Nobelovac Jun Fose: Znao sam da pisanje može spasiti živote

[Nina]

Norveški pisac Jun Fose održao je večeras predavanje na svečanosti u Švedskoj akademiji, povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnost, koja će mu biti uručena 11. decembra.Na početku predavanja pred zvanicama Akademije, Fose se prisetio kako ga je jednom prilikom u školi neobjašnjivo obuzeo strah da na zahtev učitelja pročita nešto naglas, i da je pokušavajući da ga prevaziđe shvatio da se mora obraćati pod svojim uslovima, ne tuđim.

"Počeo sam sa pisanjem svojih tekstova, kratkih pesama, kratkih priča. I otkrio sam čineći to, da mi daje osećaj sigurnosti, nasuprot strahu. Na neki način našao sam unutar sebe mesto koje je bilo samo moje, i iz kog sam mogao pisati nešto što je samo moje", naveo je Fose.

Priznavši da posle pedeset godina i dalje piše iz tog tajnog mesta u sebi, o kome ne zna mnogo više osim toga da postoji, Fose je dodao da je naučio i da za njega postoji velika razlika između izgovorene i pisane reči, govornog i pisanog jezika.Prema njegovim rečima, govorni jezik je često monologička komunikacija poruke koja bi trebala biti ovakva ili onakva, ili je to retorička komunikacija poruke sa stavom i ubeđenošću.

"Pisani jezik nikad nije takav - on ne informiše, on je više značenje nego komunikacija, ima sopstveno postojanje. I u tom smislu, dobro pisanje i svaka vrsta propovedanja očigledno protivreče jedno drugome, bilo da je propovedenje versko ili političko ili šta god moglo biti", rekao je Norvežanin.

Fose je naveo i da je zbog straha od čitanja naglas ušao u usamljenost, koja manje više čini život pisca, i u njoj je ostao do sad.
Prema njegovim rečima, najvažnija stvar u životu ne može biti rečena, već samo napisana, i zato pokušava dati reči nemom govoru.
Prema njegovim rečima, pisanje je postalo navika bez koje se ne može živeti.

Fose se prisetio kako je nakon loših kritika za svoj prvi roman odlučio da ne sluša kritičare, i da je isto tako bio nameran da pohvale i priznanja ne utiču na njegov rad.
Primetivši da u njegovom pisanju ima dosta samoubistava i da se bojao da je time doprineo njihovom opravdavanju, Fose je istakao da ga dirne kada mu se jave ljudi kojima je njegovo pisanje spasilo život.

"Na neki način uvek sam znao da pisanje može spasiti živote, možda je spasilo i moj. I ako moje pisanje može spasti tuđe živote, ništa me ne bi učinilo tako srećnim. Hvala ti Švedska akademijo na Nobelovoj nagradi za književnost. I hvala tebi Bože", zaključio je Fose.

link

 

[Nina]

Nisam procitala ni jednu njegovu knjigu a ni dramu, ali neka njegova razmisljanja ce me sigurno navesti da procitam bar jednu
Na primer roman Melanholija

Kratak sadržaj

Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromaštvu 1902.
U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom.

Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici.

Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u duševnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju.

U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borgeje”, poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. Melanholija II smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.

Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duše, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili.

Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose važi za jednog od najznačanijih svetskih autora današnjice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana čak i jedna opera.