Odrastanje u nezdravoj porodici i posledice toga

winx vila:
Deca ne gube dostojanstvo, nego im se ono brutalno oduzima. Iznete kritike roditeljstva, ili bolje receno vd roditeljstva sasvim su na mestu.

Ali tema je bila zdrava porodica.
Kliknite za proširenje...

kaže Kundera da bi čovek bio normalan, treba da bude rođen iz jajeta.

porodica kao porodica je tabuizirana, romantizovana, bajkovita verzija jednog zapravo - sranja.
stakleno zvono sačinjeno od roditeljskih polu-znanja i improvizacija.

dete je eksperiment, pokusni kunić sa "kako padne" rezultatom.

vaspitanje je često sistem dogmi zasnovan na "kako je sveto do sad rastao" filozofiji, koja po pravilu rađa iste i iste mediokritete psihotičare, over and over again.

Začarani krug tabu-žrtvenika u kojoj su žrtve i roditelji i deca, u kojoj je žrtvo generacija, čovečanstvo.

Danas se svaki prosečan dobro ugojeni roditelj preznojava na pitanje - a kako bi deca rasla ako ne u porodici?
Jednostavno ne znaju.

Ne znaju ni da je zdrava porodica contradictio in adiecto, nemoguća misija, nakaradni pleonazam mogućnosti i ostvarenja.

porodica je improvizacija vaspitanja u kojoj se neuki i psihološki defektni roditelji, nadaju da će odgojiti zdravo dete

savremena porodica je cirkus..
deca hodaju po žici, a roditelji gledaju da je publika zadovoljna.
 
AlterEgona:
Ali muka mi je od ljudi koji su zreli imaju tri banke i više, pravdaju se tim okolnostima. Dakle, kada stasaš u neko izvesno doba, treba svako kao pojedinac da se trudi, osvesti u sebi, napreduje, a ne da život provede okrivljujući nesavesne roditelje.
Kliknite za proširenje...

najlakše je naći opravdanje, još lakše svaliti na drugoga
kod mene se nekad desi takva misao, a eto nemam ni 20. i ne dozvoljavam sebi više od sekunde da svoju lenjost pretočim u tuđu krivicu

danas sam baš opsežno razmišljala o godinama unazad
koliko kaskam za sobom toliko sam u prednosti u odnosu na druge
valjda ko je naučen na loše mnogo više koristi dobro
 
savrsen opis moje porodice.. vrlo nezdrav odnos. uvrede, psovke, histerija, izbacivanje iz kuce par puta, konstantno omalovazavanje... kad sam bila mladja svaljivala sam na njih svasta i kao sto je neko rekao, imala sam obicaj da pricam sa drugima o svojoj mrznji prema njima.
sada o njima ne razmisljam uopste, ne spominjem ih, trudim se da odrzim koliko toliko normalnu atmosferu dok se ne odselim a punim 18 vrlo uskoro, ali mi je potpuno svejedno gde su, kako su, sta rade.
ne volim ih, posebno kevu.
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...

kad bi nekog iz takve porodice prebacili u neku finu mislim da bi bio nesrecan ili da gaovi ne bi istrpeli
 
Lollol:
Da li odrastanje u nezdravoj porodici, gde se uvrede razmenjuju kao dobar dan, psovke, omalovazavanje, ruzne reci utice na psihu pojedinca?
Primera radi, ako neko odrasta u takvom okruzenju bez "normalne" ljubavi, vremenom ocvrsne i shvati da je jedini nacin da se nosi sa takvim ljudima (i ljudima uopste) na slicni nacin kao i u periodu odrastanja.
Koliko je to tacno da nacin odrastanja i okruzenje u kome smo odrastali utice na nas psiholoski razvoj?
Kliknite za proširenje...

Nazalost,nekoliko poslednjih godina bivam maltretirana od mojeg veoma bliznjeg rodjaka koji se zadesio da zivi sa nama.Veoma je nervozan,umije svasta da mi kaze,a kada je ljut urla i lupa vratima ili predmetima.Svako jutro kada dolazim iz skole moram da razmisljam da li je budan ili ne,da li je raspolozen ili vice na sve strane,a nocu ne mogu da zaspim jer namjerno pusta glasnu muziku.Desi se da nocima ne spavam i onda sva izmorena i potistena odem u skolu.Da,to veoma utice na moju psihu..Pokusavam da ignoriram ali nemoguce je.Veoma mi je tesko,ono sto mi je islo dobro vise ne ide,uspjeh u skoli nije ko sto je bio,jer se ne mogu koncentrisati pored njegovog lupanja vrata.
Cak sam pocela da poprimam njegove navike..Znam da to nije moj karakter,da to nisam JA,ali kada sam non-stop u tom okruzenju ono mora uticati na mene,iako to mozda nije opravdan izgovor..Imam problema u pronalasku sebe,cak ni ja ne razumem a kako li ce moji prijatelji,koje svakim danom guram sve vise od sebe jer im se ne mogu otvoriti.Osecam se postidjeno.
Ponekad cak zelim da mi se neko zamjeri da bih mogla da eksplodiram i izbacim sve iz sebe.Ali ipak se suzdrzim i sve drzim u sebi.
Tu se stvorila zelja za boljim napretkom,da se maknem iz tog i te okoline,da uspijem i odem sto dalje.Zato u poslednje vrijeme pocela sam da prelazim preko ogromne kolicine literature da bih bila sto uspjesnija nadajuci da ce mi to pomoc.

Izvinjavam se ako sam malo otisla sa teme ali mislim da sam rekla glavnu stvar:)
 
Ne, nikako.
Kakva navika, pa koje dete je rodjeno sa zeljom da zivi u nasilju? To sto mu je nametnuto, i dalje nije deo prirode tog deteta. Ako su navikla na lose, ne znaci da oni zele tako da zive.


Ovih dana mi stalno naviru neke scene iz proslosti i nakon godinu i nesto se jos uvek razbucam na misao toga. Cenim da ce mi jos 2,3 godine trebati da se potpuno povratim.:roll:
 
Antigon@:
Ima mnogo primera gde se baš zbog loših porodičnih uslova oblikuje sjajna ličnost. Ako pogledamo biografije umetnika, videćemo da je dobar broj njih stvarao genijalna dela iz muke, a koreni muka su u porodici. S druge strane, imamo osobe koje su lagodno živele, porodice su ih štitile, a ispali su sve sami šupci.
Kliknite za proširenje...

Moze ali ne mora da znaci, zavisi kako gledas na to. Iz muke nastaje najlepsa umetnost, ali ne nastaju najbolji ljudi, moje misljenje ti umetnici iako su bili geniji svog vremena, nisu bili porodicni ljudi koji bi bili neki moralni uzor.

Bajron, Bodler, Majakovski, Jesenjin, i lista ide dalje.
 
nsdd123:
Ne, nikako.
Kakva navika, pa koje dete je rodjeno sa zeljom da zivi u nasilju? To sto mu je nametnuto, i dalje nije deo prirode tog deteta. Ako su navikla na lose, ne znaci da oni zele tako da zive.


Ovih dana mi stalno naviru neke scene iz proslosti i nakon godinu i nesto se jos uvek razbucam na misao toga. Cenim da ce mi jos 2,3 godine trebati da se potpuno povratim.:roll:
Kliknite za proširenje...

pa nigde nije 100% nasilje
ma ok ako neko ima bas losa iskustva i ode ok ne bih o tome
ali i ti si ta porodica i to nosis i prenosis dalje u nekom obliku, od tebe zaivis oblik mozda ali to sto ima se prenosi
 
Lollol:
Moze ali ne mora da znaci, zavisi kako gledas na to. Iz muke nastaje najlepsa umetnost, ali ne nastaju najbolji ljudi, moje misljenje ti umetnici iako su bili geniji svog vremena, nisu bili porodicni ljudi koji bi bili neki moralni uzor.

Bajron, Bodler, Majakovski, Jesenjin, i lista ide dalje.
Kliknite za proširenje...

Nisam umetnike ni posmatrala kao porodične ljude. Za njih nije ni poželjno da imaju porodicu, oni moraju sebično da budu okrenuti stvaralaštvu, a ne potomcima. To nije za osudu izuzev u retkim slučajevima. Na primer, onaj licemer Žan Žak Ruso pisao knjige o pedagogiji, a čopor svoje vanbračne dece poslao u sirotište.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Neuronaučnik: Uticaj verbalnog zlostavljanja na dečije mozgove i posledice
Odgovora
3
Pregleda
222
Banovic Strahinja
B
Urwald
Zašto i kako tonemo u depresiju?
Odgovora
13
Pregleda
476
Džudi S
Džudi S
lapsi
Ogledalo - zavirivanje u prošlost i gledanje u budućnost
Odgovora
19
Pregleda
535
lapsi
lapsi

Back
Top