Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Bila sam u prilici i ja da pozajmljujem od prijatelja, i znam kakva me je muka bila naterala da tražim.
Vratila, naravno, ali jednom mi se desilo da zaboravim na dug, zato što je osoba koja mi je pozajmila novac sto puta rekla "nije hitno, vratićeš kad budeš imala". Reč je o dosta starijem čoveku. Činjenica da je imućan nije značila da to sa mene skida obavezu vraćanja u pristojnom roku; međutim, bio je to buran period mog života i ne, nisam ga izbegavala, nego sam, naprosto, zaboravila. Posle nekog vremena došla sam do novca pa počela da se preispitujem da l treba da platim neki zaostali račun i da li nekom nešto dugujem, i onda sam se setila. Iskreno rečeno, pomislila sam i da je možda umro (s obzirom na njegove godine), i takva pomisao bila mi je strašna. Pozvala sam ga, izvinjavala se, odnela mu dug plus malo više, plus piće, slatkiše itd. On je bio bolestan, ležao u krevetu, već donekle dementan i nije imao pojma da sam mu bila dužna. Jedva mu uvalih pare. Ali, eto, dešavaju se i takve stvari.
