Utisak, a nije na listi
Kada sam juna 2013. osnovao Facebook grupu pod nazivom "Bojkotuj Utisak nedelje. Nemoj da gledaš. Ne komentariši. Pozovi prijatelje da i oni učine isto to", u prigodnom proglasu/obrazloženju za njeno pokretanje napisao sam:
Već dvadeset godina konstatujemo kako ovom zemljom vlada ista rotirajuća kasta političara na vlasti i u opoziciji. Već dvadeset godina javni prostor oblikuju samozvani analitičari i jedni te isti političari bez iole ličnog i intelektualnog integriteta ili pak elementarnog poštenja i morala.
I jedni i drugi svoju javnu prisutnost i (političko) postojanje duguju činjenici da je u Srbiji eliminisana svaka alternativa - tačnije da se alternativi u startu onemogućava pravo na javno postojanje i (političku) vidljivost i artikulaciju. Formiranje novih političkih stranaka praktično je onemogućeno zakonom - pojavljivanje vanstranačkih ličnosti koje ne pristaju na ovu vrstu mimikrijske demokratije onemogućeno je njihovom trajnom lustracijom iz Utiska nedelje i njima sličnih "otvorenih ekrana".
Emisija koju gledamo već dvadeset godina u svojoj suštini ima upravo "ideologiju" zasnovanu na ideji da alternativi u Srbiji jednostavno ne sme da se omogući šansa za postojanje i bilo kakvo javno artikulisanje. Zato su, sasvim smišljeno i proračunato, iz nedelje u nedelju i njeni gosti uglavnom jedni te isti političari, analitičari, i njima slični... među kojima se, šatro, simulira dijalog, glumi neslaganje - a sve u cilju održavanja postojećeg statusa quo koji jednako odgovara svima pošto su ovde na vlasti zapravo svi: i vlast, i opozicija, i analitičari, i komentatori, i Olja Bećković...
Na jednoj strani postojimo mi koji ih uredno gledamo, pratimo i komentarišemo - na drugoj su oni koji se sjajno zabavljaju svesni kako pristajemo da budemo marionete u igri koju plaćamo vlastitom budućnošću (izostankom iste), osećanjem poniženosti i gomilom govana koja nam se iz istih kuhinja svakodnevno uredno servira. Zato, za početak: "Bojkotuj Utisak nedelje. Ne gledaj. Ne komentariši. Pozovi prijatelje da i oni učine isto"!
Nastavak, odnosno druga, delatnija faza ove društvene i medijske akcije - zamišljena kao organizovani pritisak usmeren ka onima koji se u navedenoj emisiji reklamiraju a zatim i ka televiziji koja istu emituje - izostala je pošto nisam uspeo da okupim kritičnu masu potrebnu za njenu realizaciju. Svejedno, navedeni razlozi i obrazloženje čini mi se itekako stoje.
Svaka ružičasta televizija ima svoje (vlastite) Zvezde Granda
U svetlu aktuelnih nagađanja o budućnosti naše najgledanije i najdugovečnije političke talk show emisije - bilo da je u pitanju cenzura uredništva B92 (i još ponekog, svakako), kako tvrdi Olja Bećković, ili medijski spin same autorke i eventualno opravdanje njenog (budućeg) prelaska na TV Pink - ono što svi previđaju je to da naše društvo, kakogod da se ova burleska završi, zapravo neće izgubiti apsolutno ništa. Tačnije, ništa što već nije izgubljeno.
Naime, realnost je ta da - izuzev nekolicine veb portala, anestezirajućih društvenih mreža i jednih i po novina zanemarivo malog tiraža - u ovoj zemlji jednostavno ne postoji kredibilna kritička javnost sposobna da bilo šta pomeri, ili makar za pedalj pomakne iz medijskog i političkog mulja u kom se decenijama davimo. Odgovornosti što su stvari takve, svojim dvadesettrogodišnjim javnim postojanjem, ne bi smela da bude lišena ni gospođa Bećković. Naprotiv!
Otud bi i aktuelna uznemirenost dela javnosti činjenicom da Utisak nedelje uskoro možda više neće biti delom identiteta B92, imala nekog smisla samo u situaciji kada bi taj identitet uopšte postojao - tačnije, kada bi proizvodio bilo kakav meriv društveni učinak. Uostalom, zašto bi građani bili zabrinutiji za identitet B92 od menadžmenta navedene medijske kuće? Po meni, ta vrsta uznemirenosti - a zašto ne i protesti i organizovani pritisak - morala bi biti usmerena prevashodno ka javnim servisima.
Na kraju, da li će se Utisak nedelje ubuduće emitovati na jednoj ili na drugoj ružičastoj televiziji sasvim je nebitno. Kao što ovde između političkih stranaka odavno više ne postoji bilo kakva suštinska razlika (izuzev činjenice da su jedne na vlasti dok druge tu vlast priželjkuju, a treći čežnjivo sanjanju) tako, podjednako, ta razlika ne postoji ni između ovdašnjih televizija. Ili, kako primećuje pisac Dragan Velikić: u zemlji u kojoj oni koji misle svojom glavom nikada nisu bili dobrodošli - svi ćemo jednom biti zvezde "Granda".
Utisak - a nije na listi
Pod pretpostavkom da smo se saglasili oko toga kako navedena emisija odavno više nema nikakav društveni uticaj niti svrhu - da li onda njenim preseljenjem sa jedne tabloidne televizije na drugu, malčice tabloidniju, možda nešto gubi medijska kultura? Da li neskriveni cinizam njene autorke iskazivan prema gostima koji joj nisu po volji, ili pak latentna arogancija koju pokazuje prema gledaocima (bilo da su u pitanju redovni "pacijenti" koji se uživo uključuju u emisiju, ili onima ispred TV ekrana) jesu nešto za čim bi onaj pristojniji deo Srbije (koji teži tome da sebe identifikuje pridevom građanski) trebao da žali?
Naposletku, ukoliko već ne pokreće značajne društvene teme, ne podstiče pristojan i argumentovan dijalog, ne razvija alternativno mišljenje, polemičnost ili javne debate, ne afirmiše toleranciju niti (političku i opštu) kulturu - tada i Utisak nedelje nije ništa drugo do možda najuočljiviji simptom onoga što u ovom društvu ne postoji čak ni na nivou statističke greške. Reč je, naime, o nepostojanju kredibilne javnosti.
Odavno već samo "šačica" interesno povezanih lica ovde nije svesna činjenice da je Srbija postala zemlja u kojoj su političke stranke glavni neprijatelji demokratije - a da su ovdašnji mediji (uz tek par časnih izuzetaka) zapravo najveći protivnici javnosti. A pošto hroničan nedostatak i izostanak kredibilne javnosti ne proizvodi ništa drugo osim stanja političke (i svake druge) apatije i beznađa - tada bi, rekao bih, sasvim logično i prirodno bilo i to gospođa Bećković vlastiti deo odgovornosti za navedeno odsluži upravo na Pinku. Naravno, za višestruko veći honorar od dosadašnjeg. Mislite o tome!
Istovremeno, grupa "Bojkotuj Utisak nedelje. Nemoj da gledaš. Ne komentariši. Pozovi prijatelje da i oni učine isto to"! gubi dalje razloge za vlastito postojanje te će, u narednim danima, ista biti ugašena. (Nebojša Milenković - tekst je preuzet uz dozvolu autora)
