@Nemoguća Могућност
i zbog čega su na kraju ginili mojtvoj stric ujac otac rođak? trebalo se dokazat da je hrvatskoj problem beograd, da je srbiji problem zagreb, i da će sve prosvjetat, da ono ništa prije ne valja, da se zbog toga vrijedno prolivat krv...i šta se dokazalo? za šta su ljudi ginili? jeli bilo vrijedno? nemam šta skrivat, u rodbini imam zatupljenih nacionalista isto kao što ih imaš vjerojatno i ti jer je rak metastazirao na obe strane...vidim.
Bice da je pitanje za mene, s obzirom da si me citirao a ja cak nisam ni pisao taj tekst koji je citiran.
Iskreno receno ja ti nisam primerak za takvo pitanje, jer ja sam uspesno zaobisao taj poslednji rat i onaj potonji koliko god sam mogao, i nisam imao nikog iz uze ili sire porodice da ucestvuje u njemu, a i porodica je bila delimicno s obe strane celicne zavese.
Iskreno, zaista nisam imao interesovanja da ucestvujem u osvescenju nacionalistickih osecanja na bilo kojoj strani jer smatram da je to najnizi oblik politickog postojanja, ali sacekati onog najtvrdoglavijeg da to shvati, a pretpostavka je da ce to mozda da shvati tek posle 10 godina, a cesto i mnogo vise provedenog zivota, a mozda i nikad za ceo zivot, zaista nisam hteo da trosim svoj sopstveni zivot na to - cela ta situacija je mnogo sira i veca od mene. Ako su mi vec ukrsili postojanje u rodjenoj kuci, pa ne moram bas i ja da nastavim da guram na tu stranu. Ima srecnijih oblika postojanja.
Za sta je ginuo sav taj narod? (sa bilo koje strane)
Zaista se pitam cesto to pitanje i ja sam sebe kad je taj deo istorije u fokusu, i jedini zakljucak je da su bili zavedeni svojim vodjama i njihovim obecanjima, bliskim ljudima, osecanjima pripadnosti svojem narodu, zanosom, vodjeni strahom od onih drugih i beskrajnom propagandom (nista manjom nego danasnji popularni rat), ko zna kakvim ratno-profiterskim interesima i agendama (o da, neko se opasno obogatio od tih ratova) ili vodjeni ko zna kakvim umovima i njihovih agendi i snova o moci ili svojoj poziciji u toj moci. A o siroj svetskoj zajednici da ne govorimo, to je tek ono o cemu niko ne prica jer se konstatno bavimo svojim dvoristem i medjusobnom mrznjom, a tek su oni imali uticaja na sve to iz svojih udobnih fotelja, i iz velike daljine.
Strasno mi je zao sto je toliko ljudi izginulo, osakaceno, unisteni zivoti, porodice i najcesce tesko i dugotrajno stecena imovina. To je zaista veliki poraz humanosti - ali se to i uci. Za Srbiju znam da su mnogi od tih nekih 'ratnika' ziveli mizerne zivote kasnije, ni penzije nisu dobili jer zvanicno nisu ni bili u ratu. O ovim raseljenim da ne pricamo. Ne znam kako je u hrvatskoj bilo posle, nisam presao hrvatsku granicu od 1990te kad sam poslednji put bio na jedrenju po jadranu i koje je za ono sto znam, jedno od najlepsih mesta na svetu za jedrenje. Sto je naravno svojevrsna steta, ali i tu je to je sto je. A svoje bliske hrvatske i bosanske prijatelje i ne mucim da mi objasnjavaju sta misle o bivsem ratovanju, ne bih da ih uznemiravam, a nemam ni sta da im porucim na tu temu, nego se bavim onim stvarima koje nas zblizavaju. Mnoge bliske ljude sam pogubio u tom ratu, za neke ne znam ni da li su zivi.
Generalno za taj rat, sve je samo jad, beda i cemer, i mrak umova zatrovanih ratom koji je zaista bio uzasan barem po svedocenjima nekih koje znam i koji su mi pricali iz prve ruke sta su videli i doziveli. Da su svi hteli drugacije, mozda su mogli, ali ipak nisu. Ne mogu ni sad, posle svega. Cesto sebe opomenem, da dok sam pre pocetka rata mahao rukama da je ratovanje losa ideja generalno, i da cemo zbog toga da se svi valjamo u blatu, svi su me ignorisali i potanko objasnjavali kako treba da mislim. Hvala lepo, ako zelite bas da se valjate po blatu, kako ja mogu da vas ubedim da to nije ni dobro i ni lepo a i izaziva razne vrste gorusice da ne kazem ni nesto gore.
U nekoj tacki sam digao ruke od toga da se ubedjujem sa jednoumljem i prestao da se mesam psihicki, a vrlo ubrzo posle toga i fizicki, a rat je tek poceo da se zahuktava.
Iako sam otisao takoreci na drugu planetu, O da, taj rat je delom unistio i moj zivot, na najrazlicitije cudne nacine, ali sta da se radi po tom pitanju? Ratovi na nasem terenu su kao elementarne nepogode, poplave te, sruce ti sneg, hladnocu, drvlje i kamenje na glavu, istresu zemlju ispod tebe, razbole te i zaraze fizicki i psihicki, zatrpaju mrznjom, nikad ne znas ko ti je prijatelj, a ko neprijatelj, ko ce da te skrati za glavu, ili sta ti misli, ko te mrzi, a ne znas ni sam zasto, i samo ako si uporan borac da prezivis, to je to, prezivis, ustanes na noge, izvidas rane i ides dalje - po mogucstvu u neki srecniji zivot, jer mracnjastva je i previse nego dovoljno.
Evo i danas, stalno neka tenzija, nevidljiva ruka mrznje gomilana verovatno vekovima, iznikne s vremena na vreme sa necijom agendom. I onda mi svi reagujemo. Uzalud baceno vreme.
spasa 