„Gvozdeni konj” na šinama - iz istorije železnice

[Nina]

„Gvozdeni konj”, kako su mnogi u 19. veku nazivali čeličnu konstrukciju koja je zamenila konjsku zapregu i vukla niz vagona po šinama, privlačio je pažnju, ali i izazivao strahopoštovanje stanovnika.Prvi voz koji je vukla parna lokomotiva povezao je radoznale i odvažne na putovanje 1830. godine na pruzi Liverpul–Mančester. Vrlo brzo posle toga počele su da saobraćaju kompozicije na relaciji London–Edinburg, a putovanje između ova dva grada smanjeno je sa dotadašnjih dvanaest dana na „svega” 50 časova

Voz je podsećao na stari drveni tramvaj, a u početku su šine, kojima je vozio, bile drvene. Tokom decenija pruge su usavršavane pa su šine počele da se prave od livenog gvožđa.Zbog svoje ogromne težine, lokomotive su prilikom razvijanja brzine praktično „mlele” šine i uništavale ih, pa su ljudi u to vreme verovali da je železnica neuspešan projekat.

 

[Nina]

Prvu parnu lokomotivu konstruisao je Ričard Trevitik 1803. godine i dao joj ime Lokomotion. Ali ta lokomotiva nije bila dovoljno dobra da se primeni u železničkom saobraćaju. Za vreme probe, zbog težine lokomotive, šine su se lomile.

Džordž Stivenson, koji je imao viziju o brzim vozovima i sigurnoj pruzi i verovao u njihove velike mogućnosti, uočio je da šine moraju da budu daleko jače. Napravio je lokomotivu „Blikser”, koja je mogla nesmetano da vozi po ojačanim šinama. Njegove lokomotive su u početku korišćene za prevoz uglja, a tek kasnije voz je postao veoma značajan u prevozu putnika. Uspehu su doprinele jače šine i lokomotiva koja je bila prilično usavršena.
Kao savetnik, Stivenson je učestvovao u izgradnji mnogih železničkih pruga u Engleskoj i Evropi. Izgradio je još 14 lokomotiva do 1825. godine

 

[Nina]

 

[Nina]

Nepoverenje prema parnoj lokomotivi trajalo je godinama. Vlasnici pruga nosili su se čak mišlju da svoje lokomotive, umesto pokretačke snage parne mašine, pokreću uz pomoć konopaca i čekrka koji bi bili povezani sa statičnim mašinama postavljenim na više mesta duž pruge.

S vremenom strah od „gvozdenog konja” zamenjen je poverenjem u vozove, a ono je naročito produbljeno činjenicom da su lokomotive sa kompozicijama bile znatno brže i sigurnije od svih dotadašnjih prevoznih sredstava, a naročito kočija.
Stivensonov rad nastavio je njegov sin Robert koji je konstruisao lokomotivu „raketu”. Ova lokomotiva je na pruzi dugačkoj 50 kilometara uspevala da razvije brzinu od 47 kilometara na sat.

Ubrzo posle konstruisanja nove lokomotive, železnica je osvojila skoro ceo svet. Vozovi su bili neprikosnoveni gotovo sto godina, odnosno dok primat u saobraćajnoj oblasti nije preuzela automobilska industrija.link

 

[dlugomir]

U suštini volim vozove, mada ne pamtim kad sam poslednji put koristio taj vid prevoza.

 

[skura58]

Ja i do Beograda uvek idem vozom
Iako klacka preko 12 sati
Uzmem spavaća kola. tu je bife.
To je to
A ne.kao npr u Japanu,.gde voz ide 300 na sat pa i ne vidite ništa

PS:
Kad su japanci čuli da voz BG-NG ide 12 sati
pomislili su da je Srbija veća od Kine