Servant, moze biti, a ne mora da znaci. Sta sa onima koji tako zive pa opet nadrljaju? To mozda moze, ali ako nije na terapijama ovako .... nisam sigurna da se mozes spasiti samo sa vocem i povrcem. Volela bih da se neko javi i dokumentuje dijagnozu pre i posle takve hrane. Ima informaciju da je zena operisana od Ca zeluca pre 6 godina, odbila terapiju, lepo prozivela taj period od 5 godina, dalje mozete pretpostaviti. Zaboravila na bolest, malo se i opustila , razgovarala sam sa njenim suprugom i sta reci- B17, ampuliran iz Meksika tokom 6 meseci primanja nije koristilo. Desilo se jako brzo, a cinilo se da pomaze. Nisam vise pametna .
Od silnog citanja o Hemi o zracnoj terapiji ... bas mi se i ne dopada, al nema nista drugo. Nisam ljubitelj ovdasnjeg mesa pa cunjam po selima, vise im platim,ali
kupim koku koja trci po dvoristima. Malo tvrdje meso, ali daleko ukusnije. Malo jedem, jednostavnije mi je pripremati povrce i zitarice, ali tesko ziveti na tome ko mora mnogo da radi.
Glavni faktor je neznanje. Ja bih iskreno voleo da vidim tu osobu koja po tebi živi zdravim životom. Jer sumnjam da su ti kriterijumo onakvi kakvi bi trebalo da budu. Danas se mnogo šta reklamira kao zdravo, "zdrav način života",...mnogo, mnogo dezinformacija.
Mi nemamo dovoljno znanja, pa onda dolazi do nesigurnosti, straha, napetosti, nepoverenja, i td. Čovek koji oboli od tumora, ili bilo koje druge bolesti, je u veoma teškom stanju, nije u stanju racionalnog razmišljanja, već sve ide brzopleto bez mnogo dubinskog razmišljanja. Prvo što je na spisku to radimo. Prvo je da se obratimo doktorima i njihovom načinu lečenja. Zašto? Pa jer se to danas reklamira i danas to svi rade. Ako svi to rade, onda ja ne ostavljam ni trunku mesta za mogućnost da je to pogrešan pristup. Ja sam u stanju gde užurbano tražim rešenje, odmah mi se nameće hemoterapija, zračenje i td. i ja to biram. Da li sam se ja raspitao kako to utiče na moj organizam, koliko je to u stanju da me izleči, kako sam uopšte dobio rak, i sl pitanja, ja u tom trenutku ne postavljam. Ako mi se i jave u glavi, odgovor je: "Pa svi to rade, medicina napreduje, to je najveće dostignuće"...i td. Dakle, glavni i osnovni problem obolelih je neznanje. Nesvesno idu dželatima u ruke, misleći da je to ispravno.
Za koji god primer da čuješ, gde je osoba bila proglašena mrtvom, a da je preživela i ozdravila, su primeri slično ovom gore pomenutom. Dakle, zdrav način života, adekvatana hrana koja odgovara našem organizmu. Čovek je biljojed, ja u to mogu da te uveravam ako je potrebno...i očekivano je da neadekvatna hrana i neadekvatan život izazove bolest. Ako ne bi udaranje glavom u zid bilo bolno, čovek bi udarao dok mu glava ne bi prsla. Pošto postepeno ubijanje organizma nije bolno, čovek ga ubija dok ga ne zaboli, tj dok se ne razboli. Ljudi koji me okružuju, meni dragi, koje savetujem da se sklanjaju od raznoraznih otrova, mi kažu: "Šta me briga, sad me ništa ne boli, kada me zaboli onda ću da batalim otrove". Mislim da je ovo filozofija mnogih. U mnogome pogrešna. Mi treba na vreme da mislimo, a ne sutra da tražimo krivca u nekom drugom, sudbina i sl.
Ja ovde mogu da ti navedeme dva primera, koja su snimljena, a mnogo, mnogo slučajeva koji nisu snimljeni. Imaš poznatu doktorku Lorin Dej, doktorka koja je obolela od raka dojke, s obzirom da je bila dobro upoznata sa lečenjem savremene medicine, odbila je hemoterapiju, i počela zdravo da živi...postaviću ti knjigu pa možeš da čitaš u kakvom je stanju bila, i na koji način se izlečila. Evo knjige:
Kako sam pobedila rak. A evo i vedo materijala iste doktorke:
Pobedila sam rak - Dr Lorin Dej (1. deo) I drugi deo:
Pobedila sam rak - Dr Lorin Dej (2. deo).
Pa imaš i osobu sa naših prostora koja se izlečila od iste bolesti na isti način:
Pobedila sam rak - intervju sa Snezanom Blagojevic.
A evo i korisna knjiga o svemu ovome:
Lečenje raka sirovom hranom.
Bilo bi dobro da se više informišeš o svemu ovome, jer je ovo danas alternativa, nešto po strani, i ovome se ne pridaje mnogo važnosti. A ja kažem, i odgovorno tvrdim, da se svaka, ali svaka bolest leči na ovaj način. Znam kao manjem su mi roditelji uvek govorili kako su biljke zdrave, kako treba da jedem supe i td. Ali na mene to nije mnogo uticalo...reč "zdravo" je kod mene bila kompromitovana i žargonski rečeno "isfurana" reč, svakodnevno je čujemo. Mnogo toga nisam voleo, meso mi je bilo u svakom jelu, tj životinjske namernice..i pored toga što su mi govorili da to nije dobro, ja tome nisam pridavao mnogo pažnje. Kako je vreme odmicalo, kako sam odrastao, došao je period da se susretnem sa činjenicom, sa dokazima, sa nepobitnim izvorom kako treba da živim. To je na mene toliko uticalo, da sam automatski rešio da prekinem sa dugo, dugogodišnjim načinom ishrane, i da je promenim za 360 stepeni. Sve ono što nisam voleo sam počeo da jedem, i naravno, prilagodio sam čulo ukusa i sada mi je to normalna hrana. Godine i godine pogrešnog načina života, ja sam u toku jedne godine skroz promenio. Dakle, ono što hoću da kažem, mogu ja tebi sve ovo pisati i pričati ti da je zdrav način života lek za svaku polest, ako se ti sama ne uveriš u to sve je ovo uzalud. Poziv ti je da se što bolje informišeš, jer ljudi ginu zbog neznanja. Rak se smatra neizlečivom bolešću, ali daj da vidimo ko to smatra...ako vidimo ko to smatra znaćemo da su to neozbiljni ljudi kojima je samo materijalizam u glavi. Tumori i mnoge druge bolesti, šećerne, vaskularne....sve se to veoma lako leči...Jedini problem je što mi moramo nešto preduzeti, tj odreći se svih otrova zbog kojih smo i oboleli. To je za nekoga teži slučaj, ali ako sa druge strane imamo život, šta je onda teško? Zar da dopustimo lenjosti da vlada, da nismo u stanju da pobedimo cigarete, kafu, stres, nezdravu ishranu? Dato nam je sve da pobedimo, samo je pitanje da li mi to hoćemo.
Izvini na opširnosti. O ovim temama se može mnogo toga napisati, pogotovo o savremenom lečenju, ali pitanje je smao da li smo spremni da prihvatimo sve to.
Pozdrav.
Tako trebamo svi da razmisljamo
