Novi zavet za početnike i neznalice

GLAVE 14–19 – Pouke, parabole i put ka Jerusalimu

Glava 14​

Poziv na skromnost i milosrđe.
Parabola o velikoj večeri – mnogi pozvani, ali malo izabranih.
„Ko ne uzme krst svoj i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.“

Glava 15​

Tri parabole o Božjoj milosti:
Izgubljena ovca,
Izgubljeni groš,
Bludni sin – otac trči sinu u susret:
„Ovaj sin moj beše mrtav i ožive, beše izgubljen i nađe se.“

Glava 16​

Priča o nepravednom upravitelju i o bogatašu i siromahu Lazaru.
Poruka: „Ne možete služiti Bogu i mamonu.“

Glava 17​

Deset gubavih očišćeno, ali samo jedan se vraća da zahvali.
Govori o dolasku Carstva Božjeg „koje je unutra u vama“.

Glava 18​

Priča o udovici i nepravednom sudiji – molitva i vera pobeđuju.
Farisej i carinik u hramu – smirenje je put spasenja.
Blagosilja decu, govori o bogatom mladiću, treći put najavljuje stradanje, i isceljuje slepca kod Jerihona.

Glava 19​

Zakej, carinik, penje se na drvo da vidi Isusa.
Isus mu govori:
„Danas dođe spasenje domu ovome.“
Ulazak u Jerusalim (Cvetna nedelja) i čišćenje Hrama.
 
GLAVE 20–21 – Rasprave i proročanstva​

Fariseji i sadukeji Ga ispituju o porezu i vaskrsenju.
Najveća zapovest: „Ljubi Gospoda Boga i bližnjeg.“
Upozorava na licemerje, hvali siromašnu udovicu.
Proročanstvo o razorenju Jerusalima i poslednjim vremenima.
„Bdijte i molite se da biste mogli izbeći sve što će doći.“

GLAVE 22–24 – Stradanje, smrt i Vaskrsenje

Glava 22​

Tajna večera – Isus ustanovljuje Svetu Evharistiju:
„Ovo je telo moje... ovo je krv moja koja se proliva za vas.“
Moli se na Maslinskoj gori, Juda ga izdaje, Petar ga se odriče.

Glava 23​

Isus pred Pilatom, vođen na Golgotu.
Moli se na krstu:
„Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“
Razbojniku na krstu govori:
„Danas ćeš biti sa mnom u raju.“
Umire, a stotnik kaže: „Zaista, ovaj čovek beše pravedan.“
Josif iz Arimateje polaže Ga u grob.

Glava 24​

Vaskrsenje!
Anđeli govore ženama:
„Zašto tražite živoga među mrtvima? Nije ovde, ustao je!“
Isus se javlja učenicima na putu u Emaus, lomi hleb s njima.
Javlja se i apostolima, pokazuje rane i govori:
„Mir vam!“
Zatim ih blagosilja i uznosi se na nebo.

ZAKLJUČAK

Lukino Jevanđelje je Jevanđelje milosrđa, praštanja i radosti.
Pokazuje Hrista kao Savršenog Čoveka i Božjeg Spasitelja koji dolazi da izleči rane sveta i da svakome pruži nadu.
Posebno ističe Božju ljubav prema siromašnima, ženama, grešnicima i izgubljenima.
„Radost biva na nebu zbog jednog grešnika koji se kaje.“ (Lk 15,7)
 
JEVANĐELJE PO JOVANU – SAŽETAK​

Jovan ne ponavlja ono što su već opisali Matej, Marko i Luka, nego nam otkriva unutrašnju tajnu Hristovog bića i Njegove ljubavi.

Uvod​

Autor: Sveti Jovan Bogoslov, apostol i „ljubljeni učenik“ Hristov.
Pisano oko 90. godine u Efesu.
Tema: Isus Hristos je večna Reč (Logos) Božja koja postaje telo da bi svet imao život večni.
„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.“ (Jov 1,1)
Jovan piše da „verujući imate život u imenu Njegovom“ (Jov 20,31).
Njegovo Jevanđelje je duhovno, mistično i lično – vodi čoveka od vere u vidljivo do spoznaje nevidljivog Boga.
 
GLAVE 1–4 – Svetlost dolazi u svet​

Isus se otkriva kao Božji Sin i „Jagnje Božje koje uzima grehe sveta“.
Poziva prve učenike i pretvara vodu u vino na svadbi u Kani Galilejskoj – prvo čudo koje pokazuje da je došao da obnovi stvorenje radošću i blagodaću.
U razgovoru sa Nikodimom otkriva tajnu novog rođenja:
„Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božje.“
Bog je ljubav:
„Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog jedinorodnog dao...“ (Jov 3,16)
Sa Samarjankom kod bunara govori o vodi živoj:
„Ko pije od ove vode, opet će ožedneti; a ko pije od vode koju ću mu ja dati, neće nikada ožedneti.“
 
GLAVE 5–11 – Znakovi i svedočanstva​

Isus čini velika čuda – isceljuje uzetog, hrani pet hiljada, hoda po vodi.
Govori:
„Ja sam hleb života; ko dolazi k meni, neće ogladneti.“
„Ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, neće hoditi po tami.“
Sva ova dela nisu samo isceljenja, već znaci (grč. semeia) koji otkrivaju Njegovu božansku silu i milosrđe.
Isceljuje slepog od rođenja, pokazuje da je On svetlost koja otvara duhovne oči.
Kada vaskrsava Lazara posle četiri dana, izgovara reči koje čine srce celog Jevanđelja:
„Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene, ako i umre, živeće.“
Ovim činom Isus pokazuje da ima vlast nad smrću.
 
GLAVE 12–17 – Poslednja večera i besede ljubavi​

Isus ulazi u Jerusalim i nagoveštava svoju smrt kao žrtvu ljubavi:
„Ako zrno pšenično padnuvši u zemlju ne umre, jedno ostaje; ako li umre, mnogo roda donosi.“
Na Tajnoj večeri pere noge učenicima, pokazujući da prava veličina znači služenje.
Daje novu zapovest:
„Ljubite jedan drugoga kao što ja vas ljubih.“
U dugim besedama (gl. 14–17) govori o Duhu Svetome, Tješitelju koji će voditi učenike u svu istinu.
Kaže:
„Ja sam put, istina i život; niko ne dolazi Ocu osim kroza mene.“
Završava molitvom Ocu za jedinstvo svih vernih:
„Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi.“
 
GLAVE 18–19 – Stradanje i smrt​

Isusa izdaje Juda i On biva uhvaćen u vrtu.
Pred Pilatom jasno ispoveda svoje carstvo:
„Carstvo moje nije od ovoga sveta.“
Razapinju Ga na Golgoti između dvojice razbojnika.
Pod krstom stoje Njegova Majka i učenik Jovan.
Kaže:
„Evo ti majke.“ – „Evo ti sina.“
Pred smrt izgovara:
„Svrši se!“ – i predaje duh.
Krv i voda ističu iz Njegovog boka – simbol krštenja i pričešća, izvora Crkve.
 
GLAVE 20–21 – Vaskrsenje i objava slave​

U ranu zoru Marija Magdalena nalazi prazan grob.
Isus joj se javlja i kaže:
„Ne dotiči me se, jer se još ne vratih Ocu svome.“
Javlja se učenicima kroz zatvorena vrata:
„Mir vam!“
Toma sumnja, ali kada dotakne rane, ispoveda:
„Gospod moj i Bog moj!“
Isus ga blago kori:
„Blaženi koji ne videše, a poverovaše.“
Kasnije se javlja učenicima na Galilejskom moru i poverava Petru pastirsku službu:
„Pasi ovce moje.“

ZAKLJUČAK​

Jovanovo Jevanđelje je Jevanđelje večne ljubavi i božanske svetlosti.
Ne priča samo o događajima, već otkriva ko je Isus za svakog čoveka – Reč Božja koja postaje telo da bi čovek imao život.
U njemu se Hristos pokazuje kao:
Reč (Logos) – večni Bog;
Svetlost sveta – koja razgoni tamu;
Put, istina i život – put spasenja;
Vaskrsenje i život – pobednik smrti;
Čokot istinski – izvor života Crkve.
Zato Pravoslavna Crkva čita Jovana u Vaskršnjem periodu, jer on govori o novom životu koji ne prestaje.
„Ovo je napisano da verujete da je Isus Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u imenu Njegovom.“ (Jov 20,31)
 
DELA APOSTOLSKA – SAŽETAK​

Dela apostolska su četvrta knjiga Novog zaveta, koja opisuje rođenje i širenje Crkve posle Hristovog Vaskrsenja.
Ovo je najživopisniji izveštaj o delovanju Svetog Duha i početku Hrišćanstva u svetu.

Uvod​

Autor: Sveti Luka Jevanđelist, isti koji je napisao Jevanđelje po Luki.
Upućeno Teofilu, kao nastavak Jevanđelja:
„Prvu knjigu napisah, Teofile, o svemu što Isus poče činiti i učiti...“ (Dap 1,1)
Tema:
Isus Hristos nastavlja da deluje kroz Svetog Duha u Crkvi.
Apostoli postaju svedoci vaskrslog Gospoda „do kraja zemlje“.
Ključni stih:
„Primićete silu kada Duh Sveti siđe na vas, i bićete mi svedoci u Jerusalimu, Judeji, Samariji i do kraja zemlje.“ (Dap 1,8)
 
GLAVE 1–2 – Vaskrsenje, Vaznesenje i Silazak Duha Svetog​

Posle Vaskrsenja Isus se javlja učenicima 40 dana i govori o Carstvu Božjem.
Pred njihovim očima uznosi se na nebo sa Maslinske gore.
Apostoli se vraćaju u Jerusalim i biraju Matiju umesto Jude Iskariotskog.
Na Pedestnicu (Duhove) silazi Sveti Duh u vidu ognjenih jezika.
Svi počinju da govore različitim jezicima, i narod se čudi.
Apostol Petar propoveda i tri hiljade ljudi se krštava – rađa se Crkva Hristova.
„Pokajte se i primite dar Duha Svetoga.“

GLAVE 3–7 – Prva crkva i progonstva​

Petar i Jovan isceljuju hromog kod Hrama: „U ime Isusa Hrista Nazarećanina, ustani i hodi!“
Petar propoveda, mnogi veruju, ali ih sveštenici hapse.
Apostoli svedoče smelo:
„Treba se većma pokoravati Bogu nego ljudima.“
Vernici žive u zajedništvu i milosrđu – sve imaju zajedničko.
Prvi greh u Crkvi: Ananija i Sapfira lažu o svom prilogu i bivaju kažnjeni smrću.
Uprkos progonima, broj vernika raste.
Izabire se sedam đakona, među njima Stefan, „čovek pun vere i Duha Svetoga“.
Stefan biva prvi hrišćanski mučenik (prvomučenik), kamenovan zbog svoje vere, a među gledaocima je i mladi Savao.
„Gospode, ne primi im ovo za greh!“ – poslednje Stefanove reči.
 
GLAVE 8–12 – Širenje Crkve i obraćenje Pavlovo

Glava 8​

Posle Stefanove smrti nastaje progonstvo.
Đakon Filip propoveda u Samariji, krštava mnoge, i jednog etiopskog dvoranina, koga vodi Duh Sveti.
Glava 9
Savao (kasnije Pavle) putuje u Damask da progoni hrišćane.
Na putu ga obasjava svetlost s neba i čuje glas:
„Savle, Savle, zašto me goniš?“
Oslepljuje, biva kršten od Ananije i prima Duha Svetoga.
Od progonitelja postaje apostol naroda.

Glave 10–12​

Bog šalje apostola Petra da krsti neznabošca Kornilija – znak da je spasenje za sve narode.
U Antiohiji se učenici prvi put nazivaju hrišćanima.
Herod ubija Jakova, brata Jovanovog, i baca Petra u tamnicu, ali ga anđeo oslobađa.
Crkva se širi i u Judeji i u drugim zemljama.
 
GLAVE 13–21 – Misionarska putovanja apostola Pavla​

Apostoli Pavle i Varnava polaze iz Antiohije i obilaze mnoge gradove: Kipar, Antiohiju Pisidijsku, Ikonijum, Listru, Derbu.
Pavle svuda propoveda da „spasenje dolazi kroz veru u Hrista, a ne po delu zakona“.
U Jerusalimu se održava Prvi sabor Crkve (oko 50. g.), gde apostoli odlučuju da neznabošci ne moraju da primaju Mojsijev zakon – spasenje je dar blagodati.
Pavle nastavlja putovanja – u Filipi, Solun, Korint i Efes.
Svuda osniva hrišćanske zajednice i trpi progone, ali ne odustaje.
U Atini govori filozofima:
„Bog, koji je stvorio svet, ne prebiva u hramovima rukotvorenim.“
U Efesu nastaju nemiri jer propoved protiv idolopoklonstva ugrožava zanatlije.
Pavle se vraća u Jerusalim, iako zna da ga čeka okov.
 
GLAVE 22–28 – Pavlovo suđenje i put u Rim​

U Jerusalimu biva uhapšen.
Pred narod i vlasti svedoči o svom obraćenju.
Poziva se na rimskog cara i biva poslat u Rim kao zatvorenik.
Na putu doživljava brodolom kod Malte, ali niko ne strada.
Na ostrvu isceljuje bolesne i propoveda.
Kada stiže u Rim, iako u lancima, Pavle slobodno propoveda Jevanđelje:
„Isus Hristos je Gospod.“
Knjiga se završava slikom Crkve koja živi i širi se kroz Božju silu, a Pavle kao svedok Hrista propoveda do kraja života.

ZAKLJUČAK​

Dela apostolska nisu samo istorija, nego živa ikona Crkve.
Pokazuju da Hristos i dalje deluje kroz svoje učenike i kroz Svetog Duha.
Glavne poruke:
Crkva je zajednica vere, molitve i ljubavi.
Sveti Duh vodi i snaži vernike.
Jevanđelje je za sve narode i jezike.
Svedočiti Hrista znači živeti Njegovim duhom – i kada se trpi, i kada se pobedi.
„Reč Božja rasla je i množila se.“ (Dap 12,24)
 
SAŽETAK OPŠTIH (SABORNIH) POSLANICA​

Ove poslanice su nazvane saborne jer nisu upućene pojedinačnim crkvama (kao Pavlove), nego svim hrišćanima uopšte.
One nas uče kako da veru pretočimo u svakodnevni život.

Pregled​

Ukupno ih ima sedam:
Jakovljeva poslanica
Prva Petrova
Druga Petrova
Prva Jovanova
Druga Jovanova
Treća Jovanova
Judina poslanica
Sve zajedno govore o živoj veri, ljubavi, trpljenju i borbi protiv lažnog učenja.

Jakovljeva poslanica​

Autor: Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji i prvi episkop Jerusalima.
Tema: vera i dela.
Jakov ističe da prava vera mora biti delatna:
„Vera bez dela je mrtva.“ (Jak 2,26)
Uči o strpljenju u nevoljama, obuzdavanju jezika, poniznosti i molitvi.
Podseća da svako dobro dolazi od Boga i da čovek treba da deluje pravedno.
„Budite tvorci reči, a ne samo slušaoci.“
Poruka: Vera se pokazuje u delima milosrđa i pravde.

Prva Petrova poslanica​

Autor: Sveti apostol Petar, napisana hrišćanima u progonstvu.
Tema: trpljenje, nada i svetost života.
Petar podstiče verne da ostanu postojani:
„Budite sveti, jer sam ja svet.“
Telo i duša treba da budu čisti jer hrišćani su „narod izabrani“.
Govori o Hristu koji je stradao „da nas privede Bogu“ i postao kamen ugaoni Crkve.
„Bolje je trpeti čineći dobro, nego čineći zlo.“
Poruka: Stradanje zbog Hrista vodi ka slavi i vaskrsenju.

Druga Petrova poslanica​

Tema: vera, blagodat i oprez pred lažnim učiteljima.
Petar podseća da Bog želi da se svi pokaju i spasu, ali upozorava:
„Doći će dan Gospodnji kao lupež u noći.“
Poziva na čist život i duhovnu budnost dok čekamo novo nebo i novu zemlju.
„Rastite u blagodati i poznanju Gospoda našeg Isusa Hrista.“
Poruka: Održati veru čistom i živeti u svetlosti dok čekamo Gospoda.
 
Prva Jovanova poslanica​

Autor: Sveti Jovan Bogoslov, apostol ljubavi.
Tema: Bog je ljubav.
Jovan uči da je Hristos pravi Bog i pravi čovek.
„Bog je svetlost i tame u Njemu nema.“
„Bog je ljubav, i koji ostaje u ljubavi, u Bogu ostaje.“
Naglašava da ko ljubi Boga, mora ljubiti i brata svoga.
Upozorava na duh laži koji ne priznaje Hrista došlog u telu.
„Deco moja, ne ljubite rečju, nego delom i istinom.“
Poruka: Ljubav je dokaz prave vere i zajedništva s Bogom.

Druga Jovanova poslanica​

Kratko pismo upućeno „izabranoj gospođi“ (hrišćanskoj zajednici).
Upozorava da se čuva od lažnih učitelja koji poriču da je Isus došao u telu.
„Pazite na sebe, da ne izgubite ono što ste stekli.“
Poziva na ljubav i držanje Božjih zapovesti.
Poruka: Čuvati istinu i ljubav zajedno – bez jedne, druga vene.

Treća Jovanova poslanica​

Upućena hrišćaninu po imenu Gaj.
Jovan ga hvali zbog gostoprimstva i vere, ali upozorava na gordog Diotrefa, koji odbija apostole.
„Ljubljeni, ne ugledaj se na zlo, nego na dobro.“
Poruka: Vernost i skromnost su znak istinske pripadnosti Hristu.

Judina poslanica​

Autor: Juda, brat Jakovljev.
Tema: borba protiv lažnih učitelja i očuvanje vere.
Upozorava na ljude koji zloupotrebljavaju blagodat i poriču Gospoda.
Podseća na primer Sodome, anđela koji su otpali i Kaina.
Poziva vernike da „se uzgrade na svetoj veri svojoj“ i čuvaju se u ljubavi Božjoj.
Završava prekrasnom doxologijom:
„Onome koji vas može sačuvati od pada... slava i veličanstvo u sve vekove.“
Poruka: Vera se čuva molitvom, smirenjem i odanošću istini.

ZAKLJUČAK​

Opšte poslanice su duhovna mapa hrišćanskog života:
Jakov – vera delom pokazana.
Petar – trpljenje u nadi.
Jovan – ljubav kao srž vere.
Juda – vernost istini i oprez od zabluda.
Sve zajedno uče da živeti Hrista znači ljubiti, praštati, trpeti i biti budan u veri.
„Držite se vere koja vam je jednom predata.“ (Jud 1,3)
 
SAŽETAK PAVLOVIH POSLANICA​

Ovo je srce apostolskog učenja o veri, milosti, Crkvi i spasenju.
Svaka poslanica ima svoju posebnu temu, ali sve zajedno čine temelj hrišćanske teologije.

Uvod​

Apostol Pavle (Savao iz Tarsa), „apostol naroda“, pisao je poslanice između 50. i 67. godine, tokom svojih misionarskih putovanja i zatočeništva.
Njegove poslanice su najraniji hrišćanski spisi i objašnjavaju šta znači verovati u Hrista i živeti u Duhu Svetom.
Ukupno ih je 14 (uključujući Poslanicu Jevrejima).
Slede uobičajenim redosledom:
 
1. Rimljanima​

Tema: Opravdanje verom i nova sloboda u Hristu.
Pavle objašnjava da su svi ljudi grešni, ali se spasavaju verom u Hrista:
„Pravednik će od vere živ biti.“ (Rim 1,17)
Kroz Hrista primamo mir s Bogom i postajemo deca Božja.
Govori o borbi tela i duha, o ljubavi, i o pokornosti vlastima.
Poruka: Spasenje je dar milosti, ne delo Zakona.

2. Prva Korinćanima​

Tema: Crkva kao telo Hristovo i ljubav kao najveći dar.
Upozorava na podele u Crkvi, na nemoral i zloupotrebu darova Duha.
Uči o Pričešću, braku, i vaskrsenju mrtvih.
„Ako jezike ljudske i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, ništa sam.“ (1Kor 13,1)
Poruka: Ljubav i jedinstvo važniji su od znanja i darova.

3. Druga Korinćanima​

Tema: Apostolska služba i snaga u slabosti.
Pavle brani svoje apostolstvo i govori o trpljenju:
„Kad sam slab, tada sam jak.“ (2Kor 12,10)
Uči da Crkva živi blagodaću, a ne spoljašnjom slavom.
Poruka: Hrišćanska snaga je u poniznosti i poverenju u Boga.

4. Galatima​

Tema: Sloboda u Hristu nasuprot Zakonu.
Pavle naglašava da se ne spasavamo delima zakona, već blagodaću.
„Vi ste slobodni, ali ne koristite slobodu za greh.“
„Ne ja više živim, nego Hristos živi u meni.“ (Gal 2,20)
Poruka: Hristos oslobađa čoveka da živi u ljubavi, a ne u ropstvu zakona.

5. Efescima​

Tema: Jedinstvo Crkve i novi život u Hristu.
Crkva je telo čiji je Hristos glava.
Vernici su pozvani na ljubav, poslušnost i mir.
„Jer ste blagodaću spaseni kroz veru... to nije od vas, dar je Božji.“ (Ef 2,8)
Poruka: U Hristu se svi narodi sjedinjuju u jedno telo – Crkvu.
 
6. Filipljanima​

Tema: Radost u Hristu.
Pavle piše iz zatvora, ali poziva na radost:
„Radujte se svakda u Gospodu!“ (Fil 4,4)
Govori o Hristovoj poniznosti:
„Ponizi sam sebe, poslušan do smrti, smrti na krstu.“
Poruka: Prava radost dolazi iz zajedništva s Hristom, a ne iz okolnosti.

7. Kološanima​

Tema: Hristos – središte svega.
Upozorava na lažne filozofije i prazna učenja.
„Sve se kroz Njega i za Njega sazda.“ (Kol 1,16)
Poziva na novi život: odbaciti greh, obući se u ljubav i mir.
Poruka: Hristos je jedini posrednik između Boga i ljudi.

8. Prva Solunjanima​

Tema: Vera, nada i očekivanje Drugog dolaska.
Pavle hvali njihovu veru i tješi zbog umrlih:
„Ne tugujte kao oni koji nade nemaju.“
„Gospod će sići s neba... i tako ćemo svagda s Gospodom biti.“
Poruka: Hrišćani žive u iščekivanju, ali s nadom i radošću.

9. Druga Solunjanima​

Tema: Postojanost i oprez pred lažnim učenjem.
Upozorava na „čoveka bezakonja“ koji će se javiti pre Drugog dolaska.
„Držite predanja koja ste primili.“
Podstiče na rad i miran život.
Poruka: Verni treba da istraju u veri i ne upadaju u paniku zbog glasina o kraju.

10. Prva Timoteju​

Tema: Uređenje Crkve i služba sveštenika.
Upućuje mladog episkopa Timoteja kako da vodi zajednicu:
o molitvi, ulogama muškaraca i žena, episkopima i đakonima.
„Ljubav iz čistog srca, dobre savesti i vere nehinjene.“
Poruka: Crkva je „stub i tvrđava istine“.
 
11. Druga Timoteju​

Tema: Vernost do kraja.
Pavlova poslednja poslanica, napisana u zatvoru.
„Dobar rat ratovah, trku završih, veru održah.“ (2Tim 4,7)
Poziva Timoteja da ostane veran i hrabar.
Poruka: I u patnji, Hristos ostaje uz svoje sluge.

12. Titu​

Tema: Crkvena disciplina i zdravo učenje.
Titu, episkopu Krita, Pavle daje uputstva o starcima, ženama, mladima i vođama.
„Čistima je sve čisto.“
„Blagodat Božja spasava sve ljude i uči nas da živimo pobožno.“
Poruka: Hrišćanin treba da živi svetim, korisnim i dostojanstvenim životom.

13. Filimonu​

Tema: Hrišćansko bratstvo.
Pavle moli Filimona da primi roba Onezima ne kao roba, nego kao brata u Hristu.
„Ne kao roba, nego više od roba – kao brata ljubljenog.“
Poruka: U Hristu se brišu sve društvene razlike.

14. Jevrejima​

Tema: Hristos – savršeni sveštenik i novi savez.
Hristos je ispunjenje Zakona i Proroka, On je veći od Mojsija, Aronovog sveštenstva i žrtava.
„Isus Hristos juče i danas i u vekove isti.“ (Jev 13,8)
„Imamo oltar s koga ne smeju jesti oni koji služe šatoru.“
Poruka: Samo Hristos pomiruje čoveka s Bogom i uvodi ga u nebesko svetilište.

ZAKLJUČAK​

Pavlove poslanice su stub teologije i duhovnosti Crkve.
U njima se otkriva Hristos kao Spasitelj, Crkva kao telo Hristovo, i hrišćanin kao pozvani svedok vere.
Glavne poruke:
Rimljanima – spasenje verom;
Korinćanima – ljubav i Crkva;
Galatima – sloboda u Hristu;
Efescima – jedinstvo Crkve;
Filipljanima – radost u veri;
Kološanima – Hristos centar svega;
Solunjanima – nada u dolazak Gospodnji;
Timoteju i Titu – služba Crkve;
Filimonu – bratstvo i milost;
Jevrejima – Hristos kao večni Prvosveštenik.
„Sve mogu u Hristu koji mi snagu daje.“ (Fil 4,13)
 
OTKRIVENJE JOVANOVO – SAŽETAK​

Otkrivenje Jovanovo (Apokalipsa) je poslednja knjiga Novog zaveta i najmisteriozniji, ali i najuzvišeniji spisa Svetog Pisma.
Napisano je sa naglaskom na nadu, Hristovu pobedu i večni život — a ne na strah ili puko predskazanje.
 
Uvod​

Autor: Sveti Jovan Bogoslov, apostol i učenik koga je Isus voleo.
Mesto i vreme: ostrvo Patmos, oko 95. godine, za vreme rimskog cara Domicijana.
Jovan je bio prognan „zbog reči Božije i svedočanstva Isusovog“ (Otk 1,9).
Svrha: da uteši i ohrabri progonjene hrišćane — pokazuje da Bog upravlja istorijom i da će Hristos konačno pobediti zlo.
„Ja sam Alfa i Omega, početak i svršetak.“ (Otk 1,8)

GLAVA 1 – Viđenje Hrista u slavi​

Jovan, u duhovnom zanosu, vidi Hrista u nebeskoj slavi među sedam svećnjaka (simbol Crkava).
Njegovo lice sija kao sunce, a iz usta mu izlazi mač – Reč Božja.
Hristos govori:
„Ne boj se; ja sam Prvi i Poslednji, i živ sam; bio sam mrtav, i evo, živ sam u vekove vekova.“

GLAVE 2–3 – Sedam Crkava​

Hristos šalje sedam poslanica crkvama u Maloj Aziji: Efesu, Smirni, Pergamu, Tijatiri, Sardi, Filadelfiji i Laodikeji.
Svakoj govori poimence – hvali vrline, ali i opominje na greh, mlakost ili otpadništvo.
„Znam tvoja dela.“
„Drži što imaš, da niko ne uzme venac tvoj.“
„Evo, stojim na vratima i kucam.“
Poruka: Hristos lično bdije nad svojom Crkvom i poziva na pokajanje i vernost.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Novi talas progona hrišćana u Kini
Odgovora
14
Pregleda
319
Gedeon
Gedeon
Nina
Princip „oko za oko“ – „zub za zub“
Odgovora
14
Pregleda
349
svjatoslav
S
Nina
Koji manastir izabrati za život?
Odgovora
4
Pregleda
272
skura58
skura58

Back
Top