"Ја сам доктор који је напустио Србију пре 20 дана": Исповест педијатра који је Нови Сад заменио Марибором

комшија

Stara legenda
Poruka
93.357

1717146124969.png

„Ja sam doktor koji je napustio Srbiju pre 20 dana“: Ispovest pedijatra koji je Novi Sad zamenio Mariborom


Ja sam doktor koji je napustio Srbiju pre 20 dana: Ispovest pedijatra koji je Novi Sad zamenio Mariborom 1


danas 08:02

U proseku Srbiju napusti više od 500 lekara godišnje. Slobodan Maričić, pedijatar, upisaće se u statistiku za ovu godinu jer je pre 20 dana napustio Srbiju, preselio se u Sloveniju i sad leči decu Maribora.

On je utoliko zanimljiv jer nije, kao većina njegovih kolega, napustio Srbiju zbog finansija, već zbog – zdravstvenog sistema u kojem je radio poslednje dve decenije. Otišao je sa pozicije pedijatra u Domu zdravlja Novi Sad, na istu poziciju u Mariboru.

„Želja da odem iz Srbije postoji već duže vreme, ali sam krajem prethodne godine shvatio da zdravstveni sistem u Srbiji ne može da isprati ono što ja zamišljam kako bi on trebalo da izgleda u modernom vremenu. Davao sam sve od sebe, učestvovao u mnogim projektima, uključujući i Unicef, pokušao da promenim, na primer, situaciju u vezi sa imunizacijom, bio sam u nekim telima u Srbiji koja su zaista mogla da promene puno toga, ali nije bilo dovoljno sluha za to“, kaže pedijatar za Danas.

Ovde je moglo da bude mnogo bolje, ali…​

Dodaje da razume da zdravstvena politika u svetu nigde nije idealna, ali je siguran da u Srbiji može da bude mnogo bolje, i da postoje kapaciteti i kadrovi koji to mogu da isprate.

„Mislim da nema želje. Kada sam shvatio da ništa više ne mogu promeniti, da sam dao svoj maksimum u oblasti pedijatrije u Srbiji, a da mogu mnogo više da dam, odlučio da učinim to sve, ali na nekom drugom mestu. Prvi problem u Srbiji je manjak zaposlenih u zdravstvu. Naši zakoni jesu dobri, prate evrospke, čak su pojedini zakoni u Srbiji po pitanju nekih regulativa mnogo bolji nego što su to evropski. Ali, na osnovu 20 godina rada u Srbiji, moram da priznam da se naši zakoni ne sporvode na način na koji su napisani. Da je suprotno, ne bi postojale liste čekanja, a korisnicima bi zdravstvena zaštita bila dostupnija. Istovremeno, preventivnim pregledima bavio sam se u Srbiji i insistirao na njima. Građani bi trebalo da grade stav o svom zdravlju, a ne da pravimo bolnice, kupujemo skenere i magnete, a da oni ne čine ništa da bi sprečili eventualni razvoj bolesti“, naglašava Maričić.

Prema njegovim rečima, mnogo je razloga zbog kojih je otišao, od odnosa nadređenih prema lekarima, odnosa među kolegama, pa do pristupačnosti edukacije.

„Sada radim u zdravstvenom domu u Mariboru koji je pandan našim domovima zdravlja. Sloveniju sam odabrao jer tu zemlju mnogo volim, imam prijatelje ovde, a sa druge strane, konačnu odluku sam doneo posmatrajući uređenost njihovog zdravstvenog sistema, koncept, odnos prema zdravstvenim radnicima. Dobio sam poziv iz Maribora, prihvatio ga jer sam video da mogu da unapredim službu pedijatrije“, objašnjava on.

„Prvi utisci su mi fantastični“​

O prvim utiscima kaže da su – fantastični!

„Počevši od odnosa rukovodstva ustanove prema meni kao lekaru koji je došao iz jedne druge zemlje i drugog koncepta organizacije zdravstvene zaštite. Pitali su me kako bih ja i šta bih mogao da radim kako bi unapredio njihovu službu. Istovremeeno, odnos kolega prema meni je više nego fantastičan, svi zaposleni su se potrudili da se ugodno i lepo osećam u ovoj zemlji, skerunta mi je pažnja da će oni učiniti sve da se osećam dobro. Žele da osetim njihovu zemlju i energiju na najbolji mogući način. Za sve ove moje godine rada nikada se lepše nisam osećao u kolektivu nego što je to danas i ovde“, iskren je lekar.

Ključne razlike u sistemima​

Upitan koje su ključne razlike u zdravstvenim sistemima Slovenije i Srbije, on kaže:

„Za ovo kratko vreme primetio sam organizovanost u zakazivanju pregleda i dolazaka na preglede. Postoje trijažne kategorije pacijenata koje su javno istaknute na sajtu zdravstvene ustanove, pacijenti su informisani o tome koji su razlozi i kada se vrše posete pedijatru. U pitanju je savršena trijaža koju rade sestre koje su potpuno podržane od strane rukovodstva i nas lekara koji u tome učestvujemo, za razliku od situacije u Srbiji da jedan kaže jedno, drugi drugo, a treći doda: „Nema veze, primite ga“. Ovde nije reč o udovoljavanju pacijentima po svaku cenu nego da mora postojati neki red. Ako imate pravilo koje važi za sve i svi ga poštuju neće biti problema i u samoj realizaciji posla. Drugo, admistrativni deo, čime smo bili zatrpani u Srbiji, gde lekar ne može da vidi pacijenta, nego gleda u računar i neke papire dok mu promiču ozbiljne situacije, ovde nije u tolikom obimu. Mogu da se posvetim u celini svakom malom pacijentu. Ne postoji pretrpavanje administarcijom i zna se ko šta radi“, priča naš sagovornik i dodaje:

Prvi put se osećam kao lekar​

„Prvi put se osećam kao lekar i mogu da radim svoj posao za šta sam se školovao, zaista sam lekar i obavljam onu funkciju za koju imam diplomu – pregled, razgovor, anamneza, epmaptija izmđu mene i pacijenta, nisam nervozan jer mi je neko odredio dva, pet, sedam minuta za jednog pacijenta, nema punih čekaonica“, opisuje on.

Govoreći o egzistencijalnim pitanjima, Maričić napominje da mu je država Slovenija obezbedila stan, da ne razmišlja o bilo čemu drugom, jer je sve podređeno da njemu bude lepo kako bi mogao da se posveti svom poslu.

„Slovenija se potrudila da učini da budem zadovoljan životom da bih mogao kao lekar da pružim svoj maksimum njihovim pacijentima. Ne kupujem mantile, klompe, patike, stetoskop, što sam kupovao u Srbiji. I na kraju, moj razlog odlaska je malo neuobičajen – u Srbiji sam bio finasijski situiran i to nije bio razlog mog odlaska, zbog čega najveći broj kolega napušta zemlju, već funkcionisanje čitavog zdravstvenog sistema“, naglašava on.

Ipak, upitan da uporedi plate lekara u Srbiji i Sloveniji, on kaže:

„Plate ovde daleko su bolje nego u Srbiji. Još je bolje što bukvalno svaka moja nedoumica, poteškoća u radu sa kojom sam se suočio tokom ovih 20 dana, je bila rešena u roku od jednog minuta.“

link

Данас девастирана Војводина је 1989. године по развијености била престигла СР Хрватску и скоро је била достигла СР Словенију. А у то време ни тзв. ужа Србија није много заостајала за тадашњом САП Војводином. За нашу пропаст најкривљи су они који су Републику Србију почетком деведесетих својим злочиначким, а бесмисленим ратом, подвели под удар санкција Уједињених нација, затим и под НАТО бомбе, а актуелни анти-Србијански и анти-Војвођански режим Чипуљчанина само је део једног континуитета који без прекида траје од 1989. године када је Балкански касапин, пореклом из Црне Горе, са својим трустом пилећих мозгова и бандита зајашио на Србијанској и Војвођанској грбачи!
 
Dalje školovanje na postdiplomskim studijama obavio je u najboljim školama kardiovaskularne hirurgije u Ženevi,Parizu (na Sorboni), Hjustonu..

Vratio se u Srbiju gde je osnovao i postao prvi direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.
To je sjajan period razvoja srpske kardiohirurgije, a Institut Sremska Kamenica, je postao svetski poznata i priznata ustanova, delom i po rezultatima rada dr Radovanovića i njegovog tima. Zbog nekih nedovoljno razjašnjenih činjenica1999 dr Radovanović, je smenjen sa dužnosti direktora Instituta, a zatim je 2001.nakon petooktobarskih promena u Srbiji vraćen na tu dužnost, da bi 2006. ponovo bio smenjen sa dužnosti direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Nakon ovog događaja dr Radovanović je napustio Srbiju i počinje sa radom u Sloveniji, gde je postao osnivač centra za kardiovaskularnu hirurgiju u Izoli - Slovenija.
----------------------------------------
Ninoslav Radovanović srpski je akademik i doktor medicinskih nauka. Jedan je od najpoznatijih kardiohiruga u Srbiji,
 
Čovek ni jednom rečju nije pomenuo Boška Krunića i druga Šogorova niti na bilo koji način patio za tim vremenima . No dežurnoj lucprdi je dovoljno i to što je ta osoba nezadovoljna organizacijom zdravstva i odnosima među zaposlenima (te platom u manjoj meri) da mu proradi mašta o restauraciji SAP Vojvodine i samoupravnog sistema.
 
Dalje školovanje na postdiplomskim studijama obavio je u najboljim školama kardiovaskularne hirurgije u Ženevi,Parizu (na Sorboni), Hjustonu..

Vratio se u Srbiju gde je osnovao i postao prvi direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.
To je sjajan period razvoja srpske kardiohirurgije, a Institut Sremska Kamenica, je postao svetski poznata i priznata ustanova, delom i po rezultatima rada dr Radovanovića i njegovog tima. Zbog nekih nedovoljno razjašnjenih činjenica1999 dr Radovanović, je smenjen sa dužnosti direktora Instituta, a zatim je 2001.nakon petooktobarskih promena u Srbiji vraćen na tu dužnost, da bi 2006. ponovo bio smenjen sa dužnosti direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Nakon ovog događaja dr Radovanović je napustio Srbiju i počinje sa radom u Sloveniji, gde je postao osnivač centra za kardiovaskularnu hirurgiju u Izoli - Slovenija.
----------------------------------------
Ninoslav Radovanović srpski je akademik i doktor medicinskih nauka. Jedan je od najpoznatijih kardiohiruga u Srbiji,
a optuzbe, da je pravio biznis...lopovluke oko nabavki i slicno...mukjaza oko pacijenata
 
Zar to nije posao institucija - pravosuđa ?
a optuzbe, da je pravio biznis...lopovluke oko nabavki i slicno...mukjaza oko pacijenata
Pričaće ti jednom možda
Kako sam ja bio štošta
Pile moje, pače moje malo.

Pričaće ti jednom svašta
Boljima se teško prašta
Pile moje, pače moje malo.
 

Pogledajte prilog 1556625

„Ja sam doktor koji je napustio Srbiju pre 20 dana“: Ispovest pedijatra koji je Novi Sad zamenio Mariborom


Ja sam doktor koji je napustio Srbiju pre 20 dana: Ispovest pedijatra koji je Novi Sad zamenio Mariborom 1


danas 08:02

U proseku Srbiju napusti više od 500 lekara godišnje. Slobodan Maričić, pedijatar, upisaće se u statistiku za ovu godinu jer je pre 20 dana napustio Srbiju, preselio se u Sloveniju i sad leči decu Maribora.

On je utoliko zanimljiv jer nije, kao većina njegovih kolega, napustio Srbiju zbog finansija, već zbog – zdravstvenog sistema u kojem je radio poslednje dve decenije. Otišao je sa pozicije pedijatra u Domu zdravlja Novi Sad, na istu poziciju u Mariboru.

„Želja da odem iz Srbije postoji već duže vreme, ali sam krajem prethodne godine shvatio da zdravstveni sistem u Srbiji ne može da isprati ono što ja zamišljam kako bi on trebalo da izgleda u modernom vremenu. Davao sam sve od sebe, učestvovao u mnogim projektima, uključujući i Unicef, pokušao da promenim, na primer, situaciju u vezi sa imunizacijom, bio sam u nekim telima u Srbiji koja su zaista mogla da promene puno toga, ali nije bilo dovoljno sluha za to“, kaže pedijatar za Danas.

Ovde je moglo da bude mnogo bolje, ali…​

Dodaje da razume da zdravstvena politika u svetu nigde nije idealna, ali je siguran da u Srbiji može da bude mnogo bolje, i da postoje kapaciteti i kadrovi koji to mogu da isprate.

„Mislim da nema želje. Kada sam shvatio da ništa više ne mogu promeniti, da sam dao svoj maksimum u oblasti pedijatrije u Srbiji, a da mogu mnogo više da dam, odlučio da učinim to sve, ali na nekom drugom mestu. Prvi problem u Srbiji je manjak zaposlenih u zdravstvu. Naši zakoni jesu dobri, prate evrospke, čak su pojedini zakoni u Srbiji po pitanju nekih regulativa mnogo bolji nego što su to evropski. Ali, na osnovu 20 godina rada u Srbiji, moram da priznam da se naši zakoni ne sporvode na način na koji su napisani. Da je suprotno, ne bi postojale liste čekanja, a korisnicima bi zdravstvena zaštita bila dostupnija. Istovremeno, preventivnim pregledima bavio sam se u Srbiji i insistirao na njima. Građani bi trebalo da grade stav o svom zdravlju, a ne da pravimo bolnice, kupujemo skenere i magnete, a da oni ne čine ništa da bi sprečili eventualni razvoj bolesti“, naglašava Maričić.

Prema njegovim rečima, mnogo je razloga zbog kojih je otišao, od odnosa nadređenih prema lekarima, odnosa među kolegama, pa do pristupačnosti edukacije.

„Sada radim u zdravstvenom domu u Mariboru koji je pandan našim domovima zdravlja. Sloveniju sam odabrao jer tu zemlju mnogo volim, imam prijatelje ovde, a sa druge strane, konačnu odluku sam doneo posmatrajući uređenost njihovog zdravstvenog sistema, koncept, odnos prema zdravstvenim radnicima. Dobio sam poziv iz Maribora, prihvatio ga jer sam video da mogu da unapredim službu pedijatrije“, objašnjava on.

„Prvi utisci su mi fantastični“​

O prvim utiscima kaže da su – fantastični!

„Počevši od odnosa rukovodstva ustanove prema meni kao lekaru koji je došao iz jedne druge zemlje i drugog koncepta organizacije zdravstvene zaštite. Pitali su me kako bih ja i šta bih mogao da radim kako bi unapredio njihovu službu. Istovremeeno, odnos kolega prema meni je više nego fantastičan, svi zaposleni su se potrudili da se ugodno i lepo osećam u ovoj zemlji, skerunta mi je pažnja da će oni učiniti sve da se osećam dobro. Žele da osetim njihovu zemlju i energiju na najbolji mogući način. Za sve ove moje godine rada nikada se lepše nisam osećao u kolektivu nego što je to danas i ovde“, iskren je lekar.

Ključne razlike u sistemima​

Upitan koje su ključne razlike u zdravstvenim sistemima Slovenije i Srbije, on kaže:

„Za ovo kratko vreme primetio sam organizovanost u zakazivanju pregleda i dolazaka na preglede. Postoje trijažne kategorije pacijenata koje su javno istaknute na sajtu zdravstvene ustanove, pacijenti su informisani o tome koji su razlozi i kada se vrše posete pedijatru. U pitanju je savršena trijaža koju rade sestre koje su potpuno podržane od strane rukovodstva i nas lekara koji u tome učestvujemo, za razliku od situacije u Srbiji da jedan kaže jedno, drugi drugo, a treći doda: „Nema veze, primite ga“. Ovde nije reč o udovoljavanju pacijentima po svaku cenu nego da mora postojati neki red. Ako imate pravilo koje važi za sve i svi ga poštuju neće biti problema i u samoj realizaciji posla. Drugo, admistrativni deo, čime smo bili zatrpani u Srbiji, gde lekar ne može da vidi pacijenta, nego gleda u računar i neke papire dok mu promiču ozbiljne situacije, ovde nije u tolikom obimu. Mogu da se posvetim u celini svakom malom pacijentu. Ne postoji pretrpavanje administarcijom i zna se ko šta radi“, priča naš sagovornik i dodaje:

Prvi put se osećam kao lekar​

„Prvi put se osećam kao lekar i mogu da radim svoj posao za šta sam se školovao, zaista sam lekar i obavljam onu funkciju za koju imam diplomu – pregled, razgovor, anamneza, epmaptija izmđu mene i pacijenta, nisam nervozan jer mi je neko odredio dva, pet, sedam minuta za jednog pacijenta, nema punih čekaonica“, opisuje on.

Govoreći o egzistencijalnim pitanjima, Maričić napominje da mu je država Slovenija obezbedila stan, da ne razmišlja o bilo čemu drugom, jer je sve podređeno da njemu bude lepo kako bi mogao da se posveti svom poslu.

„Slovenija se potrudila da učini da budem zadovoljan životom da bih mogao kao lekar da pružim svoj maksimum njihovim pacijentima. Ne kupujem mantile, klompe, patike, stetoskop, što sam kupovao u Srbiji. I na kraju, moj razlog odlaska je malo neuobičajen – u Srbiji sam bio finasijski situiran i to nije bio razlog mog odlaska, zbog čega najveći broj kolega napušta zemlju, već funkcionisanje čitavog zdravstvenog sistema“, naglašava on.

Ipak, upitan da uporedi plate lekara u Srbiji i Sloveniji, on kaže:

„Plate ovde daleko su bolje nego u Srbiji. Još je bolje što bukvalno svaka moja nedoumica, poteškoća u radu sa kojom sam se suočio tokom ovih 20 dana, je bila rešena u roku od jednog minuta.“

link

Данас девастирана Војводина је 1989. године по развијености била престигла СР Хрватску и скоро је била достигла СР Словенију. А у то време ни тзв. ужа Србија није много заостајала за тадашњом САП Војводином. За нашу пропаст најкривљи су они који су Републику Србију почетком деведесетих својим злочиначким, а бесмисленим ратом, подвели под удар санкција Уједињених нација, затим и под НАТО бомбе, а актуелни анти-Србијански и анти-Војвођански режим Чипуљчанина само је део једног континуитета који без прекида траје од 1989. године када је Балкански касапин, пореклом из Црне Горе, са својим трустом пилећих мозгова и бандита зајашио на Србијанској и Војвођанској грбачи!


Оно кад “спаднеш са коња на магарца” а оном до себе са жаром у очима кажеш.. Возим Ферари!
 
Dalje školovanje na postdiplomskim studijama obavio je u najboljim školama kardiovaskularne hirurgije u Ženevi,Parizu (na Sorboni), Hjustonu..

Vratio se u Srbiju gde je osnovao i postao prvi direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.
To je sjajan period razvoja srpske kardiohirurgije, a Institut Sremska Kamenica, je postao svetski poznata i priznata ustanova, delom i po rezultatima rada dr Radovanovića i njegovog tima. Zbog nekih nedovoljno razjašnjenih činjenica1999 dr Radovanović, je smenjen sa dužnosti direktora Instituta, a zatim je 2001.nakon petooktobarskih promena u Srbiji vraćen na tu dužnost, da bi 2006. ponovo bio smenjen sa dužnosti direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Nakon ovog događaja dr Radovanović je napustio Srbiju i počinje sa radom u Sloveniji, gde je postao osnivač centra za kardiovaskularnu hirurgiju u Izoli - Slovenija.
----------------------------------------
Ninoslav Radovanović srpski je akademik i doktor medicinskih nauka. Jedan je od najpoznatijih kardiohiruga u Srbiji,

Ко га *ебе! Са Коштуницом и Тадићем “текао нам је мед и млеко”. Са господином Вучићем живимо “Златно доба”.
 
Čovek ni jednom rečju nije pomenuo Boška Krunića i druga Šogorova niti na bilo koji način patio za tim vremenima . No dežurnoj lucprdi je dovoljno i to što je ta osoba nezadovoljna organizacijom zdravstva i odnosima među zaposlenima (te platom u manjoj meri) da mu proradi mašta o restauraciji SAP Vojvodine i samoupravnog sistema.

Није било тад ни мало савршено али дотичнима би садашњи госн. Прецедник могао можда да буде кафе куварица. :hvala:
 
Није било тад ни мало савршено али дотичнима би садашњи госн. Прецедник могао можда да буде кафе куварица. :hvala:
To je kao kad kažeš ; ne valja ni kolera ali kuga je za nju majka Mortus.
 
Ко га *ебе! Са Коштуницом и Тадићем “текао нам је мед и млеко”. Са господином Вучићем живимо “Златно доба”.
Otvori neku temu na tu temu,.. pa da diskutujemo ;) . Ili već ima ?
 
To je kao kad kažeš ; ne valja ni kolera ali kuga je za nju majka Mortus.

Промене су сигурно биле неопходне али предводник истих је морала бити европски настројена Словенија а не кајганли Србија са племенским елементима.
 
Nije nego sto voli Njemce i NATO carstvo. Dakle prokleti otpadnik i neprijatelj.
Može se i tako posmatrati.
Meni se jedna poznanica iz mladosti prosto izvinjavala što je pred penziju otišla.
E, al to ti je žena sa srbskim kućnim vaspitanjem.
 
Može se i tako posmatrati.
Meni se jedna poznanica iz mladosti prosto izvinjavala što je pred penziju otišla.
E, al to ti je žena sa srbskim kućnim vaspitanjem.

Zene su druga prica. Zene su ko kriminalci, samo otimaju. Pisi propalo.
 
Zene su druga prica. Zene su ko kriminalci, samo otimaju. Pisi propalo.
Nije ovo ta priča, ali nema veze.

Poenta je da ljudi starog kova posmatraju odlazak kao svojevrsni čin izdaje.

Poenta je da savest grize samo onoga ko savesti ima.

To sam ja hteo da kažem potvrđujući ujedno tvoje gledište
 
Cekaj, jel je izdaja i kad seljak iz sela posalje dete u grad? ili je izdaja kad lekar upise studije u inostranstvu (jer ovde nema uslove za nepredak), ili je izdajnik zato sto nece da ga zajeb**.ju partijske birokrate (koje jedva znaju da se potpisu)?

Nema grize savesti, samo se kod coveka javio nagon za samoodrzanjem i prezivljavanjem. Kao i uvek do sada, najjaci opstaju, a mi ako ovako nastavimo, nece nas se deca bas po dobru secati.

Mnogo bolje bi bilo da se fokusiramo da se u rodnoj grudi stvore uslovi gde ljudi ne zele da idu, cak sta vise drugi da dodju da uce od nas.
E tako je bilo u zemlji starog kova, gde si video nasmejane ljude na ulici, gde ti komsija i kojeg ne poznajes kaze dobar dan, gde te drugi auto uvek pusti da se ukljucis sa osmehom, gde nisi morao da cekas da ti drzavni vrh da crkavicu pred izbore, i gde se svi plase u stilu...samo da ne bude gore..
 
Otišao čovek zbog para .
Ništa to loše nije.

Ovde para nema, u Sloveniji ima.

Bas sam hteo da pitam - kako to da mala Slovenija, mislim na broj ljudi, ima bolje plate, i to mnogo bolje, nego u Srbiji? Ovo moze da se postavi za bilo koju struku.
 

Back
Top