O vecitoj nepoznanici...

Reci to Kristoferu Rivu....
x1pppQPzd7N2QxxkGn_IzX7v1Zq-zMRfGBwPnMh9oBMbEg0z6nf54vyHrijNeeEpqK8GFO2-AgJ7-SIYYuvNPUPUgbjVnuYoThQHUh2H8AuQRs
 
zelenooka85:
Betty je to pomenula,pa mi dade ideju za novu temu.

Dakle tema je STRAH OD SMRTI....
ili strah od nepostojanja...
Volela bi da mi neko pomogne da to prevazidjem :)
Ili da mi bar potvrdi da postoji reinkarnacija.:))
Ako nista od toga onda bar da pitam: Da li se i vi plasite svoga nepostojanja?
Kliknite za proširenje...

Mislim da je prirodnije da se neko boji zivota nego smrti?! jer...
Zivot je jedan, ne zna se koliko tacno ce da traje, racuna se da ces prosecno ziveti oko 75 god, trebas se lepo ponasati prema zdravlju, porodici, prijateljima, deci, ostalima,....da bi tu priliku sto zivis lakse prosao - sto zna biti tesko !?
Smrt je nesto sto niko ne zna sta je, samo se prica i pripoveda na razne nacine o tome, niko se odande nije vratio, mozda je i bolje tamo, a moze ti biti lakse ako mislis da ces ako lepo zivis u zivotu ovom - zasluziti bolji sledeci zivot !? kako neki kazu ...sto i nije losa filozofija :-)

Zato ?...zasto se bojati necega sto ne znas ni kako je ni sta je ?!
Svi ce postati bivsi, nepostojeci, duhovi, ....najgore je sebe sazaljevati imisliti da si najbitniji na ovom svetu i da se bez tebe ne moze, i da si toliko vrdan da ne "zasluzujes" smrt ?!
 
Breaking:
Reci to Kristoferu Rivu....
Kliknite za proširenje...
O mrtvima - sve najbolje. Sve je moguce BB, pa se i Kristoferu Rivu moglo reci i pomoci.
Dobra volja uvijek nadje nacin. Evo jednog (gorkog) istinitog dogadjaja iz moje neposredne okoline od prije petnaestak godina. Jedan nas Kristofer Riv je rucna kolica zamijenio motornim. Na primjedbu da se motorizovao, moj kolega je izrekao opasku (valjda, stavljajuci sebe u njegov polazaj): "Budala. Da je pametan zakucao bi se sa njima u autobus". Igrom slucaja, ili necim drugim, moj kolega je, svojom zaslugom, ugrozio svoju egzistenciju (i porodicnu). Na kraju se razbolio i, nazalost, vise nije medju zivima. A Kristofer Riv i dans motorise ulicama grada i na trgu, na tezgi od kolica, prodaje cigare.
 
Truman:
Ja se vise plasim starosti nego smrti. Zamisljam kako se prisecam mladosti i kajem zbog mnogih stvari, i kako razmisljam o bliskoj smrti. U tom razmisljanju moj zivot vise uopste nema smisla. Mracno razmisljanje.

Interesuje me na koji nacin stari ljudi primaju cinjenicu da im je smrt sve bliza. Verovatno svako na svoj nacin. Cuo sam za stare ljude koji odbijaju da idu na sahrane ili groblja uopste upravo zbog tog straha.
Kliknite za proširenje...

Odlicno (paznje vredno) razmisljanje. Naravno, taj staracki strah je narocito blizak strahu od smrti, i tom razmisljanju o tome da neces postojati uskoro.
 
Poenta je da se sve iz glave ostvaruje. Zato dobro treba voditi racuna sta je u glavi. Ako je zlo - zlo se i dogadja. Ako je dobro - dobro se i dogadja. Za svaku pomisao snosi se odgovornost. Mislima, odnosno samim sobom, mozemo upravljati.
 
ristob:
Poenta je da se sve iz glave ostvaruje. Zato dobro treba voditi racuna sta je u glavi. Ako je zlo - zlo se i dogadja. Ako je dobro - dobro se i dogadja. Za svaku pomisao snosi se odgovornost. Mislima, odnosno samim sobom, mozemo upravljati.
Kliknite za proširenje...

Svidja mi se ovo sto si rekao da i za svaku pomisao snosimo odgovornost. To deluje dosta na dugom stapu, cak i kao sujeverje, ali desavalo mi se da pomislim nesto ruzno ili zlobno ( a da ipak to ne kazem ) i da mi se desi nesto lose vezano za to, ali ipak indirektno ( ne znam kako adekvatno da objasnim ). Desavalo mi se i da pomislim da bi nesto lose moglo da mi se desi ( a izvor toga je neki moj strah ) i da mi se to dogodi. Dakle, najsigurnije je imati ciste misli. Ako su ti misli npr. zlobne a reci korektne nikad se ne zna kad podsvest moze da dodje do izrazaja i da kazes to sto ne zelis ( npr. kad se iznerviras zbog necega pa izgubis kontrolu ).
 
Truman:
Svidja mi se ovo sto si rekao da i za svaku pomisao snosimo odgovornost. To deluje dosta na dugom stapu, cak i kao sujeverje, ali desavalo mi se da pomislim nesto ruzno ili zlobno ( a da ipak to ne kazem ) i da mi se desi nesto lose vezano za to, ali ipak indirektno ( ne znam kako adekvatno da objasnim ). Desavalo mi se i da pomislim da bi nesto lose moglo da mi se desi ( a izvor toga je neki moj strah ) i da mi se to dogodi. Dakle, najsigurnije je imati ciste misli. Ako su ti misli npr. zlobne a reci korektne nikad se ne zna kad podsvest moze da dodje do izrazaja i da kazes to sto ne zelis ( npr. kad se iznerviras zbog necega pa izgubis kontrolu ).
Kliknite za proširenje...
Ima mnogo ljudi koji uocavaju ovakve pojave ali, vjerovatno, nikada ne pokusaju da nadju objasnjenje. Pripisuju slucajnosti. Treba obratiti paznju na dogadjaje iz vlastitog zivota i neposrednog okruzenje, pa se tek onda shvata koloko su ove pojave prisutne. Objasnjenje postoji, jer se nista ne dogadja slucajno (najsigurnije je imati ciste, nezlobne, misli - zakon). Zvanicna nauka ovdje ide obrnutim putem: u posledici trazi uzrok.Obrnuli su uzrok i posledicu, pa u startu grijese. Tako objasnjavju citav zivi svijet i sve sto se njega tice. Sta stoji iza zakona? Da li su zakoni slucajni, sami od sebe nastali? Sve sto nam se dogadja prvo dodje kao misao u nasu svijest, odnekud iz pozadine (posvijest), pa se tek onda realizuje. Sta je posvijest? Da li ona ima malo uticaja na nasa svakonevna dogadjanja ili, bas ona, igra najbitniju ulogu? Sta je sujevjerje, instikt, intuicija, inspiracija, predosjecaj, promisao...? To su, po meni, misaone konstrukcije koje dolaze iz podsvijesti. Podsvijest upravlja svime sto nam se dogadja, mnogo vise nego sto predpostavljamo. Posvijest realizuje nase misli, nasa stremljenja, nas duhovni svijet pretvara u fizicke dogadjaje. Nijedna nasa misao i nijedan nas pokret nijesu slucajni. Ono sto se dogadja (u nekom trenutku) svakom pojedincu je uklapanje kockica mozaika u jedan globalni dogadjaj. Drugim rijecima, da bi se ostvario globalni dogadjaj, pojedinacni dogajaji moraju biti medjusobno zavisni. Globalni dogadjaj je rezultat pojedinacnih, medjusobno zavisnih dogadjaja. Znaci, ono sto je u glavama pojedinaca ostvaruje se kao jedan globalni dogadjaj. I te kako zavisi ono sto ce nam se dogoditi od onoga sto se nalazi u nasim glavama. Nas realni zivot je materijalizacija naseg duhovnog zivota.
 
Dopada mi se ako je tacno da mnogo ljudi uocava ove pojave jer se i ja vrlo cesto zapitam da li je to samo moja potpuno subjektivna misaona konstukcija ili sam zaista "opipao" neku zakonitost. Bilo bi dobro kada bih naisao na neke ljude koji imaju isti utisak da razmenimo iskustva ali u svakodnevnim razgovorima o tome se gotovo i ne prica.
 
Truman:
Dopada mi se ako je tacno da mnogo ljudi uocava ove pojave jer se i ja vrlo cesto zapitam da li je to samo moja potpuno subjektivna misaona konstukcija ili sam zaista "opipao" neku zakonitost. Bilo bi dobro kada bih naisao na neke ljude koji imaju isti utisak da razmenimo iskustva ali u svakodnevnim razgovorima o tome se gotovo i ne prica.
Kliknite za proširenje...
Nije subjektivno. Svakom covjeku, radi njegovog dobra, skrece se paznja, direknto u mozgu, kao misao ili konkretnim stvarnim dogadjajem. Treba samo ukapirati. Ko ukapira - zna sta treba raditi; ko ne ukapira - nema jasne predstave o zivotu i smislu (luta).
 
Jeste li gledali posldenji Kljuc? Upravo se govorilo o smrti i o suocavanju sa istom. Dva gosta su bila neuropsihijatri, zatim teatrolog Cirilov i Olja Ivanjicki. Ova trojica su nekako i realno govorili o tome kako covek mora da se pomiri sa tim itd. dokje Ivanjicki pricala kako je ostvarila kontakt sa mrtvima. Ne verujem joj, mislim da je umetnica malo izgubila kontakt sa realnoscu.
 
Sta mislite da se ozivi malo ova tema? vidim da nema bas prepoznatljvih lica sa odgovorima...
A ja sam nesto inspirisan temom na LJ i S... pa me sad interesuje, kako se Vi suocavate sa smrcu? jeste li uopste dovoljno hrabri da se uhvatite u kostac sa tim razmisljanjem?
 
Evo stvar da vam pevusi dok piskarate... :]

Za mene licno je smrt jedan od najbitnijih pojmova sa kojima sam imao priliku da se suocim... i uprkos hladnoci koju donosi, nagrde nakon borbe sa tim osnovnim ljudskim strahom su nevidjene :]
 
georgejune:
Pade mi na pamet jedna prica kako je starac otisao..seo pod drvo i umro s osmehom na licu.
Kliknite za proširenje...

Lepo je to kad mozes da umres u miru... ali obicno to nije tako...
Jos jedno pitanje... ljudi se tese sa nekoliko pojmova sto se tice smrti... nekoliko misli koje olaksavaju celu stvar... npr. reinkarnacija... covek kao neunistiva energija koja samo menja oblik... raj, pakao... itd itd... koji je vas odabir?

i jos jedna stvar kad smo vec tu...
 
wanda965:
Волела бих да умрем са осмехом на лицу, кад будем старица.
Не бојим се смрти, али, можда се мало плашим начина умирања.
Kliknite za proširenje...

Lepo je to, ali to sto bi ti volela da tako skoncas, ne znaci da ce tako i da bude...

A za "mozda malo" svaka cast wanda... :] meni je ta misao ledila kosti nekada... idem na trening sad, ali kad se vratim napisacu standardan scenario (medicinski) za umiranje... jako je zanimljiv, i nakon sto ga covek procita, manje se plasi prave stvari :] uopste nije toliko strasno kao sto zvuci...
Aj ljudi... nije valjda da se niko ne interesuje za svoj kraj?
 
Meni je bitno da za zivota nadjem neki mirni kutak gde bih nadogradio svoj dusevni mir..samo to..nikad nisam razmisljao sta i da li ima nesto posle..kao bolje..cak ne znam da li bih zeleo da se to desi iznenada ili da lagano budem svestan nestajanja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

luda nasta
istina o nihilizmu
Odgovora
4
Pregleda
387
luda nasta
luda nasta
luda nasta
Istina o prokreaciji
2 3
Odgovora
70
Pregleda
968
luda nasta
luda nasta
Nina
O Gluposti - Ditrih Bonhefer
Odgovora
2
Pregleda
232
Nina
Nina

Back
Top