Nisam odavno...

tab503:
razumes, razumes :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Не. ти не разумеш.

Неће студенти водити државу. Сваки факултет је предлагао кандидате. Угледне личности, не студенте.

Студенти су састављали листу, али нису студенте стављали на листу, већ остварене људе, а не Ћацад.

И то смо сто пута писали овде, али ти се правиш да ниси прочитао.
 
tab503:
..otvorio neku politicku temu :D

Prosto pitanje.

Da li je moguce ostati izmedju dve stolice sto je trenutno nasa spoljna politika?
Kliknite za proširenje...
Moguće je, Tito je to najbolje pokazao, van toga što je ta umjetna tvorevina i prije nego je umro počela pucati ekonomski.
Samo što za to moraš imati malo veći IQ i okružiti se pametnim ljudima, a ne ćacijima.
 
Zagor92:
Moguće je, Tito je to najbolje pokazao, van toga što je ta umjetna tvorevina i prije nego je umro počela pucati ekonomski.
Samo što za to moraš imati malo veći IQ i okružiti se pametnim ljudima, a ne ćacijima.
Kliknite za proširenje...

Која је била друга титова столица?




какав је оснос сфрј имала са ссср?

ChatGPT said:​

Однос СФРЈ и СССР-а био је сложен, динамичан и обележен великим успонима и падовима. Укратко, може се поделити у неколико фаза:

🇷🇸🇷🇺​

1. 1945–1948: Савезници после Другог светског рата​

  • Југославија и СССР су после рата били блиски савезници.
  • Тито је у почетку био чврсто везан за Стаљина.
  • Комунистичке партије обе земље делиле су идеолошку матрицу.
Али…

2. 1948: Резолуција Информбироа (ИБ) — велики раскол​

  • Стаљин је напао југословенско руководство да „скреће са линије марксизма“.
  • Југославија је избачена из Информбироа.
  • Уследио је потпуни политички и економски раскид.
  • Комунисти у СФРЈ који су подржавали СССР били су прогањани (Голи оток).
  • СФРЈ креће у сопствени, независни пут „самоуправног социјализма“.
Ово је једини случај у ком је комунистичка земља победила Стаљина на политичком пољу.

3. 1953–1955: Поправљање односа после Стаљинове смрти​

  • Са доласком Хрушчова долази до „размрзавања“.
    1. Хрушчов посећује Београд – историјска посета.
  • Потписана је Београдска декларација: признаје се југословенски пут у социјализму.
Однос постаје коректан, али никада више потпуно поверење.

4. Крај 1950-их – 1960-е: „Несврстаност“ као баланс​

  • СФРЈ се удаљава од оба блока.
  • Тито је 1961. један од оснивача Покрета несврстаних.
  • СССР је прихватао то са резервом: поштовао је Југославију, али је сматрао да „игра на две стране“.
Однос је био:
➡️ ни пријатељски као 1945, али
➡️ ни непријатељски као 1948 – већ прагматичан.

5. 1968: Осуда совјетске инвазије на Чехословачку​

  • СФРЈ је жестоко осудила упад Варшавског пакта.
  • Тито се плашио да би Југославија могла бити следећа.
  • Јача се одбрана земље, „општенародна одбрана“.
СССР гледа Југославију са подозрењем, али не напада.

6. 1970-е: Стабилни, мирни односи​

  • Јача економска сарадња.
  • Много југословенских радника и стручњака одлази у СССР.
  • Тито има добар однос са Брежњевом, али и даље независну позицију.

7. После 1980: Хладнија фаза​

  • Након Титове смрти, СФРЈ постаје политички слабија.
  • СССР гледа на несврстане амбиције Југославије са мање ентузијазма.
  • Ипак, односи остају коректни до распада СФРЈ.

🎯​

Однос СФРЈ и СССР био је мешавина сарадње и великих сукоба: од савезништва, преко драматичног раскола 1948, до умерено добрих односа заснованих на међусобном опрезу.

Ако желиш, могу да ти направим кратку хронологију 10 најважнијих догађаја у односима СФРЈ–СССР или упоредим идеологије „југословенског“ и „совјетског“ социјализма.
 
Alter_Ego_:
Која је била друга титова столица?




какав је оснос сфрј имала са ссср?

ChatGPT said:​

Однос СФРЈ и СССР-а био је сложен, динамичан и обележен великим успонима и падовима. Укратко, може се поделити у неколико фаза:

🇷🇸🇷🇺​

1. 1945–1948: Савезници после Другог светског рата​

  • Југославија и СССР су после рата били блиски савезници.
  • Тито је у почетку био чврсто везан за Стаљина.
  • Комунистичке партије обе земље делиле су идеолошку матрицу.
Али…

2. 1948: Резолуција Информбироа (ИБ) — велики раскол​

  • Стаљин је напао југословенско руководство да „скреће са линије марксизма“.
  • Југославија је избачена из Информбироа.
  • Уследио је потпуни политички и економски раскид.
  • Комунисти у СФРЈ који су подржавали СССР били су прогањани (Голи оток).
  • СФРЈ креће у сопствени, независни пут „самоуправног социјализма“.
Ово је једини случај у ком је комунистичка земља победила Стаљина на политичком пољу.

3. 1953–1955: Поправљање односа после Стаљинове смрти​

  • Са доласком Хрушчова долази до „размрзавања“.
    1. Хрушчов посећује Београд – историјска посета.
  • Потписана је Београдска декларација: признаје се југословенски пут у социјализму.
Однос постаје коректан, али никада више потпуно поверење.

4. Крај 1950-их – 1960-е: „Несврстаност“ као баланс​

  • СФРЈ се удаљава од оба блока.
  • Тито је 1961. један од оснивача Покрета несврстаних.
  • СССР је прихватао то са резервом: поштовао је Југославију, али је сматрао да „игра на две стране“.
Однос је био:
➡️ ни пријатељски као 1945, али
➡️ ни непријатељски као 1948 – већ прагматичан.

5. 1968: Осуда совјетске инвазије на Чехословачку​

  • СФРЈ је жестоко осудила упад Варшавског пакта.
  • Тито се плашио да би Југославија могла бити следећа.
  • Јача се одбрана земље, „општенародна одбрана“.
СССР гледа Југославију са подозрењем, али не напада.

6. 1970-е: Стабилни, мирни односи​

  • Јача економска сарадња.
  • Много југословенских радника и стручњака одлази у СССР.
  • Тито има добар однос са Брежњевом, али и даље независну позицију.

7. После 1980: Хладнија фаза​

  • Након Титове смрти, СФРЈ постаје политички слабија.
  • СССР гледа на несврстане амбиције Југославије са мање ентузијазма.
  • Ипак, односи остају коректни до распада СФРЈ.

🎯​

Однос СФРЈ и СССР био је мешавина сарадње и великих сукоба: од савезништва, преко драматичног раскола 1948, до умерено добрих односа заснованих на међусобном опрезу.

Ако желиш, могу да ти направим кратку хронологију 10 најважнијих догађаја у односима СФРЈ–СССР или упоредим идеологије „југословенског“ и „совјетског“ социјализма.
Kliknite za proširenje...
Hoćeš ti ikad nešto samostalno uspjet napisati? 🤣
 
какав је однос СФРЈ имала са европском заједницом и америком, тј. западним земљама?

ChatGPT said:​

Однос СФРЈ са западним земљама (Европском заједницом и САД) био је веома специфичан и прилично јединствен у Хладном рату. Југославија је била социјалистичка земља, али није припадала совјетском блоку, па је могла да сарађује са западом много више него било која друга комунистичка држава.

Испод је јасан и прегледан резиме.

🇾🇺🤝🗽​

1. После раскола са СССР (1948)​

  • Запад је подржао Југославију јер је била прва земља која се одвојила од Стаљина.
  • САД је сматрала СФРЈ најважнијим „незаавезником“ у Европи.
  • Добила је значајну војну, економску и финансијску помоћ од САД (укљ. огромне кредите).

2. 1950-их: Југославија наоружава војску уз помоћ САД​

  • Американци шаљу оружје, тенкове, авионе, институционалну војну обуку.
  • Иако комунистичка, Југославија је у пракси била полусавезник САД у Европи.

3. 1961: Нова доктрина – Несврстаност​

  • СФРЈ није желела да буде ни запад ни исток.
  • Истовремено: сарађује са Западом економски, трговачки и финансијски;
  • А политички задржава независност.

4. 1960–1980-е: Златно доба односа са Западом​

  • Западни кредити омогућили су велико индустријско ширење и раст стандарда у СФРЈ.
  • Огроман број Југословена радио је у западној Европи (нарочито у Немачкој).
  • Југославија је имала либералнији систем него совјетске земље:
    • грађани су могли да путују,
    • куповати страну робу,
    • радити у иностранству,
    • имати приступ западној култури.
Запад је СФРЈ видео као „брон између НАТО-а и СССР-а“, користан као политички баланс.

🇾🇺 🤝 🇪🇺​

Југославија је имала формално најбоље односе од свих социјалистичких земаља са Европском заједницом (данашњом ЕУ).

1. 1960-70-их: Успостављање економске сарадње​

  • СФРЈ је прва комунистичка земља која је добила споразум о трговини и кооперацији са Европском заједницом (1970).
  • Слободнија трговина, преференцијалне квоте, инвестиције.

2. 1980: Споразум ЕЗ–Југославија (први такве врсте са комунистичком државом)​

  • Даљи економски преференцијали.
  • Финансијска подршка развоју Југославије.
  • Односи су били готово „партнерски“.
Европљани су видели Југославију као мост ка социјалистичком свету, и као стабилизатор Балкана.

🇾🇺 🌍​

СФРЈ је имала:

✔​

✔​

✔​

✔​

Запад је у СФРЈ видео „идеалну трећу опцију“ између НАТО и Варшавског пакта.

Ако хоћеш, могу да направим упоредну табелу: СФРЈ — СССР — Запад: разлике у односима или кратку хронологију најважнијих догађаја у односима са Западом.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Blues Brothers
Vučić: Izudarao bih sebe što nisam bio na utakmici u Leskovcu, od tuge nisam spavao
3 4 5
Odgovora
121
Pregleda
2.192
rostiljdzija
R
Blues Brothers
"To nikada nisam rekao": Ceo intervju Aleksandra Vučića za FAZ
Odgovora
1
Pregleda
199
Umri_muski
Umri_muski
D
Tadić: Živimo Vučićevu osvetu, a moja greška je što nisam demontirao sistem službi bezbednosti
2
Odgovora
46
Pregleda
921
Stojkov Menidjer
Stojkov Menidjer

Back
Top