To nije nikakav uvid vec tvoja zabluda. Zabluda razdvajanja pojave i stvari po sebi, kako bi formirao suprotni fiktivni svet u kome ces da zivis kad umres, jer imas strah od smrti. To nije filozofija, ona je otisla mnogo dalje od tih banalnosti.
Наравно да мораш раздовјити појаву од ставри по себи. Да разумеш ту поделу, знао би да је оно што зовеш реланост "појава",, а ствaр по себи је трансцендентна. Суштински другачиај од представе.
За ствар по себи не важе никакве величине, никакве мере. чак ни појмови постоји или не постоји, почетак и крај. Ништа то не важи за ствар по себи. Па опет оно што налазимо у себи и звоемо "ЈА" јесте та врста егзистеиције. Која не познаје простор, опросторено време, почетак, крај, величине, делове и мерења.
Bica vise nema je iskaz koji ne ukazuje da nista postoji niti to iko tvrdi, treci put ti ponavljam.
Не указује а у томе је и проблем. Што "непостојање" није аксиом него нешто што нико никада није опазио , искусио ,доживео и што је самим тим ознака једне наивне заблуде.
Ти полазиш од непостојања као аксиома и питаш се зашто постоји нешто а не ништа. А у томе је грешка јер смао нешто постоји.... никакво ништа.
Sve dok ne shvatis taj semanticki problem mozes da se tesis kolko hoces. A ako ti je toliko tesko pitaj iskustvo da ti osvezi pamcenje o stanju pre rodjenja.
О томе "пре рођења" : Писао сам раније па да поновим:
Ево ако изгледа уобичајена назови "здраворазумска" констатација о питању пре и после живота.
Prvo i objektivno PERIOD PRE ROĐENJA SASVIM JE SLIČAN PERIODU POSLE SMRTI.Ko se seća perioda pre rođenja znače period posle smrti.Drugo (hipotetično)period pre našeg rođenja,a od početka svemira traje 14 milijardi godina i najmanje toliko će još trajati...
Потпуно погрешна констатација и питање јер полазиш од реализма или од аксиома "Објективан свет је реалан и постоји као такав независно од свести која опажа". То је апсурд. Изван свести субјекта нема објективног света. Нема никакве линије времена. Време није линија! Линија је могућа само у простору не и у времену. Време се не може мерити. Значи, питање је погрешно јер НИЈЕ БИЛО ПРЕ РОЂЕЊА. Пре рођења била је ствар по себи а о њој не знамо ништа осим да није објективна а самим тим и да у њој нема никаквих линија дугачких 12 милијарди година (када би се играли наивних и третирали време као линију у простору коју можемо мерити). Време је субјективнa категорија суштински разlичита од линије у простору и самим тим ПРЕ РОЂЕЊА ИНДИВИДУЕ НИЈЕ БИЛО ВРЕМЕНА ..независног од ње!
Зар је толико тешко увидети да је третирање објективног света као неке реке кајa ето тече сама за себе по некој линији времена а ето ми улазимо и излазимо из ње?
Зар је тешко увидети наивност, безвезноsт... апсурдност тога.??!! ИЗВАН СВЕСТИ НЕМА РЕКЕ! Нема објективног света. Нема 12 милијарди година.
Једино имамо ПОЈАВУ И СТВАР ПО СЕБИ. Појава почиње са првим бљеском индивидуалне сазнајуће свести ....и траје до смрти; све ПРЕ ТОГА, И СВЕ ПОСЛЕ ТОГА јесте трансцендентна неспознајна, непојмљива СТВАР ПО СЕБИ!
Da, uhvatis se velicine, i sam kazes intenzivna velicina a sad odjednom nije velicina. Oces-neces
ИНТЕНЗИВНО је ту да нагласи да се не ради о уобичајеној величини на коју си навикао већ о својеврсној величини ткз "квалитативне множине". Величини која нема везе са поређаношћу делова једног до другог.
http://forum.krstarica.com/entry.php/5997-Kvalitativna-množina
Жуља те што ова филзофска знања негирају љубезног ти, милосног ти, творца. Господина.
Mogu da kažem da ih pozdravljaju blizanci Oziman 1 i 2?
