Nocni posetioci??

To mi se desava nekoliko puta u godini.
Nije skoro.
Osecaj je neprijatan,kao budan si,ali ne mozes da se pomeris,ni ruke ni noge,glavu...kao paraliza,ne mozes ni da progovoris.Ali si svestan.
Desilo se jednom i da cujem tatu u susednoj prostori i hocu da ga pozovem da me pomeri,ali ne mogu.
Prvih par puta me je uhvatila panika,po malo sam klaustrofobicna(u stvari malo vise :) )posle kad se probudim stvarno,osecam se iscrpljeno,boli me glava.
Ali sada nista,shvatim o cemu se radim i zaspim opet,posle kad se probudim,sve je ok.
Nisam ovo nikada tumacila kao paranormalnu pojavu nego neki poremecaj sna.
I osecaj nije vauuuu nego grozan :confused:

Inace,desilo se skoro i mojoj mami,zena se istraumirala.Mislila je da je dozivela klinicku smrt ili tako nesto,objasnila sam joj da se i meni desavalo ,da ne panici.
 
marrijag:
Da li vam se nekad desilo da se nađete između sna i jave...? Da vidite oko sebe senke i cujete zvukove a da pri tom uopste ne mozete da reagujete, jedno stavno kao da vam je telo nepokretno...?
Kliknite za proširenje...

Nego sta! Desava mi se da krenem na spavanje i da nakon nekoliko sati razmisljanja o duhovima cujem neke zvukove...kao da neko lupka necim po kuci, zatim se vrata od moje sobe odjednom naglo otvore! Zatim osetim kako mi nesto pipa predeo oko nogu i odjednom naglo skace na njih!:eek:Ja skamenjen od straha jedva da uspevam da se okrenem, ali ne vidim nista zato sto je mrak...nakon toga, probija se malko mesecina i ja odjednom ugledam senku!!

Istina: Lupkanje je ustvari bila moja kornjaca koja je lupkala po akvarijumu, otvaranje vrata je bio moj pas koji je hteo da nadje toplo mesto za prespavati pa je skocio na moje noge, senka je ustvari bio mali debeli zeko na stocicu... Divne li price, a?:lol::per::lol:
 
Лако је нама који смо то доживјели и схватили шта је у питању.
Неки се зезају,али није то пријатан доживљај.
Нити се може побркати са ноћном мором,ја бар знам шта је
једно,а шта друго...
Али,хеј!оно што ме не убије,чини ме јачим...
Ево јутрос сам имао 5 секунди ноћне море,а онда сам је
послао тамо гдје јој је и мјесто-у димензију ИКС.
Поздрав свима који знају о чему пишем.
Енд д рест оф ју кен багер оф!
 
funny!:
Nego sta! Desava mi se da krenem na spavanje i da nakon nekoliko sati razmisljanja o duhovima cujem neke zvukove...kao da neko lupka necim po kuci, zatim se vrata od moje sobe odjednom naglo otvore! Zatim osetim kako mi nesto pipa predeo oko nogu i odjednom naglo skace na njih!:eek:Ja skamenjen od straha jedva da uspevam da se okrenem, ali ne vidim nista zato sto je mrak...nakon toga, probija se malko mesecina i ja odjednom ugledam senku!!

Istina: Lupkanje je ustvari bila moja kornjaca koja je lupkala po akvarijumu, otvaranje vrata je bio moj pas koji je hteo da nadje toplo mesto za prespavati pa je skocio na moje noge, senka je ustvari bio mali debeli zeko na stocicu... Divne li price, a?:lol::per::lol:
Kliknite za proširenje...

Ajoj.....Bujne li mašte....:hahaha:
 
Никад ми се ништа неприродно није десило.
И просто не верујем људима који тврде да јесте.

Нека докажу... па ћемо онда разговарати.
 
baka je bila u bolnici ja sam ostala sama u kuci u jednom trenutku je zazvonio telefon a onda me je
prosla neka jeza osecaj da nisam sama pucketanje i kao da neko seta po kuci
ujutro sam saznala da je umrla tacno u to vreme
nesto postoji samo od nas zavisi koliko mi to primecujemo i dozvojavamo da utice na nas
samo jaka vera od vere zavisi sve
 
desavalo mi se ranije , u skorije vreme nije . To je onaj momenat kad padas u san ali si jos uvak budan. Uzasan osecaj.Nisam mogla ni prst da mrdnem a cula sam sve oko sebe.Bila sam ubedjena da umirem.Trebao mi je ogroman napor da se pomerim. Desavalo mi se jos par puta , dok jednom nisam resila da se prepustim , pa ako je to smrt , nek umrem .Samo sam zaspala i kao sto se da primetiti nisam umrla :) Ipak , prvi, drugi put je bilo stvarno strasno .
 
Meni se to desavalo mali zilion puta. To nije neka tajna i lako je objasniti. Kada legnete u krevet telo se opusti, a svest vam je budna i ide na astral (ili ako vam je lakse 4.dimenziju). Zbog toga osecate ,,nocne posetioce" koje bi ste mogli da vidite i preko dana, da vam svest nije u tolikoj meri uronjena u fizicku realnosti i telo.
 
Royal:
Meni se to desavalo mali zilion puta. To nije neka tajna i lako je objasniti. Kada legnete u krevet telo se opusti, a svest vam je budna i ide na astral (ili ako vam je lakse 4.dimenziju). Zbog toga osecate ,,nocne posetioce" koje bi ste mogli da vidite i preko dana, da vam svest nije u tolikoj meri uronjena u fizicku realnosti i telo.
Kliknite za proširenje...


vala bas...:eek:...majko mila...."lako li je objasniti"...
inace, njasmjesnije od svega je sto ti ne osjecas ama bas nikakvu...odgovornost za te nebuloze koje stancas naokolo...:confused:
 
meni se to desilo jednom..bila sam svesna svega ali nisam mogla da pokrenem nijedan deo tela.prvo sam se uspanichila al sam se setila da sam pre o tome chitala i onda sam se smirila i posle par trenutaka opet zaspala.kad sam se opet probudila bilo je sve normalno...

evo nashla sam i jedan kratak text o tome:
priblizno 40 odsto ljudi pati od ovog poremecaja-probude se, ali ne mogu da se pokrenu. Cesto je praceno osecajem uzasa i utiskom prenutosti iz sna. Istrazivaci veruju da je ovaj poremecaj zasluzan za price o duhovima koji nas posecuju u snu. Taj poremecaj se naziva hipnopomija.
 
marrijag:
Da li vam se nekad desilo da se nađete između sna i jave...? Da vidite oko sebe senke i cujete zvukove a da pri tom uopste ne mozete da reagujete, jedno stavno kao da vam je telo nepokretno...?
Kliknite za proširenje...
Да. Баш тако, између сна и јаве.
Као да неко седи поред мене и шапуће ми на увце.

Али то је објашњено медицински и ништа чудно.;)
 
Da... Dva ili tri puta i nadam se da vise nece. S tim sto kod mene nema paralize, samo osecaj da neko stoji pored kreveta i ja vidim obrise osobe (posto je skoro mrkli mrak u sobi). Takav strah ni u jednoj drugoj situaciji u zivotu nisam osetila:neutral: Srecom godinama se vec ne desava...
 
Zaista, citajuci u ovoj temi normalne postove (one x-dimenzionalne astral budalastine koje postuju teletabisi me samo zasmejavaju) o tom kako da kazem, stanju, mogu tacno da zamislim kako to izgleda. Strasno.
Sreca pa se to moze kontrolisati, kao sto je Vragana napomenula.

Ja to nikad nisam doziveo i ne bi za razliku od nekih ovde da dozivim...ja cak nikad, ali nikad u zivotu nisam imao nocnu moru (e nju bih voleo da dozivim) iako sam skoro celi dan pod stresom i pritiskom.
 
Drago mi je da sam naišla na ovu temu.Kako nisam znala što mi se to dogodilo,nisam znala kako ni tražiti odgovore.

Prošlo je od toga već 10 mj.Htjela sam odmoriti jedno ljetno poslijepodne u sobi mojih roditelja.Čini mi se da nije prošlo dugo od kako sam zatvorila oči ,kada sam osjetila strašnu hladnoću.Na meni kao da je nešto ležalo.Nešto užasno teško.Ležala sam na boku a pomaći se nisam mogla ni milimetra.Niti ruku,niti,prst,ma ništa.Ono što mene čudi je to,da sam uspjela ostati pribrana tj.pokušavala sam sama sebe ispitivati dali sam budna tako što sam se pokušavala sjetiti kakve je boje posteljina na kojoj ležim.I još nešto.Nitko to ovdje nije spominjao ,ali iza sebe sam čula glasno disanje.Disanje astmatičara,a moja mama je asmatičar.U to vrijeme bila je u drugoj prostoriji.Naravno da nisam mogla ni glasa ispustiti ,a kamo li je dozvati. Kada je sve završilo.kada sam se napokon uspjela pomaknuti i pokriti lancunom ja sam nakon kratkog razmišljanja o tome što se to dogodilo ,samo mirno zaspala.
Inače sam jako,jako plašljiva ,ali eto ovaj događaj me više zbunio nego prestrašio.
 
Ма поента је да то нису ноћни ни дневни посјетиоци.
Него ОБЈАШЊЕНИ медицински феномен.
Звукови које чујемо долазе из наше околине,али пошто је РЕМ фаза
прошла,а мозак још није довршио буђење,то би било оно као да
сам,рецимо,стартовао мотор аутомобила,и распалио по гасу...
Али сам забооравио да убацим у прву брзину(свјестан сам и почео
сам да контролишем ситуацију).
Онда се сјетим и да спустим ручну кочницу...
Зар баш мора све да се црта?
Није ово ништа натприродно,а сад је и објашњено...
 
Osobina coveka koji ne zna tacno s cime ima posla u prvi mah je da racionalise...to ga odvede miljama daleko od pravog fakticiteta dogadjaja.
A iskustva se zapavo najbolje beleze kroz osecaje.Za one koji su realni imamo postojeca,pojmovna,tj.racionalna objasnjenja...
Ali postoje i neka koja izmicu postojecem iskustvu,u pitanju je potpuno nov osecaj, necega nepoznatog...Kad se drugi slusa,ili kad neko samog sebe ispituje,mora ova apsolutno uzeti u obzir.
Ili smo mi izmislili sve u zivotu!...Tortura bahatog i neinventivnog racionalizma deluje gore od torture bilo kakve vestice.:P:cool:
 
RAT, za mene je to ogromna rak rana covjeka covjeku .Cim sam imala naporniji dan ,sabiranja nepravdi ,malo li ih je , sanjam jako zivo, RAT, gotovo je oni dolaze , stici ce me i ljude koji su oko mene,panicno bjeze. Kratko traje i neptijatno mi je .
Mislim da je sve u nasim glavama,Rat sanjam neprijatno mi je samo zato sto se rata bojim,sto je za mene rat nesto sto je van moje kontrole i sto sam svesna da bi bio i moj i jos puno ljudi,KRAJ, svega sto je do tada bio zivot dostojan covjeka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top