Nesumnjivo Hrvati

[vučko]

Pa ovo je totalno besmisleno. Srbi Dalmacije, koji to neznaju da su srbi, nigdje jezik ne nazivaju Srpskim, a nazivaju ga ilirskim, slovinskim, pa i Harvackim!? Dakle, od svih gore navedenih klasičnih djela niti jedno jedino nije na Srpskom jeziku, niti pisano od pisca koji bi se Srbinom smatrao ili sam sebe nazivao. Srbi pravoslavci ijekavci Dalmacije i napose Srbi u Srbiji, nisu niti htjeli čuti za ilirstvo ili slovinstvo, odbijali su to kao neku svoju baštinu i čije je na kraju to trebalo biti? Kulturološki, dalmatinsko-hrvatsko. Kasno je za naknadnu pamet po tom pitanju.

Srbi ne znaju da su Srbi

 

[mupi]

Pa ovo je totalno besmisleno. Srbi Dalmacije, koji to neznaju da su srbi, nigdje jezik ne nazivaju Srpskim, a nazivaju ga ilirskim, slovinskim, pa i Harvackim!? Dakle, od svih gore navedenih klasičnih djela niti jedno jedino nije na Srpskom jeziku, niti pisano od pisca koji bi se Srbinom smatrao ili sam sebe nazivao. Srbi pravoslavci ijekavci Dalmacije i napose Srbi u Srbiji, nisu niti htjeli čuti za ilirstvo ili slovinstvo, odbijali su to kao neku svoju baštinu i čije je na kraju to trebalo biti? Kulturološki, dalmatinsko-hrvatsko. Kasno je za naknadnu pamet po tom pitanju.

“ jer Srblji imena svoga, koje ima svoju istoriju u svijetu i u slavenstvu, ni za čije ime promjeniti neće, ni za ljubav ilirstva, ni jugoslavenstva ni hrvatstva…”Patrijarh Rajačić.

 

[Pumpaj Dinstanović]

OK, sorry, ja kad sam čitao mi je promaklo ono "ti"... Mislio sam da misliš na sve Hrvate da su srpskog porijekla....

Roksandića sam ja tebi htio preporučiti...

Pa jesi li pročitao 20. i 21. stranicu?

Zapravo je točno da je Srba jako malo u HR... To su Vlasi, a ne Srbi... Samo ime kaže "Statuta Valachorum" da su Vlasi, a ne Srbi... Do veće pojave Srba u HR dolazi u 19. stoljeću prodorom SPC-a u HR, kada svi oni koji su bili pravoslavne vjere su proglašeni Srbima uz veliku potporu i blagoslov Mađarske koja je željela što više destabilizirati Hrvatsku....

To je ipak samo hrvatski nacionalistički mit, tj. izmitologizovana predstava o prošlosti.

Ne razumijem što ti si htio reći kada si napisao da si htio meni preporučiti Roksandića, ali meni se čini da je zapravo ti nisi pročitao, ili barem nisi detaljno. Pa eno gore lijepo imaš ja stranama navedenim jedan izvor, i to jasne ukazatelje da su ovi Vlasi u značenju Starih Romana, i da ih tako treba razlikovati od Vlaha koji su Srbi.

Sa 65. stranice u knjizi, jedan interesantni izvor iz 1790. godine (Pakrac):

To, kao što već mnogo puta na ovom forumu napisah, jeste stanovište ukorjenjeno u XIX-stoljetnom hrvatskom nacionalnom romantizmu i temelji se na negiranju srpske narodnosti radi ostvarivanja objedinjene političke hrvatske nacije, (košutovski pristup, djelomice po mađarskim uzorima) najčešće na istok sve do Drine (odnosno uključujući pored Trojednice i Bosnu i Hercegovinu). Dostiglo je u čuvenim veleizdajničkim procesima i protusrpskim demonstracijama hrv. frankovaca do većeg izražaja, a do kulminacije u ustaško vrijeme za Drugog svjetskog rata. U modernom svijetu, može se tako po raznim forumima i blogovima (ili hr.wiki), pa i ponegdje i u nešto ozbiljnijoj literaturi ultra-desničarskih tendencija, pronaći (kao ostatak naslijeđa srbofobnih percepcija i djelomične apologije neoustaštva 1990-ih godina). Iako određene istine ima kao i u svakom mitu, iz koje se mitomanije poslije razvija i raspreda, treba reći da takva predstava - 'to nisu Srbi već Vlasi koji su u XIX st. prodorom SPC u Hrvatsku uz blagoslov Mađarske posrbljeni' - nema svoje uporište u istorijskim izvorima i nauci.

Napisano stanovište koji si postavio je već toliko puta na ovom forumu razglabano i analizirano tokom svih ovih godina da ti preporučujem da iskoristiš pretraživač i pregledaš neke od stranijih tema. Ovako, ovdje ne znam uopšte gdje bih počeo...da li od toga da je Srpska pravoslavna crkva osnovana tek 1920. godine i da nema nikakvog 'prodora SPC u Hrvatsku u XIX stoljeću' (sic!) ili od toga da je 'Statuta Valachorum u naslovu piše; dakle, tu nema nigdje Srba, niti je primjenjivano na njih' potpuno besmislena logika pojednostavljivanjem inače kompleksne problematike do nevjerovatno banalnih razina.

 

[Mrkalj]

Vlah je u ono vrijeme, stalež, način i organizacija života. Nisam baš siguran da je Vlah tada kao oznaka za Slovene, etnička odrednica.

Ja sam siguran da je u pitanju srednjovekovni stalež, ali autor reči "Catholici Valachi alias Bunievci" (1) ili misli da su i Bunjevci stalež (2) ili misli da su Vlasi narod. Ti reci šta je od to dvoje izglednije, ja ću prihvatiti.

 

[Mrkalj]

To je ipak samo hrvatski nacionalistički mit, tj. izmitologizovana predstava o prošlosti.

To, kao što rekoh, jeste stanovište ukorjenjeno u XIX-stoljetnom hrvatskom nacionalnom romantizmu i temelji se na negiranju srpske narodnosti radi ostvarivanja objedinjene političke hrvatske nacije, (košutovski pristup, djelomice po mađarskim uzorima) najčešće sve do Drine. Doživjelo je u veleizdajničkim procesima do većeg izražaja, a kulminaciju u ustaško vrijeme za Drugog svjetskog rata. U modernom svijetu, može se tako po raznim forumima i blogovima (ili hr.wiki), pa i ponegdje i u nešto ozbiljnijoj literaturi ultra-desničarskih tendencija, pronaći (kao ostatak naslijeđa srbofobnih percepcija od 1990-ih i djelomične rehabilitacije neoustaštva). Iako određene istine ima kao i u svakom mitu, iz koje se mitomanije poslije razvija i raspreda, treba reći da takva predstava - 'to nisu Srbi već Vlasi koji su u XIX st. prodorom SPC u Hrvatsku uz blagoslov Mađarske posrbljeni' - nema svoje uporište u istorijskim izvorima i nauci.

Napisano stanovište koji si postavio je već toliko puta na ovom forumu razglabano i analizirano, da ti preporučujem da iskoristiš pretraživač da pregledaš neke od stranijih tema. Ovdje ovako ne znam uopšte gdje bih počeo...da li od toga da je SPC osnovana tek 1920. godine i da nema nikakvog 'prodora SPC u Hrvatsku u XIX stoljeću' (sic!) ili od toga da je 'Statuta Valachorum u naslovu piše; dakle, tu nema nigdje Srba, niti je primjenjivano na njih' potpuno besmislena logika pojednostavljivanjem određene problematike do nevjerovatno banalnih razina.

Odlično si ovo napisao; reč ti je ka Njegošu, a rečenica ka Krleži.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odlično si ovo napisao; reč ti je ka Njegošu, a rečenica ka Krleži.

Čitao sam putopisne zapise Jozefa Holečeka iz druge polovine XIX stoljeća (one, posebnom popularne 'dukljanomontenegrinima' zbog izvlačenja onog jednog citata); ukoliko si pratio, mislim da si mogao naići na neke interesantne dijelove (preporučujem ih inače svima). Strašno je fascinantno koliko se cijeli vijek zapravo ciklično svađa o približno istim stvarima. Holeček sreće u vozu dvojicu ljudi iz Hrvatske, jedan Srbin a drugi Hrvat, i kada bismo zaboravili da je to XIX stoljeće - čovjek bi pomislio da se svaćaju Srbin i Hrvat danas! Iste riječi, iste optužbe, isti tip formulacije...

Reflekcije radi, podsjetimo se Optužnice iz Veleizdajničkog procesa (1909):

Povješću je neoborivo ustanovljeno, da sav narod grčko-istočne vjere u kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji, nije na to područje (a to područje jedino je gledom na ovu kaznenu parnicu taj čas od interesa) došao iz Srbije i da nije srbskog porijekla, već da je taj narod u dobrom dijelu autohtoni hrvatski živalj od pamtivijeka, od kad je primio kršćansko, u kompaktnoj masi grčko-istočne vjere, u dobrom dijelu porijekla romanskog, po narodnu ‚vlaškog‘, naročito u županiji bjelovarsko-križevačkoj, gorskom kotaru kod Gomirja i komorskih Moravica, te sjevernom dijelu ličko-krbavske županije, što najbolje svjedoče osebujna obiteljska imena tog naroda, kakovih u srbskom narodu nema, niti gledom na narav srpskog jezika može imati.

Po nekim krajnje grotesknim segmentima optužnica, odnosno pročitanim dopisima tužiteljstva, može se vidjeti da je to bilo dobrom mjerom i optužnica za pripadanje pogrešnoj narodnosti.

Možda u dobroj mjeri za ovaj mit treba 'kriviti' Rudolfa Horvata. Njegova je povjesnica bia i ostala među najpopularnijima (danas u el. formatu u potpunosti dostupna preko wiki)...
Da je možda pisao malo 'gore', težim stilom, klaićevskim jezikom, možda bi situacija bila nešto drugačija...

 

[Mrkalj]

Po nekim krajnje grotesknim segmentima optužnica, odnosno pročitanim dopisima tužiteljstva, može se vidjeti da je to bilo dobrom mjerom i optužnica za pripadanje pogrešnoj narodnosti.

Možda u dobroj mjeri za ovaj mit treba 'kriviti' Rudolfa Horvata. Njegova je povjesnica bia i ostala među najpopularnijima (danas u el. formatu u potpunosti dostupna preko wiki)...

Kako i ne bi kad je Rudi srbofobno profilisan u zemunsko-petrinjskom "suživotu"...


Rudolf Horvat rodio se u Koprivnici 1873. godine. Negov otac Andrija bio je obrtnik i gradski zastupnik.[SUP][1][/SUP] Završio je osnovnu školu u Koprivnici, a gimnaziju u Varaždinu i Zagrebu. Upisao se na Bogoslovni fakultet u Zagrebu, ali je nakon dvije godine prešao na Filozofski gdje je, 1896. godine, diplomirao povijest i zemljopis. Doktorirao je s temom Kralj Tomislav i njegovo doba na Filozofskom fakultetu.[SUP][2][/SUP] Prvi posao dobio je u Osječkoj realnoj gimnaziji 1901. godine.[SUP][2][/SUP] Horvat je bio opredijeljen za opoziciju (protiv bana Khuena Hedervarya) pa dolazi na listu nepoćudnih vladi, te ga premještaju na Realnu gimnaziju u Zemun, gdje je prijateljevao sa Stjepanom Radićem i gdje su zajedno napravili ideju o osnivanju HSS-a. Zatim je premješten na nižu gimaziju u Petrinji, gdje piše prve velike radove. Nakon sedam molbi za premještaj tek 1907. godine prelazi u Zagreb na Donjogradsku realnu gimnaziju. Njegovo neslaganje s hrvatsko-srpskom koalicijom, koja je imala vlast i sve jača orijentacija prema Stjepanu Radiću bili su uzrokom što je ostao bez profesorske službe i bez šansi za zaposlenje u Državnom arhivu u Zagrebu. Za vrijeme Prvog svjetskog rata interniran u Ugarskoj kao prijatelj Srba a nakon rata u novoj državi zbog kritike novoga jugoslavenskog grba bio je 1919. godine umirovljen iz službe.[SUP][2][/SUP] Sva svoja istraživanja financirao je sam i bez ikakve državne pomoći.[SUP][2][/SUP] Događaji do kojih je došlo poslije atentata na Stjepana Radića stvorili su kod njega uvjerenje u potrebu izgradnje samostalne države Hrvatske, pa se njegovo pisanje u tom vremenu opet okreće politici. U tom periodu povremeno piše za Jutarnji list priče iz prošlosti s određenom tematikom. U to vrijeme, 1929. i 1930. godine, urednik Jutarnjeg lista je bio Josip Horvat novinar i publicist rođen u Čepinu. Godine 1937. Rudolf Horvat osnovao je povijesno društvo Hrvatski rodoljub u čijem izdanju tiska više svojih knjiga a u vrijeme Banovine Hrvatske pokreće časopis Hrvatska prošlost.[SUP][2][/SUP] Kad je uspostavljena NDH Horvat se reaktivira kao povjesničar i profesor te predaje povijest na Domobranskoj akademiji i u Zastavničkoj školi.[SUP][1][/SUP] 1942. godine je imenovan za zastupnika u saboru a 1944. godine imenovan je redovitim profesorom povijesti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.[SUP][3][/SUP] Godine 1942. izdao je knjigu "Hrvatska na mučilištu", koja donosi obilan povijesni materijal o prilikama u Hrvatskoj između 1918. i 1941. godine,[SUP][4][/SUP] zbog koje je u ljeto 1945. godine od novih vlasti izveden pred Sud za zaštitu nacionalne časti.[SUP][5][/SUP]

Preminuo je u Zagrebu 1947. godine.

Dobavljeno iz Ustašopedije

 

[fenix12345]

Pa jesi li pročitao 20. i 21. stranicu?



To je ipak samo hrvatski nacionalistički mit, tj. izmitologizovana predstava o prošlosti.

Ne razumijem što ti si htio reći kada si napisao da si htio meni preporučiti Roksandića, ali meni se čini da je zapravo ti nisi pročitao, ili barem nisi detaljno. Pa eno gore lijepo imaš ja stranama navedenim jedan izvor, i to jasne ukazatelje da su ovi Vlasi u značenju Starih Romana, i da ih tako treba razlikovati od Vlaha koji su Srbi.

Sa 65. stranice u knjizi, jedan interesantni izvor iz 1790. godine (Pakrac):

To, kao što već mnogo puta na ovom forumu napisah, jeste stanovište ukorjenjeno u XIX-stoljetnom hrvatskom nacionalnom romantizmu i temelji se na negiranju srpske narodnosti radi ostvarivanja objedinjene političke hrvatske nacije, (košutovski pristup, djelomice po mađarskim uzorima) najčešće na istok sve do Drine (odnosno uključujući pored Trojednice i Bosnu i Hercegovinu). Dostiglo je u čuvenim veleizdajničkim procesima i protusrpskim demonstracijama hrv. frankovaca do većeg izražaja, a do kulminacije u ustaško vrijeme za Drugog svjetskog rata. U modernom svijetu, može se tako po raznim forumima i blogovima (ili hr.wiki), pa i ponegdje i u nešto ozbiljnijoj literaturi ultra-desničarskih tendencija, pronaći (kao ostatak naslijeđa srbofobnih percepcija i djelomične apologije neoustaštva 1990-ih godina). Iako određene istine ima kao i u svakom mitu, iz koje se mitomanije poslije razvija i raspreda, treba reći da takva predstava - 'to nisu Srbi već Vlasi koji su u XIX st. prodorom SPC u Hrvatsku uz blagoslov Mađarske posrbljeni' - nema svoje uporište u istorijskim izvorima i nauci.

Napisano stanovište koji si postavio je već toliko puta na ovom forumu razglabano i analizirano tokom svih ovih godina da ti preporučujem da iskoristiš pretraživač i pregledaš neke od stranijih tema. Ovako, ovdje ne znam uopšte gdje bih počeo...da li od toga da je Srpska pravoslavna crkva osnovana tek 1920. godine i da nema nikakvog 'prodora SPC u Hrvatsku u XIX stoljeću' (sic!) ili od toga da je 'Statuta Valachorum u naslovu piše; dakle, tu nema nigdje Srba, niti je primjenjivano na njih' potpuno besmislena logika pojednostavljivanjem inače kompleksne problematike do nevjerovatno banalnih razina.

Pa imaš i ono pismo Đurđa, vojvode svih vlaških sinova iz 1642 zagrebačkom biskupu gdje on sebe nigdje ne zove Srbinom nego Vlahom...

Onda pogledaj ovdje od 143. strane pa nadalje... Samo se spominju Vlasi...
http://www.matica.hr/media/pdf_knjige/992/smiciklas II wm.pdf

 

[Mrkalj]

Pa imaš i ono pismo Đurđa, vojvode svih vlaških sinova iz 1642 zagrebačkom biskupu gdje on sebe nigdje ne zove Srbinom nego Vlahom...

Onda pogledaj ovdje od 143. strane pa nadalje... Samo se spominju Vlasi...
http://www.matica.hr/media/pdf_knjige/992/smiciklas II wm.pdf

A šta ćemo s Mužima? Oni sami sebe tako zovu - Muži.

Pa nije dosta što se sami zovu Mužima, nego ih i drugi zovu:

Suprotno mišljenjima mnogih kako je Vuk Karadžić zasnovao koncept Srbije kao jezične nacije svih štokavaca, Karadžić nikada ništa nije novo donio, nego je samo prenio druge - jezičnu reformu od Save Mrkalja, nacionalnu ideologiju od Dositeja Obradovića, itd. Dositej Obradović je u književnom djelu Život i Priključenija, iz 1783. godine, zacrtao osnove (veliko)srpske nacije:
​

„Moja će knjiga napisana biti čisto srpski, kako god i ovo moje pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata. (...) Ko ne zna da žitelji crnogorski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje muža), slavonijski, sremski, bački i banatski (osim Vlaha) jednim jezikom govore? (...) zakon i vera mogu se promeniti, a rod i jezik nikada. (...) Za sav dakle srpski rod ja ću prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete, želeći da se svi polzuju. (...) ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečeske, za braću Srblje, kojega su god oni zakona i vere.“ (―)
​

​

Prenijeto s ustašopedije
​

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa imaš i ono pismo Đurđa, vojvode svih vlaških sinova iz 1642 zagrebačkom biskupu gdje on sebe nigdje ne zove Srbinom nego Vlahom...

A zašto bi se zvao Srbinom?
Za počegak, ti 'vlasi' čak nisu ni pravoslavni hrišćani uopšte. Mada se mogu svakojage gluposti pronaći po internetu i u prvom redu na wiki, dakako (pazi, obraćaju se čovjeku koji će tek za jednu deceniju da se rodi ).

Onda pogledaj ovdje od 143. strane pa nadalje... Samo se spominju Vlasi...
http://www.matica.hr/media/pdf_knjige/992/smiciklas II wm.pdf

A ja ti kažem, uzmi Roksandićevu knjigu. Sjedni i otvori recimo 20. i 21. stranicu; ovo sam ti napisao već nekoliko puta do sada; ne znam u čemu je problem? Dostavio sam ti čak i poveznicu preko koje u .pdf formatu možeš čitavu knjigu skinuti (ili i čitati, ukoliko imaš odgovarajući i apdejtovani browser).

Što se tiče izvora, baci pogled na ovu temu: http://forum.krstarica.com/showthread.php/208189-Dokumenti-o-Srbima-kroz-istoriju-zapadno-od-Drine

Imaš tu pregršt izvora, gdje nećeš naići samo na Vlahe, već i na Srbe, i to redom od XVI stoljeća pa do najmodernijih vremena (u nekim slučajevima čak i XV). Ali posebno obrati pažnju na izvor koji se nalazi na navedenim stranicama kod Roksandića, a koji eksplicitno navodi razliku među ljudima sa vlaškim statusim - između etničkih Vlaha i Srba.

Jedan od društvenih kategorija stanovništva u Osmanskom carstvu su bili vlasi. Vlasi su postojali, baš kao i vojnuci, derbendžije, martolosi i najobičnija raja; a više, u vrhu, spahije, janičari, onda imamo ulemu, itd...ovo imenovanje, preko vlaških odredbi preuzimanih iz osmanskih kanuna, dospjelo je na područje germanskog i ugarsko-hrvatskog svijeta preko iseljenika koji su dolazili. Oni su za sobom donosili svoja prava, svoje običaje i tražili priznavanje svojih prava; jer naravno, šta su bježali uopšte na drugu granicu ako će imati manja prava nego što su s one strane. Dakle pitanje je toliko banalno da ja ne razumijem što je tu nejasno. Vlaški statut zove se tako jer ljudima potvrđuje vlaška prava koja su imali pod Turcima. Naziv tog dokumenta nije posljedica nekakvog nacionalnog izjašnjavanja ili autoreferencije skupine na koju se odnosi, već pravnih transplanata iz Osmanskog carstva.
Naravno, ne možemo sve uvijek poistovjećivati, jer vlaško ime ima vrlo komplikovanu ulogu u povjesnici balkanskih društava (pa tako i vrlo višeznačno); ali zamisli sada jednostavno da proglasimo sve društvene kategorije u Turaka za etnije; i vojnuke i derbendžije i šta sve ne...Kao što kažem, ne želim da ovime pojednostavljujem vlaško pitanje, ali samo šale radi - imamo Pravilnik o stalnim sudskim tumačima usvojen 2005. godine (izmjene i dopune 2007). Je li to 'dokaz' da sudski tumači - nisu Hrvati?

Vlasi su toliko glavobolja zadavali ljudima da je toliko literature pisano o tome; neki su pokušavali riješiti pitanja na svakojake načine (Zef Mirdita je, primjerice, iznosio hipoteze o 'metaetniji' širom različitih zemalja); zar stvarno misliš da je odgovor na to pitanje toliko jednostavan da svaki spomen Vlaha u istoriji, ma gdje bio i u kakvom kontekstu, interpretiramo kao - Rumun? Pa šta misliš šta je recimo su recimo u srpskom srednjovjekovlju vlaški zakoni? Jeste, tako se zove, a znači li to da su tamo isključivo Vlasi? Naravno da ne znači, no se on odnosi i na Arbanase. I sada neko treba da negira da Albanaca uopšte nema, zato što eto, duh, piše vlahom, znači mora da tamo nema ni 'A' od Albanaca. I ne samo to, neg' znači li uopšte to da među njima nema ljudi slovenske pripadnosti (Srba)? Naravno da ne znači ni to. Neke su vlaške zajednice biće i većinski takve (npr. u nekim mjestima u Raškoj). Dakle kada se proučava neka skupina ljudi, mora se sve staviti u kontekst; a ne tako samo čitati jedna riječ i misliti da je sva mudrost tu (na stranu toga što je netačno da nema srpskog etnonima, već da su sve samo Vlasi do XIX st.).

P. S. Smičiklasova knjiga je iz 1879. godine; OK su stare knjige ako su edicije izvora, ali o povijesti informiši se iz nekih novijih djela. Ja ti i dalje toplo preporučujem za početak Roksandića (a vezano za kojega mi je i dalje nejasno zašto si ti meni htio njega preporučiti).

 

[Лички гусар]

Тадија Смичиклас је и сам поријеклом Србин, овај Влах. Како коме одговара. Унијат из Жумберка.

 

[Vaskolik]

Ja sam siguran da je u pitanju srednjovekovni stalež, ali autor reči "Catholici Valachi alias Bunievci" (1) ili misli da su i Bunjevci stalež (2) ili misli da su Vlasi narod. Ti reci šta je od to dvoje izglednije, ja ću prihvatiti.

Misli da od onih koji se Vlasima smatraju, u smislu staleža, postoje oni koji su katolici (za razliku od pravoslavnih jekavaca) i koji se nazivaju bunjevci. Kako znamo ti bunjevci su ikavci i nalazimo ih danas u Bajskom trokutu i šire. Većina se smatra Hrvatima.

 

[Mrkalj]

Misli da od onih koji se Vlasima smatraju, u smislu staleža, postoje oni koji su katolici (za razliku od pravoslavnih jekavaca) i koji se nazivaju bunjevci. Kako znamo ti bunjevci su ikavci i nalazimo ih danas u Bajskom trokutu i šire. Većina se smatra Hrvatima.

Aha. Nou frdr kveščns.

 

[Mrkalj]

Damir Pilić

DESET STVARI KOJE SU NAM PODARILI SRBI I CRNOGORCI

Od struje do Jugoplastike, Beare i čojstva

Objavljeno 27.09.2009. u 20:19

http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrv...Type/ArticleView/articleId/71912/Default.aspx

Da nije bilo Nikole Tesle, sina pravoslavnog svećenika iz Smiljana kod Gospića, danas bi posvuda u Hrvatskoj, kao i u cijelom svijetu, vladao isti mrak kakav zavlada u Kerumovoj duši kad pomisli da bi mu zet mogao biti Srbin Tragom tvrdnje splitskoga gradonačelnika Željka Keruma, izrečene u HTV-ovoj emisiji Aleksandra Stankovića “Nedjeljom u 2”, kako “Srbi i Crnogorci nikad ništa dobro nisu napravili hrvatskom narodu”, pokušali smo napraviti kratku inventuru značajnih postignuća kojima su splitsku i hrvatsku kulturu, znanost, umjetnost i sport obogatili upravo (hrvatski) građani srpske ili crnogorske nacionalnosti.


1. STRUJA
– Da nije bilo Nikole Tesle, sina pravoslavnog svećenika iz Smiljana kod Gospića, danas bi posvuda u Hrvatskoj, kao i u cijelom svijetu, vladao isti mrak kakav zavlada u Kerumovoj duši kad pomisli da bi mu zet mogao biti Srbin.

2. GLAZBA ZA HIMNU
– Zna li splitski gradonačelnik, dok drži ruku na srcu za vrijeme intoniranja “Lijepe naše domovine”, da tekst Antuna Mihanovića nije uglazbio pjevač Jole, nego hrvatski Srbin Josip Runjanin, rođen u Vinkovcima?

3. NACIONALNA SVIJEST
– Ako je nepobitno da je ilirski pokret u 19. stoljeću Hrvatima puno značio za razvoj nacionalne samosvijesti, te ako se zna da je jedan od glavnih figura tog pokreta – koji se još naziva i “hrvatski narodni preporod” - bio Petar Preradović, onda je nesumnjivo da je ovaj hrvatski pjesnik srpske nacionalnosti, rođen u Grabrovnici pokraj Pitomače, itekako zaslužan za narodno osvješćivanje i emancipaciju hrvatskog nacionalnog bića. U svojim je djelima izražavao brigu za hrvatski jezik (“O rodu i jeziku”) puno više nego što to čini današnji splitski gradonačelnik.

4. JEZIK
– Iako je danas ime Vuka Karadžića među Hrvatima omraženo kao dio velikosrpske ideologije (“Srbi svi i svuda”), činjenica je kako su njegova djela ne samo postavila temelje za suvremeni standardni srpski jezik, nego i znatno utjecala na oblik suvremenog standardnog hrvatskog jezika, najviše u fazi tzv. hrvatskih vukovaca. Jezički supstrat njegovih jezičnih reformi bila je novoštokavska ijekavština, koju je Vuk djelomično stilizirao i prema hrvatskim pisanim djelima (“tjerati” umjesto “ćerati”, “djevojka” umjesto “đevojka”), pa ne čudi što ga je Srpska pravoslavna crkva napadala zbog “pokatoličenja srpskog naroda”.

5. JEDINI HRVATSKI OSCAR
– Do dana današnjeg jedinu nagradu Oscar hrvatskom je filmu priskrbio hrvatski Crnogorac Dušan Vukotić, inače jedan od utemeljitelja slavne Zagrebačke škole crtanog filma, koji je najprestižniju svjetsku filmsku nagradu zaslužio 1961. godine za animirani film “Surogat”.

[TABLE="class: imageDiv"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Dimitrije Popović[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

6. SUVREMENO SLIKARSTVO
– Dimitrije Popović, zagrebački slikar crnogorskog podrijetla, još je kao mladić izlagao u Parizu skupa sa slavnim Salvadorom Dalijem, a danas je ovaj artist širokog raspona motiva – od biblijskih do erotskih - jedan od najznačajnijih i u svijetu najpoznatijih hrvatskih umjetnika.

7. EUROPSKE TITULE JUGOPLASTIKE
– Legendarne tri uzastopne titule prvaka Europe u razdoblju od 1989. do 1991. godine splitskom je košarkaškom klubu donio srpski trener Božidar Maljković. Na samom terenu, kad Kukoču i Rađi ne bi išlo, utakmice je rješavao najiskusniji igrač u momčadi, Crnogorac Duško Ivanović. Važne karike u toj šampionskoj ekipi bili su i Srbi Zoran Sretenović i Zoran Savić, te Crnogorac Luka Pavličević.
[TABLE="class: imageDivR"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Vladimir Beara[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

8. NAJBOLJI GOLMAN SVIJETA
- Uz Franu Matošića i Bernarda Vukasa, glavni igrač šampionske generacije Hajduka iz sredine prošlog stoljeća, kad su “bijeli” u razdoblju od 1950. do 1955. osvojili tri državna prvenstva, bio je golman Vladimir Beara, Srbin iz sela Zelova u Dalmatinskoj zagori, koji je tih godina proglašavan i za najboljeg vratara svijeta. Kažu da je bilo lakše sresti prase u Teheranu nego Beari dati gol.

9. FINALE S ‘DREAM TEAMOM’ U BARCELONI 1992.
– Mlada hrvatska država nije mogla zamisliti bolju svjetsku promociju od olimpijskog finala protiv najbolje košarkaške ekipe koja je ikad hodala Zemljom – američkog “Dream teama” kojeg su predvodili Michael Jordan i Magic Johnson. Najbolji igrač naše reprezentacije bio je Dražen Petrović, podrijetlom Crnogorac, a uz njega su igrali još neki predstavnici gradonačelniku omraženih manjina.

10. ČOJSTVO
– Kad su u jesen 1991. crnogorski rezervisti divljali po Hercegovini, Konavlima i oko Dubrovnika, crnogorski pjesnik Jevrem Brković napisao je čuveno “Pismo izvinjenja hercegovačkim Hrvatima i Muslimanima”, kojeg je tih dana objavila i Slobodna Dalmacija: zbog toga je protiv Brkovića u Podgorici podignuta optužnica, te je crnogorski bard morao potražiti azil u Zagrebu. Prva pjesma koju je u progonstvu napisao bila je “Dubrovniče, oprosti”. Hoće li Kerum sada napisati pjesmu “Brkoviću, oprosti”?

 

[mupi]

Damir Pilić

DESET STVARI KOJE SU NAM PODARILI SRBI I CRNOGORCI


10. ČOJSTVO
– Kad su u jesen 1991. crnogorski rezervisti divljali po Hercegovini, Konavlima i oko Dubrovnika, crnogorski pjesnik Jevrem Brković napisao je čuveno “Pismo izvinjenja hercegovačkim Hrvatima i Muslimanima”, kojeg je tih dana objavila i Slobodna Dalmacija: zbog toga je protiv Brkovića u Podgorici podignuta optužnica, te je crnogorski bard morao potražiti azil u Zagrebu. Prva pjesma koju je u progonstvu napisao bila je “Dubrovniče, oprosti”. Hoće li Kerum sada napisati pjesmu “Brkoviću, oprosti”?

Sruši,pobi,zapali pa napiši čuveno pismno izvinjenja i uđi u legendu

 

[Mrkalj]

Sruši,pobi,zapali pa napiši čuveno pismno izvinjenja i uđi u legendu

Hrvati se još nisu izvinili.

PS. Taj je hteo da se dodvori iz nekih ličnih interesa. Imali su Crnogorci još bisera - setimo se Sekule Drljevića.

 

[Mrkalj]

Maja Bošković-Stulli (Osijek, 9. studenog 1922. - Zagreb, 14. kolovoza 2012.[SUP][1][/SUP]), hrvatska akademkinja.

Jevrejske narodnosti

Rođena u hrvatsko-židovskoj obitelji, Bošković-Stulli izgubila je mnogo članova obitelji tijekom holokausta. Među inima oca Dragutina, majku Ivanku i sestru Magdu.[SUP][2][/SUP][SUP][3][/SUP] Bila je redovita je članica Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti.[SUP][4][/SUP]

Dugogodišnja je članica i autorica Matice hrvatske.[SUP][5][/SUP] Stvorila je ključni znanstveni opus unutar hrvatske etnologije.[SUP][5][/SUP] Najcjenjenija je proučavateljica i poznavateljica hrvatske usmene književnosti.[SUP][5][/SUP]

Objavila je i priredila mnoštvo folklorističkih, etnoloških i književno-povijesnih monografija u izdanju Matice hrvatske i njena nakladnog zavoda:[SUP][5]

[/SUP]

• Narodne pripovijetke, 1963.
• Narodne epske pjesme 2, 1964.
• Usmeno pjesništvo u obzorju književnosti, 1984.
• Židovi u Dubrovniku Bernarda Stullija 1989.
• Pjesme, priče, fantastika, 1991.
• Usmene pripovijetke i predaje, 1997.
• Priča i pričanje. Stoljeća usmene hrvatske proze, 2006. (2. izd.)
• Priče iz moje davnine, knjiga memoarskih zapisa, 2007.

 

[Сребрена]

Ja ovo nisam znala, pa stavljam za one koje takođe ne znaju, da je Aleksandar uvideo svoju grešku stavljajući "Hrvate" u naziv svoje otadžbine, pa je 1928.godine imao nameru da sve to poništi 7.jula ..Pri tome je odredio liniju amputacije Hrvata, no opet su se Britanci umešali.

Spojler

Након атентата у Скупштини краљ Александар се одлучио за ампутацију Хрватске, што је према подацима које је изнио историчар Бранислав Глигоријевић у биографији краља Александра требало да се догогоди у првој половини јула 1928 а "дан Д" је био седми јул. Револтиран хрватским набујалим сепаратизмом и антисрпством након атентата краљ се одлучио за овај потез и о томе обавијестио све вође политичких странака ,а Светозару Прибићевићу приликом његове аудијенције рекао да поручи Радићу да може слободно да прогласи независну Хрватску у Загребу а да ће се војска под његовом командом повући иза линије која је приказана на карти и да ће то бити нова граница Србије. Ова карта је циркулисала међу дипломатским представништива с циљем да се међународна јавност упозна са плановима званичног Београда и припреми за евентуалне промјене граница на Балкану. Иако су услови за ампутацију Хрватске били стечени до реализације није дошло због нама непознатих разлога. (Неки од разлога који се наводе су противљење великих сила, нарочито Велике Британије, који су сматрали да би то било прерано прекрајање версајских граница Европе и евентуално довело до неких нових сукоба). Многи међутим сматрају да је ово била последња шанса да се Срби и Хрвати раздвоје на миран начин у корист Срба и да се избјегне катастрофа коју смо доживјели 11 година касније приликом стварања Бановине Хрватске што је имало далекосежне негативне последице по српски народ које трају до данашњих дана.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja ovo nisam znala, pa stavljam za one koje takođe ne znaju, da je Aleksandar uvideo svoju grešku stavljajući "Hrvate" u naziv svoje otadžbine, pa je 1928.godine imao nameru da sve to poništi 7.jula ..Pri tome je odredio liniju amputacije Hrvata, no opet su se Britanci umešali.

Spojler

Након атентата у Скупштини краљ Александар се одлучио за ампутацију Хрватске, што је према подацима које је изнио историчар Бранислав Глигоријевић у биографији краља Александра требало да се догогоди у првој половини јула 1928 а "дан Д" је био седми јул. Револтиран хрватским набујалим сепаратизмом и антисрпством након атентата краљ се одлучио за овај потез и о томе обавијестио све вође политичких странака ,а Светозару Прибићевићу приликом његове аудијенције рекао да поручи Радићу да може слободно да прогласи независну Хрватску у Загребу а да ће се војска под његовом командом повући иза линије која је приказана на карти и да ће то бити нова граница Србије. Ова карта је циркулисала међу дипломатским представништива с циљем да се међународна јавност упозна са плановима званичног Београда и припреми за евентуалне промјене граница на Балкану. Иако су услови за ампутацију Хрватске били стечени до реализације није дошло због нама непознатих разлога. (Неки од разлога који се наводе су противљење великих сила, нарочито Велике Британије, који су сматрали да би то било прерано прекрајање версајских граница Европе и евентуално довело до неких нових сукоба). Многи међутим сматрају да је ово била последња шанса да се Срби и Хрвати раздвоје на миран начин у корист Срба и да се избјегне катастрофа коју смо доживјели 11 година касније приликом стварања Бановине Хрватске што је имало далекосежне негативне последице по српски народ које трају до данашњих дана.

To je mit, prenapuhan i konstruisan radi optuzbi za velikosrpstvo na racun Beograda i kralja Aleksandra.

U tom je svjetlu tu kartu i nacinio Josip Horvat 1938. godine. Nikakva linija amputacije nije bila odredjena; to je potpuna izmisljotina...u novije vrijeme ponavljana sa svrhom da Aleksandra strpa u kos sa Seseljem. Mada se ta glupost nazalost moze procitat cak i u jednom od udzbenika istorije danasnjice...

To je sve bilo na nivou zamisli, ideje i odredjenih konsultacija...nista formalno. Nije nikakva precizna (pa ni okvirna) linija bila odredjena, a posebno nije bilo neke strane intervencije da ona bude sprecena.

 

[Сребрена]

To je mit, prenapuhan i konstruisan radi optuzbi za velikosrpstvo na racun Beograda i kralja Aleksandra. U tom je svjetlu tu kartu i nacinio Josip Horvat 1938. godine. .

Dovoljno, hvala

 

[Лички гусар]

Тобожња "ампутација" требала бити 1928. год. а Александру требало 6 година да се натегне не би ли и при томе и главину изгубио. Прву пријетњу "ампутацијом" је изрекао Стојан Протић и то одма иза стварања такозване "југославије".
И тад и сваки пут посље, то је била само пријетња празном пушком.
Ако неко озбиљно то мисли и иде на то, то се ради по кратком поступку, а не да узме 6 или 20 година.
Да, нијесу дали Енглези!

Дај људи прочитајте нешто.
Срби су били у то вријеме тотално погубили компас и једини њихов правац је био улагање наново и наново свега што имају у скроз пропалу инвестицију. Та прича око "ампутације" је таман тачна колко и Александрове задње ријечи "чувајте му југославију".

 

[mupi]

Ja ovo nisam znala, pa stavljam za one koje takođe ne znaju, da je Aleksandar uvideo svoju grešku stavljajući "Hrvate" u naziv svoje otadžbine, pa je 1928.godine imao nameru da sve to poništi 7.jula ..Pri tome je odredio liniju amputacije Hrvata, no opet su se Britanci umešali.

Spojler

Након атентата у Скупштини краљ Александар се одлучио за ампутацију Хрватске, што је према подацима које је изнио историчар Бранислав Глигоријевић у биографији краља Александра требало да се догогоди у првој половини јула 1928 а "дан Д" је био седми јул. Револтиран хрватским набујалим сепаратизмом и антисрпством након атентата краљ се одлучио за овај потез и о томе обавијестио све вође политичких странака ,а Светозару Прибићевићу приликом његове аудијенције рекао да поручи Радићу да може слободно да прогласи независну Хрватску у Загребу а да ће се војска под његовом командом повући иза линије која је приказана на карти и да ће то бити нова граница Србије. Ова карта је циркулисала међу дипломатским представништива с циљем да се међународна јавност упозна са плановима званичног Београда и припреми за евентуалне промјене граница на Балкану. Иако су услови за ампутацију Хрватске били стечени до реализације није дошло због нама непознатих разлога. (Неки од разлога који се наводе су противљење великих сила, нарочито Велике Британије, који су сматрали да би то било прерано прекрајање версајских граница Европе и евентуално довело до неких нових сукоба). Многи међутим сматрају да је ово била последња шанса да се Срби и Хрвати раздвоје на миран начин у корист Срба и да се избјегне катастрофа коју смо доживјели 11 година касније приликом стварања Бановине Хрватске што је имало далекосежне негативне последице по српски народ које трају до данашњих дана.

Da je pitati Hrvate,vjerovatno bi preko 90 % njih htjelo obračun 1928 a ne 90-ih.
Ne vjerujem da bi muslimani,makedonci,crnogorci sudjelovali u agresiji istim žarom kao što su radili 90-ih,niti bi nesrazmjer u naoružanju bio tako izražen.

 

[iamaphoney]

Ja ovo nisam znala, pa stavljam za one koje takođe ne znaju, da je Aleksandar uvideo svoju grešku stavljajući "Hrvate" u naziv svoje otadžbine, pa je 1928.godine imao nameru da sve to poništi 7.jula ..Pri tome je odredio liniju amputacije Hrvata, no opet su se Britanci umešali.

Spojler

Након атентата у Скупштини краљ Александар се одлучио за ампутацију Хрватске, што је према подацима које је изнио историчар Бранислав Глигоријевић у биографији краља Александра требало да се догогоди у првој половини јула 1928 а "дан Д" је био седми јул. Револтиран хрватским набујалим сепаратизмом и антисрпством након атентата краљ се одлучио за овај потез и о томе обавијестио све вође политичких странака ,а Светозару Прибићевићу приликом његове аудијенције рекао да поручи Радићу да може слободно да прогласи независну Хрватску у Загребу а да ће се војска под његовом командом повући иза линије која је приказана на карти и да ће то бити нова граница Србије. Ова карта је циркулисала међу дипломатским представништива с циљем да се међународна јавност упозна са плановима званичног Београда и припреми за евентуалне промјене граница на Балкану. Иако су услови за ампутацију Хрватске били стечени до реализације није дошло због нама непознатих разлога. (Неки од разлога који се наводе су противљење великих сила, нарочито Велике Британије, који су сматрали да би то било прерано прекрајање версајских граница Европе и евентуално довело до неких нових сукоба). Многи међутим сматрају да је ово била последња шанса да се Срби и Хрвати раздвоје на миран начин у корист Срба и да се избјегне катастрофа коју смо доживјели 11 година касније приликом стварања Бановине Хрватске што је имало далекосежне негативне последице по српски народ које трају до данашњих дана.

pa kako se nece umesati kad je i sam karadjoka bio mason..

 

[iamaphoney]

Da je pitati Hrvate,vjerovatno bi preko 90 % njih htjelo obračun 1928 a ne 90-ih.
Ne vjerujem da bi muslimani,makedonci,crnogorci sudjelovali u agresiji istim žarom kao što su radili 90-ih,niti bi nesrazmjer u naoružanju bio tako izražen.

a ti si prorok pa znas sta bi bilo kad bi bilo ajde bizi,kamo srece da je bilo ovako 20 vek bi svima nama bio mnogo lepsi,sad bi bili samo obicne komsije

 

[LeoneMontana]

Da li je ovo originalni Pop Dukljanin?

Nicholas of Modruš (Croatian: Nikola Modruški/Kotarski, c. 1427 – 1480), born in Boka Kotorska, was a bishop of Modruš in Lika, the Pope's representative at the courts of King Stephen Tomašević of Bosnia and King Matthias Corvinus of Hungary (1463–1464). His huge library was left to the newly founded Vatican library (founded by Pope Sixtus IV). In 1478/79 he wrote a treatise in defence of the Glagolitic alphabet which he sent from Rome to the Modruš bishopric. It is regarded to be the first polemic treatise in the history of Croatian literature, and it was written in the Glagolitic Script. Buried in the church of Santa Maria del Popolo in Rome.
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicholas_of_Modruš

Nikola MODRUŠKI (Nicolaus Modrussiensis Catharoiensis ili Machiniensis), biskup senjski i modruški, humanist, filozof, teolog, povjesničar, bibliofil (Majin, blizu Grblja kod Kotora, oko 1427–Rim, 1480). Filozofsko i teološko obrazovanje je stekao u Veneciji. Nakon što je stekao naslov doktora filozofije i teologije, vratio se na Krk, gdje mu je 1456. dodijeljena u komendu opatija svete Lucije u Baški. Godine 1457. papa Kalikst III. imenovao ga je senjskim, a 1461. papa Pio II. modruškim biskupom. U to je vrijeme boravio kao papin legat na dvoru S. Tomaševića u Bosni. U suparništvu i sukobima krbavskih i modruških knezova nije bio pošteđen ni Modruški i on je 1462. u Modrušu zatočen od knezova Kurjakovića, ali je zalaganjem Pia II. i M. Valaressa, zadarskog nadbiskupa bio oslobođen. Poslije pada Bosne odaslan je na dvor S. Tomaševića u Bosnu, a potom na dvor kralja M. Korvina u Budimu. Poslije 1463. je otišao u Italiju gdje je obavljao mnoge crkvene i državničke dužnosti. Povodom smrti kardinala P. Riarija (1473) održao je u Rimu govor koji objavljuje 1474. (najstarija poznata prozna inkunabula u Hrvata). Sudjelovao je u diplomatskim i vojnim misijama o čemu izvješćuje u svom djelu Defensio ecclesiasticae libertatis (1479) kao i u De bellis Gothorum. U svom opusu Modruški se očituje kao sljedbenik aristotelovske i skolastičko-kršćanske spekulativne tradicije i humanističke kulture. Modruški je napisao i rasprave o utjesi i poniznosti (De mortalium felicitate, između 1461. i 1462, De consolatione, 1465, De humilitate), o objavi, obrani crkvene slobode (Defensio ecclesiasticae libertatis).