Zašto projektujemo na druge ljude?

[Banovic Strahinja]

Takođe, pitanje je da li imaju kapacitet za introspekciju (za šta mislim da je retkost), plus neke promene na sebi radimo baš u tim nepovoljnim uslovima

Naravno da imaju, samo nisu imali dovoljno dobre uslove da ih razviju, socio-ekonomska situacija je vrlo bitna- jer ovo sto ja nazivam ego je upravo sistem obrambenih mehanizama i sto su nepovoljniji uslovi to ce ego biti jaci.
U stabilnijim i povoljnijim socio-ekonomskim uslovima ce populacija imati veci stepen razvoja u svakom pogledu.
Ako pogledas bilo edt Susanne greuters cook, ili Maslow- u aktualizaciju- uvek su potrebni odredjeni preduslovi, tj Maslow je napravio piramidu ljudskih potreba, a neko ko je rodjen u nekom getou- tesko da ce stici daleko, sem u nekom sretnom slucaju.
Nije slucajno sto su u Srbiji isto kao i Juznoj Americi popularne telenovele, a ako pogledas teme tih novela i socio-ekonomsku situaciju- sve je jasno i razumljivo zasto je tako.

 

[Lagerta]

Meni je npr. i upitno da li je osoba koja projektuje svesna da projektuje na nekog nešto, i ako nije da li to kasnije shvata i šta uči na tome?
Kontam da ima ljudi koji uopšte nisu u stanju da provale/prihvate šta osećaju i ona upadnu u taj neki ciklus.

Ne, bar što se mog ličnog iskustva tiče. U tom trenutku nisi svestan, postaneš svestan onda kada druga osoba pokaže svoj karakter koji se nekada dijametralno razlikuje od projektovanog.

 

[bird again]

Razumem.
Ne mora ovo uvek da bude dozivljeno kao nesto lose.
Dobro je znati usmeriti emociju. Onda nema brige.

Citiracu svoj post, da dodam.
Usmeriti emociju ukoliko ti to ne predstavlja teret, da crpi tvoju energiju.
Granicu sam osetis.