O vecitoj nepoznanici...

Smetnje na vezama, Betty. Pokušavam da kažem (tj napišem) da neke ljude strah od nedovoljno preostalog vremena u životu i uludo protraćenog šta već do tada prati bez obzira u kome se dobu nalaze. A sada, što ćeš da im kaže neko: Yipii, yeah, pa još ste mladi, i to čak i ako su poslednji njihovi prijatelji preminuli krajem prošlog veka neće mnogo da im znači. Ali dali je to istinski strah i od smrti? Postoje i ljudi koji svuda žure, završavaju stotine poslova, upuštaju se u razne stvari, tj žive svoj život, i odužuju dug čemu već si sve mislila, a iz jednog razloga: plaše se smrti, tj da im nije preostalo dovoljno da ispune svoju misiju.
 
DisMisaL:
Smetnje na vezama, Betty. Pokušavam da kažem (tj napišem) da neke ljude strah od nedovoljno preostalog vremena u životu i uludo protraćenog šta već do tada prati bez obzira u kome se dobu nalaze. A sada, što ćeš da im kaže neko: Yipii, yeah, pa još ste mladi, i to čak i ako su poslednji njihovi prijatelji preminuli krajem prošlog veka neće mnogo da im znači. Ali dali je to istinski strah i od smrti? Postoje i ljudi koji svuda žure, završavaju stotine poslova, upuštaju se u razne stvari, tj žive svoj život, i odužuju dug čemu već si sve mislila, a iz jednog razloga: plaše se smrti, tj da im nije preostalo dovoljno da ispune svoju misiju.
Kliknite za proširenje...

ma ti si pesimista, ko će s tobom na kraj :lol:
 
AntunTun:
ma daaajte molim vas...smrt je divna stvar...smrt treba prigrliti kao i sve drugo...smrti se ne treba plashiti smrt je siguran kraj i treba ga prihvatiti kao takav...nema posle nema dalje nema novi stepen novo telo...mi smo samo gomila organskog i to je chinjenica...kako se samo ljudi trude da shvate shta ima posle...a da su od starta rekli da nema nishta pa da sav taj trud ulozhe u sada...da su umesto vishih sila razmatrali "niske" sile...u tome i jeste neka fatalnost...shto istrazhujemo svemir dok pravimo njesra na nashoj planeti...nekako gledamo ka horizontu ne primetjujutji klisuru ispred nas...kao razliqjemo se od stoke kao imamo dushu kao mi smo iznad mi smo poslednja rech...
Kliknite za proširenje...

Pozitivno Jebeno Mudro, jebeni ljudi, (uzima gutljaj najgore brlje, trlja ruke u rukavicama bez prstiju, greje prste iznad tople vatrice raspaljene u kanti, sirene zavijaju)
 
Igram_se:
devojko nadji ti srodnu dušu,izrodi decu,i nemaš brige za smrtnost duše...čuvaj okolinu,ostaće na ovoj planeti i posle tebe neko da živi....i boćeš besmrtna i mirne savesti..;)
Kliknite za proširenje...
ali i moja srodna dusa ce umreti...
U stvari ako sam tuzna i zivot mi nema smisla onda mi je svejedno,cak mi smrt zvuci kao nesto zanimljivo,novo iskustvo,novi svet.Al to kad sam bas u depresiji.
A kad sam srecna,ocu da zivim vecno i da moja srodna dusa zivi vecno pa makar mu prala carape celu vecnost. :))
 
DisMisaL:
A ja zamišljam kako se ne priklanjam sećanjima ni strahovima i živim i u starosti. Na način i u meri koji su tada mogući.
Kliknite za proširenje...

Bravo!..mlad i mudar...ne mogu da ti citiram, ali probaću da ti prepričam nešto što sam pročitala o starosti...odprilike ovako: "što sam postajao stariji, to su mi godine izgledale sve kraće...praznici su se trkali po kalendaru i tako su se brzo sustizali kao da se godina stisnula.."
 
Postavlja se pitanje kako to da postojimo, problem je u tome sto je nemoguce nepostojati, jer ako kazemo da nista ne postoji, ipak i tada nesto postoji, postoji nepostojanje, a kad vec nesto postoji onda postoji i sve ostalo. Na sto ja kazem, nista se ne mora jedino se ziveti mora. Inace religiozni pogledi na zivot stvaraju kod coveka strahove jer ga salju u neizvesnu buducnost, a pozeljno je ziveti u sadasnjosti.
 
*Mihal*:
Postavlja se pitanje kako to da postojimo, problem je u tome sto je nemoguce nepostojati, jer ako kazemo da nista ne postoji, ipak i tada nesto postoji, postoji nepostojanje, a kad vec nesto postoji onda postoji i sve ostalo. Na sto ja kazem, nista se ne mora jedino se ziveti mora. Inace religiozni pogledi na zivot stvaraju kod coveka strahove jer ga salju u neizvesnu buducnost, a pozeljno je ziveti u sadasnjosti.
Kliknite za proširenje...

To, lafe. Svaka ti je na mestu
 
Ako pretpostavimo da reinkarnacija postoji, sta mislite da li se u poslednjem zivotu najmanje pati, ili covek bas u tom poslednjem zivotu najvise pati?

Mislim na poslednji zivot u fizickom realmu, svetu patnje, ili kako god to neko dozivljava, pre prelaska u svet vecne srece ili nistavilo, u zavisnosti od individualne predstave o reinkarnaciji i sta se desava kad se ciklus reinkarnacije odn. otplacivanja karme zavrsi....

da li u poslednjem zivotu covek najvise pati ili najmanje pati...ili je bas u tom poslednjem zivotu apsolutno srecan....ili apsolutno nesrecan...kako god vi to shvatali?
hvala unapred na odgovorima
 
iznogud:
"my only fear of death is coming back reincarnated"
Kliknite za proširenje...


Ja bih volela da se vratim jos jednom i prozivim zivot u kome cu [ za razliku od ovog} biti srecna, apsolutno fizicki zdrava, u kome cu imati zivot pun ljubavi , bez bilo kakve patnje....i naravno da budem bogata, da mogu da kupim sve sto pozelim, da mogu da trcim skijam, idem na klizanje , da me nikad nista ne zaboli :roll:

e onda mogu da se stapam sa nistavilom ili odem u raj....nadam se ne pakao...
mislim , ovaj zivot je meni pakao, i ne znam cime sam to zasluzila...ali trudim se da preispitam sebe i svoje postupke, krivim sebe....
mada nisam nikad nikome nanela zlo, mozda jesam nesvesno..ne znam...
nadam se da postoji neka magija......
 
Cao narode, ja kraj svog zivota koji ce zasigurno jednog dana zakucati i na moja vrata ne docekujem ni na koji nacin niti o njemu cesto razmisljam,ali svakako cinim stvari po kojima ce se posle moje smrti videti da je moj zivot bio vredan i da ga nisam zalud potrosio,niti se plasim smrti jer svakog dana nestane nesto do cega nam je stalo pa zivot ide dalje jer stvari se jednostavno desavaju pa kad se bude desilo da umrem zivot ce opet ici svojim tokom i bez mene, ali sa necim sto sam iza sebe ostavio
 
DisMisaL:
Čini mi se da se taj pogled unatrag javlja i kod ovih sa 20 i nešto nimalo ređe neko kod starijih sugrađana. Tako da ne verujem da to dolazi od starosti i žaljenja, neko jednostavno ceo svoj vek vuče taj stav i po njemu se rukovodi (vrlo dobro znam jednog takvog, mlađeg). U stvari, ukoliko bi i neko ko nije svikao na takav tok misli krenuo da u poznim (ili već u srednjim) godinama upražnjava rekapitulacije propuštenog, verovatno bi gledao na smrt kao na izbavljenje od odgovornosti prema sebi, bez straha od nje. Ili bi odlepio, pod ovo podvodim i klimaks, npr.
Kliknite za proširenje...

Ova prva recenica mi je interesantna. Ja imam tacno 20 godina i ponekad pomisljam sta sam u zivotu propustio i sta jesam, a sta sam mogao biti. Doduse, jos ne razmisljam fatalisticki vec vise onako - ...ali ima jos vremena.
 
zelenooka85:
U stvari ako sam tuzna i zivot mi nema smisla onda mi je svejedno,cak mi smrt zvuci kao nesto zanimljivo,novo iskustvo,novi svet.Al to kad sam bas u depresiji.
A kad sam srecna,ocu da zivim vecno i da moja srodna dusa zivi vecno pa makar mu prala carape celu vecnost. :))
Kliknite za proširenje...
Smisao se uvijek moze naci.
Interesantno je misljenje starih Spartanaca o smrti (po knjizi Ognjena kapija od Persfilda). Za njih je mozak bio sastavljen od mnostva zatvorenih soba. Dozvoljavao se ulazak (i izlazak) u svaku sobu, ali u sobu na cijim vratima je pisalo smrt nije se smjelo ni pomisliti da se zakuca, akamoli udje. To je bilo u sklopu obuke i vaspitanja mladih Spatranaca. Ne mora da znaci da su ljudi u daljoj proslosti manje znali nego mi danas, bez obzira na nasu visku naucno-tehnolosku razvijenost.
 
Znam mnogo tuznih i teskih sudbina, velikim brojem se i bavim a i sama sam se u jednom momentu za njega borila (bolest je malo zakucala na moja vrata, ali sa ovakvom dozom ludosti i optimizma nije mogla da se izbori, pa je na kraju otisla), ali se svi bore. Zivot sam po sebi daje neki smisao. Sve je stvar licnog odnosa prema sebi i koliko se dobro covek vidi. O smrti ne treba unapred razmisljati i opterecivati se strahovima. A ti Truman, sa samo 20 god. nemoj traziti propusteno jer ga nema. Tvoje vreme tek dolazi...
 
Truman:
Kapiram ja to, ali kad intezivno razmisljam o svom zivotu i pogotovu odnosima sa drugim ljudima, koliko god godina imao, toliko rupa i propusta pronalazim da pomislim koliko bi mi sada bilo lepse da sam cinio to sto treba.
Kliknite za proširenje...


Vazno je suociti se sa sobom ii svojim propustima na vreme, a svi mi imamo pravo na greske i one su deo sazrevanja. Uzgred, ono sto nas ne ubije ucini nas samo jacim
 
Haha, reci to Kristoferu Rivu....

mkcr1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

luda nasta
istina o nihilizmu
Odgovora
4
Pregleda
387
luda nasta
luda nasta
luda nasta
Istina o prokreaciji
2 3
Odgovora
70
Pregleda
968
luda nasta
luda nasta
Nina
O Gluposti - Ditrih Bonhefer
Odgovora
2
Pregleda
232
Nina
Nina

Back
Top