Како објаснити кад особе 1 и 2 оговарају негативно особу 3,4 и 5 али им то не смета да остваре присан контакт са њима, да одлазе заједно на весеља, да излазе.... При том особе 3, 4 и 5 исто оговарају особу 1 и 2
Како можеш да изустиш нешто па да после то прогуташ па опет и тако у круг...?
Разумем (донекле, једва) да неко оговара неког и да ипак није у лошим односима са том особом већ ето имају коректан површан однос и то је то али ти оговараш негативно једну групу људи и онда си следећег трена са њима као да су ти живот спасили.... Нашли су једну једину заједничку ствар (залуђени за изласке јер им је то психички бег од кућних обавеза) и због те ствари све оно што су рекли једни другима иза леђа фино онако прогуташе.... Ја онако ни крив ни дужан због природе посла дођем у ситуацију да слушам те приче, посматрам те људе и није ми јасно како неко може да оговара неког, а онда следећи трен као да се ништа није десило, па опет оговара и тако у круг.... Док нисам радио виђао сам то и раније али доста ређе, а ово сада је свакодневница постала и није ми јасно како, како бре. Чини ми се да је тако у свим фирмама где је већи колектив.
Ја кад заузмем један став о некој особи не мењам га, поготово га не мењам свакодневно, а ово бре као да имају близанце у глави па један прича једно кад су присутне само особа 1 и 2, а други прича друго кад се нађу са особама 3,4 и 5. Сви оговарају све. Свака могућа комбинација је одрађена. И кад све то посложим шансе да мене нису оговарачки обрадили су мање од 0,000012345%. Куда плови овај брод ?
Како можеш да изустиш нешто па да после то прогуташ па опет и тако у круг...?
Разумем (донекле, једва) да неко оговара неког и да ипак није у лошим односима са том особом већ ето имају коректан површан однос и то је то али ти оговараш негативно једну групу људи и онда си следећег трена са њима као да су ти живот спасили.... Нашли су једну једину заједничку ствар (залуђени за изласке јер им је то психички бег од кућних обавеза) и због те ствари све оно што су рекли једни другима иза леђа фино онако прогуташе.... Ја онако ни крив ни дужан због природе посла дођем у ситуацију да слушам те приче, посматрам те људе и није ми јасно како неко може да оговара неког, а онда следећи трен као да се ништа није десило, па опет оговара и тако у круг.... Док нисам радио виђао сам то и раније али доста ређе, а ово сада је свакодневница постала и није ми јасно како, како бре. Чини ми се да је тако у свим фирмама где је већи колектив.
Ја кад заузмем један став о некој особи не мењам га, поготово га не мењам свакодневно, а ово бре као да имају близанце у глави па један прича једно кад су присутне само особа 1 и 2, а други прича друго кад се нађу са особама 3,4 и 5. Сви оговарају све. Свака могућа комбинација је одрађена. И кад све то посложим шансе да мене нису оговарачки обрадили су мање од 0,000012345%. Куда плови овај брод ?
