Ти као на теми "Рат у Украјини" све изврћеш и приказујеш као истину, а оно чиста лаж!
Испирали су улице од крви са шмрковима и затворили подручја да не може нико да уђе док то не заврше, и нико није одговарао за те масовне злочине. A ти нађе злочинца Туђмана како је као причао само о непријатељској војци а не о народу!
Ево и превод текста новинара из Британије од 4-ог августа 2025
...
1/2
САД подржавају етничко чишћење Срба, тајно је рекао високи дипломата хрватском лидеру
Кит Кларенберг·4. август 2025.
Етничко чишћење стотина хиљада Срба од стране хрватског лидера кога су подржавале САД било је унапред смишљено, према новооткривеним документима који откривају планирање операције. Након што се крвопролиће стишало, Ричард Холбрук, високи амерички дипломата, уверио га је: „Јавно смо рекли... да смо забринути, али приватно, знали сте шта желимо.“
4. августа 2025. године обележава се 30. годишњица операције „Олуја“. Мало позната ван бивше Југославије, војна кампања је покренула геноцидну катаклизму која је насилно протерала целокупно српско становништво Хрватске. Названо „најефикаснијим етничким чишћењем које смо видели на Балкану“ од стране шведског политичара Карла Билта, хрватске снаге су дивљале по заштићеним подручјима УН самопроглашене Републике Српске Крајине, пљачкајући, палећи, силујући и убијајући се кроз покрајину. До 350.000 мештана је побегло, многи пешке, и никада се нису вратили. У међувремену, хиљаде су погубљене по кратком поступку.
Док су се ове језиве сцене одвијале, мировне снаге УН задужене за заштиту Крајине посматрале су без интервенције. У међувремену, амерички званичници су снажно негирали да су ужасни масакри и масовно расељавање представљали етничко чишћење, а камоли ратне злочине. Владе земаља чланица НАТО-а биле су далеко више заинтересоване за „софистицираност“ загребачке војне тактике. Један британски пуковник који је предводио посматрачку мисију УН у том подручју је узвикнуо: „Ко год да је написао тај план напада, могао је да оде на било који НАТО колеџ у Северној Америци или Западној Европи и добије оцену А-плус.“
Широко занемарени документи које је прегледао The Grayzone помажу да се објасни зашто су хрватске снаге тако високо оцењене: Операција Олуја је у сваком погледу била НАТО напад, који су извели војници наоружани и обучени од стране САД и директно координисани са другим западним силама. Упркос јавном одобравању договореног мира, Вашингтон је приватно охрабривао Загреб да употреби максималну ратоборност, чак и док су њихови ултранационалистички хрватски посредници планирали да нападну са таквом свирепошћу да ће целокупно српско становништво земље „практично нестати“.
Усред разговора о политичком решењу у Женеви, високи хрватски званичници приватно су разговарали о методама за оправдање свог предстојећег блицкрига, укључујући нападе под лажном заставом. Уверени у континуирану подршку својих западних покровитеља усред крвопролића, хрватски лидери су се хвалили да само треба да унапред обавесте своје НАТО покровитеље о својим плановима. Када се прашина слегла и хрватско српско становништво је потпуно очишћено, хрватски званичници су се тајно састали са америчким званичницима како би прославили свој „тријумф“.
Ричард Холбрук, ветеран америчке дипломатије који је тада служио као помоћник државног секретара у администрацији Била Клинтона, рекао је председнику Хрватске да, док су САД „јавно рекле... да су забринуте“ због ситуације, „приватно, знали сте шта желимо“. Како је један од Холбрукових помоћника написао у белешци коју је дипломата касније репродуковао, хрватске снаге су „унајмљене“ као вашингтонски „пси са отпада“ да униште Југославију.
Након протеривања локалног српског становништва, новоформирани хрватски режим могао се сматрати да ће спровести америчку доминацију не само над Балканом, већ и широм Европе. Етничке тензије које је НАТО подстицао у региону и даље тињају и искоришћене су за оправдање сталне окупације.
Бивша Југославија остаје ужасно оштећена операцијом „Олуја“. Међутим, из перспективе НАТО-а, војна кампања је пружила план за наредне посредничке сукобе и војне ударе. Вашингтон је поново створио стратегију наоружавања екстремистичких страних бораца као ударних трупа на низу ратишта, од Сирије до Украјине. Фашисти које подржава Запад желе етнички чисту Хрватску
Током 1980-их, западне силе – посебно Велика Британија, Немачка и САД – тајно су спонзорисале раст национализма у Југославији, надајући се да ће подстаћи распад мултиетничке федерације. Њихов изабрани посредник у Хрватској, Фрањо Туђман, био је фанатични етнонационалиста, отворени порицатељ Холокауста, католички фундаменталиста и бивши члан сецесионистичких екстремистичких група. Ове фракције су започеле терористички поход почетком 1970-их, отимајући и дижући у ваздух авионе, нападајући југословенске дипломатске објекте у иностранству, а 1971. године су убиле Владимира Роловића, амбасадора Београда у Шведској.
Након пораста хрватског сепаратистичког насиља у Југославији, Туђман је затворен у марту 1972. године заједно са својим блиским савезником Степјаном Месићем због њихових ултранационалистичких ставова. Када је Загреб 18 година касније одржао своје прве вишестраначке изборе од Другог светског рата, Хрватска демократска заједница (ХДЗ) коју су они двојица обавили освојила је већину гласова и већину посланичких места. У том процесу, Туђман је постао председник, а Месић премијер. Како је хрватски национализам растао, Срби су масовно протеривани из државних агенција.
Током предизборне кампање, Туђман је жељно обожавао „Независну Државу Хрватску“, марионетски ентитет који су створили нацисти, а којим су дивљачки управљали локални колаборационисти од априла 1941. до маја 1945. године, описујући фашистичку конструкцију као „израз историјских тежњи хрватског народа“. На другим местима је отворено приметио: „Хвала Богу, моја жена није ни Српкиња ни Јеврејка“.
Ове изјаве одражавале су монструозну стратегију коју је Туђман изложио у фебруару 1990. на јавном скупу у Кливленду, Охајо, за време када ХДЗ преузме власт:
„[Наш] основни циљ... је да одвојимо Хрватску од Југославије“, објаснио је Туђман. „Ако дођемо на власт, онда је у првих 48 сати, док још постоји еуфорија, неопходно да се обрачунамо са свима који су против Хрватске.“
„Спискови таквих особа су већ састављени“, наставио је. „Србе у Хрватској треба прогласити грађанима Хрватске и назвати их православним Хрватима. Име 'православни Србин' биће забрањено. Српска православна црква биће укинута... биће проглашена хрватском за оне који се не преселе у Србију.“
Многи Туђманови следбеници су се дивили усташама, тврдокорним фашистима који су владали „Независном Државом Хрватском“ током Другог светског рата. Њихови злочини су се кретали од погубљења жена и стараца на стотине, преко метода попут одсецања глава и дављења. У међувремену, усташе су управљале мрежом логора смрти широм окупиране Југославије, са наменским јединицама за децу. Њихово сурово варварство према Јеврејима, Ромима и Србима одбило је чак и њихове нацистичке покровитеље. Стотине хиљада људи су убиле усташе, чији је официрски кор укључивао брата и оца Туђмановог министра одбране, Гојка Шушка.
Ови ужасни догађаји остали су јасни за становнике историјске српске територије Крајине, која је административно додељена југословенској социјалистичкој републици Хрватској након Другог светског рата. ХДЗ је добијао финансирање од усташких прогнаника у западним земљама и одмах по ступању на дужност преименовао је култни загребачки Трг жртава фашизма у Трг хрватских племића, док су хрватске паравојне јединице поносно истицале усташке покличе и симболе. Док је влада предвођена Туђманом отворено распиривала пламен етничке мржње, Срби у новој земљи почели су да се припремају за грађански рат.
Након што су у Хрватској у марту 1991. године избиле међуетничке борбе, јединице Југословенске народне армије распоређене су да чувају Крајину, где су становници прогласили успостављање аутономне српске Републике док се не постигне међународни мировни споразум. Тадашњи председник Југославије Борислав Јовић сведочио је пре своје смрти да је циљ био „заштита српских територија док се не пронађе политичко решење“.
Хрвати тајно планирају да „нестану“ Срби
У августу 1995. године, то „политичко решење“ изгледало је на ивици реализације. Посебна Контакт група УН водила је мировне преговоре у Женеви између власти Крајине и Загреба. Предлог који је имао за циљ да оконча хрватски сукоб, познат као Загреб 4 или З-4, саставиле су ЕУ, Русија и САД. Амбасадор Вашингтона у Загребу, Питер Галбрајт, играо је кључну улогу у преговорима о условима са лидерима крајишких Срба.
Прихваћен 3. августа 1995. године, З-4 је предвиђао да подручја са већинском српском већином у Хрватској остану део земље, иако са одређеним степеном аутономије. Истог дана, Галбрајт је потврдио на локалној телевизији да је договорена „реинтеграција подручја под контролом Срба у Хрватској“. У међувремену, амерички посредници у Женеви изјавили су да због великих српских уступака „нема разлога да Хрватска иде у рат“. Коначно, сцена је коначно постављена за мирни договор.
Оптимистични званичници крајишких Срба објавили су да су добили уверавања од Вашингтона да ће интервенисати како би спречио хрватску војну акцију против Крајине ако се придржавају услова З-4. Ипак, пре краја дана, хрватски званичници су одбили З-4, напустивши преговоре. Операција Олуја је почела следећег јутра.
Сада, документи које је прегледао The Grayzone откривају да Туђман никада није имао намеру да обезбеди мир на конференцији.
Уместо тога, досијеи показују да је учешће Хрватске у Женеви била превара чији је циљ био да се створи илузија да Загреб тражи дипломатско решење, док је тајно ковао планове за „потпуно [побеђивање] непријатеља“. План је откривен у записнику са састанка од 31. јула 1995. између Туђмана и његових највиших војних званичника у председничкој палати на Брионским острвима. Током разговора, Туђман је обавестио окупљене: „Морамо да нанесемо такве ударце да ће Срби практично нестати.“
„Идем у Женеву да ово сакријем, а не да причам... Желим да сакријем шта спремамо за дан после. И можемо да оповргнемо сваки аргумент на свету о томе како нисмо желели да разговарамо.“
https://i0.wp.com/thegrayzone.com/wp-content/uploads/2025/08/hide-in-geneva.png?resize=1024,352&ssl=1
Такве изјаве, које представљају јасан и недвосмислен доказ геноцидне намере, нису биле ограничене само на председника. Неизбежност етничког чишћења признао је Анте Готовина, виши генерал који се вратио у Југославију да предводи операцију „Олуја“ након бекства почетком 1970-их. Одлучан и континуирани напад на Крајину значио би да након тога „неће бити толико цивила, само оних који морају да остану, који немају могућност да оду“, рекао је Готовина. Бивши командант француске легије странаца, који је некада био запослен као обезбеђење за француског крајње десничарског Жан-Мари Ле Пена и радио је као штрајкбрекер у сузбијању синдикалних радника CGT-а, касније ће бити ослобођен одговорности за своју водећу улогу у операцији „Олуја“ од стране међународног трибунала којим доминира Запад
...
