Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.999
Обележавају се 24 године од акције "Олуја"
На платоу испред манастира Крушедол на Фрушкој гори данас ће бити обележен Дан сећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији "Олуја" извршеној пре 24 године.
Централним поменом биће одата пошта жртвама хрватске војно-полицијске акције "Олуја", када је почетком августа 1995. године протерано око 250.000 Срба из Хрватске и побијено око 2.000.
Обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја" од 19 сати присуствоваће председник Србије Александар Вучић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Парастос свим жртвама служиће патријарх СПЦ Иринеј.
У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избеглице, протерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.
Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на некадашњу Републику Српску Крајину.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.
Готовина и Марчак осуђени, па ослобођени
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине. Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.
Прошле су 24. године од злочиначке акције Олуја, која се у комшилуку прославља као велика победа.
Сваке године стижу нове провокације од стране сусједа, па смо ове године имали откривање споменика Фрањи Туђману у Глини.
На платоу испред манастира Крушедол на Фрушкој гори данас ће бити обележен Дан сећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији "Олуја" извршеној пре 24 године.
Централним поменом биће одата пошта жртвама хрватске војно-полицијске акције "Олуја", када је почетком августа 1995. године протерано око 250.000 Срба из Хрватске и побијено око 2.000.
Обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја" од 19 сати присуствоваће председник Србије Александар Вучић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Парастос свим жртвама служиће патријарх СПЦ Иринеј.
У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избеглице, протерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.
Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на некадашњу Републику Српску Крајину.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.
Готовина и Марчак осуђени, па ослобођени
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине. Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.
Прошле су 24. године од злочиначке акције Олуја, која се у комшилуку прославља као велика победа.
Сваке године стижу нове провокације од стране сусједа, па смо ове године имали откривање споменика Фрањи Туђману у Глини.
