Novi zavet za početnike i neznalice

Gedeon

Gedeon

Elita
Poruka
17.235
Šta je Novi Zavet?

Novi Zavet je druga i završna celina Svetog Pisma, središnje knjige hrišćanske vere.
Dok Stari Zavet govori o pripremi i obećanju dolaska Spasitelja, Novi Zavet objavljuje ispunjenje tog obećanja u Isusu Hristu, Božjem Sinu koji postaje čovek radi spasenja sveta.
Za pravoslavne hrišćane, Novi Zavet je svedočanstvo o Bogočovečanskom delu Isusa Hrista – o Njegovom životu, učenju, smrti, Vaskrsenju i večnom prisustvu u Crkvi kroz Duha Svetoga.
 
Jezik i nastanak​

Novi Zavet je napisan na grčkom jeziku – ali ne na klasičnom, već na tzv. koiné (opštem narječju), kojim su govorili obični ljudi u prvom veku.
Knjige su nastajale između 50. i 100. godine posle Hrista, najpre kao zapisi apostola i njihovih učenika, namenjeni poučavanju i čuvanju vere u prvim hrišćanskim zajednicama.
Najstariji prevodi na druge jezike pojavili su se vrlo rano – na latinski (Vulgata), sirijski (Pešita) i koptski.
Na slovenskom jeziku Novi Zavet su preveli sveta braća Ćirilo i Metodije u 9. veku, a taj prevod je postao temelj crkvenoslovenskog jezika.
Savremeni srpski prevodi zasnivaju se na tom nasleđu, najpoznatiji je onaj Vuka Karadžića iz 1847. godine.
 
Pregled po knjigama
1. Jevanđelja
Matej – Prikazuje Hrista kao Cara i Učitelja, naglašava ispunjenje proroštava.
Marko – Najkraće Jevanđelje, pokazuje Hrista kao Sluge Božjeg.
Luka – Ističe Hristovu ljudskost i milost. Sadrži priče o Milostivom Samarićaninu i Bludnom sinu.
Jovan – Mistično Jevanđelje o Hristu kao Božjoj Reči (Logosu).
2. Dela apostolska
Opis delovanja Duha Svetoga kroz apostole, nastanak Crkve, propoved apostola Petra i Pavla, širenje Hrišćanstva od Jerusalima do Rima.
3. Poslanice apostola Pavla
Rimljanima – opravdanje verom; Korinćanima – ljubav i Crkva kao telo Hristovo; Galaćanima – sloboda u Hristu; Efescima – jedinstvo Crkve; Filipljanima – radost u Hristu; Kološanima – Hristos kao Glava svega; Solunjanima – o drugom dolasku; Timoteju i Titu – uputstva za sveštenike; Filimonu – o oproštaju; Jevrejima – Hristos kao vrhovni sveštenik.
4. Opšte poslanice
Jakov – vera bez dela je mrtva.
Petar – trpljenje i nada u progonima.
Jovan – ljubav, istina i čuvanje vere.
Juda – poziv na istrajnost.
5. Otkrivenje Jovanovo (Apokalipsa)
Simbolična knjiga o borbi dobra i zla, konačnoj pobedi Hrista i Novom Jerusalimu.
 
Jevanđelje po Mateju – prepričano

Uvod​

Jevanđelje po Mateju prvo je u redosledu novozavetnih knjiga, a smatra se da ga je napisao apostol Matej, nekadašnji carinik koga je Isus pozvao da Ga sledi.
Napisano je oko 70. godine, verovatno u Palestini, i namenjeno prvenstveno Jevrejima koji su postali hrišćani.
Matej želi da pokaže da je Isus Mesija koga su proroci Starog Zaveta najavljivali. Zato često citira starozavetna proroštva i kaže:
„Da se ispuni što je rečeno preko proroka...“
 
1. Isusovo poreklo i rođenje (glave 1–2)​

Matej počinje rodoslovom Isusa Hrista, pokazujući da On potiče iz Davidove i Avraamove loze – što znači da ispunjava mesijanska očekivanja.
Rodi se u Vitlejemu, od Device Marije i poočima Josifa.
Anđeo objašnjava Josifu da će Marija roditi Sina po Duhu Svetom i da će mu dati ime Isus („Spasitelj“).
U to vreme dolaze mudraci sa Istoka (tri maga), vođeni zvezdom, da se poklone novorođenom Caru.
Car Irod, bojeći se novog vladara, naređuje pokolj dečaka u Vitlejemu, ali Josif s Marijom i Isusom beži u Egipat.
Nakon Irodove smrti vraćaju se i nastanjuju u Nazaretu.
 
2. Propoved Jovana Krstitelja i Isusovo krštenje (3. glava)​

Pojavljuje se Jovan Krstitelj, koji propoveda pokajanje i krštava ljude u Jordanu, najavljujući dolazak Mesije:
„Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!“
Isus dolazi k njemu da se krsti, ne zato što je grešan, već da ispuni svu pravdu.
Tom prilikom se javlja Duh Sveti u obliku goluba, a sa neba glas Oca govori:
„Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji.“
 
4. Početak propovedanja i poziv učenika (4–5)​

Po povratku iz pustinje Isus počinje da propoveda po Galileji:
„Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.“
Poziva prve učenike – Petra, Andriju, Jakova i Jovana – i čini mnoga čuda: isceljuje bolesne, izgoni demone, podiže slabe.
 
5–7. Beseda na Gori​

Najpoznatiji deo Matejevog Jevanđelja.
Isus iznosi novo zakonodavstvo ljubavi, suštinu hrišćanskog života. To su blaženstva:
Isus se penje na goru i počinje da uči svoje učenike i narod.
Tu izgovara osam blaženstava – duhovni zakon Novog Zaveta:
„Blago siromašnima duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko...
Blago krotkima... Blago čistima srcem... Blago mirotvorcima...“
On uči da pravo blaženstvo nije u bogatstvu i sili, nego u krotkosti, milosrđu, čistoći i miru.
Zatim kaže da su Njegovi učenici „so zemlji“ i „svetlost svetu“, pozivajući ih da svojim delima proslavljaju Boga.
Isus zatim objašnjava da nije došao da „ukinе Zakon i Proroke“, već da ih ispuni.
Uči da pravednost Hristovih sledbenika mora biti veća od formalne pravednosti fariseja.
Zakon ubuduće ne meri samo spoljašnje dela, već unutrašnje stanje srca:
Ne samo „ne ubij“, nego „ne gnevi se“.
Ne samo „ne čini preljubu“, nego „ne poželi“.
Ljubav treba da ide i prema neprijateljima:
„Ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas gone.“
Završava pozivom na savršenstvo:
„Budite, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.“

Glava 6 – O tajnama duhovnog života​

Isus govori o tri glavne duhovne vrline: milostinji, molitvi i postu.
Upozorava da se dobra dela ne čine radi pokazivanja pred ljudima, jer takva dela gube duhovnu vrednost.
„Otac tvoj koji vidi u tajnosti, uzvratiće ti javno.“
Uči Molitvu Gospodnju (Oče naš) — savršeni obrazac hrišćanske molitve, koja sadrži devet molbi, od kojih prve tri slave Boga, a sledeće traže duhovne i telesne potrebe čoveka.
Govori da post ne treba da bude spoljašnja žalost, nego radost pred Bogom.
Zatim uči da ne sabiramo blago na zemlji, već na nebu, jer „gde je blago tvoje, onde je i srce tvoje“.
Oči su „svetlost telu“ — čisto srce znači čist pogled na svet.
Na kraju glave uči o pouzdanju u Boga:
„Ne brinite se za sutra… Tražite najpre Carstvo Božje i pravdu Njegovu, i sve će vam se ostalo dodati.“
 
Glava 7 – O sudu, molitvi i putu spasenja​

Isus upozorava:
„Ne sudite, da vam se ne sudi.“
Govori o licemerju: prvo izvadi „brvno iz svog oka“, pa tek onda gledaj „trun u oku brata svoga“.
Zatim poziva na istrajnu molitvu:
„Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.“
Uči Zlatno pravilo:
„Sve što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima.“
Govori o uskom putu koji vodi u život i o lažnim prorocima, koje poznajemo „po plodovima njihovim“.
Ne spasava samo ispovedanje, nego ispunjavanje volje Božje.
Završava rečima o mudrom i ludom graditelju:
ko gradi kuću na steni (to jest – na Hristu i delima), opstaje;
ko gradi na pesku (na praznim rečima), propada.

Suština Besede na gori
Beseda na gori je ustav Carstva nebeskog.
Ona uči da se Hristovo Carstvo ne gradi silom, nego promenom srca.
Savršenstvo, po Hristu, nije nedostižan ideal, već put ljubavi, smirenja i praštanja kojim vernik ide ka Bogu.
 
Jevanđelje po Mateju — glave 8–10

„Čuda, poziv apostola i propovedanje Carstva Božjeg“

Glava 8 – Isceljenja i sila nad prirodom​

Posle Besede na gori, Isus silazi među narod i pokazuje silu Božju kroz dela milosrđa.
U ovoj glavi opisano je više čuda:
Isceljenje gubavog čoveka, kome Isus kaže:
„Hoću, očisti se!“ — i guba odmah nestaje.
Time pokazuje da ima moć da čisti i telesne i duhovne nečistoće.
Isceljenje sluge rimskog kapetana (centuriona).
Kapetan veruje da Isus može isceliti njegovog slugu samo jednom rečju.
Isus hvali njegovu veru:
„Ni u Izrailju ne nađoh tolike vere.“
Isceljenje taštine Petrove (njegove tašte) koja je bila u groznici.
Ona, čim je ozdravila, odmah služi Gospodu — slika prave zahvalnosti.
Sila nad prirodom: Isus smiruje oluju na moru, pokazavši vlast nad stvorenjem.
Apostoli uzvikuju:
„Ko je ovaj da mu i vetrovi i more poslušaju?“
Isterivanje demona u Gadari, gde duhovi ulaze u svinje koje se zatim strovaljuju u more.
Isus pokazuje vlast nad zlom i sažaljenje prema ljudima.

Glava 9 – Nastavak čuda i poziv Mateju​

Isus isceljuje uzetog čoveka govoreći mu:
„Sine, oprošteni su ti gresi tvoji.“
Time otkriva da ima vlast i nad grehom, ne samo nad bolešću.
Zatim poziva carinika Mateja (autora ovog Jevanđelja) rečima:
„Pođi za mnom“ — i Matej ostavlja sve i ide za Njim.
To pokazuje kako Hristos prima i one koje društvo odbacuje.
Sledi više čuda i pouka:
Rasprava o postu: Isus govori da su „prijatelji ženikovi“ s Njim i da će post doći kada On bude uzet.
Isceljuje ženu koja boluje od krvarenja samo dodirom Njegove haljine.
Vaskrsava ćerku kneza Jaira, potvrđujući da ima vlast nad smrću.
Isceljuje dva slepca i nemog opsednutog, a narod se divi govoreći:
„Nikada se ovako nije videlo u Izrailju!“
Na kraju, Isus obilazi gradove i sela, gleda mnoštvo „kao ovce bez pastira“ i govori učenicima:
„Žetve je mnogo, a poslenika malo; molite se Gospodu žetve da pošalje poslenike na njivu svoju.“

Glava 10 – Poziv i poslanje apostola​

Isus poziva dvanaest apostola i daje im silu da izgone duhove i isceljuju bolesti.
Njihova imena su: Petar, Andrija, Jakov, Jovan, Filip, Vartolomej, Toma, Matej, Jakov Alfejev, Tadej, Simon Kananej i Juda Iskariotski.
Isus ih šalje da propovedaju:
„Propovedajte govoreći: Približilo se Carstvo nebesko!“
Zapoveda im da ne idu među neznabošce, već „izgubljenim ovcama doma Izrailjeva“ – jer delo spasenja počinje od naroda kome su data Božja obećanja.
Govori im da besplatno daju ono što su besplatno primili, da ne nose zlato ni srebro, već da se uzdaju u Božju brigu.
Upozorava ih na progonstva i teškoće:
„Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove.“
Uči ih da budu „mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“.
Najavljuje da će biti gonjeni, ali da će Duh Sveti govoriti kroz njih.
Završava rečima utehe i opomene:
„Ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim.“
„Ko primi vas, mene prima.“

Suština glava 8–10​

U ovim poglavljima Isus pokazuje silu Boga i milost Spasitelja: On leči, prašta, podiže i daje život.
Zatim poziva učenike da učestvuju u tom delu – da šire Jevanđelje ne oružjem, nego ljubavlju, verom i smirenjem.
 
Jevanđelje po Mateju – glave 11–13

„Isusovo propovedanje i parabole o Carstvu nebeskom“

Glava 11 – Jovan Krstitelj, neverni gradovi i blagi Hristos​

Isus govori o Jovanu Krstitelju, koji iz tamnice šalje učenike da pitaju:
„Ti li si Onaj koji dolazi, ili drugog da čekamo?“
Isus im odgovara delima: slepi vide, hromi hode, gluvi čuju, mrtvi vaskrsavaju — znakovi Mesije.
Hvali Jovana kao proroka i kaže:
„Među rođenima od žene nije ustao veći od Jovana Krstitelja.“
Zatim kori gradove Horazin, Vitsaidu i Kapernaum, gde je učinio mnoga čuda, a nisu se pokajali.
Govori da će Tiru, Sidonu i Sodomi biti lakše na sudu nego njima, jer su odbili Božju blagodat.
Na kraju ove glave nalaze se rečine utehe, jedne od najlepših u celom Jevanđelju:
„Hodite k meni svi umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti...
Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene, jer sam krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim.“
Ovim rečima Isus pokazuje svoje božansko milosrđe i nežnost prema svima koji traže mir.

Glava 12 – Sporovi sa farisejima i znak Jone proroka​

Ova glava prikazuje sukob Isusa sa farisejima, koji pogrešno tumače Zakon i ne razumeju duh Božji.
Učenici beru klasje u subotu, a fariseji ih optužuju da krše zakon.
Isus odgovara:
„Subota je stvorena radi čoveka, a ne čovek radi subote.“
On sebe naziva „Gospodarom subote“.
Isceljuje čoveka sa usahnutom rukom upravo u subotu, pokazujući da ljubav prema čoveku stoji iznad spoljašnjih pravila.
Fariseji ga optužuju da silom Veezebulovom izgoni demone, a Isus ih prekorava:
„Ako se satana izgoni satanom, sam sebi je razdeljen dom.“
Tako otkriva da njegovo delo dolazi od Duha Božjeg.
Zatim govori o grehu protiv Duha Svetoga — to je tvrdokorno odbijanje Božje istine i pokajanja.
Takav greh nije „neoproštiv“ zato što je Bog nemilosrdan, nego zato što čovek sam zatvara srce za oproštaj.
Isus odbija da učini čudo „radi znaka“ i kaže:
„Znak neće biti dat osim znaka Jone proroka.“
Time najavljuje svoje trodnevno boravljenje u grobu i Vaskrsenje.
Na kraju glave govori da su mu braća i majka svi koji slušaju i izvršavaju volju Oca nebeskog — time pokazuje da pripadnost Hristu dolazi od vere, ne od krvi.

Glava 13 – Parabole o Carstvu nebeskom​

Isus u ovoj glavi prvi put govori u pričama (parabolama), da bi duhovne istine bile dostupne onima koji veruju, ali skrivene od onih zatvorenog srca.
Glavne parabole:
O sejaču – seme je Reč Božja; tlo su ljudska srca.
Samo seme koje padne na dobru zemlju donosi plod – to su oni koji slušaju Reč i vrše je.
O kukolju među pšenicom – zlo i dobro rastu zajedno do Suda; tada će Bog razdvojiti pravedne od zlih.
O zrnu gorušičinom – Carstvo nebesko je poput malog semena koje izraste u veliko drvo.
Pokazuje da Božje delo počinje skromno, ali postaje veliko.
O kvascu – Carstvo se širi tiho, iznutra, preobražavajući sve što dotakne.
O skrivenom blagu i dragocenom biseru – Carstvo nebesko vredi više od svega; ko ga pronađe, ostavlja sve drugo.
O mreži – Carstvo je kao mreža koja zahvata sve ribe, a na kraju se dobre izdvajaju od loših — slika Strašnog suda.
Isus objašnjava učenicima da oni imaju dar da razumeju tajne Carstva, i govori:
„Svaki književnik koji se nauči Carstvu nebeskom, sličan je domaćinu koji iznosi iz riznice svoje novo i staro.“
Na kraju, Isus posećuje svoj rodni grad Nazaret, ali ga mnogi ne primaju.
„I ne učini tamo mnoga čuda zbog nevere njihove.“

Suština glava 11–13​

Ova poglavlja pokazuju prelaz u Hristovom delovanju:
Od javnog propovedanja ka otkrivanju tajni Carstva,
Od spoljnih čuda ka unutrašnjoj veri.
Isus nudi umornima utehu, ali i poziva na obraćenje.
U parabolama otkriva da je Carstvo Božje misterija rasta, trpljenja i milosti, koje u srcu vernika klija poput semena.
 
Jevanđelje po Mateju – glave 14–17

Čuda nad prirodom, Petrova vera i Preobraženje Gospodnje​

Jevanđelja po Mateju, glave 14–17, koji obuhvata neka od najpoznatijih čuda i događaja iz Hristovog života: hranjenje mnoštva, hod po vodi, Petrovo ispovedanje vere i sveto Preobraženje.

Glava 14 – Umnoženje hlebova i hod po vodi​

Glava počinje vestima o smrti Jovana Krstitelja, koga je kralj Irod Antipa pogubio po želji Irodijadine ćerke.
Isus se povlači u pustinju da se pomoli, ali ga narod prati.
Tada čini jedno od svojih najvećih čuda:
Hranjenje pet hiljada ljudi sa pet hlebova i dve ribe.
Posle blagoslova i lomljenja hleba, svi su se nahranili i još je ostalo.
Ovo čudo je simbol Euharistije (Pričešća) i obilja Božje blagodati.
Posle toga Isus šalje učenike da pređu more, a On se povlači na molitvu.
Noću ih sustiže hodajući po vodi.
Učenici se uplaše, misleći da je utvara, ali Isus im govori:
„Ne bojte se, ja sam!“
Apostol Petar izlazi iz čamca i hoda po vodi, ali kad posumnja, počinje da tone.
Isus mu pruža ruku i kaže:
„Maloverni, zašto posumnja?“
Kad su ušli u čamac, vetar je utihnuo.
Učenici padaju ničice i ispovedaju:
„Zaista si ti Sin Božji!“

Glava 15 – Čistota srca i vera žene Hananejke​

Fariseji pitaju zašto Isusovi učenici ne poštuju obrede pranja ruku.
Isus im odgovara da ne onečišćava čoveka ono što ulazi u usta, nego ono što iz njih izlazi —
„Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, krađe...“
Tako uči da prava čistota dolazi iznutra, iz duše, ne iz spoljašnjih obreda.
Potom dolazi u oblast Tira i Sidona, gde ga susreće žena Hananejka, neznaboškinja, i moli za isceljenje svoje ćerke.
Isus joj isprva kaže da je poslan „izgubljenim ovcama doma Izrailjeva“, ali ona istrajno moli:
„I psi jedu mrvice koje padaju sa stola gospodara njihovih.“
Isus, dirnut njenom verom, kaže:
„O ženo, velika je vera tvoja! Neka ti bude kako hoćeš.“
Ćerka joj odmah ozdravi.
Ovim Isus pokazuje da Božja blagodat prevazilazi granice naroda i zakona.

Glava 16 – Petrovo ispovedanje i najava stradanja​

Fariseji i sadukeji traže „znak s neba“, a Isus odbija govoreći da im neće biti dat osim znaka Jone proroka — ponovo aluzija na Njegovu smrt i Vaskrsenje.
Na putu ka Cezareji Filipovoj, Isus pita učenike:
„Šta govore ljudi, ko je Sin Čovečiji?“
Apostoli odgovaraju različito, ali Petar ispoveda:
„Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“
Isus mu kaže:
„Blago tebi, Simone sine Jonin... ti si Petar (stena), i na toj steni sagradiću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati.“
Ovo je temelj apostolske Crkve – vera u Hrista kao Sina Božjeg.
Zatim Isus prvi put najavljuje svoje stradanje i smrt u Jerusalimu.
Petar pokušava da ga odvrati, ali Isus mu kaže:
„Idi od mene, satano, jer ti ne misliš ono što je Božje, nego ljudsko.“
Uči učenike da svako ko hoće da ide za Njim mora da „uzme svoj krst i pođe za Njim“, jer samo onaj koji izgubi život radi Hrista, spašće ga.
 
Glava 17 – Preobraženje Gospodnje​

Isus vodi Petra, Jakova i Jovana na visoku goru (Tavor) i tamo se Preobražava pred njima:
lice Mu sija kao sunce, a haljine postaju bele kao svetlost.
Pojavljuju se Mojsije i Ilija i razgovaraju s Njim.
Petar, zadivljen, predlaže da naprave tri senice, ali tada iz oblaka dolazi glas Očev:
„Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte.“
Učenici padaju ničice od straha, a Isus ih dotiče i kaže:
„Ne bojte se.“
Silazeći s gore, zapoveda im da o tome ne govore dok ne vaskrsne iz mrtvih —
pokazujući da Preobraženje najavljuje slavu Vaskrsenja.
Posle toga isceljuje dečaka opsednutog zlim duhom, koga učenici nisu mogli izlečiti.
Kaže im:
„Zbog nevere vaše... ako imate veru kao zrno gorušičino, reći ćete ovoj gori: pređi odavde tamo — i preći će.“
Na kraju glave najavljuje ponovo svoje stradanje i plaća porez u Kapernaumu čudom — Petar nalazi novac u ustima ribe.
Time pokazuje smirenje i poslušnost, iako kao Božji Sin nije obavezan na to.

Suština glava 14–17​

Ova poglavlja otkrivaju Hristovu božansku silu i ljudsko smirenje:
Umnožava hlebove, hoda po vodi, preobražava se u svetlosti,
ali i najavljuje stradanje i krst.
U njima se vera apostola postepeno učvršćuje: od straha i sumnje ka ispovedanju da je Isus Sin Boga živoga.
Preobraženje je duhovna slika buduće slave — ono što će postati svi koji veruju i idu putem Hristovim.
 
Jevanđelje po Mateju – glave 18–20

Poniznost, praštanje, vera i put ka Carstvu nebeskom​

Isus uči o poniznosti, praštanju, veri, odricanju i pravi smisao Carstva nebeskog — da „poslednji budu prvi, a prvi poslednji“.

Glava 18 – O poniznosti i praštanju​

Učenici pitaju Isusa:
„Ko je najveći u Carstvu nebeskom?“
Isus postavlja dete pred njih i kaže:
„Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Najveći je onaj ko se ponizi kao dete — jer poniznost je koren svake vrline.
Zatim upozorava:
„Ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se obesi kamen o vrat i da se baci u more.“
Tako pokazuje koliko Bog ceni jednostavne i čiste duše.
Govori i o izgubljenoj ovci — pastir ostavlja 99 ovaca i ide da traži onu izgubljenu.
Ova parabola otkriva Božju ljubav i milosrđe prema svakome ko zaluta.
Zatim uči o bratskom ukoru: ako brat sagreši, treba ga opomenuti nasamo; ako ne posluša, u prisustvu svedoka; a ako i tada ne posluša — Crkva donosi sud.
Ovim se postavlja princip crkvene zajednice i duhovne odgovornosti.
Petar ga tada pita:
„Gospode, koliko puta da oprostim bratu svome – do sedam puta?“
Isus odgovara:
„Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.“
Zatim govori priču o nemilosrdnom dužniku:
Kralj oprašta slugi ogroman dug, ali taj isti sluga ne oprašta maleni dug svom drugu.
Kralj ga stoga kažnjava.
Poruka:
„Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako svako od srca ne oprosti bratu svome.“
Pravoslavno shvatanje:
Praštanje nije slabost, nego znak istinske vere. Ko zna koliko mu je Bog oprostio, ne može zadržati mržnju prema drugome.

Glava 19 – Brak, bogatstvo i večni život​

Fariseji pitaju Isusa o razvodu braka.
Isus im vraća na početak stvaranja:
„Što Bog sastavi, čovek da ne rastavlja.“
Dozvola Mojsijeva za razvod bila je zbog „tvrdoće srca“, ali po Božjoj volji brak je nerazdruživa zajednica ljubavi i poverenja.
Zatim Isus blagosilja decu, govoreći:
„Pustite decu i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko.“
Dolazi mladić koji pita:
„Učitelju dobri, šta da učinim da dobijem život večni?“
Isus mu nabraja zapovesti, a mladić odgovara da ih je sve držao.
Isus mu kaže:
„Ako hoćeš da budeš savršen, idi, prodaj imanje i podaj siromašnima, pa dođi i idi za mnom.“
Mladić odlazi žalostan jer je bio veoma bogat.
Isus tada govori:
„Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego bogatašu ući u Carstvo Božje.“
Apostoli se uplaše i pitaju: „Ko se onda može spasti?“
Isus odgovara:
„Ljudima je ovo nemoguće, ali Bogu je sve moguće.“
Petar pita šta će biti s njima koji su sve ostavili, a Isus obećava da će u novom svetu sedeti na dvanest prestola i suditi nad Izrailjem, i da će svako ko se odrekao svega radi Njega primiti stostruko i naslediti život večni.

Glava 20 – Radnici u vinogradu i Hristov put ka Jerusalimu​

Isus pripoveda parabolu o radnicima u vinogradu:
Domaćin izlazi ujutro, u podne i uveče, i svima daje istu platu.
Oni koji su radili duže bune se, ali domaćin im kaže:
„Zar nisam pravičan? Ili ti je oko zlo što sam ja dobar?“
Poruka: Božja nagrada ne meri se po dužini rada, već po veličini srca i veri.
„Tako će poslednji biti prvi, a prvi poslednji.“
Zatim Isus po treći put najavljuje svoje stradanje: biće izručen, osuđen, ubijen i vaskrsnuće treći dan.
Majka sinova Zevedejevih (Jakova i Jovana) traži da njeni sinovi sede s Njim u slavi.
Isus odgovara:
„Ne znate šta tražite... Ko hoće da bude prvi, neka vam bude sluga.“
Tako pokazuje da u Carstvu Božjem veličina znači služenje i žrtvu.
Na kraju glave, pri izlasku iz Jerihona, Isus isceljuje dvojicu slepaca koji Mu viču:
„Pomiluj nas, Sine Davidov!“
Dirnut njihovom verom, daje im vid — i oni pođu za Njim.
 
Suština glava 18–20​

Ova tri poglavlja pokazuju duhovnu logiku Carstva Božjeg:
Put spasenja vodi kroz poniznost, praštanje i služenje.
U Carstvu Božjem nema mesta za gordost i samopravdanje.
Onaj ko prašta, ko se odriče bogatstva i ko se predaje Bogu – taj postaje slobodan.
Hristos polako vodi učenike ka razumevanju da Njegovo carstvo nije zemaljsko, već carstvo srca i ljubavi.
 
Gedeon:
Šta je Novi Zavet?

Novi Zavet je druga i završna celina Svetog Pisma, središnje knjige hrišćanske vere.
Dok Stari Zavet govori o pripremi i obećanju dolaska Spasitelja, Novi Zavet objavljuje ispunjenje tog obećanja u Isusu Hristu, Božjem Sinu koji postaje čovek radi spasenja sveta.
Za pravoslavne hrišćane, Novi Zavet je svedočanstvo o Bogočovečanskom delu Isusa Hrista – o Njegovom životu, učenju, smrti, Vaskrsenju i večnom prisustvu u Crkvi kroz Duha Svetoga.
Kliknite za proširenje...

sve je to lepo i krasno, ali zasto pobacaste one silne knjige?
 
Jevanđelje po Mateju – glave 21–23

Svečani ulazak u Jerusalim i sud Božje istine nad licemerjem
​
Isus ulazi u Jerusalim, objavljuje svoje božansko dostojanstvo i u poslednjim danima javnog delovanja otvoreno razobličava licemerje fariseja i sveštenika.
Ove glave su po tonu svečane i proročke – početak Hristovog puta ka stradanju.
 
Jevanđelje po Mateju – glave 21–23​

Svečani ulazak u Jerusalim i sud Božje istine nad licemerjem

Glava 21 – Ulazak u Jerusalim i parabole o Carstvu​

Isus se približava Jerusalimu i šalje učenike da mu dovedu magare i magareće mladunče, ispunjavajući proročanstvo:
„Evo, Car tvoj dolazi tebi krotak, jašući na magarcu.“ (Zah 9,9)
Narod prostire haljine i grančice po putu, kliče:
„Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!“
Ovim počinje Cvetna nedelja, dan trijumfalnog ulaska Carstva Božjeg – ali ne oružjem, nego smirenjem.
Isus ulazi u Hram i izgoni trgovce:
„Dom moj dom molitve neka se zove, a vi načiniste od njega pećinu razbojničku!“
Ovim pokazuje revnost za čistotu bogosluženja i Božji sud nad licemerjem.
Zatim proklinje neplodnu smokvu, koja se suši – simbol Izrailja koji ima spoljašnji izgled pobožnosti, ali bez ploda vere i pokajanja.
U Hramu ga sveštenici ispituju „kakvom vlašću to čini“, ali On ih dovodi do ćutanja.
Isus zatim govori tri parabole:
O dva sina – jedan kaže ocu da neće raditi, pa ipak posluša; drugi obeća, ali ne učini.
Poruka: carinici i grešnici koji se pokaju ulaze pre licemernih pravednika.
O zlim vinogradarima – gospodar šalje sluge i sina po rod vinograda, a oni ih ubijaju.
Slika Izrailja koji odbija proroke i ubija Sina Božjeg.
Isus najavljuje:
„Uzeće se od vas Carstvo Božje i daće se narodu koji donosi plodove njegove.“
O svadbi carevog sina – mnogi pozvani ne dolaze, neki se rugaju, drugi ubijaju glasnike.
Car poziva druge s puteva.
Slika spasenja otvorenog svima, ali s upozorenjem da i oni pozvani moraju biti „u svadbenoj odeći“ – tj. dostojni pokajanjem.

Glava 22 – Rasprave sa farisejima i saducejima​

Fariseji i sadukeji pokušavaju da Isusa uhvate u reči, postavljajući mu lukava pitanja.
O porezu caru:
Pokazuju mu novčić i pitaju da li treba davati danak.
Isus odgovara:
„Podajte caru carevo, a Bogu Božje.“
Ovim pokazuje razlikovanje državne i duhovne vlasti.
O vaskrsenju: sadukeji, koji ne veruju u vaskrsenje, postavljaju pitanje o ženi koja je imala više muževa.
Isus im odgovara da će u vaskrsenju ljudi biti „kao anđeli Božji“ – nema zemaljskog braka, već večno zajedništvo s Bogom.
O najvećoj zapovesti:
Isus izgovara suštinu celog Zakona:
„Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i bližnjeg svog kao samoga sebe.“
Na ove dve zapovesti počiva ceo Zakon i Proroci.
Zatim Isus postavlja njima pitanje o Mesiji: „Čiji je sin Hristos?“
Kad kažu: „Davidov“, On im pokazuje iz Psalma da je Mesija i Davidov Gospod – otkrivajući svoje božanstvo.
Narod se divi, a protivnici ćute.

Glava 23 – Teške reči protiv licemerja​

Ova glava je snažna osuda farisejskog licemerja.
Isus se obraća narodu i učenicima, govoreći:
„Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji...
Sve što vam kažu, to činite, ali po delima njihovim ne činite, jer govore a ne čine.“
Isus nabraja „sedam teško vama“ (tzv. „jao vama“):
Teško vama, koji zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima.
Teško vama, koji jedete udovice i licemerno se molite.
Teško vama, koji pravite prozelite, a činite ih sinovima pakla.
Teško vama, slepe vođe, koji se kunete zlatom, a zanemarujete svetinju.
Teško vama, koji dajete desetak, a zapostavljate milost i veru.
Teško vama, koji spolja čistite čašu, a unutra ste puni nepravde.
Teško vama, licemeri, koji gradite grobove prorocima, a ubijate Božje poslanike.
Završava rečima punim bola:
„Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke... koliko puta htedoh da skupim decu tvoju kao kokoška piliće pod krila, i ne htedoste!
Eto, ostavlja vam se dom vaš pust.“
Ovo je proročko predskazanje razorenja Jerusalima i završetak Isusove javne propovedi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Novi talas progona hrišćana u Kini
Odgovora
14
Pregleda
373
Gedeon
Gedeon
Nina
Princip „oko za oko“ – „zub za zub“
Odgovora
14
Pregleda
376
svjatoslav
S
Nina
Kakva je slavska ikona za Đurđic?
Odgovora
3
Pregleda
195
Nervirator
Nervirator

Back
Top