Колико заправо има Срба?
Ових дана могли смо чути из Министарства дијаспоре да је број припадника српске нације у регији 2,1 милион.
Овде, наравно, није урачуната српска дијаспора диљем, пре свега, Западне Европе и Англоамерике чији број није лако проценити, али који би се могао кретати (укључујући и све остале земље на свету) од 2 до 2,2 милиона, док се процене од 2,2 до 4 милиона српских исељеника не чине поузданим (ваља имати у виду да је јако тешко дефинисати шта је заправо Србин у дијаспори; да ли то онај који има наше име и презиме, иде у православну цркву, говори наш језик или га само делимично разуме). Далеко највећи број Срба света, 6,2 милиона, је у Републици Србији (попис 2002), док је око 120 хиљада грађана српске националности на територији УНМИК Косова.
Међутим, колико су поуздане цифре Министарства дијаспоре? Чини се не пуно. Пођимо од земаља регије, где живи аутохтони српски народ (такав статус могао би да добије и у Словенији, барем због Срба у Белој Крајини). Прилично грубо посматрано тешко да ће попис у Хрватској показати да је Срба више од 0,2 милиона. У Словенији их је близу 39 хиљада, док је број наших сународника у Македонији 36 хиљада. У Мађарској их је нешто преко 7 хиљада, а у Румунији 22,5 хиљада (пописом у Албанији није обухваћен, релативно скроман, број Срба).
Највеће непознанице су величина српске популације у Црној Гори и Републици Српској, односно БИХ. Када је у питању РС, може се претпоставити да је број присутног становништва око 1,1 милион, те да око 92% чине Срби. С друге стране, број Срба у Дистрикту Брчко може се проценити на око 35 хиљада и вероватно на око 40-50 хиљада у Федерацији БИХ.
Српски национални корпус у Црној Гори грубо се може проценити на 0,2 милиона, и вероватно да ће предстојећи попис потврдити ту бројку. Међутим, да ли је тај број за 10% мањи или већи од 200 хиљада од великог је значаја за српске организације, друштва, странке у Црној Гори, као и за читав српски народ. Наиме, треба имати у виду делимично флуидну етничку структуру Црне Горе (постоје одређен део популације који има дуални идентитет, од којих један најчешће претеже: пре свега Срби-Црногорци, Бошњаци-Муслимани, Црногорци-Муслимани, Хрвати-Црногорци). То нам говори да резултати Пописа из априла 2011. не морају нужно бити идентични онима из 2003. (наравно кориговано за наталитет и механички одлив становништва). Када је у питању укупна популација Црне Горе она ће износити око 635 хиљада. Постоје одређене процене које говоре да би се број Срба могао кретати у широком распону од 27% до 34%, а да би највероватније могао остати на 32%. У Црној Гори интересантно је и питање језика, и тренутне пројекције говоре да би српским језиком могло говорити нешто преко две петине популације (што ће бити скоро идентично броју говорника црногорског језика). Питање пописа у великој мери је исполитизовано у Црној Гори и чини се да СНП, кроз снажну пописну кампању (или контра-кампању владајућим странкама) можда иреверзибилно заузима позицију српске (левичарске) партије у Црној Гори. Ово би у наредним годинама, или деценији, могло да има значајан утицај на редефинисање улоге и права црногорских Срба у својој матичној држави Црној Гори. Иначе, Црна Гора је дефинисана као грађанска држава, мада је де фацто ситуација далеко од такве, будући да етнички Црногорци контролишу скоро све полуге власти, привреде, као и медијски простор па и ''дискурс''. На неки начин ово подсећа на БИХ: формално имамо два ентитета која су грађанска, односно тро-национална (Бошњаци, Срби и Хрвати су конституенси на нивоу оба ентитета), а фактички РС је федерална јединица где Срби могу да прегласају остала два народа, док у ФБИХ то раде Бошњаци (ово су произвеле уставне промене у ФБИХ 2002, и велико незадовољство Хрвата се може тиме објаснити).
Када сабаремо ове бројке, које престојећи пописи дефинитивно не могу битније променити произилази да је број Срба у регији око 1,6 милиона. Да ли ће се, имајући у виду, известан пад популације Србије, услед драматичног негативног природног прираштаја (-4 промила, мада је овај број вероватно прецењен будући да се морталитет повећава услед повратка наших исељеника у позним годинама, а стопа наталитета опада због одласка релативно младих из земље), значајније смањити и број Срба у Централној Србији и Војводини. Чини се да не. Наиме, пописом октобра 2011. биће обухваћена и интерно расељена лица са Косова (грубо, око 150 хиљада тренутно), тако да би укупна популација требало да износи око 7,4 милиона. Будући да пројекције указују да ће удео Срба благо нарасти (са 82,9% на нешто преко 84%), произилази да апсолутни број становника Србије који се изјашњавају као Срби практично неће бити битније промењен.
Сабирајући дате цифре (6,2+0,12+1,6+2,1) долазимо до цифре о ''десето-милионском народу''. Ово је, чини се, оптимистична претпоставка. Све преко 10 милиона су претеравања!