Опет, да поменем, да ја нисам хералдичар Бранко Марушић.
Ово је одговор хералдичара г. Марушића члану с надимком " Gráthas Ó Domhnálainn“.
Укратко Вам одговарам. Прочитајте комплетну верзију мога текста на линку:
http://serbona.org/?page_id=283
јер је текст у часопису „Историја“ бр. 14/2011. морао бити доста скраћен. Када га прочитате прихватићу сваки Ваш добронамјеран и аргументован приговор. У овој фази, а што се тиче Ваше примједбе да не мијешамо коласте аздије и самосталне хералдичке знакове, Ваша примједба би била основана када се иста ознака из коластих аздија (црвени двоглави орао на бијелом) не би јављао и као самосталан хералдички знак на бијелој застави са црвеним двоглавим орлом из 1339. године и када поред исте заставе не би изричито писало Сербија. Прочитате ли комплетну верзију мог наведеног текста (моју књигу већ имате) видјећете да се исти црвени двоглави орао исто ставља на тло (на земљу Србију) Србије, на српске куле испод српских владара и то не више у форми коластих аздија итд., итд.
Ако на фресци у Бергаму (XIV вијек) Душан носи на својим грудима бијелог двоглавог орла без аздије, а краљ Урош на својим грудима црвеног двоглавог орла (без аздије), онда је потпуно јасно да западни цртач врло добро зна да Душанова тадашња држава носи ознаку бијелог двоглавог орла, а Урошева (тада је титулисан као „краљ Србљем“) црвеног двоглавог орла.
Црква је једна духовна институција и на фрескама не треба очекивати штитове и другу ратну опрему. Досадашња српска хералдика као први приказ двоглавог орла
на штиту налази на новцу деспота Стефана Лазаревића. Међутим, моја маленкост је помно анализирала познате печате краља Уроша I Немањића, и на његовом коњаничком печату на штиту се ипак разазнају контуре двоглавог орла, односно двије главе истог орла, итд. Фасаде кула (застава на Скопљу, српска кула поклоњена цркви у Барију, кула светогорског манастира Филотеја...) не садрже коласте аздије него или
хералдичке ознаке Србије (уз које изричито понегдје пише Сербија) или српског царства (Србија + Грчка).
Не могу да вјерујем да сте и Ви спремни да се придружите „поставци“ по којој Србија остваривши коначно потпуну слободу од Византије 1183.-1190. год., (у времену свеопштег процвата хералдике) нипошто није жељела да своју слободну државу означи сопственим (хералдичким) знаком. Ако је у том времену црни двоглави орао
хералдичка ознака Светог римског царства, зашто српски црвени двоглави орао не би био
хералдичка ознака за Србију, ако већ десетине доказа упућују на исто, иако је исти знак (мада нешто касније) нотиран на штиту, на новцима и на печатима.
С обзиром да сам сигуран да познајете новац и грбове деспота Стефана Лазаревића (
са двоглавим орлом на штиту), као и печат краљева Котроманића (
са двоглавим орлом на штиту), чуди ме Ваш захтјев (да би све било „по правилу службе“) да Вам се покаже
самосталан двоглави орао
на штиту код Срба! Зашто штит не би смио бити округао?
Ипак, испунићу и тај Ваш захтјев. Чак на два печата српског краља Уроша I Немањића (печат од 23. VIII 1254. године, и печат 1242-1276) имате двоглавог орла
самостално и на штиту. Да се не бисте мучили да тражите ове печате приложићу их, уз потребна увећања детаља и треба их посматрати комплементарно. На другом печату (1242-1276) јасно је видљива једна глава орла, док је штит оштећен (или покривен) на мјесту друге главе.
Зашто пренебрегавате потпуно јасан и индикативан примјер деспота Стефана Лазаревића који има двоглавог орла и у коластим аздијама (у Манасији) и приказе двоглавог орла на штиту (на свом новцу и на својим грбовима)?
Слутим да се добро разумијете у предметну проблематику, па сматрам да не би било џентлменски да даљу полемику водимо на начин да ја идем под пуним именом и презименом, а Ви не!
Свако добро!
Бранко Марушић, Гацко, Република Српска
ovo izgleda toliko je-bački da ja nemam reči... RESPECT!
