nostalgija...za porodicom

[Doroti*rainbow]

Evo peta godina......daleko od porodice,roditelja,sestara i svog brata.
Da li ste nekada pomislili,EH DA MI JE OTICI NEGDE DALEKO,SAMO DA ME NE SMARAJU MATORI,SESTRA,BRAT......
Evo,ja sam imala priliku,i sad bih dala sve na svetu da sam sa njima ponovo....ali navikne se covek i na samocu,da se ne lazemo.Sada,jedan deo mene zeli da je tamo...a drugi se bori i govori,da mi je bolje ovako.
Nostalgija se javlja najcesce,kada su praznici....a ti sam.Kada pada kisa,jer nekako budi ona najtananija osecanja.
Ponekad te iznerviraju na poslu,pa ti se cini da ti je lepse bilo kad te je sestra nervirala jer je obukla tvoju majicu,citala tvoje poruke........
Ali ipak,porodica je jedna,i jedino mesto na svetu gde ces naci utociste od svakog zla,jedino mesto gde nema ljubomore,zavisti.
da li se slazete samnom da je porodica ipak najveci oslonac i najvaznija u zivotu svakog coveka?

 

[Grof Vronski]

A,šta bi bilo važnije ?
Shvatiš tek kada je izgubiš,
kada prestane da postoji.
U onom prvobitnom smislu.

Kada te je bilo u njoj....

 

[Doroti*rainbow]

Nazalost,shvatila sam kolio ih volim i koliko mi znace kad sam posla od njih.Ja sam u dobrim odnosima sa njima ali ih ne vidjam cesto koliko bih to zelela jer smo daleko...

 

[Ona Marge]

Danas je to mnoooogo lakše nego pre , recimo dvadesetak godina dok je telefonska linija bila luksuz, a o internetu, kamericama , skype i sličnim tehnologijama nije bilo govora među običnim ljudima.
Ja se još uvek sećam pisanja pisama, pa čekaš da dođe poštar i donese par napisanih reči od tetke iz nemačke...
MM je putovao par meseci po Evropi, nije bilo mobilnih, a fiksni je iz inostranstva bio skup. Slao je svojim roditeljima razglednice koje su oni dobijali desetak dana nakon slanja, kada bi on bio na par stotina km odatle.
Mislim da je nostalgija znatno ublažena sada, kada možeš sa svakim da se vidiš i čuješ kad god zaželiš.

 

[Afroo]

...slazem se sa Marge....bila sam u slicnoj situaciji, mada sam i sada, iako nisam mala ni bas mlada, i meni treba majka..ustvari svima treba i mi smo
njihova deca dok god su zivi....uzasno mi je bilo tesko, plakala sam za svaku sitnicu, a opet krila od svih da mi je toliko bolna situacija...sve sam nekako
uspevala da resim sjakpom..bar prividno...vidimo se ispricamo, ali nije to bas kao kad sednes pa uz kaficu razgovaras...
..ipak moras da odredis sta ti je bitno u zivotu...da li ti je taj posao i mesto gde zivis dalo ono sto ovde ne bi imala, da li bi bila nesrecna ako bi sedela kod
kuce bez posla i novca..da li bi tvoji bili nesrecni zbog tebe takve...

...ziv se covek na sve navikne....

 

[Џорџи]

odlazio sam puno puta po 3-6 meseci jednom 3 god i nije mi niko nedostajao..sad sam vise posvecen majci jer je stara i bolesna prilicno+nema nikog i tesko joj je

 

[Doroti*rainbow]

Znam sta je najbitnije......zdravlje.....svoje da sacuvam,a to mogu ako ne brinem bez potrebe.Mojim roditeljima ipak,najbitnija moja sreca...srecni su jer sam se snasla,uspela....nisam ih izneverila,znam da su do neba ponosni na mene.isto tako,kao sto si rekla,mozda da se vratim,bila bi nesrecna be novca,posla...a time roditeljima pricinjavala tugu.Zato je tu skype...telefon.....da u svakom momentu,bar na tren utolimo zelju jednih za drugima.Ali ipak,najteze je za praznike,kad se porodica okupi a ja sama....drustvo je tu,ali.....razumes me.

........krivo je more......

 

[Alisa u zemlji čuda]

Slažem se. Porodica i prijatelji su nešto bez čega ne mogu da živim. Osim vode i sunca. Nijedna trava mi nije zelenija od doma mog.

 

[Young_blood]

Nostalgicnost varira od osobe do osobe.Nekom je lakse,nekom teze da se osamostali

 

[Djika junior]

Evo peta godina......daleko od porodice,roditelja,sestara i svog brata.
Da li ste nekada pomislili,EH DA MI JE OTICI NEGDE DALEKO,SAMO DA ME NE SMARAJU MATORI,SESTRA,BRAT......
Evo,ja sam imala priliku,i sad bih dala sve na svetu da sam sa njima ponovo....ali navikne se covek i na samocu,da se ne lazemo.Sada,jedan deo mene zeli da je tamo...a drugi se bori i govori,da mi je bolje ovako.
Nostalgija se javlja najcesce,kada su praznici....a ti sam.Kada pada kisa,jer nekako budi ona najtananija osecanja.
Ponekad te iznerviraju na poslu,pa ti se cini da ti je lepse bilo kad te je sestra nervirala jer je obukla tvoju majicu,citala tvoje poruke........
Ali ipak,porodica je jedna,i jedino mesto na svetu gde ces naci utociste od svakog zla,jedino mesto gde nema ljubomore,zavisti.
da li se slazete samnom da je porodica ipak najveci oslonac i najvaznija u zivotu svakog coveka?

vERUJEM TI, ALI BIH SE RADO MENJALA SA TOBOM, BAR NA PAR DANA.

 

[Jennifer Jennin]

Nazalost,shvatila sam kolio ih volim i koliko mi znace kad sam posla od njih.Ja sam u dobrim odnosima sa njima ali ih ne vidjam cesto koliko bih to zelela jer smo daleko...

S K A J P

 

[gost 243178]

da li se slazete samnom da je porodica ipak najveci oslonac i najvaznija u zivotu svakog coveka?

Naravno. A to se najbolje shvati kada živiš daleko od svojih. Dok sam živela blizu svoje porodice to mi je bila najnormalnija stvar, sada kada sam daleko ne mogu da verujem koliko je sve bilo lakše kada je čovek okružen onima koji ga stvarno i bezuslovno vole. Svejedno, čak i kada su daleko, a tebi je recimo teško, dovoljno je da se setiš svoje porodice ili detinjstva sa njima pa da se osetiš jače. Ljudi pričaju o kojekakvim glupostima, o lovi i boljoj budućnosti za svoje dete, a najveća investicija u dete koju mogu da naprave je ljubav, vreme i svakodnevno, obično druženje i razgovor... nije važno šta ti je porodica dala u materijalnom smislu, ono što - mene - vadi iz svake krize i zbog čega se osećam jako i stabilno je činjenica da sam bila (i još uvek sam) voljeno dete. Ovo sigurno zvuči patetično ljudima koji žive blizu svoje porodice, ali ko je živeo sam u tuđini ( ) verovatno shvata o čemu pričam.

 

[**Freya**]

Ja sam veoma nostalgicna osoba, zbilja suptilnog vaspitanja i emotivna po samoj strukturi licnosti, veoma vezana za porodicu i prijatelje te pored svih skajpova i jeftinih minuta veoma mi je vazno da li mogu da dodirnem osobu sa kojom govorim. Kako je nerealno ocekivati da se ljudi nikada ne odvoje smatram da je najvaznije obezbediti nekako novac kako on ne bi bio prepreka u vidjanju, dakle sto vise imamo cesce mozemo da se druzimo, kada napravimo plan vidjanja sve cupkam ta dva meseca i imam volju i motivaciju za sve...

 

[gost 237967]

vec 7 godina sam odvojena od mojih... nisam nostalgicna nesto preterano, mada me uhvati ponekad... nismo mnogo daleko pa mogu lako da skoknem i obidjem ih... bilo je perioda u zivotu kad sam mozda vise bila vezana za prijatelje, danas mi je porodica najveci oslonac i jako smo bliski i povezani... zazirem pomalo od ljudi koji nisu bliski sa svojim roditeljima, bracom i sestrama, ne verujem takvim ljudima, a mislim i da su retki prijatelji koji mogu da ti zamene porodicu u nekim bitnim trenucima u zivotu

 

[Џорџи]

vec 7 godina sam odvojena od mojih... nisam nostalgicna nesto preterano, mada me uhvati ponekad... nismo mnogo daleko pa mogu lako da skoknem i obidjem ih... bilo je perioda u zivotu kad sam mozda vise bila vezana za prijatelje, danas mi je porodica najveci oslonac i jako smo bliski i povezani... zazirem pomalo od ljudi koji nisu bliski sa svojim roditeljima, bracom i sestrama, ne verujem takvim ljudima, a mislim i da su retki prijatelji koji mogu da ti zamene porodicu u nekim bitnim trenucima u zivotu

mnogo omladine danas pljuje roditelje..i to nije ono klinacko nego ih bas mrze i bez problema to pricaju nekom kog tek upoznaju

 

[bezibre!]

zavisi kakva je porodica
a i zavisi koji su uzroci odvojenosti
u suprotnom može se ispoljiti klasična razmaženost
pa moraš i da propatiš ao enšto želiš da psotigneš
najlakše je biti ušuškan u gnezdu

 

[bezibre!]

mnogo omladine danas pljuje roditelje..i to nije ono klinacko nego ih bas mrze i bez problema to pricaju nekom kog tek upoznaju

mrze ogledalo sopstvenih frustracija....

 

[zlocko...]

eto ja je nemam ali zelim uskoro daje imam

 

[Cupavka]

Ko sto neko rece gore- zavisi kakva je porodica.. ja sam godinama gledala da odem od njih kako znam i umem, i samo mi je bilo, i ostalo vazno da imam svoje dete pored sebe, dok ono ne resi da se osamostali. Nisam se pokajala jer imam svoj mir koji mi je neprikosnoven prioritet u zivotu, ali se trudim da odem kad god mogu kod mame, obzirom da se najbolje slazemo od kako nemamo nikakav sukob interesa, tj. od kako nismo u istoj kuci . Naravno, i meni umeju da nedostaju, al nisam previse daleko, pa mogu da skoknem do njih skoro kad god hocu il kad im trebam, i kapiram da bi mi bilo nesto teze da sam, recimo, u inostranstvu, .
Mislim da se stvari bitno promene kad se zasnuje sopstvena porodica, u pogledu te nostalgije o kojoj je ovde rec..