Od kojeg naroda su potjekli Bosnjaci?

Srbi kao etnos/nacija su izmisljeni u 19. vijeku.

Prije toga Srbin je samo bio juzni sloven iz teritorije Srbije.
И Угарске
Матица српска је најстарија културна и научна институција српског народа, основана 1826. године у Пешти (данашњи Будимпешта). Њен оснивач је био Јован Хаџић, а заједно са њим значајну улогу у њеном раду имали су истакнути српски просветитељи тог времена. Матица српска је 1864. године премештена у Нови Сад, где се и данас налази њено седиште.
😂😂😂
 
Srbi kao etnos/nacija su izmisljeni u 19. vijeku.

Prije toga Srbin je samo bio juzni sloven iz teritorije Srbije.
2. Уредба о насељавању Срба (1690. година): Већ током Велике сеобе Срба 1690. године под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, многи Срби су се настанили на територијама Хабзбуршке монархије, укључујући и простор будуће Српске Крајине. Србима је дато право да се насељавају у тим крајевима и да служе као војни граничари уз извесне повластица.
Исто важи и за Црну Гору заправо протонационална свест је постојала на територији Пећке патријаршије све до гашења 1766.
"
"Средњовековни корени националне свести

Српска национална свест почиње да се формира још у средњем веку, нарочито током Немањићке државе (12-14. век), када је Српска православна црква стекла аутокефалност 1219. године захваљујући Светом Сави. Током тог периода, Срби су постали јасно дефинисана политичка, културна и верска заједница, са својом црквом и владарском династијом, што је чинило основу касније националне свести.

2. Пад средњовековне српске државе

Након пада српске деспотовине под Османлије 1459. године, Срби су изгубили своју државност, али је црква наставила да игра кључну улогу у очувању националног идентитета. Пећка патријаршија је током османлијског периода постала симбол српског духовног јединства и самосталности. Она је остала централна институција која је чувала традицију, веру, језик и обичаје Срба.

3. Улога Пећке патријаршије

Пећка патријаршија, обновљена 1557. године под патријархом Макаријем Соколовићем, одиграла је кључну улогу у обликовању и очувању српске националне свести током периода османлијске владавине. Патријаршија је успела да под својом јурисдикцијом окупи широке области Балкана насељене Србима и другим православним народима. Осим што је била верска установа, Пећка патријаршија је деловала као неформални центар националне самосвести, окупљајући народ око идеје српске државности и православља.

4. Косовски мит и завет

Посебно место у српској националној свести до 1766. године заузимао је Косовски мит, који је настао након пораза српске војске на Косову пољу 1389. године. Мит о Светом цару Лазару и епски идеал жртвовања за "царство небеско" били су основа српског идентитета, а Пећка патријаршија је одржавала те симболе живима кроз своју духовну и културну мисију. Косовски завет, као кључни елемент српске свести, био је симбол борбе за слободу и очување вере.

5. Миграције и односи са Хабзбуршком монархијом

Током 17. и 18. века, велике миграције Срба под притиском Османлија ка Хабзбуршкој монархији, посебно Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, имале су велики утицај на националну свест. Срби који су се населили у Хабзбуршкој монархији добили су одређене привилегије и статус у оквиру Војне крајине и других територија, што је помогло даљем очувању њиховог националног идентитета. Улога цркве и патријаршије остала је важна и у тим новим околностима.

6. Притисци на Пећку патријаршију и њено укидање

До средине 18. века, Пећка патријаршија је почела да трпи велики притисак од стране Османског царства и Цариградске патријаршије. Финансијске потешкоће, политички сукоби и стални притисци на верску и националну аутономију довели су до тога да је султан 1766. године званично укинуо Пећку патријаршију. Ово је био тежак ударац за Србе јер су изгубили институцију која је била кључни чувар њиховог националног и духовног идентитета.

7. Наслеђе и наставак борбе

Иако је Пећка патријаршија укинута, српска национална свест није угашена. Црква је и даље остала важан фактор у очувању српског идентитета, а српски народ наставио је да негује своје обичаје, језик и веру кроз локалне заједнице и епске народне песме које су славиле јунаке из прошлости. Национална свест код Срба почела је поново да се буди крајем 18. и почетком 19. века, са почетком Првог српског устанка 1804. године, што је довело до постепеног ослобођења од османлијске власти.

Закључно, до укидања Пећке патријаршије 1766. године, српска национална свест била је дубоко везана за православље, Косовски мит и идеју борбе за слободу, са Пећком патријаршијом као кључним чиниоцем који је окупљао и јачао српски народ у периоду турске доминације."

🥱🥱🥱

Имали су признат верски и народни идентитет у османском и хабзбуршком царству као и цркву.Све цркве са два торња су биле симбол српског јединства у 2 монархије.
Да ли си почео да размишљаш да играш фудбал?
 
И Угарске
Матица српска је најстарија културна и научна институција српског народа, основана 1826. године у Пешти (данашњи Будимпешта). Њен оснивач је био Јован Хаџић, а заједно са њим значајну улогу у њеном раду имали су истакнути српски просветитељи тог времена. Матица српска је 1864. године премештена у Нови Сад, где се и данас налази њено седиште.
😂😂😂

To su bili izbjeglice sa Kosova
 
2. Уредба о насељавању Срба (1690. година): Већ током Велике сеобе Срба 1690. године под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, многи Срби су се настанили на територијама Хабзбуршке монархије, укључујући и простор будуће Српске Крајине. Србима је дато право да се насељавају у тим крајевима и да служе као војни граничари уз извесне повластица.
Исто важи и за Црну Гору заправо протонационална свест је постојала на територији Пећке патријаршије све до гашења 1766.
"
"Средњовековни корени националне свести

Српска национална свест почиње да се формира још у средњем веку, нарочито током Немањићке државе (12-14. век), када је Српска православна црква стекла аутокефалност 1219. године захваљујући Светом Сави. Током тог периода, Срби су постали јасно дефинисана политичка, културна и верска заједница, са својом црквом и владарском династијом, што је чинило основу касније националне свести.

2. Пад средњовековне српске државе

Након пада српске деспотовине под Османлије 1459. године, Срби су изгубили своју државност, али је црква наставила да игра кључну улогу у очувању националног идентитета. Пећка патријаршија је током османлијског периода постала симбол српског духовног јединства и самосталности. Она је остала централна институција која је чувала традицију, веру, језик и обичаје Срба.

3. Улога Пећке патријаршије

Пећка патријаршија, обновљена 1557. године под патријархом Макаријем Соколовићем, одиграла је кључну улогу у обликовању и очувању српске националне свести током периода османлијске владавине. Патријаршија је успела да под својом јурисдикцијом окупи широке области Балкана насељене Србима и другим православним народима. Осим што је била верска установа, Пећка патријаршија је деловала као неформални центар националне самосвести, окупљајући народ око идеје српске државности и православља.

4. Косовски мит и завет

Посебно место у српској националној свести до 1766. године заузимао је Косовски мит, који је настао након пораза српске војске на Косову пољу 1389. године. Мит о Светом цару Лазару и епски идеал жртвовања за "царство небеско" били су основа српског идентитета, а Пећка патријаршија је одржавала те симболе живима кроз своју духовну и културну мисију. Косовски завет, као кључни елемент српске свести, био је симбол борбе за слободу и очување вере.

5. Миграције и односи са Хабзбуршком монархијом

Током 17. и 18. века, велике миграције Срба под притиском Османлија ка Хабзбуршкој монархији, посебно Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, имале су велики утицај на националну свест. Срби који су се населили у Хабзбуршкој монархији добили су одређене привилегије и статус у оквиру Војне крајине и других територија, што је помогло даљем очувању њиховог националног идентитета. Улога цркве и патријаршије остала је важна и у тим новим околностима.

6. Притисци на Пећку патријаршију и њено укидање

До средине 18. века, Пећка патријаршија је почела да трпи велики притисак од стране Османског царства и Цариградске патријаршије. Финансијске потешкоће, политички сукоби и стални притисци на верску и националну аутономију довели су до тога да је султан 1766. године званично укинуо Пећку патријаршију. Ово је био тежак ударац за Србе јер су изгубили институцију која је била кључни чувар њиховог националног и духовног идентитета.

7. Наслеђе и наставак борбе

Иако је Пећка патријаршија укинута, српска национална свест није угашена. Црква је и даље остала важан фактор у очувању српског идентитета, а српски народ наставио је да негује своје обичаје, језик и веру кроз локалне заједнице и епске народне песме које су славиле јунаке из прошлости. Национална свест код Срба почела је поново да се буди крајем 18. и почетком 19. века, са почетком Првог српског устанка 1804. године, што је довело до постепеног ослобођења од османлијске власти.

Закључно, до укидања Пећке патријаршије 1766. године, српска национална свест била је дубоко везана за православље, Косовски мит и идеју борбе за слободу, са Пећком патријаршијом као кључним чиниоцем који је окупљао и јачао српски народ у периоду турске доминације."

🥱🥱🥱

Имали су признат верски и народни идентитет у османском и хабзбуршком царству као и цркву.Све цркве са два торња су биле симбол српског јединства у 2 монархије.
Да ли си почео да размишљаш да играш фудбал?
To sam odavno sažeto napisao bez periodizacije

Srbi su slavofoni narod koji pripada istočnomu kršćanstvu specifične, svetosavske fizionomije i koji govori zapadnojužnoslavenskim dijalektima plus, dijelom, torlačkim govorima koji tvore bugarsko-srpski jezični savez. U konstituiranju toga naroda odigrala je ključnu ulogu dinastija Nemanjića na zalazu srednjega vijeka, te mitizirana prošlost oko Kosovske bitke, Obilića itd. Dakle, kod Srba je slučaj jednostavan- balkanski pravoslavni narod koji je u gibanjima prema sjeveru i zapadu dolazio u doticaj sa zapadnom kulturom, obogatio se kroz nju -no to nije promijenilo njegovu narodnosnu fizionomiju, a kojeg je u moderno doba oblikovala dugotrajna osmanska vlast i oslobodilački ratovi u 19. st.
Bitan je čimbenik za uobliku i opstanak ovog naroda nacionalna pravoslavna crkva u raznim povijesnim razdobljima (Pećka patrijaršija itd.).
Koncizno: nacionalna crkva, srednjovjekovna sakralizirana dinastija, mitizirani boj na Kosovu i osmanska vlast, protonacionalna istočnokršćanska pisana kultura na smjesi stsl i istočnih dijalekata zapadnojužnoslavenskoga, ćirilica, bizantsko-osmanska matrica


Tko su Hrvati? I zašto Srbi, kad su i dobronamjerni, ne mogu ništa shvatiti oko Hrvata? Stvar je u tom što je hrvatski identitet višeslojan i za tako jednostavan kao srpski zapravo nepojmljiv. Hrvati su slavofoni narod pripadajući zapadnomu kršćanstvu koji baštini tradicije ranosrednjovjekovne hrvatske države preko institucije Sabora, te stare bosanske države, rubno, preko franjevačkoga reda. Hrvati govore zapadnojužnoslavenskim dijalektima, no njihov je identitet višeslojan. Također- Hrvati su jedini katolički slavenski narod koji ima i ćirilometodsku/crkvenoslavensku tradiciju, što ostali takvi narodi (Slovenci, Česi, Poljaci...- nemaju).

Kod Hrvata sve dolazi u tri: Trojedno kraljevstvo Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; tronarječna dimenzija hrvatskoga jezika: čakavski, štokavski i kajkavski; tropismena kultura: glagoljica, hrvatska ili bosanska ćirilica, latinica; trojezična povijesna kultura: latinski, starocrkvenoslavenski, hrvatski; pripadnost trima kulturnim krugovima ili civilizacijama: mediteranskoj, srednjoeuropskoj i balkansko-orijentalnoj.Upravo složenost hrvatskoga identiteta čini to da njega ne mogu pojmiti ni najdobronamjerniji Srbi.
Čak ni srpski intelektualci na najvišim razinama nisu u stanju apsorbirati činjenice iz višerazinskoga korijena hrvatskoga identiteta.

Koncizno: Sabor kao odraz hrvatskoga povijesnoga kraljevstva, katolički narod Ilira preko sv. Rote 1656., tropismena kultura, hrvatska tronarječna pisana kultura, mediteransko-srednjoeuropska nacija uz rubno balkansko-osmanski udio
 
Kod Hrvata sve dolazi u tri: Trojedno kraljevstvo Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; tronarječna dimenzija hrvatskoga jezika: čakavski, štokavski i kajkavski; tropismena kultura: glagoljica, hrvatska ili bosanska ćirilica, latinica; trojezična povijesna kultura: latinski, starocrkvenoslavenski, hrvatski; pripadnost trima kulturnim krugovima ili civilizacijama: mediteranskoj, srednjoeuropskoj i balkansko-orijentalnoj.Upravo složenost hrvatskoga identiteta čini to da njega ne mogu pojmiti ni najdobronamjerniji Srbi.
Čak ni srpski intelektualci na najvišim razinama nisu u stanju apsorbirati činjenice iz višerazinskoga korijena hrvatskoga identiteta.
Код Хрвата ће све и отићи у три... :lol:
Живи били па видили. ;)
 
To sam odavno sažeto napisao bez periodizacije

Srbi su slavofoni narod koji pripada istočnomu kršćanstvu specifične, svetosavske fizionomije i koji govori zapadnojužnoslavenskim dijalektima plus, dijelom, torlačkim govorima koji tvore bugarsko-srpski jezični savez. U konstituiranju toga naroda odigrala je ključnu ulogu dinastija Nemanjića na zalazu srednjega vijeka, te mitizirana prošlost oko Kosovske bitke, Obilića itd. Dakle, kod Srba je slučaj jednostavan- balkanski pravoslavni narod koji je u gibanjima prema sjeveru i zapadu dolazio u doticaj sa zapadnom kulturom, obogatio se kroz nju -no to nije promijenilo njegovu narodnosnu fizionomiju, a kojeg je u moderno doba oblikovala dugotrajna osmanska vlast i oslobodilački ratovi u 19. st.
Bitan je čimbenik za uobliku i opstanak ovog naroda nacionalna pravoslavna crkva u raznim povijesnim razdobljima (Pećka patrijaršija itd.).
Koncizno: nacionalna crkva, srednjovjekovna sakralizirana dinastija, mitizirani boj na Kosovu i osmanska vlast, protonacionalna istočnokršćanska pisana kultura na smjesi stsl i istočnih dijalekata zapadnojužnoslavenskoga, ćirilica, bizantsko-osmanska matrica


Tko su Hrvati? I zašto Srbi, kad su i dobronamjerni, ne mogu ništa shvatiti oko Hrvata? Stvar je u tom što je hrvatski identitet višeslojan i za tako jednostavan kao srpski zapravo nepojmljiv. Hrvati su slavofoni narod pripadajući zapadnomu kršćanstvu koji baštini tradicije ranosrednjovjekovne hrvatske države preko institucije Sabora, te stare bosanske države, rubno, preko franjevačkoga reda. Hrvati govore zapadnojužnoslavenskim dijalektima, no njihov je identitet višeslojan. Također- Hrvati su jedini katolički slavenski narod koji ima i ćirilometodsku/crkvenoslavensku tradiciju, što ostali takvi narodi (Slovenci, Česi, Poljaci...- nemaju).

Kod Hrvata sve dolazi u tri: Trojedno kraljevstvo Hrvatske, Slavonije i Dalmacije; tronarječna dimenzija hrvatskoga jezika: čakavski, štokavski i kajkavski; tropismena kultura: glagoljica, hrvatska ili bosanska ćirilica, latinica; trojezična povijesna kultura: latinski, starocrkvenoslavenski, hrvatski; pripadnost trima kulturnim krugovima ili civilizacijama: mediteranskoj, srednjoeuropskoj i balkansko-orijentalnoj.Upravo složenost hrvatskoga identiteta čini to da njega ne mogu pojmiti ni najdobronamjerniji Srbi.
Čak ni srpski intelektualci na najvišim razinama nisu u stanju apsorbirati činjenice iz višerazinskoga korijena hrvatskoga identiteta.

Koncizno: Sabor kao odraz hrvatskoga povijesnoga kraljevstva, katolički narod Ilira preko sv. Rote 1656., tropismena kultura, hrvatska tronarječna pisana kultura, mediteransko-srednjoeuropska nacija uz rubno balkansko-osmanski udio

Srbi su bili slovensko pleme, koje je onda preraslo u drzavni subjekt, odnosno geografsku odrednicu.

Luzicki Srbi su dan danas ostatak tog plemena. Balkanski Srbi su geografska odrednica za ljude iz prostora nazvanog Srbije.

Tako vazi i za Hrvate. Dakle radi se o geografskim odrednicama koje kasnije tek u 18-19. v. dobijaju "etnicki" oblik.
 
Pola Balkana je bilo pravoslavne vjere ukljucujuci i Albance, tako da nema to veze.
Nemas ti pojma sta pises. Ustvari zbog takvih kao ti i normalni ljudi poput mene-koji nisam neki nacionalista-tezim da postanem to. Harvata da ne pominjem...Hrvati su pored Crnogoraca i bosnjaka, muislimana kakogod, isto oni koji uporno ne zele da priznaju koliko duguju Srbima, koliko su preoteli Srbima... Kraljevina Hrvatska NE POSTOJI, nikad nije ni postojala, dok Kraljevina Srbija jeste. Onda pominje da su Hrvati imali i cirilicu kao pismo ali posle rata u EX Yu i otcepljenja Hrvatske-odjednom se odricu cirilice i kao mnogi Hrvati"ne znaju"da pisu i citaju cirilicu. O svojatanju Nikole Tesle sam vec pisao...Itd. itd.
 

Back
Top