku-zasto-je-rusija-dobila-trku-u-naoruzanju/
20-05-2019 16:34
Портал Форт Рус, објавио је податке који би сигурно демантовали многе од оних који тврде како су САД и западне силе, са својим бруто домаћим производом по глави становника и војном потрошњом израженом у америчким доларима несаломљива сила.
Илустрација (Фото: РИА)
Чланак преносимо у целости, а читаоци могу да процене да ли је реч о руској пропаганди или ипак о тачнијој статистици од оне коју читамо на Википедији.
Зашто је Русија добила трку у наоружању
“Форт Рус њуз је последњих месеци објавио низ чланака о важном питању зашто је Русија очигледно победила у трци за наоружање. То заиста изгледа тако. Зашто? Све се своди на неколико чиниоца. Сједињене Државе имају потпуно различиту економију од руске и врло јак облик “државне субвенције” за војно-индустријски комплекс. С друге стране, генерали су такође власници деоница у разним приватним компанијама које заправо утичу на “стимулисање” ефикасности и иду тако далеко да чак и војну доктрину обликују према својим потребама, а не онако како би требало да буде.
Ове приватне компаније, за ту велику маржу, заузврат скупо задужују владу и ефикасно делују на укупне субвенције на тржишту деоница. Та предузећа примају значајне износе у поређењу са оним што заправо производе, тако да имају вишак прихода, профита, који реинвестирају у друга подручја глобалне и националне економије како би остварили масован пренос богатства од порезних обвезника до богатих приватних особа које су номинално повезане са војним индустријским комплексом”, пише Хоакин Флорес.
“Резултат је да уз директан финансијски подстицај САД имају слабу ефикасност у производњи војне опреме. Русија не намерава и не мора да брани границе глобалног царства. Стога се тиме не мора оптерећивати, а њена доктрина је углавном одбрамбена и регионална. Иако има способности и средстава за помоћ земљама попут Кубе и Венецуеле, то нису кључни елементи онога што треба за победу. Руске снаге су одбрамбене природе”, стоји у уводном делу чланка који је написао Хоакин Флорес.
Портал даље појашњава како је Русија врло успешно, али асиметрично реаговала на трку у наоружању, добивши пуно више од свог новца у поређењу са земљама које троше много више на своје оружане снаге.
Американци на војном пољу троше 10 пута више од Русије. Међутим, чак и Пентагон признаје да Русија има стратешку једнакост у свим секторима и да је недавни програм набавке оружја за ову деценију готово завршен. Руска војска чак има стратешку предност у неким подручјима, углавном у хиперсоничним пројектилима.
Разумети паритет куповне моћи
Али још једну ствар коју треба узети у обзир је паритет куповне моћи (ППП). Када говоримо о одбрамбеним трошковима Русије, често превиђамо чињеницу да Русија има врло напредну одбрамбену индустрију, углавном наслеђе Совјетског Савеза, која се опоравила од катастрофалних ’90-их. Дакле, Русија троши рубље, а не доларе. Ако узмемо у обзир ППП, руски одбрамбени буџет је заправо много већи и према том прорачуну вреди као 250 милијарди долара.
За портал Romeo Squared Anders Pok Nilsen пише: “Величина и обим одбрамбеног буџета и економије Русије у целини извор су многих расправа. Тврдње које често чујем су да Русија има БДП као Шпанија. Очито је да земља која има БДП попут Шпаније не може да одржава оружану силу која ће се дугорочно борити за светски примат. На пример, дански адмирал Нилс Ванг је споменуо шпански БДП у разговору за ОЛФИ пре одласка у пензију. Адмирал Ванг каже да се војне напетости између НАТО-а и Русије не могу упоредити с Хладним ратом, јер с бруто домаћим производом величине Шпаније Русија не би могла да заустави западну Европу.”
“Али постоје неки проблеми са овим размишљањем. Прво, Совјетски Савез историјски никада није имао импресиван БДП. Постоји много компликованих чиниоца када се упоређују економије различитих земаља, нарочито када једна од њих има фундаментално другачији економски систем, попут оног комунистичког. Али, чини се да је Совјетски Савез у другој половини XX века имао БДП нижи од заједничког БДП-а Западне Немачке и Француске. Заједнички БДП НАТО пакта био је много већи од совјетског. Још један проблем у поређењу са Шпанијом је да ствари не коштају исто у различитим земљама.
У неким земљама за исту ствар добијате више новца него у другим. Јефтиније је имати велику војску ако су плате ниске, а материјали јефтини. Да то узмемо у обзир пре поређења различитих земаља потребно је кориговати БДП с паритетом куповне моћи (ППП). Номинално, изражен у доларима, БДП Русије и Шпаније је отприлике једнак. У 2017. години Русија је имала дванаести БДП у свету и износио је преко 1527 милијарди долара, а Шпанија је била четрнаеста и имала је БДП од скоро 1314 милијарде америчких долара.
Тако је руски БДП 2017. године био око 14 одсто виши од оног у Шпанији. Али, ако бројке поређамо према паритету куповне моћи, Русија је била шеста, одмах након Немачке и испред Велике Британије, Француске и Шпаније.
Према међународном монетарном фонду руски БДП/ ППП је тада износио нешто више од 4007 милијарди долара, док је немачки БДП износио скоро 4178 милијарди УСД.
Врло сличан БДП/ППП у Русији и Немачкој нас доводи до занимљиве перспективе. Њихови трошкови за одбрану, као проценат БДП-а, указују на исту количину ствари које се могу купити.
Немачка је у 2017. потрошила 44,3 милијарде долара на одбрану, што је 1,2 одсто БДП-а, а Русија 66,3 милијарде, што је 4,3 одсто БДП-а, како преноси СИПРИ. Али, будући да је њихов БДП прилагођен паритету куповне моћи исти, Немачка би требало да повећа трошкове за одбрану на 4,3 одсто БДП-а или на 158,7 милијарди долара, како би себи приуштила иста улагања као и Русија.
Будући да је играње бројевима забавно, аутор чланка, Драгољуб Боснић, одлучио је да коригује буџете за одбрану Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства с паритетом куповне моћи и да види како се то одражава на руску војну потрошњу. Руски БДП/ППП од 4007 милијарде долара и издвајање за одбрану од 4,3 одсто БДП-а значи да су руски одбрамбени планери 2017. године потрошили еквивалент од 172 милијарде долара.
Другим речима, коригован с куповном моћи, Русија има већи војни буџет од Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства заједно.
Недавно је објављен извештај да је руски војни буџет од 2016. до 2017. пао за 20 одсто. Неки тврде да је тај пад неизбежан с обзиром на лоше стање руске економије. Али, како је Мајкл Кофман објаснио, руски војни буџет није ни умањен ни неодржив.
Уместо тога, очито смањење трошкова за одбрану у 2017. години последица је техничких аспеката као што је периодизација расхода у државном буџету. Показатељи указују на стабилан ниво трошкова за одбрану, дугорочно одрживог за људске ресурсе, материјале и новац.
Дакле, то што Русија има БДП попут Шпаније не говори много о њеном војном потенцијалу. Још занимљивије, Русија има одбрамбени буџет са истом куповном моћи као комбинована војна потрошња Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства. И може себи приуштити да га у догледној будућности и задржи.
Као што је приметила Олга Оликер, постоје бројни сложени чиниоци у поређењу трошкова одбране у различитим земљама. На пример, шта које земље укључују у трошкове одбране? Ту имамо врло различите показатеље, а они би само ојачали аргументе овог чланка.
Европске земље имају навику да се њихова потрошња у сектору одбране учини већом него што заправо јесте, док Русија има разлога да је прикаже мањом. Исто важи и за Кину. Пентагон процењује да Кина троши око 150 милијарди долара на одбрану, међутим, кинеска војска троши јуане, а не доларе.
Тако је кинеска војна потрошња, израчуната према паритету куповне моћи, око 400 милијарди долара. То је једино разумљиво објашњење зашто земље попут Русије званично могу имати скромнији војни буџет него, рецимо, Саудијска Арабија или Француска, али још увек могу бити војна сила. Заправо, упоређивање војне моћи Русије са саудијском или француском прилично је смешно, закључује аутор.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/20/imp...tku-zasto-je-rusija-dobila-trku-u-naoruzanju/
Путин жели војсци Русије да обезбеди тачно 76 ратних авиона СУ-57! Зашто баш тај број?
20-05-2019 15:33 Ратни извештаји Наоружање Фокус 2 Свет Планета
Владимир Путин најавио је да очекује да ће Русија имати 76 бораца Су-57 5. генерације. Али зашто баш тај број? Војни стручњак Виктор Мураховски објашњава разлог за те планове.
Путин (Фото: РИА)
Руски председник Владимир Путин се нада да ће ускоро бити одобрен уговор за испоруку 76 нових Су-57 бораца руским оружаним снагама. “Надам се да ће исправљени планови бити испуњени и да ће ускоро бити склопљен уговор о испоруци 76 бораца опремљених модерним оружјем”, рекао је Путин на састанку на војним темама одржаном 15. маја.
“Програмом наоружања предвиђена је куповина 16 таквих авиона”, рекао је Путин на састанку одбране, преноси агенција ТАСС. “Договорили смо се да купимо 76 таквих бораца без повећања цена у истом временском периоду.”
Током истог састанка, руски министар одбране Сергеј Шојгу је приметио да су трошкови по јединици по авиону и пратећој опреми смањени за 20 процената.
„У блиској будућности ћемо потписати пакет аранжман за снабдевање 76 таквих авиона опремљених модерним оружјем за уништавање и обезбеђеном неопходном копненом инфраструктуром“, рекао је председник.
Према речима Виктора Муракховског, главног и одговорног уредника руског часописа Арсенал Отечества (Arsenal da Patria), 76 бораца су, у руској ваздушној сили, приближан број авиона који чине три пука. Поред тога, стручњак наглашава да је ова бројка прикладна како у односу на способности руског војног буџета, тако и на могућности руске авио индустрије.
“Овај број је такође изабран да не” преоптерети “војни буџет Русије, јер је трошак ловца 5. генерације знатно већи у односу на борце из претходних генерација”, рекао је Мураховски.
Данас се може рећи да је изградња овог авиона у потпуности завршена, јер се користи модернизовани модел совјетског мотора АЛ-41. Коначна верзија Су-57 би требало да буде опремљена новим напредним мотором, познатим као Изделие 30 (члан 30), који ће дати велики подстицај већ импресивним перформансама авиона.
Према Мураховском, борбени авиони произведени и испоручени руској авио-ваздухопловној сили до 2023. године биће у првој фази, тј. Опремљени мотором АЛ-41, а касније ће бити дефинитивни.
“Произвођачи кажу да ће нови мотор бити спреман до 2023. Од тог датума, Су-57 ће имати нови мотор и постати ће платформа 5. генерације у пуном смислу те речи”, рекао је он. Међутим, врло је вероватно да ће први Су-57 бити опремљен новим моторима након испоруке прве серије од 76 авиона, закључио је стручњак.
Терористи напали руску базу у Сирији, али су врло брзо зажалили. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/20/put...no-76-ratnih-aviona-su-57-zasto-bas-taj-broj/
20-05-2019 15:33 Ратни извештаји Наоружање Фокус 2 Свет Планета
Владимир Путин најавио је да очекује да ће Русија имати 76 бораца Су-57 5. генерације. Али зашто баш тај број? Војни стручњак Виктор Мураховски објашњава разлог за те планове.
Путин (Фото: РИА)
Руски председник Владимир Путин се нада да ће ускоро бити одобрен уговор за испоруку 76 нових Су-57 бораца руским оружаним снагама. “Надам се да ће исправљени планови бити испуњени и да ће ускоро бити склопљен уговор о испоруци 76 бораца опремљених модерним оружјем”, рекао је Путин на састанку на војним темама одржаном 15. маја.
“Програмом наоружања предвиђена је куповина 16 таквих авиона”, рекао је Путин на састанку одбране, преноси агенција ТАСС. “Договорили смо се да купимо 76 таквих бораца без повећања цена у истом временском периоду.”
Током истог састанка, руски министар одбране Сергеј Шојгу је приметио да су трошкови по јединици по авиону и пратећој опреми смањени за 20 процената.
„У блиској будућности ћемо потписати пакет аранжман за снабдевање 76 таквих авиона опремљених модерним оружјем за уништавање и обезбеђеном неопходном копненом инфраструктуром“, рекао је председник.
Према речима Виктора Муракховског, главног и одговорног уредника руског часописа Арсенал Отечества (Arsenal da Patria), 76 бораца су, у руској ваздушној сили, приближан број авиона који чине три пука. Поред тога, стручњак наглашава да је ова бројка прикладна како у односу на способности руског војног буџета, тако и на могућности руске авио индустрије.
“Овај број је такође изабран да не” преоптерети “војни буџет Русије, јер је трошак ловца 5. генерације знатно већи у односу на борце из претходних генерација”, рекао је Мураховски.
Данас се може рећи да је изградња овог авиона у потпуности завршена, јер се користи модернизовани модел совјетског мотора АЛ-41. Коначна верзија Су-57 би требало да буде опремљена новим напредним мотором, познатим као Изделие 30 (члан 30), који ће дати велики подстицај већ импресивним перформансама авиона.
Према Мураховском, борбени авиони произведени и испоручени руској авио-ваздухопловној сили до 2023. године биће у првој фази, тј. Опремљени мотором АЛ-41, а касније ће бити дефинитивни.
“Произвођачи кажу да ће нови мотор бити спреман до 2023. Од тог датума, Су-57 ће имати нови мотор и постати ће платформа 5. генерације у пуном смислу те речи”, рекао је он. Међутим, врло је вероватно да ће први Су-57 бити опремљен новим моторима након испоруке прве серије од 76 авиона, закључио је стручњак.
Терористи напали руску базу у Сирији, али су врло брзо зажалили. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/20/put...no-76-ratnih-aviona-su-57-zasto-bas-taj-broj/
Putin: većina američkih Boing aviona napravljena su uz pomoć ruskog titanijuma.
Srborus
Poznat
- Poruka
- 8.219
Путин жели војсци Русије да обезбеди тачно 76 ратних авиона СУ-57! Зашто баш тај број?
20-05-2019 15:33 Ратни извештаји Наоружање Фокус 2 Свет Планета
Владимир Путин најавио је да очекује да ће Русија имати 76 бораца Су-57 5. генерације. Али зашто баш тај број? Војни стручњак Виктор Мураховски објашњава разлог за те планове.
Путин (Фото: РИА)
Руски председник Владимир Путин се нада да ће ускоро бити одобрен уговор за испоруку 76 нових Су-57 бораца руским оружаним снагама. “Надам се да ће исправљени планови бити испуњени и да ће ускоро бити склопљен уговор о испоруци 76 бораца опремљених модерним оружјем”, рекао је Путин на састанку на војним темама одржаном 15. маја.
“Програмом наоружања предвиђена је куповина 16 таквих авиона”, рекао је Путин на састанку одбране, преноси агенција ТАСС. “Договорили смо се да купимо 76 таквих бораца без повећања цена у истом временском периоду.”
Током истог састанка, руски министар одбране Сергеј Шојгу је приметио да су трошкови по јединици по авиону и пратећој опреми смањени за 20 процената.
„У блиској будућности ћемо потписати пакет аранжман за снабдевање 76 таквих авиона опремљених модерним оружјем за уништавање и обезбеђеном неопходном копненом инфраструктуром“, рекао је председник.
Према речима Виктора Муракховског, главног и одговорног уредника руског часописа Арсенал Отечества (Arsenal da Patria), 76 бораца су, у руској ваздушној сили, приближан број авиона који чине три пука. Поред тога, стручњак наглашава да је ова бројка прикладна како у односу на способности руског војног буџета, тако и на могућности руске авио индустрије.
“Овај број је такође изабран да не” преоптерети “војни буџет Русије, јер је трошак ловца 5. генерације знатно већи у односу на борце из претходних генерација”, рекао је Мураховски.
Данас се може рећи да је изградња овог авиона у потпуности завршена, јер се користи модернизовани модел совјетског мотора АЛ-41. Коначна верзија Су-57 би требало да буде опремљена новим напредним мотором, познатим као Изделие 30 (члан 30), који ће дати велики подстицај већ импресивним перформансама авиона.
Према Мураховском, борбени авиони произведени и испоручени руској авио-ваздухопловној сили до 2023. године биће у првој фази, тј. Опремљени мотором АЛ-41, а касније ће бити дефинитивни.
“Произвођачи кажу да ће нови мотор бити спреман до 2023. Од тог датума, Су-57 ће имати нови мотор и постати ће платформа 5. генерације у пуном смислу те речи”, рекао је он. Међутим, врло је вероватно да ће први Су-57 бити опремљен новим моторима након испоруке прве серије од 76 авиона, закључио је стручњак.
Терористи напали руску базу у Сирији, али су врло брзо зажалили. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/20/put...no-76-ratnih-aviona-su-57-zasto-bas-taj-broj/
Pa nisam baš prezadovoljan.
Znači do 2023. ćemo imati 76 aviona koji nemaju mogućnost superkrstarenja (1.5 maha ili više bez dodatnog sagorevanja) i nisu istinski stealth (RCS je 0,1m2, a trebao bi biti 0,01m2 ili manje).
Bez tih karakteristika Su-57 je avion u rangu francuskog Rafala.
Ali dobro, neka to bude neko prelazno rešenje do 2023.
Ko zna ko će biti na vlasti u Moskvi i Beogradu 2023Pa nisam baš prezadovoljan.
Znači do 2023. ćemo imati 76 aviona koji nemaju mogućnost superkrstarenja (1.5 maha ili više bez dodatnog sagorevanja) i nisu istinski stealth (RCS je 0,1m2, a trebao bi biti 0,01m2 ili manje).
Bez tih karakteristika Su-57 je avion u rangu francuskog Rafala.
Ali dobro, neka to bude neko prelazno rešenje do 2023.
Najverovatnije demokratska opozicija
amerika ostati neće. ovakvi nemaju budućnosti:
„Do kraja prve nedelje juna Turska treba da otkaže sporazum sa Rusijom u vrednosti od nekoliko milijardi dolara i da umesto toga kupi sisteme za protivraketnu odbranu „Patriot“ koje je u Sjedinjenim Američkim Državama proizvela kompanija „Rejteon“ ili će se suočiti sa isključenjem iz programa F-35 (kompanije) „Lokhid Martin“, gubitkom sto obećanih lovaca F-35, uvođenjem američkih sankcija i mogućom reakcijom NATO-a“, saopštila je televizija.
Prema rečima izvora, to je „poslednji predlog Stejt depatrmenta“.
„Do kraja prve nedelje juna Turska treba da otkaže sporazum sa Rusijom u vrednosti od nekoliko milijardi dolara i da umesto toga kupi sisteme za protivraketnu odbranu „Patriot“ koje je u Sjedinjenim Američkim Državama proizvela kompanija „Rejteon“ ili će se suočiti sa isključenjem iz programa F-35 (kompanije) „Lokhid Martin“, gubitkom sto obećanih lovaca F-35, uvođenjem američkih sankcija i mogućom reakcijom NATO-a“, saopštila je televizija.
Prema rečima izvora, to je „poslednji predlog Stejt depatrmenta“.
E sad je odbrusio Belom Čoveku
Лазански: Где је нестао извештај ДЕА
© AP Photo / Danny Johnston
КОЛУМНИСТИ
19:42 09.04.2019(освежено 19:50 09.04.2019)
Мирослав Лазански
У лето 1990. године имао сам у Кабулу интервју са шефом авганистанске тајне службе КХАД, генералом армије Гуламом Фаруком Јакубијем. Примио ме је у свом кабинету у којем је био мали базен од специјалног авганистанског црвеног камена. У базену су пливале црвене рибице пиране.
Генерал им је повремено бацао комадиће меса. Мало сам се најежио од призора, али сам га упитао да ли је то све што је остало од социјализма на авганистански начин?
Уместо одговора почео је да ми прича како се школовао у Источној Немачкој на специјалним студијама тамошње тајне службе ШТАЗИ. И како су током школовања имали семинарски рад о томе која су подручја у Европи најпогоднија за дистрибуцију хероина из Авганистана. Косово је било на првом, а Корзика на другом месту. Био је август месец 1990. Совјети су из Авганистана отишли у фебруару претходне године, а велика Југославија је још постојала. Ко онда да поверује шефу КХАД? Мислио сам да жели да ме импресионира, како то иначе обавештајци воле да раде када су у контакту са новинарима.
На растанку ми је поклонио велики грб тајне службе КХАД од авганистанског црвенкастог мермера, тежак 40 килограма.
На процене генерала Јакубија више нисам мислио, сетио сам се тога тек када је Авганистан као прва земља у свету признао самопроглашену државу Косово.
Где баш да то буде Авганистан?
Случајно?
Дакле, хоће ли извештај Дика Мартија од пре неколико година коначно покренути било какву дискусију о симбиози високе политике, тероризма, трговине дрогом и људским органима и шпијунаже, а све у контексту западне подршке Косову?
Да ли је Косово, заправо, доказ стварања парадржаве уз помоћ трговине дрогом и бубрезима?
Још почетком 1996. године америчка агенција за борбу против дроге ДЕА описала је детаљно у свом годишњем извештају балкански пут дроге.
Две године касније ДЕА је саопштила да су косовски Албанци постали други по важности кријумчари на балканском путу, шверцујући хероин пореклом искључиво из Авганистана.
ДЕА је на свом сајту имала одељак који је детаљно описивао операције косовских Албанаца везане за кријумчарење и трговину дрогом.
Тај одељак са сајта ДЕА је нестао, скинут је, тачно недељу дана пре почетка агресије НАТО-а на Југославију 1999. године.
Зашто је то урађено и шта то говори?
© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Шта је суштина развоја српске војске (видео)
У свом извештају о ОВК и шверцу хероина пре 15 година писао је и лист „Монтреал газета“ цитирајући Мајкла Левина, обавештајног официра који је за ДЕА радио пуних 25 година, а напустио ју је 1999, где Левин тврди „како нема сумње да ЦИА зна за све нарко-везе ОВК, да ЦИА штити ОВК на сваки могући начин и да докле год је то тако, нарко-канали су заштићени од сваке могуће истраге“.
Један други аутор, Брент Мекој у својој књизи „Политика хероина“ износи детаље како су авганистански муџахедини у време рата против Совјета у Авганистану, истовремено уз подршку ЦИА и пакистанске тајне службе ИСИ, на велико трговали хероином, што је и довело до масовног шверца дроге осамдесетих година у Европи.
Добитник Пулицерове награде Гари Веб у својој књизи „Мрачни савез ЦИА, контраши и експлозија крека“ наводи како су никарагвански контраши дошли до новца за свој рат против левичарске сандинистичке владе осамдесетих година засувши америчка градове „креком“, врстом дроге, а све то са знањем и уз помоћ ЦИА и ДЕА.
Наравно, ЦИА је одмах демантовала Вебове тврдње, да би касније, у октобру 1998, ипак признала да је 58 „највиђенијих“ контраша имало везе са трговином дроге. Једно је сигурно, корист од нарко трговине очигледна је широм Косова.
Последице полако избијају на видело, а јужна српска покрајина би могла да се развије у неку врсту виртуелне нарко-државе пред носом војника Кфора и целе међународне заједнице.
Експлозију шверца дроге олакшала је управо диспаратна структура ОВК, она је омогућила „демократизацију“ кријумчарења дроге, укључујући и тај „бизнис“ и обичне људе, где опет свако даје део свог профита лидеру свог клана у ОВК.
Присуство косовских Албанаца, али и Албанаца из Албаније у кријумчарењу дроге у Европи постало је толико доминантно да многи европски полицајци за дрогу већ користе термин „албанка“.
Како је све то могуће, плус трговина људским органима, када су западне обавештајне службе, заправо, тотално „покриле“ овај део Балкана?".
https://rs.sputniknews.com/autori/201904091119404439-izvestaj-dea-sluzbe-komentar-/
"Vera , sloga i postenje, Srpsko su spasenje".
Руси разрађују поједностављену комерцијалну верзију ракете „Сојуз-5“
22:58 21.05.2019(освежено 22:59 21.05.2019)П
НОВОСТИ
© Sputnik /
„Роскосмос“ планира да направи комерцијалну ракету-носач за вишекратну употребу — „Сојуз-5 лајт“, рекао је за Спутњик извршни директор те државне корпорације Дмитриј Рогозин.
Због чега је специфичан „Сојуза-5 лајт“, у којој фази развоја се налази, када се очекују испитивања и какве техничке карактеристике су предвиђене за лајт-верзију, можете сазнати у инфографици Спутњика.".
https://rs.sputniknews.com/infografika/201905211119867701-raketa-Sojuz-svemir-Rusija-infografika/
22:58 21.05.2019(освежено 22:59 21.05.2019)П
НОВОСТИ
© Sputnik /
„Роскосмос“ планира да направи комерцијалну ракету-носач за вишекратну употребу — „Сојуз-5 лајт“, рекао је за Спутњик извршни директор те државне корпорације Дмитриј Рогозин.
Због чега је специфичан „Сојуза-5 лајт“, у којој фази развоја се налази, када се очекују испитивања и какве техничке карактеристике су предвиђене за лајт-верзију, можете сазнати у инфографици Спутњика.".
https://rs.sputniknews.com/infografika/201905211119867701-raketa-Sojuz-svemir-Rusija-infografika/
Америка би после ултиматума Турској могла да буде матирана
© AFP 2019 / ANDREW CABALLERO-REYNOLDS
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
18:38 22.05.2019(освежено 18:57 22.05.2019)
Сандра Черин
Стејт департмент је Анкари дао две недеље да одустане од куповине руских противракетних система С-400 у корист америчких система „Патриот“, саопштила је телевизија Си-Ен-Би-Си, позивајући се на обавештене изворе.
У супротном, наводи та ТВ станица, Турска ће се суочити са искључењем из програма Ф-35 компаније „Локид Мартин“, односно губитком 100 обећаних ловаца Ф-35, али и увођењем америчких санкција и могућом реакцијом НАТО-а.
ВЕСТИ: Где ће Турска после америчког ултиматума (видео)
Како за Спутњик каже Војислав Лалић, бивши дописник Танјуга из Турске, ово није први пут да Америка прети Турској.
„Званичници засад не коментаришу тај рок од две недеље који се помиње, али за Анкару то није ништа ново. Наиме, Вашингтон од раније прети да ће Турској увести санкције уколико не откаже уговор са Москвом око куповине руског система С-400. Анкара са своје стране не одустаје од реализације уговора са Москвом, па је тешко рећи како ће се читава ова прича разрешити. Међутим, овај спор око ракета С-400 и ’Патриота‘ треба гледати као део шире игре и дубљих неспоразума између Вашингтона и Анкаре“, каже Лалић.
Према његовим речима, Турска и Америка, још од администрације Барака Обаме, не могу да нађу заједнички језик око читавог низа питања.
© SPUTNIK / ИГОРЬ ЗАРЕМБО
Ердоган потврдио да Турска не одустаје од С-400
„Анкара, као што је познато, упорно тражи да САД изруче имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен да је пре две године покушао војни удар у Турској, што Америка изнова одбија. Две стране не могу да нађу заједнички језик ни око ситуације у Сирији. Они су на потпуно супротним странама барикаде у овом питању јер Турци оптужују Американце да подржавају сиријске Курде, за које Анкара сматра да су терористи. Неспоразум се сада проширио и на ситуацију око Ирана, јер је Трамп забранио куповину иранске нафте, а Турска је отворено рекла да неће да прихвати одлуку америчког председника и да та одлука САД само може да отежа ситуацију у региону и на Блиском истоку“, подсећа Лалић.
И војни експерт Александар Перенџијев са Руског економског универзитета „Плеханов“, члан експертског савета „Официра Русије“, сматра да је захлађење између Вашингтона и Анкаре присутно већ дужи период.
„У последње време САД су према Турској у таквој ситуацији да, речено језиком шахиста, који год потез повуку губе и ствари иду на горе. С једне стране, Америка не може да не реагује на сарадњу Турске са Русијом у војно-техничкој сфери, јер у томе види непосредну претњу за свој монопол на продају оружја у земљама НАТО-а. Са друге стране, ако САД буду реализовале своје претње, могу да изгубе Турску“, каже Перенџијев.
© AP PHOTO /
Последње упозорење Пентагона: Турска остаје без Ф-35 ако купи руски С-400
Што се тиче Турске, додаје Перенџијев, не може се рећи да је лоше ако се њени односи са САД погоршају и теоретски она буде принуђена да напусти НАТО.
„Турска може да се окрене другим правцима у својој спољној политици, рецимо да се афирмише као лидер туркијског света, или да крене на веће зближавање с Русијом и Кином у оквиру Шангајске организације за сарадњу. У сваком случају, раскид са САД може донети Турској нове перспективе“, указује руски војни експерт.
Вашингтон, како каже, може да остане само на претњама, да их или уопште не спроведе, или да их спроведе тек делимично.
„Ризик постоји, али Турска има избора, мада свакако неће својом вољом изаћи из НАТО-а ако је Вашингтон не буде превише притискао, па ће поступати сходно околностима које буду створили Американци“, сматра Перенџијев.
ГРИГОРИЙ СЫСОЕВ
Русија: Турска показала невероватну издржљивост према уценама Америке
Ни Војислав Лалић не мисли да постоји велика вероватноћа да ће Турска напустити НАТО.
„Ја лично мислим да ће Турска остати у НАТО-у. Она је годинама везана за одбрамбени систем Алијансе, па је немогуће преко ноћи направити такав заокрет. Али је чињеница да у Белој кући никако да схвате да Ердоган није послушник, као што су то били неки његови претходници и да се са Ердоганом не може разговарати по систему надређених и потчињених. Турска армија је практично друга по снази у НАТО-у и Ердоган јасно ставља до знања да се са њим не може тако разговарати“, закључује Лалић за Спутњик.".
https://rs.sputniknews.com/analize/201905221119876167-SAD-Turska/
- Poruka
- 27.467
marsijaner
Buduća legenda
- Poruka
- 48.687
off topic ali
opet se odnosi na lopove i pljackase.
Iran trazi povracaj svoga blaga , glinenih tableta iz perioda jos 350-700 pre nove ere ,
VRHOVNI SUD usra drzave je nalozio povracaj , celokupne kolicine a vraceno je samo 350 a ostalo
jook...
dakle posteno pljackaju ne samo zlato , ne samo da za naftu ne placaju ..vec i umetnicka blaga , koje su opljackali
Iran has demanded that the United States return a collection of cuneiform tablets of the Achaemenid period
21 May at 17:25
Iran has demanded that the United States return the entire illegally withheld collection, consisting of 30 thousand clay tablets of the Achaemenid era (705-330 BC). This was stated by the Deputy Director of the State Organization for Tourism and Cultural Heritage of Iran, Mohammad Hasan Talebian.
According to him, only 350 of the total number of artifacts were returned to Iran. In this regard, Talebian expressed the hope that with the help of lawyers all Iranian historical relics would return to their homeland.
The deputy director recalled that the case of Iranian artifacts was reviewed several times and in the end the US Supreme Court ordered to return the tablets, but the US Treasury opposes the return of the entire collection. The situation worsened in 2018 with the resumption of Washington’s policy of sanctions against Iran, TASS reports.
5965 views
opet se odnosi na lopove i pljackase.
Iran trazi povracaj svoga blaga , glinenih tableta iz perioda jos 350-700 pre nove ere ,
VRHOVNI SUD usra drzave je nalozio povracaj , celokupne kolicine a vraceno je samo 350 a ostalo
jook...
dakle posteno pljackaju ne samo zlato , ne samo da za naftu ne placaju ..vec i umetnicka blaga , koje su opljackali
Iran has demanded that the United States return a collection of cuneiform tablets of the Achaemenid period
21 May at 17:25
Iran has demanded that the United States return the entire illegally withheld collection, consisting of 30 thousand clay tablets of the Achaemenid era (705-330 BC). This was stated by the Deputy Director of the State Organization for Tourism and Cultural Heritage of Iran, Mohammad Hasan Talebian.
According to him, only 350 of the total number of artifacts were returned to Iran. In this regard, Talebian expressed the hope that with the help of lawyers all Iranian historical relics would return to their homeland.
The deputy director recalled that the case of Iranian artifacts was reviewed several times and in the end the US Supreme Court ordered to return the tablets, but the US Treasury opposes the return of the entire collection. The situation worsened in 2018 with the resumption of Washington’s policy of sanctions against Iran, TASS reports.
5965 views
MJK
Elita
- Poruka
- 16.331
Rusi se sakrili iza Kine
- Poruka
- 27.467
Radni narod NATO će odneti još jednu pobedu nad Staljinom.
MJK
Elita
- Poruka
- 16.331
a u 90 ih godina iza Srba
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
