Živim u delu gde se sve zna, a slabo se i skriva. Splavovi niču ko zgrade, bar najstariji i najveći je poznat po prostituciji. Saznao sam da se devojka koja mi je bila drugarica iz klupe u osnovnoj, počela baviti time. Tu su skoro kao stalno zaposlene one koje su od malena imale potrebu da se napiju i sekasaju, kako one koje se ponašaju kao muškarci i slušaju one turbofolk o sexu, tako i one koje glume finoću i predstavljaju se kao modeli, obe koriste fejs za svoju promociju. Ali baš ova drugarica nije takva, znam je u dušu, šta jeste, šta voli, kakva su joj osećanja, želje, diplomirani je slikar od deteta je privlači umetnost. Sad skoro saznam, od najboljeg priojatelja, slično to za još jednu malo mlađu devojku, skoro pa komšinicu, znam sve o njenima ono od babe, dede, roditelja, radnici čestiti ljudi, mati prosvetni radnik. A tek ona što je dete iz mašte, govorili da je ćaknuta, zna više stranih jezika, ima hobije kao da nije odavde. Ono skoro da možeš decidno postaviti granicu kad je od takve postala kučka prema bilo kome ko joj se obrati i zna se šta i od koga hoće ona pre svega skupe provode, i ne znam kakve komplekse sad ima, rekao mi je i koji lik ju je prvi dovrebao i sve ostalo se poklapa... Ne mogu reći da me to ne pogađa, prvu sam doživljavao kao sestru zato nas je i stavila zajedno da sedimo, duga mi se uvek neako sviđala zbog posebnosti, pogađa me što ta porodica to ne vidi ili neće da vidi, što su ti likovi oni sa kojima sam imao problema kao dete,...
Kako neko ko je takav, može da postane ovakav? Jel kriva država u kojoj ne možeš ništa da postigneš, ili možeš samo ako si baš najbolji a to retko ko može? Jel mogu one da se vrate da budu ono što po prirodu jesu?
