NISTA

[phobos and deimos]

Dokazi tvrdnje, bez toga to je bulaznjenje. Znaci dokazi da je bice besmrtno.

- - - - - - - - - -

Mozemo izvesti сазнањa шта то нијe. A шта јесте изван je могућности сaзнања, трансцендентно.

Међутим. знати шта то није, велико је знање које нас ослобађа мноштва заблуда изниклих из реализма. Прво, ослобађа нас религије и њених фантазама о богу оцу негде тамо на небу.
А такође нас ослобађа и научних фантазама о реално постојећем објективном свету таквим каквим га опажамо.

Када је човек ослобођен тих заблуда остаје онда да се питамо шта би ствар по себи могла бити, и ту наступа ткз. "филозофија интуиције".

Jel to zoves "znanje"? To je naivna igra reci, odnosno kontradikcija na samom startu.

 

[phobos and deimos]

Apodikticna cinjenica je da se vodis onim sto puta ponovljena laz postaje istina.
Al interesantno kako si odmah presao na "stvar po sebi", jer se tu osecas sigurno. Ubrzo ces shvatiti da i od toga nema leba.
Idemo polako. Sta je u tvojoj konstrukciji "to", odakle ideja o tome? Jel mislis nesto pod tim ili ne mislis nista?

 

[oziman]

Dokazi tvrdnje, bez toga to je bulaznjenje. Znaci dokazi da je bice besmrtno.

Доказ над доказима је откриће да оно што мериш, делиш на делове које зoвеш минути, дани, године, и што зовеш "време" јесте заправо замишљена линија у простору, а да је право време трајајње нешто сасвим друго што не познаје ни прошлост, ни садашњост, ни будућност. Не може се делити , мерити, а опет то је оно што смо одувек звали "време".

"Kao odgovor onima koji uzimaju "realno trajanje" kao nešto nejasno i misteriozno, reći ću da se radi o najasnijoj stvari na svetu: realno trajanje je upravo ono što smo oduvek zvali vreme, pri tome ga uzimajući kao nedeljivo. "

Бергсон

То ти је доказ бесмртности бића. Јер оно што налазим у себи и што зовем "ЈА" није у области линија, већ урпаво у области тог недељивог траајња самим тим дели и његову одвојендст од појмова, почетак, средина , крај, па и бескрај.

Ништа од тога није примењиво на наше биће.

Ето ти доказ.

Наравно , да би га појмио мораш одбацити многобројне утувљене догме. а то је проблем.

Jel to zoves "znanje"? To je naivna igra reci, odnosno kontradikcija na samom startu.

Знати шта нешто није, иако не знаш шта јесте није контрадикција.

На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.

Узимо још један пример.
Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.

 

[phobos and deimos]

To nije dokaz vec lupetanje gluposti, davno osporeno u filozofiji. Da bi odbacio svoje dogme koje ti je utuvio Sopi moras krenuti od zacetka spekulativne filozofije Fihtea, njegove kovanice tathandlug. Pa stici prvo do Hegela i njegove kritike Kanta. Tek onda mozes poceti da se bavis pozitivizmom, analitikom, egzistencijalizmom, fenomenologijom, struktruralizmom. Iz te pozicije ces videti kolko je naivna tvoja filozofija zabodena na "sustina subjekta je da saznaje objekte". Bez toga za tebe je filozofija zatvorena knjiga.

 

[phobos and deimos]

Ej, odakle ti ideja o stvari po sebi van saznanja? Odakle si je izvukao?

 

[oziman]

To nije dokaz vec lupetanje gluposti, davno osporeno u filozofiji. Da bi odbacio svoje dogme koje ti je utuvio Sopi moras krenuti od zacetka spekulativne filozofije Fihtea, njegove kovanice tathandlug. Pa stici prvo do Hegela i njegove kritike Kanta. Tek onda mozes poceti da se bavis pozitivizmom, analitikom, egzistencijalizmom, fenomenologijom, struktruralizmom. Iz te pozicije ces videti kolko je naivna tvoja filozofija zabodena na "sustina subjekta je da saznaje objekte". Bez toga za tebe je filozofija zatvorena knjiga.

Да би одбацио тврдњу да је најкраћа линија између две тачке у равни права линија, мораш кренути од шарлатана Фихтеа па све до Хегела као врхунца шарлатанства. Наравно ту су и остали млатитетљи празне сламе који сви много причају, али ништа не кажу.

Скривају своју ругобу, своје незнање, и своје шарлатанство иза помпезних фраза које не значе ништа.

Задржи ти то за себе.

Ej, odakle ti ideja o stvari po sebi van saznanja? Odakle si je izvukao?

Из корелативности субјекта и објекта и открића да је оно штo сазнајемо појава а не суштина по себи ставри.

Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"

Artur Sopenhauеr

 

[phobos and deimos]

Задржи ти то за себе.

Pa to treba da zadrzim za tebe ako hoces da budes filozof. Ako neces mogu za sebe. Najnormalnije pitanje je kako znas da je to sarlatanstvo ako ne poznajes ono sto "kritikujes"? Valjda isto kao sto i saznajes nesaznajno.

 

[oziman]

Pa to treba da zadrzim za tebe ako hoces da budes filozof. Ako neces mogu za sebe. Najnormalnije pitanje je kako znas da je to sarlatanstvo ako ne poznajes ono sto "kritikujes"? Valjda isto kao sto i saznajes nesaznajno.

Познајем да ту нема шта да се познаје. Жонглерство празних појмова.

Hegelova takozvana filozofija jeste jedna kolosalna mistifikacija koja ce nasem potomstvu davati neiscrpnu temu za sprdanje s nasim vremenom. To je pseudofilozofija koja koci sve duhovne snage, zagusuje svako stvarno misljenje i na njegovo mesto posredstvom najgore zloupotrebe jezika, stavlja najispraznije , najbesmislenije , najnemisaonije, dakle najzaglupljujuce mlacenje prazne slame.

Ko moze da cita njegovo najhvaljenije delo, takozvanu Fenomenologiju duha a da se pri tom ne oseca kao u ludnici - tamo i spada.

citat Sopenhauer

Онај ко попут тебе каже да ту нешо види само се ставља у ред са шарлатанима.

Епа, не вичу сви како је цару лепо одело , него неки од нас виде да је цар го. Веровао или не.

 

[phobos and deimos]

Nisi odgovorio, odakle ideja o sustini po sebi stvari ako si iskljucio saznanje.

- - - - - - - - - -

Познајем да ту нема шта да се познаје. Жонглерство празних појмова.



Онај ко попут тебе каже да ту нешо види само се ставља у ред са шарлатанима.

Епа, не вичу сви како је цару лепо одело , него неки од нас виде да је цар го. Веровао или не.

Ti ne razumes moje prosto pitanje, kako si onda tek razumeo istoriju filozofije?

 

[oziman]

Nisi odgovorio, odakle ideja o sustini po sebi stvari ako si iskljucio saznanje.

- - - - - - - - - -

Одговрио сам. пост 556

Да поновим опет:

Ej, odakle ti ideja o stvari po sebi van saznanja? Odakle si je izvukao?

Из корелативности субјекта и објекта и открића да је оно штo сазнајемо појава а не суштина по себи ставри.

Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"

Artur Sopenhauеr

- - - - - - - - - -

Ti ne razumes moje prosto pitanje, kako si onda tek razumeo istoriju filozofije?

А ти се јелте бавиш историјом филозофије а не филозофијом?

 

[phobos and deimos]

Jel ja govorim nemacki jezik? Ajde polako, skoncentrisi se. Imas ispred sebe svet koji opazas. To je ono sto imas u iskustvu. Da bi se pitao o svetu koji ne opazas sta moras da uradis?

- - - - - - - - - -

Одговрио сам. пост 556

Да поновим опет:



Из корелативности субјекта и објекта и открића да је оно штo сазнајемо појава а не суштина по себи ставри.



- - - - - - - - - -



А ти се јелте бавиш историјом филозофије а не филозофијом?

A istorija filozofije je pretpostavljam nabrajanje sta je ko rekao i nista vise a filozofija ono sto ti smatras da je istina. Jesam li pogodio?

 

[oziman]

Jel ja govorim nemacki jezik? Ajde polako, skoncentrisi se. Imas ispred sebe svet koji opazas. To je ono sto imas u iskustvu. Da bi se pitao o svetu koji ne opazas sta moras da uradis?

- - - - - - - - - -

Морам да одбацим све оно што је том мом искуству додала моја свест. Значи све секуандарне квалитете боју, мирис, укус, чврстоћу, тополоту. То су прозиводи моје сазнајућче свести а не оног што на исту делује.

Затим, морам одбацити све примарне квалитете, тј. облик и просторност. Јер како су то доказали Барлки и Кант, простор је форма опажања моје сазнаајуће свести а не својоство онога што се свести представља.

Када смо све тако лепо одбацили запитамо се "шта је остало". И тако дођосмо до ствари по себи. Јер је остало ништа за сазнање али све и свја по себи.

 

[phobos and deimos]

Морам да одбацим све оно што је том моm искуству додала моја свест. Значи све секуандарне квалитете боју, мирис, укус, чврстоћу, тополоту. То су прозиводи моје сазнајућче свести а не оног што на исту делује.

Затим, морам одбацити све примарне квалитете, тј. облик и просторност. Јер како су то доказали Барлки и Кант, простор је форма опажања моје сазнаајуће свести а не својоство онога што се свести представља.

Када смо све тако лепо одбацили запитамо се "шта је остало". И тако дођосмо до ствари по себи. Јер је остало ништа за сазнање али све и свја по себи.

Uopste ne pratis sta ti govorim vec pravis nagli skok i ponavljas utuvljene ti dogme kako ti volis da kazes, sto znaci da ili namerno spamujes ili je nesto drugo u pitanju a nadam se da je ovo prvo. Jasno je meni da neces preko noci moci da dodjes do "neposrednog uvida", ali pocni bar ispocetka, mozda krenes da mislis.

 

[SUPERKULER]

Морам да одбацим све оно што је том мом искуству додала моја свест. Значи све секуандарне квалитете боју, мирис, укус, чврстоћу, тополоту. То су прозиводи моје сазнајућче свести а не оног што на исту делује.

Затим, морам одбацити све примарне квалитете, тј. облик и просторност. Јер како су то доказали Барлки и Кант, простор је форма опажања моје сазнаајуће свести а не својоство онога што се свести представља.

Када смо све тако лепо одбацили запитамо се "шта је остало". И тако дођосмо до ствари по себи. Јер је остало ништа за сазнање али све и свја по себи.

Ako uspeš sve to da odbaciš-odbacio si I svest o tome,a to bi ti nazvao I stvar po sebi...Već Hegel je to zapazio kod Kanta...

 

[oziman]

Ako uspeš sve to da odbaciš-odbacio si I svest o tome,a to bi ti nazvao I stvar po sebi...Već Hegel je to zapazio kod Kanta...

Циљ је означити у опажајном искуству оно што је у њему продукт свести, од онога што није. На тај начин "одбацујемо", тачније означавамо.

Рецимо, боје које видиш на предметима означиш речима "Ове боје су продукт моје свести а не нешто што би постојало на предметима". На тај начин "одбацујеш" тј. ОЗНАЧИШ оно што је продукт твоје сазнјауће свести од онога што није, а како би на тај начин дошао до ствари по себи.

Шта је ту спорно?

А то што тим методом све у твом сазнању мораш означити као продукт твоје свести , само показује да је ствар по себи трансцендентна. Да је нема у сазнању , да је изван сазнања.

 

[SUPERKULER]

Циљ је означити у опажајном искуству оно што је у њему продукт свести, од онога што није. На тај начин "одбацујемо", тачније означавамо.

Рецимо, боје које видиш на предметима означиш речима "Ове боје су продукт моје свести а не нешто што би постојало на предметима". На тај начин "одбацујеш" тј. ОЗНАЧИШ оно што је продукт твоје сазнјауће свести од онога што није, а како би на тај начин дошао до ствари по себи.

Шта је ту спорно?

Svest se nigde ne pojavljuje bez fenomena,bez sećanja na njih ili bez noumena koji su karakteristike grupacija ili skupova fenomena...Čak I dinamika ima
(nalik interpukciji) atributizaciju osvešćenu...

А то што тим методом све у твом сазнању мораш означити као продукт твоје свести , само показује да је ствар по себи трансцендентна. Да је нема у сазнању , да је изван сазнања.

Možeš označavati attribute (kažeš:sekundarne kvalitete) pojava tj.fenomena,ali je pojava nerazdvojiv atribut od pripadajućeg dela svesti,tako da to ne možeš "odbaciti"...
Ne mislim matematički deo već koji "osvetljava" fenomen svešću!
Lepo ti ovaj Fobos savetovao da malo I fenomenologiju I strukturalizam,a mogao bi I neoklasicizam po meni...Zaboravi Šopija-to ti muzejski eksponat...

 

[oziman]

Možeš označavati attribute (kažeš:sekundarne kvalitete) pojava tj.fenomena,ali je pojava nerazdvojiv atribut od pripadajućeg dela svesti,tako da to ne možeš "odbaciti"...
Ne mislim matematički deo već koji "osvetljava" fenomen svešću!
Lepo ti ovaj Fobos savetovao da malo I fenomenologiju I strukturalizam,a mogao bi I neoklasicizam po meni...Zaboravi Šopija-to ti muzejski eksponat...

Какве компликација над простом ствари. Јел то зато да кроз празне појмове сакирiјете пред самима собом јендоставан увид који зaправо мења саму основу уобичајеног поглeда на свет.

Као што рекох циљ је означити у опажајном искуству оно што је у њему продукт свести, од онога што није.
Јели то толико компликовано?

Одвојити једно од другога. Одвојити из једне опажајне сцене оно што је у истој продукт наше сазнајуће свести од онога што није.

А то што тим методом све у сазнању морамо означити као продукт свести , само показује да је ствар по себи трансцендентна. Да је нема у сазнању , да је изван сазнања.

То наравно руши религијске инфатилне небулозе о милостивом богу, такође руши научне конструкције о реално постојећм објективном свету. Али шта ћете. Тако је како је.

 

[snouden]

Mozemo izvesti сазнањa шта то није. A шта јесте изван je могућности сaзнања, трансцендентно..

opet generalizujes. mozemo znati da to sto jeste ima uticaj na nas. mozemo znati odnos dva dogadjaja. mozžemo znati valjanost nekih prostih iskaza. mozemo znati da to sto jeste ne može biti akauzalno...itd.

Када је човек ослобођен тих заблуда остаје онда да се питамо шта би ствар по себи могла бити, и ту наступа ткз. "филозофија интуиције".

kakva crna filozofija intuicije. koja ti je ta.

 

[oziman]

opet generalizujes. mozemo znati da to sto jeste ima uticaj na nas. mozemo znati odnos dva dogadjaja. mozžemo znati valjanost nekih prostih iskaza. mozemo znati da to sto jeste ne može biti akauzalno...itd.

Можемо знати да управо ништа од тога не припада ствари по себи , јер знамо да то што јесте не познаје простор, самим тим ни делове па ни делове који бисмо звали узрок и последица. То има важења само у појави не и у ствари по себи.

Однос ствари по себи и појаве није однос узрока и последице.

kakva crna filozofija intuicije. koja ti je ta.

Свака она која се позива на непосредно искуство уместо на сазнање које је занавек затворено за ствар по себи.

Ту пре свега мислим на Шопенхаурову филозофију воље и Бергсонову филозофију трајања.

 

[phobos and deimos]

Snouden nije naivac ozimane.
Tvoja potajna zelja da budes Gospodin, Gospodar, izabrani koji kapira ono sto niko ne moze a mi ovce koje treba da te slede vidi se cak i sa fobosa.

- - - - - - - - - -

kakva crna filozofija intuicije. koja ti je ta.

Kvazifilozofija. Mistika koju hoce da provuce kroz filozofiju. A mi necemo to i onda se buni.

 

[snouden]

Можемо знати да управо ништа од тога не припада ствари по себи , јер знамо да то што јесте не познаје простор, самим тим ни делове па ни делове који бисмо звали узрок и последица. То има важења само у појави не и у ствари по себи.

Однос ствари по себи и појаве није однос узрока и последице. .

kakav je to svet bez uzroka i posledice - bez dogadjaja? nema. takav svet nije moguć.

a i kada bi bio moguć kakve on veze ima s nama?

 

[phobos and deimos]

kakav je to svet bez uzroka i posledice - bez dogadjaja? nema. takav svet nije moguć.

ai kada bi bio moguć kakve on veze ima s nama?

Uticaj Platona...vidi se cak sa fobosa.

 

[gost 202584]

Можемо знати да управо ништа од тога не припада ствари по себи , јер знамо да то што јесте не познаје простор, самим тим ни делове па ни делове који бисмо звали узрок и последица. То има важења само у појави не и у ствари по себи.

Однос ствари по себи и појаве није однос узрока и последице.




Свака она која се позива на непосредно искуство уместо на сазнање које је занавек затворено за ствар по себи.

Ту пре свега мислим на Шопенхаурову филозофију воље и Бергсонову филозофију трајања.

јел будала ил лудак закључује о несазнајном и неискуственом?
наука се бави чулима, филозофија горњим редом.
духовност је мало даље а свеприсутна...

 

[SUPERKULER]

Можемо знати да управо ништа од тога не припада ствари по себи , јер знамо да то што јесте не познаје простор, самим тим ни делове па ни делове који бисмо звали узрок и последица. То има важења само у појави не и у ствари по себи.

Однос ствари по себи и појаве није однос узрока и последице.




Свака она која се позива на непосредно искуство уместо на сазнање које је занавек затворено за ствар по себи.

Ту пре свега мислим на Шопенхаурову филозофију воље и Бергсонову филозофију трајања.

Slažem se da je kauzalnost izmišljotina,međutim:kako ne možeš odvajati attribute od fenomena jer ti atributi osvetljeni svešću I čine pojavu u svesti,
tako ni transcedentno pojave ne možeš izdvojiti iz pojave jer nosi pojavu što I čini osnovno svojstvo tog transcedentnog bez kog nestaje-nema ga!
Naime,transcedentna osnova našeg bića koje senzoriše pojave ne postoji -nastaje,rađa se u samom procesu nastajanja pojave!
Pojava je kao kap koja padne u mirno kao ogloedalo jezero koje je transcedentno...Bez pokreta,događaja ,rada nema ničeg -ni pojave ni transcedencije.
To da je transcedentno volja ili trajanje je proizvoljno kao kad bih ja rekao da je to žeđ ili želja ili sujeta ili...ma neke druge zajebancije religijskog tipa (ljubav
božija na prrrrrr.)

 

[oziman]

kakav je to svet bez uzroka i posledice - bez dogadjaja? nema. takav svet nije moguć.

a i kada bi bio moguć kakve on veze ima s nama?

Takav svet je ништа за сазнање у праву си. Он је 0 димензија и 0 трајања. Али је по себи све и свја. Основа свега. Ту говоримо о нечему потпуно другачијем од свега што познајемо. Па опет то је наша суштина. То је област где пребива наше ЈА.

Овај Шопенхауров цитат може ти појаснити о чему се ту ради:

"Dakle, jedino u odnosu na pojave pojmovi prestanka i trajanja nalaze svoju primenu, a ne u odnosu na ono što se u pojavama manifestuje, to jest u odnosu na suštinu-po-sebi stvari; zato, primenjeni na tu suštinu, ti pojmovi više nemaju nikakvog smisla. To se vidi i u činjenici da je nemoguće odgovoriti na pitanje koje polazi od tih vremenskih pojmova, i da je svaka tvrdnja u davanju takvog odgovora, svejedno s koje strane dolazila, izložena ubedljivim prigovorima. Mogli bismo, doduše, tvrditi da naša suština-po-sebi traje i posle smrti, zato što bi bilo pogrešno reći da ona propada; ali, mogli bismo isto tako da tvrdimo kako ona propada, zato što bi bilo pogrešno reći da ona traje i posle smrti; u stvari, tačno je i jedno i drugo. Tu bi se, dakle, moglo postaviti nešto nalik antinomiji. Međutim, ta bi antinomija počivala isključivo na negacijama. U njoj bi se subjektu suda odricala dva kontradiktorno suprotna predikata, ali samo zato što cela kategorija tih predikata ne bi bila primenljiva na taj subjekt. Ako se, međutim, njemu ta dva predikata odriču ne zajedno već pojedinačno, stiče se utisak da se kod njega dokazuje predikat kontradiktoran predikatu koji mu se odriče u tom trenutku. A to se zasniva na činjenici da se tu porede nesamerljive veličine, ukoliko nas problem premešta na teren koji ukida vreme, a ipak nam postavlja pitanje o vremenskim odrednicama, koje je, dakle, jednako pogrešno i pripisati i odreći subjektu; to upravo znači: problem je transcendentan. U tom smislu smrt ostaje tajna."

Шопенхауер