Noćas...

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće – k meni dohođaše.

To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
To su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, kô kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Vladislav Petković Dis
 
Poslednja izmena:
"Znaš li šta postajem kad padne noć, kad sve utone u okrilje mraka
sanjajući svoje snove...
Noću postajem vajar. Slepi vajar u čijim prstima nema gline.
Svake noci vazduh postaje moj točak za glinu, a sećanja voda.
Svake noći vajam prstima tvoj lik, nepogrešivo iscrtavajuci linije čela, obrva, usana...
Noću te vajam...od sećanja..." ~ nn

 
Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz
ili strela karanfila koji pronose oganj:
volim te kao što se vole neke mračne stvari,
potajno, između senke i duše.
Volim te kao biljku koja ne cveta ali nosi
u sebi svetlo skrivenih cvetova,
zahvaljujući tvojoj ljubavi gusti miris,
koji se uzdigao iz zemlje, mračno u mom telu živi.
Volim te ne znajući kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti,
tako te volim jer ne znam voleti drukčije,
nego na taj način na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja,
blizu, da ti se oči sklapaju sa mojim snom.

Pablo Neruda
:heart:
 
Ja sam tražio na krivim mestima,
Po prašnjavim cestama ili po dalekim zemljama…
Sva mesta pretražio, ali jedno preskočio,


https://64.media.tumblr.com/9d81971acdb0b8186d0d7f52c91f14a5/tumblr_oeulxlAzID1qzh19go1_540.jpg



Pod njenim kapcima nisam se setio.​
 
O, u Božjem je svetu sve tako prolazno i kratko.
Prolaznost je pobeda svih pobeda,
i sve je samo jedared ono što je. Sve se zaboravlja, jer se živci kukavički umaraju,
i čim se stegnu usnice, udavi se groznica na njima.
Samo jedan poljubac je u životu čoveka,
samo jedared je duša u očima,
samo jedared je vera sujevera!
A sve ostalo je samo čežnja, silna ili slomljena, večna i bolna čežnja.
Čežnja mramora da bude stub ponosa i snage.
Čežnja bledih fresaka da ih ne sišu oči i sunce.
Čežnja zaleđene vodenice što stoji kao pusto tičje gnezdo, napunjeno snegom.
Čežnja košute, kad je mesec izmami u gusta žitna polja i gricka vrhove klasova
i ne zna da to čini.
Čežnja raspučenog beskraja morskog,
kad u sive časove večeri popadaju jedrila i vesla,
i uplovi i poslednja lađa u plitke i mrtve vode luke.

https://64.media.tumblr.com/71f194f521a0bfc96d5561af75af9706/tumblr_oh8qdvasPR1uhtu5no1_500.jpg

Isidora Sekulić Saputnici​
 
Moja pesma noćas traži
kavez za pticu;
da misli moje smesti,jer otiču!

Moja pesma noćas tuguje,
ali nikom ne duguje!
Sedi i plete uspomene,
dok stihove niže,
O' ljubavi davno rođenoj.

Moja pesma noćas nikog ne voli
ne plače i ne moli!
Ona samo meni svira,kao violina.

Moja pesma nocas,samo meni treba;
samo ja je imam i u snove sobom nosim!

-Pesmu svoju
nižem,biserima kitim.

Moja pesma sada spava,zarobljena.
Dlanovima,samu sebe skriva.

-Pesma moja,samo meni lepa,
samo meni ,divna.
4165e0f7a1e88455f6b1d98cbb4db380832037cb.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top