Nesumnjivo Hrvati

bubica74:
A što to Tito nije dizao ustanak u svom Zagorju, nego je došao u Srbiju da širi revolucionarne ideje? Što nije Užička republika bila Splitska ili slično republika? Što to Njemci nisu streljali 100 Hrvata za ubijenog Njemca, a 50 za ranjenog? Što to to hrvatski komunisti (sem Dalmacije) ne dižu ustanak u Međumurju, Zagorju i sl., nego na Baniji, Kordunu i Slavoniji? Što partizanski sastav prve tri godine čine 70% Srba? Što je NDH bila marionetska država, a tadašnja Srbija okupaciono područje pod njemačkom vojnom upravom?

E, kolega kad sve ovo obrazložiš, onda se javi.
Kliknite za proširenje...

Spočitavaš Hrvatima da se eto nisu htjeli boriti .Ali što je sa Srbijom?
U Srbiji tokom cijeloga Drugoga svjetskog rata nije bilo niti jedne velike bitke,(ako ti znaš da ovo nije točno daj mi svoje podatke iz Srbije ali bez izmišljanja nekakve ilegalne borbe u Beogradu ili o Mirku i Slavku ,Sirogojnu i Bošku Buhi štampanu u Gornjem Milanovcu to ne pušim ) sve do dolaska ruske Crvene armije i operacija na oslobođenju Beograda i probijanja Sremskog fronta?
Da nije tako, ASNOS (Antifašistiĉki savez narodnog oslobođenja Srbije) bio bio formiran ranije, a ne tek u jesen 1944. godine – kad je već bilo sasvim izvjesno tko je izgubio rat. U Srbiji koja je cijela bila lojalna okupatoru, do pred sam kraj rata, nije bilo nikakvih uslova za borbu partizanskih jedinica, jer zbog odnosa snaga i izostanka masovne potpore naroda, nisu imali logističkih uslova za bilo kakav značajniji i dugotrajniji otpor.

“U toj krvavoj, teškoj borbi rodile su se i iskovale naše proleterske brigade. I, evo drugovi, godinu dana kako su sinovi Kragujevca, Beograda, Kraljeva, Ĉaĉka i Uţica krenuli po ĉitavoj Jugoslaviji da svoju krv liju kod Ruda, Vareša, Foĉe, Konjica, Jajca, za slobodu svih naroda Jugoslavije... “
(V. Dedijer, isto, str. 147.)
Dakle, poraženi i razbijeni srbijanski partizani ne uspjevaju održati “slobodni teritorij” u Srbiji (za što kasnije okrivljuju izdaju svojih saveznika četnika), ali se zato nakon ovog poraza i bežanjie s tog podruĉja “hvataju u koštac” s daleko težom, složenijom i obimnijom zadaćom: “krv liju za slobodu svih naroda Jugoslavije” protiv ustaša, Talijana i Njemaca, dakle u mnogo težim okolnostima koje su vladale na teritoriju NDH ; eto, kako se demagoške teze koriste da bi se pokušalo prikriti stvarno stanje stvari, a srbijanski partizani ipak prikazali kao heroji i junaci .

Dakako, nitko još nije objasnio fenomen da Srbi iz “uže” Srbije uspješnije i s većim zanosom ratuju na području NDH nego u vlastitim selima – gdje bi, po logici stvari (ako je istina da im je narod bio naklonjen, kako tvrde), trebali imati neusporedivo bolju logistiku i daleko jači moral i motivaciju, jer bi branili vlastite domove i obitelji.

Zbog čega je Zagreb od početka bio sjedištem Centralnog komiteta KPJ, i centar iz kojega su ostvarivani svi kontakti s Kominternom, ako se Srbiji pripisuje vodeća uloga u partizanskom ustanku? Otkud se te aktivnosti nisu odvijale u "slobodarskoj Srbiji" , nego u Pavelićevoj genocidnoj kvinsliškoj tvorevini – u kojoj je opasnost po živote ilegalaca bila neusporedivo veća, a sam konspirativni rad mnogo teži i riskantniji?

Vladimir Dapčević, antifašist i partizanski borac iz II. svjetskog rata, povjesničar, poslije Informbiroa 1948. godine proganjan od Titovog režima, u više komunističkih logora i zatvora proveo ukupno 21 godinu, potom emigrirao u Bruxelles), odgovarajući na pitanje vezano za sudjelovanje Hrvata u antifašističkom ratu, kaže:
"Da, to je tema koja je često bila iskrivljavana, i to upravo od onih koji vode danas ovaj zločinački rat. U ustašama je bio samo jedan manji dio hrvatskog naroda. Činjenica je da je srazmjerno broju stanovnika, do 1945. godine najviše Hrvata bilo u antifašističkoj borbi na području bivše Jugoslavije. Daleko više nego Srba!(da ponovim u odnosu na ukupan broj stanovnika ) Nije istina da je Srbija bila protiv okupatora, Srbijom su 95% vladali ljotićevci, nedićevci i četnici. Postojali su neki mali partizanski odredi, i ako se uzme njihov broj, bili su 'kap u moru' otpora. Prema tome, Srbija je u II. svjetskom ratu bila s okupatorom!"

* "Tokom 1942/43. godine, od ukupnih partizanskih snaga na području buduće Jugoslavije, 50% ih je bilo pod komandom Glavnog Štaba NOP-a Hrvatske, znači, s područja današnje Hrvatske". Izjava akademika dr. Dušana Bilandžića (sudionik NOR-a, partizan od 1941-45., komesar bataljuna, iz rata izašao kao visoki partizanski oficir - major),

Kolega,jesi zadovoljan odgovorom?
 
grabik:
Kolega, kako da Nemci streljaju 100 Hrvata u Zg za jednog Nemca kad su bili fasisti kao i oni? Hrvati su bili oni koji su streljali. Slavna tradicija, vidis kako se ovaj sto ti je odgovorio ponosi time.
Kliknite za proširenje...

Zagreb je imao svoj antifašistički korpus.
Tko je od srpskih gradova imao svoj antifašistički korpus? Kako da bude korpusa kad maltene ni brigade do dolaska Crvene Armije nije bilo.:worth:
 
grabik:
Frustrirani, ovu nauku koju propagiras je verovatno pisao Pavelic u Argentini, ali u istoriji sveta ce ostati zapamcen kao fasista, isto kao i nakazna tvorevina koju je stvorio i kojoj se ti klanjas. Mozes da se ponosis poginulim Hrvatima, oni su jedino izginuli pod Staljingradom. Samo nastavi ovako, pokupices svetske simpatije za ustaski pokret od kojeg se cak i Hitler ogradjivao. Sto bi rekli - autogol.
Kliknite za proširenje...

Koliko je antifašista iz Srbije poginulo u bitki na Sutjesci?

Kada ustvrdiš tačan broj ,usporedi ga sa brojem Hrvata antifašista poginulih u istoj bitki
 
Ево га поново овај манијак одговара и када га нико ништа не пита ствари које су му хиљаду пута предочене.
Устанак у Србији су подигли Срби.
Устанак у Хрватској су подигли Срби.
Устанак у Босни су подигли Срби.
Устанак у Црној Гори су подигли Срби.
А ово да није било битака у Србији нећу ни да коментаришем, Немци уводе 100 за 1-ног зато што Срби пуцају на врапце вероватно.
Које су то велике битке у Хрватској а цупи?
Уосталом бројке говоре више од речи 180 000 Хрвата у усташама и домобранима у априлу 1945, а 140 000 у партизанима.
:rotf: пре ћеш белог медведа да видиш у Хрватској и тада и сада него антифашисту.
 
Poslednja izmena:
Лекизан:
Ево га поново овај манијак одговара и када га нико ништа не пита ствари које су му хиљаду пута предочене.
Устанак у Србији су подигли Срби.
Устанак у Хрватској су подигли Срби.
Устанак у Босни су подигли Срби.
Устанак у Црној Гори су подигли Срби.
А ово да није било битака у Србији нећу ни да коментаришем, Немци уводе 100 за 1-ног зато што Срби пуцају на врапце вероватно.
Које су то велике битке у Хрватској а цупи?
Уосталом бројке говоре више од речи 180 000 Хрвата у усташама и домобранима у априлу 1945, а 140 000 у партизанима.
:rotf: пре ћеш белог медведа да видиш у Хрватској и тада и сада него антифашисту.
Kliknite za proširenje...

Došli Srbi iz Srbije da dižu ustanak u Hrvatskoj iako je cijeli rat u Beogradu poginuo 1 njemački vojnik :worth:

Npr, Split se septembra 1943 branio 17 dana od SS divizije.Ima li što slično u Srbiji u to vrijeme?

U Srbiji njemačka represija pa se nije mogao razviti antifašistički ustanak,u NDH mnogo veća represija pa se uspio razviti ustanak.
Ovakva opravdanja prolaze samo u srpskoj mitomaniji.

Kada već stavljaš podatak za Hrvate,koliko je Srba iz Srbije 1943 bilo u partizanima?
 
mupi:
Došli Srbi iz Srbije da dižu ustanak u Hrvatskoj iako je cijeli rat u Beogradu poginuo 1 njemački vojnik :worth:
Npr, Split se septembra 1943 branio 17 dana od SS divizije.Ima li što slično u Srbiji u to vrijeme?
U Srbiji njemačka represija pa se nije mogao razviti antifašistički ustanak,u NDH mnogo veća represija pa se uspio razviti ustanak.
Ovakva opravdanja prolaze samo u srpskoj mitomaniji.
Kada već stavljaš podatak za Hrvate,koliko je Srba iz Srbije 1943 bilo u partizanima?
Kliknite za proširenje...
Лепо што настављаш даље да се батргаш али ово шта сам написао горе и даље стоји необорено.
Срби из Хрватске су дизали устанак у Хрватској, са нагласком на Срби што значи да нису били Хрвати који су листом за усташе и Немце.
Устанак и није букнуо у Београду па да тамо страда више Немаца, зато им је страдало 1500 у априлском рату и оборено 70 авиона, у Београду је страдало много више Недићеваца и Љотићеваца него Немаца.
Колико је оно страдало Немаца у Загребу, има ли неки да је пао са тенка на паради па погинуо?
А ко је нападао Сплит тада................................... Хрвати и Немци.:rotf:
Како нису ништа радили у време пада Италије, и то се нису бранили већ нападали, мора да нема на википедији па не знаш:
http://www.pogledi.rs/cetnici-i-kapitulacija-italije-1/
http://www.pogledi.rs/cetnici-i-kapitulacija-italije-2/
http://www.pogledi.rs/cetnici-i-kapitulacija-italije-3/
http://www.pogledi.rs/nemacka-dokumenta-o-borbama-u-jesen-1943-godine/
Врло мали број је био Срба из Србије у партизанима у то време, оно мало што је било најурено је крајем 1941 у Босну од стране Немаца.Тада су Немци и четнике најурили у Црну Гору, али су се ови како су имали јако упориште у народу брзо вратили.
Немам тачан податак колико је уопште и било људи у партизанима у то време, а камоли Срба, цифре варирају од 100 000(процена фон Вајкса) преко 60 000(процена југословенске владе), до 25 000(процена америчке обавештајне службе, ОСС).
 
mupi:
Spočitavaš Hrvatima da se eto nisu htjeli boriti .Ali što je sa Srbijom?
Kliknite za proširenje...

Ovo je vec stoti put da se ovako ponasas. Ako pricas o Hrvatima kao paralelu uzmi Srbe, a ako pricas o Hrvatskoj onda kao paralelu uzmi Srbiju. Ne mozes da uzimas sto tebi odgovara i nas sve ovdje na forumu maltretiras svojim frustracijama. Jedno je sta bi ti zelio da se desavalo a drugo je sta se desavalo. I ja bih da sam astronaut ali nisam. Kad budes tako razgovarao onda ce te neko (mozdra) uzeti i za ozbiljnog sagovornika. Sve do tada si iskomleksirano deriste (valjda nisi odrastao covjek) i tako ce svi ozbiljni ljudi i tretirati.
 
SergejN:
Ovo je vec stoti put da se ovako ponasas. Ako pricas o Hrvatima kao paralelu uzmi Srbe, a ako pricas o Hrvatskoj onda kao paralelu uzmi Srbiju. Ne mozes da uzimas sto tebi odgovara i nas sve ovdje na forumu maltretiras svojim frustracijama. Jedno je sta bi ti zelio da se desavalo a drugo je sta se desavalo. I ja bih da sam astronaut ali nisam. Kad budes tako razgovarao onda ce te neko (mozdra) uzeti i za ozbiljnog sagovornika. Sve do tada si iskomleksirano deriste (valjda nisi odrastao covjek) i tako ce svi ozbiljni ljudi i tretirati.
Kliknite za proširenje...

Nakon Užica Srbi iz Srbije se ne bore nigdje,Cijelu 1942,1943 i 1944 do dolaska Crvene Armije u Srbiji nema rata.
Srbi u Hrvatskoj se bore prvenstveno protiv NDH.Da nije bilo NDH nikakvoga srpskoga antifašizma u Hrvatskoj ne bi bilo.Borbu protiv Nijemaca izbjegavaju,sa Italijanima su saveznici.

Hrvati antifašisti u Hrvatskoj se bore protiv svoje zločinačke države.Znači u Hrvatskoj postoji Hrvati antifašisti.U Srbiji antifašista nema.To je razlika između Hrvata iz Hrvatske i Srba iz Srbije.
U protivnom mi navedi neku bitku antifašista Srbije protiv fašista u Srbij 1942,1943 i 1944 godine.Samo nemoj da se izvlačiš na njemačku represiju kada je represija po vašem pisanju u NDH bila mnogo veća .


Dakle
- u Hrvatskoj postoji Hrvati antifašisti,
-u Hrvatskoj postoje Srbi antifašisti koji su prvenstveno protiv države NDH
-i postoje Srbi iz Srbije koji su mirovali 3 godine rata da bi se danas taj problem riješio proglašavanjem četnika antifašistima
 
Poslednja izmena:
Лекизан:
Лепо што настављаш даље да се батргаш али ово шта сам написао горе и даље стоји необорено.
Срби из Хрватске су дизали устанак у Хрватској, са нагласком на Срби што значи да нису били Хрвати који су листом за усташе и Немце.
Устанак и није букнуо у Београду па да тамо страда више Немаца, зато им је страдало 1500 у априлском рату и оборено 70 авиона, у Београду је страдало много више Недићеваца и Љотићеваца него Немаца.
Колико је оно страдало Немаца у Загребу, има ли неки да је пао са тенка на паради па погинуо?
А ко је нападао Сплит тада................................... Хрвати и Немци.:rotf:
Како нису ништа радили у време пада Италије, и то се нису бранили већ нападали, мора да нема на википедији па не знаш:
http://www.pogledi.rs/cetnici-i-kapitulacija-italije-1/
http://www.pogledi.rs/cetnici-i-kapitulacija-italije-2/
http://www.pogledi.rs/cetnici-i-kapitulacija-italije-3/
http://www.pogledi.rs/nemacka-dokumenta-o-borbama-u-jesen-1943-godine/
Врло мали број је био Срба из Србије у партизанима у то време, оно мало што је било најурено је крајем 1941 у Босну од стране Немаца.Тада су Немци и четнике најурили у Црну Гору, али су се ови како су имали јако упориште у народу брзо вратили.
Немам тачан податак колико је уопште и било људи у партизанима у то време, а камоли Срба, цифре варирају од 100 000(процена фон Вајкса) преко 60 000(процена југословенске владе), до 25 000(процена америчке обавештајне службе, ОСС).
Kliknite za proširenje...

Pa kako te nije više sramota pisati bajke na ozbiljnim temama?Pređi na znastveno fantastiku tamo tvojim mitovi možda prođu.
Kažeš 1500:"зато им је страдало 1500 у априлском рат"
Vjerovatno ta cifra prolazi u srpskoj mitomaniji,nažalost po tebe ,stvarnost je nešto drugo:

Invasion of Yugoslavia:German

Killed: 151
Wounded: 392
Missing: 15
Total: 558
http://www.vojska.net/eng/world-war-2/operation/25/

Колико је оно страдало Немаца у Загребу, има ли неки да је пао са тенка на паради па погинуо?
Pa da ti odgovorim;
14. jula 1941. godine diverzanti, predvođeni Slavkom Komarom, napali ručnim bombama pripadnike ustaške univerzitetske satnije. Prema izjavama u ustaškim glasilima, bilo je ranjeno 28 sveučilištaraca.
U septembru 1941, grupa antifašista napala je autobus s nemačkim vojnicima u Zvonimirovoj ulici.
Isti mesec izvršena je i diverzija u podsusedskoj tvornici cementa.
14. septembra, grupa antifašista, predvođena Vilimom Galjerom, izvršila je dugo pripremanu diverziju na Glavnoj pošti, kada je eksplozivom bila oštećena automatska centrala i visokofrekventni uređaj za međugradske veze.
Istog dana napadnut je odred ustaša u Vrbanićevoj ulici,
a 30. septembra, antifašisti, predvođeni Ivanom Šiblom, napali su grupu nemačkih avijatičara u Rusanovoj ulici.

Godine 1942, udarne grupe izvele su niz uspešnih napada na formacije neprijateljskih vojnika i atentata na pojedine okupatorske funkcionere:
Provala u vlak s eksplozivom na kolodvoru Sava, 30. mart
Diverzija na električnom transformatoru na Glavnom železničkom kolodvoru , 22. april
Sabotaža u fabrici „Vojna odjeća“, sredina aprila
Napad na aerodrom kod Svete Nedelje, 17. avgust
Diverzija na glavnom električnom vodu Zagreb–Karlovac u Vrapču, 17. oktobar
Napad na domobransku reflektorsku stanicu s prislušnim spravama za otkrivanje aviona u Svetoj Klari, oktobar
Akcija na uredske prostorije radio-stanice u Dugoj ulici 12 (danas Radićeva ulica), a u njima zaplenjeni materijali prebačeni su na oslobođenu teritoriju, decembar

Godine 1943, najznačajnije akcije bile su:
Atentat na ustaškog agenta F. Horvata, 1. januar
Atentat na nemačkog agenta Hešajmera, mart
Napad na vojnu stražu na Grmoščici, 1. maj
Napad na vojni bunker s neprijateljskom posadom na Cmroku, 29. jun
Atentat na ustaškog bojnika Kurešića, avgust
Razoružani domobranski podoficiri u Kustošiji, 20. oktobar
Zarobljena straža kod Jakuševačkog mosta na Savi, 17. decembar
Napad na policijsku stražu mitnice na Radničkoj cesti, 17. decembar
Dizanje u zrak glavnog avionskog skladišta u Sopnici kod SesveteSesveta, 19. decembar
Napad na policijsku stražu mitnice na Radničkoj cesti, 20. decembar
Napad na neprijateljsku stražu na Jakuševačkom mostu, 24. decembar
Atentat na ustaškog bojnika Petranovića
Atentat na nemačkog generala Brandera

Tokom 1944. godine, izvršene su sledeće značajnije diverzije i akcije:
Na Borongajskom aerodromu minirani su jedan školski avion i jedan bombarder, 11. avgust
Uništen jedan lovački avion na Borongajskom aerodromu, 14. avgust
Minirana dva aviona na aerodromu Pleso, 17. avgust
Miniran jedan vojnički transportni vlak na zagrebačkom Glavnom kolodvoru, 23. avgust
Diverzija u železničkoj radionici, 2. septembar
Ubijena dva nemačka vojnika, 8. decembar
Diverzija na aerodromu Pleso, 25. decembar
Minirane dve nemačke barake na Borongaju, 28. decembar
Diverzija na kolodvoru Maksimir, 29. decembar


Sada čekam diverzije u Beogradu...
 
Poslednja izmena:
Skoro 200 poznatih Hrvata na engleskoj Vikipediji su, ustvari - Jevreji:

A


B


D


E


F


G


H


I


J


K


L


 
M


N


P


R


S


U


V


W


Y

 
Као прво кажем 1500 јер је толико било, добио би и слике неких погинулих само да нису решили да на оном Imageshack наплаћују постовање слика, па кад то решим стижу и оне.
Друго, што те чуди што Немци умањују своје губитке.
Треће, све што сам написао горе и даље стоји необорено са твоје стране јер аргумената немаш као и обично.
Четврто, питао сам те колико је Немаца убијено у Загребу од стране Хрвата, а не о неким измишљеним саботажама никад потврђеним као и за онај сисачки одред који као што знамо никада није постојао, а оваквих акција" Akcija na uredske prostorije radio-stanice u Dugoj ulici 12 (danas Radićeva ulica), a u njima zaplenjeni materijali prebačeni su na oslobođenu teritoriju" имаш колико волиш и у Београду само што то нико и не помиње јер је мизерно,На шта си спао.
Пето можеш да наведеш и број убијених Немаца у Загребу у време априлског рата.
И да поновим историјске чињенице:
Устанак у Србији су подигли Срби.
Устанак у Хрватској су подигли Срби.
Устанак у Босни су подигли Срби.
Устанак у Црној Гори су подигли Срби.
А ово да није било битака у Србији нећу ни да коментаришем, Немци уводе 100 за 1-ног зато што Срби пуцају на врапце вероватно.
Које су то велике битке у Хрватској а цупи?
Уосталом бројке говоре више од речи 180 000 Хрвата у усташама и домобранима у априлу 1945, а 140 000 у партизанима.
mupi:
Dakle
- u Hrvatskoj postoji Hrvati antifašisti,
-u Hrvatskoj postoje Srbi antifašisti koji su prvenstveno protiv države NDH
-i postoje Srbi iz Srbije koji su mirovali 3 godine rata da bi se danas taj problem riješio proglašavanjem četnika antifašistima
Kliknite za proširenje...
-постоји али мизерно мало њих, највећи број Хрвата је у усташама и домобранима, после 1943 када је исход рата већ познат, почињу да прелазе полако на партизанску страну у већем броју, али до краја рата опет их је више у нацистима него антифашистима.
-Срби су у Хрваткој и против Немаца и против Хрвата као њихових сателита, наравно Хрвати су главна претња њиховом биолошком опстанку.
-Срби из Србије јесу антифашисти и нису мировали, то ти је предочено већ, Дражини четници су одувек били антифашисти сем за комунисте и неоусташе.
Дакле прилог Хрвата антифашистичкој борби - 0.
 
Лекизан:
Као прво кажем 1500 јер је толико било, добио би и слике неких погинулих само да нису решили да на оном Imageshack наплаћују постовање слика, па кад то решим стижу и оне.
Друго, што те чуди што Немци умањују своје губитке.
Треће, све што сам написао горе и даље стоји необорено са твоје стране јер аргумената немаш као и обично.
Четврто, питао сам те колико је Немаца убијено у Загребу од стране Хрвата, а не о неким измишљеним саботажама никад потврђеним као и за онај сисачки одред који као што знамо никада није постојао, а оваквих акција" Akcija na uredske prostorije radio-stanice u Dugoj ulici 12 (danas Radićeva ulica), a u njima zaplenjeni materijali prebačeni su na oslobođenu teritoriju" имаш колико волиш и у Београду само што то нико и не помиње јер је мизерно,На шта си спао.
Пето можеш да наведеш и број убијених Немаца у Загребу у време априлског рата.
И да поновим историјске чињенице:
Устанак у Србији су подигли Срби.
Устанак у Хрватској су подигли Срби.
Устанак у Босни су подигли Срби.
Устанак у Црној Гори су подигли Срби.
А ово да није било битака у Србији нећу ни да коментаришем, Немци уводе 100 за 1-ног зато што Срби пуцају на врапце вероватно.
Које су то велике битке у Хрватској а цупи?
Уосталом бројке говоре више од речи 180 000 Хрвата у усташама и домобранима у априлу 1945, а 140 000 у партизанима.

-постоји али мизерно мало њих, највећи број Хрвата је у усташама и домобранима, после 1943 када је исход рата већ познат, почињу да прелазе полако на партизанску страну у већем броју, али до краја рата опет их је више у нацистима него антифашистима.
-Срби су у Хрваткој и против Немаца и против Хрвата као њихових сателита, наравно Хрвати су главна претња њиховом биолошком опстанку.
-Срби из Србије јесу антифашисти и нису мировали, то ти је предочено већ, Дражини четници су одувек били антифашисти сем за комунисте и неоусташе.
Дакле прилог Хрвата антифашистичкој борби - 0.
Kliknite za proširenje...

Друго, што те чуди што Немци умањују своје губитке.
Što budali odgovoriti na ovaj komentar???? :zcepanje::zcepanje::zcepanje:


Split,drugi grad po veličini u Hrvatskoj septembra 1943 godine 17 dana vodi žestoke borbe na prilazima gradu i odupire se nacističkoj 7. SS njemačkoj diviziji i ustašama.

Niš, drugi po veličini grad u Srbiji Nijemci osvajaju 9. aprila 1941.nakon 3 dana ratovanja.Vjerovatno je Niš pao tako brzo zbog hrvatske izdaje :worth:

Dvije brigade sa najvećim gubicima u bitki na Sutjesci su hrvatske brigade ,a Pelikanu nije jasno gdje je hrvatski asbntifašizam.:worth:
Split 17 dana odoljeva nacističkim nasrtajima i neželi biti dio NDH,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.:worth:
30 000 Hrvata ostavilo svoje domove i pred nacistima pobjeglo u egipatsku pustinju El Shatt,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.:worth:
50% svih partizanskih jedinica je 1943 pod komandom NOVH.,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.:worth:
Zagreb kao jedini grad u Jugoslacviji imaoj partiozanski korpus,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.:worth:

-Ustanak u Srbiji su podigli Srbi jer su izgubili svoju Kraljevinu Jugoslaviju ,a komunisti su ih uvjerili da su Rusi na granici te trebaju svaki čas da dođu.Nakon gušenja ustanka,ništa,prazan skup,Srbija najmirnije područje okupirane Evrope.
-Ustanak u Hrvatskoj i Bosni su podigli Srbi protiv vlasti NDH.Da je bila njemačka ili italijanska okupacija bez proglašenja NDH, nikakvoga srpskoga ustanka u Hrvatskoj i BiH nebi bilo.
-U Hrvatskoj je postojao veliki broj Hrvata antifašista koji su se aktivno borili protiv "svoje" zločinačke države.

Da je kojim slučajem spletom istorijskih okolnosti 1941 godine formirana velika Srbija ,te da se krenulo sa zločinima protiv šiptara,muslimana... volio bi vidjeti koliko bi Srba bilo u antifašističkom pokretu protiv "svoje" velike Srbije.:think:
Koliko bi Srba iz Srbije sudjelovalo u nekakvoj bitki na Sutjesci protiv "svoje" velike Srbije?:think:
Kao što je preko 2000 Hrvata antifašista ginilo u bitki na Sutjesci (u to vrijeme na teritoriju NDH) protiv "svoje" države :think:
 
mupi:
.

Da je kojim slučajem spletom istorijskih okolnosti 1941 godine formirana velika Srbija ,te da se krenulo sa zločinima protiv šiptara,muslimana... volio bi vidjeti koliko bi Srba bilo u antifašističkom pokretu protiv "svoje" velike Srbije.:think:
Kliknite za proširenje...

Nij e fer spamovati jednu ovakvu temu koja je generalno dobra i za vas Hrvate da bi saznali ko je od poznatih Hrvata "pravi" a ko ne. Samo jedna mala napomena.

Kao prvo, o kakvoj Velikoj Srbiji iz 1941 moze biti reci?!? Pogledaj malo fotografije cetnika iz 1941 i pogledaj pod kakvim se zastavama bore i kako se ta vojska zapravo naziva.
Kao drugo, srediste NOR-a je bilo na teritorijama tadasnje NDH jer je doslo do zverstava ustasa nad (prvenstveno) Srbima sa tog podrucja. Da nije bilo tog klanja i ubijanja, ne bi bilo ni NOR-a ni partizana ni cetnika ni zlocina niti antifasizma niti bilo cega drugog. Cak ne bi bilo ni onoga sto se desilo 90-ih godina.

Dakle borba protiv fasizma je pocela kao reakcija srpskog zivlja na zverstva ustasa. Tak kasnije u pricu upadaju komunisti koji zahvaljujuci njihovoj igri na "rusku kartu" sticu simpatije kod dobrog dela prvenstveno Srba ali i drugih koji su bili protiv bolesnog rezima koji je tada vladao u tzv NDH.
 
Mislim da bi moderacija trebala da reaguje i odstrani zadnjih nekoliko odgovora iz ove teme (i spoji ih sa nekom drugom, kako god).
Definitivno nisu povezani sa samom temom o pripadnicima drugih naroda koji su utopljeni u Hrvate.
 
Boris Papandopulo, hrvatski skladatelj i dirigent;
po ocu Grk, po majci italijansko-češkog porekla

[TABLE="class: infobox vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="class: fn, colspan: 2, align: center"]Boris Papandopulo[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"]
220px-Boris_Papandopulo.jpg

Boris Papandopulo[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: right"]Biografski podatci[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Datum rođenja[/TH]
[TD]25. veljače 1906.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Datum smrti[/TH]
[TD]16. listopada 1991.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: right"]Djelo[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Poznatija djela[/TH]
[TD]Hrvatska misa
Muka gospodina našega Isukrsta
Teuta[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Boris Papandopulo (Honnef na Rajni, 25. veljače 1906. - Zagreb, 16. listopada 1991.), hrvatski skladatelj i dirigent; sin operne pjevačice Maje Strozzi-Pečić i oca grčkog plemenitaša Konstantina Papandopula.

Sadržaj



  • 1 Životopis
  • 2 Djela
  • 3 Zanimljivosti
  • 4 Poveznice
  • 5 Izvor

Životopis


Kompoziciju je studirao u Zagrebu, a dirigiranje u Beču. Bio je zborovođa Kola u Šibeniku i Zvonimira u Splitu, te ravnatelj opere HNK i dirigent simfonijskog orkestra Hrvatskoga radija, ravnatelj opere u Rijeci, dirigent opere u Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Autor je jednog od najvećih (oko 440 djela) opusa u hrvatskoj glazbi.

Ravnao je Tamburaškim orkestrom HRT-a.[SUP][1][/SUP]
Djela


  • Opere:
    • "Sunčanica" (libreto: Marko Soljačić, temeljem Sunčanice Šiška Gundulića i Osmana Ivana Gundulića),
    • "Amfitrion",
    • "Rona".
  • Baleti:
    • "Zlato",
    • "Teuta",
    • "Kraljevo",
ostala djela
    • "Istarske freske",
    • "Marulova pisan",
    • "Muka gospodina našega Isukrsta",
    • "Hrvatska misa u d-molu op.86"
    • "Podnevna simfonija",
    • Osam studija,
    • Osorski requiem,
    • Klarinetski kvintet.
    • Kantata "Himna suncu" (Praizvedena: 25. studenog 2010.)
Zanimljivosti


  • Grad Zagreb je u godini 2008. u spomen na skladatelja i dirigenta imenovao ulicu u naselju Novom Jelkovcu u Sesvetama.
 
Poslednja izmena:
Marija Ružička Strozzi, hrvatska glumica
Čehinja

[TABLE="class: infobox, width: 25"]
[TR]
[TD="bgcolor: #ed8, colspan: 2, align: center"]Marija Ružička Strozzi[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"]
220px-Marija_Ruzicka_Strozzi.jpg

Marija Ružička Strozzi
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH="width: 90px"]Rođenje[/TH]
[TD]3. kolovoza 1850.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Smrt[/TH]
[TD]27. rujna 1937.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Zanimanje[/TH]
[TD]glumica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #ed8, colspan: 2, align: center"]Portal o životopisima[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Marija Ružička Strozzi (Litovel, 3. kolovoza 1850. - 27. rujna 1937.), hrvatska glumica, znamenita tragetkinja.

Životopis
Trećega kolovoza 1850. u moravskom gradiću Litovelu rodila se Marija Terezija Ružička, kći Terezije Mauler i glazbenika Leopolda Ružičke, kojeg je glumac Josip Freudenreich ubrzo preporučio Dimitriju Demetru za zagrebački kazališni orkestar, te Marija sa četiri mjeseca dolazi u Hrvatsku. Pohađajući njemačku školu kod opatica Marija prvi put nastupa u samostanskim svečanostima, a s petnaest godina majka je upisuje na pjevački tečaj Glazbenog zavoda gdje pjevački pedagog Lichtenegger s njom vježba teške dramskosopranske dionice pripremajući je za Bečki konzervatorij, no zbog preforsiranosti na jednoj predstavi gubi glas. No, Josip Freudenreich počeo ju je podučavati glumi i ona 2. siječnja 1868. debitira u ulozi Jeane d’Eyre u drami Lowoodska sirota Charlotte Birsch Pfeiffer, te već s debijem osvaja hvalospjeve kritike.
U dvadeset prvoj godini udaje se za markiza Ferdinanda de Strozzija, potomka stare firentinske obitelji, s kojim je imala osmero djece, nastupajući u steznicima sve do porođaja skrivajući trudnoću od kazališnih uprava. Njezin nerazdvojni partner bio je Andrija Fijan, s kojim je nastupala u trideset i tri sezone. Iako je nakon sjajne audicije pozvana u bečki Burgtheater, ostaje vjerna Zagrebu, provodivši noći u učenju brojnih uloga, ali gostuje u Pragu, Brnu, Sofiji i cijeloj Hrvatskoj, ne zaboravljajući riječi Josipa Jurja Srossmayera "Ponesi našu riječ što dalje", pa tako hrabro nastupa u Zadru, gdje su joj talijanaši prijetili ako na sceni progovori hrvatski. Godine 1905. tijekom gostovanja u Sofiji umire njezin suprug, a na sprovodu zajedno koračaju dvojica nerazdvojnih prijatelja, trinaestogodišnjaci Tito Strozzi i Miroslav Krleža.
Godine 1909., dan prije gostovanja Sare Bernhardt u Zagrebu, dobiva zadatak da odigra istu ulogu u Sardouovu komade Vještice i prema priznanju kritike nadmašuje ostarjelu francusku divu. Kad joj je sin Tito prije Prvog svjetskog rata htio napustiti Zagreb i graditi karijeru u Beču, ona mu zgranuta piše, na njemačkom: "Tito, ti kao Hrvat namjeravaš svoju domovinu tako lakomisleno napustiti?". Glumi čak i u osamdesetim godinama života, odigravši svoje posljednje uloge u Freudenreichovim Graničarima i Tolstojevu Uskrsnuću, a umire 27. rujna 1937. godine. Na pozornici je nastupala neprekinutih 68 godina, sve do 1936. godine. Lik Marije Ružička-Strozzi ovjekovječen je na svečanom zastoru Hrvatski preporod Vlahe Bukovca, a bila je jedina scenska umjetnica kojoj je još za života postavljena bista u HNK u Zagrebu.
 
Tito Strozzi, hrvatski glumac, redatelj, pisac i prevoditelj.

Italijan

[TABLE="class: infobox, width: 25"]
[TR]
[TD="bgcolor: #ed8, colspan: 2, align: center"]Tito Strozzi[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"]
Titostrozzi12.jpg

Tito Strozzi[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Rođenje[/TH]
[TD]14. listopada 1892.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Smrt[/TH]
[TD]23. ožujka 1970.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Zanimanje[/TH]
[TD]glumac, redatelj, pisac i prevoditelj[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #ed8, colspan: 2, align: center"]Portal o životopisima[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Tito Strozzi (Zagreb, 14. listopada 1892. - Zagreb, 23. ožujka 1970.), hrvatski glumac, redatelj, pisac i prevoditelj.
Životopis

Filozofski fakultet i Akademiju za glumačku umjetnost i pjevanje studirao je u Beču. Od 1919. godine član je HNK, a glumio je u drami, komediji i opereti. Njegove briljantne kreacije Krležinm junaka, klasičnih heroja i salonskih umjetnika drže se antologijskima, a režije obuhvaćaju najširi repertoar hrvatskih i stranih autora.
Bavio se i filmom improvizirajući klavirsku pratnju za nijeme filmove, a osniva i filmska poduzeća (Jugoslavija film d.d., Strozzi film), te glumi u više filmova ("Brišem i sudim", "U lavljem kavezu", "Karolina riječka", "Pod sumnjom", "Tri Ane"). Autor je niza proznih djela, eseja, osvrta u dnevnom tisku i kazališnih komada ("Alenka", "Ecce homo", "Zrinski", "Gaj", "Kameleoni", "Tomislav", "Umorstvo na pozornici"), a poznati su i njegovi prijevodi klasičnih djela svjetske dramske i druge literature (npr. Goetheov "Faust").
Istaknuo se pedagoškim radom i pokretanjem dječjih emisija na zagrebačkoj radiopostaji, a pokretao je i časopise (Rampa) i dramsku biblioteku (Scena).
 
Maja Strozzi-Pečić, hrvatska operna pjevačica.

Italijanka po ocu, Čehinja po majci
[TABLE="class: infobox, width: 25"]
[TR]
[TH="colspan: 3, align: center"]Maja Strozzi-Pečić
[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]

Maja Strozzi-Pečić

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Rođen/a[/TD]
[TD="colspan: 2"]19. prosinca 1882.
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Umro/umrla[/TD]
[TD="colspan: 2"]26. veljače 1962.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Maja Strozzi-Pečić (Zagreb, 19. prosinca 1882. - Rijeka, 26. veljače 1962.), hrvatska operna pjevačica. Sestra je Tita Strozzija i kćer Marije Ružička Strozzi.

Životopis

Rođena je u Zagrebu 19. prosinca 1882., školovala se u Zagrebu kod Karoline Norweg-Freundreich i na Bečkom konzervatoriju, a debitirala je 1901. u operi u Wiesbadenu kao Kerlina (Auber, Fra Diavolo). Godine 1903. postaje članica opere u Grazu, a 1910. prvakinja Zagrebačke opere, u kojoj je oduševila debijem u ulozi Rosine u Rossinijevoj operi Seviljski brijač i dugo nakon toga svojim muzikalnim i duboko proživljenim interpretacijama glavni je nosilac sopranskog repertoara. Bila je cijenjena kao operna pjevačica u europskim razmjerima. Godine 1917. u Švicarskoj svojim glasom opčinjava Igora Stravinskog, a nedugo zatim i Thomasa Manna. Nedostižna je bila u ulozi Violette u Verdijevoj Traviati, koju je otpjevala čak i za svoj sedamdeseti rođendan u koncertnoj dvorani Istra 1952. (kada je s Nonijem Žunecom otpjevala i Puccinijevu Mimi). Osim opernih nastupa, vrsno je interpretirala i solo-pjesme, koje je izvodila u Hrvatskoj i na brojnim turnejama u inozemstvu, promovirajući pritom i hrvatske skladatelje. Umrla je u Rijeci 26. veljače 1962.
 
mupi:
Друго, што те чуди што Немци умањују своје губитке.
Što budali odgovoriti na ovaj komentar????
Split,drugi grad po veličini u Hrvatskoj septembra 1943 godine 17 dana vodi žestoke borbe na prilazima gradu i odupire se nacističkoj 7. SS njemačkoj diviziji i ustašama.
Niš, drugi po veličini grad u Srbiji Nijemci osvajaju 9. aprila 1941.nakon 3 dana ratovanja.Vjerovatno je Niš pao tako brzo zbog hrvatske izdaje
Dvije brigade sa najvećim gubicima u bitki na Sutjesci su hrvatske brigade ,a Pelikanu nije jasno gdje je hrvatski asbntifašizam.
Split 17 dana odoljeva nacističkim nasrtajima i neželi biti dio NDH,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.
30 000 Hrvata ostavilo svoje domove i pred nacistima pobjeglo u egipatsku pustinju El Shatt,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.
50% svih partizanskih jedinica je 1943 pod komandom NOVH.,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.
Zagreb kao jedini grad u Jugoslacviji imaoj partiozanski korpus,a Pelikan pita gdje je hrvatski antifašizam.
-Ustanak u Srbiji su podigli Srbi jer su izgubili svoju Kraljevinu Jugoslaviju ,a komunisti su ih uvjerili da su Rusi na granici te trebaju svaki čas da dođu.Nakon gušenja ustanka,ništa,prazan skup,Srbija najmirnije područje okupirane Evrope.
-Ustanak u Hrvatskoj i Bosni su podigli Srbi protiv vlasti NDH.Da je bila njemačka ili italijanska okupacija bez proglašenja NDH, nikakvoga srpskoga ustanka u Hrvatskoj i BiH nebi bilo.
-U Hrvatskoj je postojao veliki broj Hrvata antifašista koji su se aktivno borili protiv "svoje" zločinačke države.
Da je kojim slučajem spletom istorijskih okolnosti 1941 godine formirana velika Srbija ,te da se krenulo sa zločinima protiv šiptara,muslimana... volio bi vidjeti koliko bi Srba bilo u antifašističkom pokretu protiv "svoje" velike Srbije.
Koliko bi Srba iz Srbije sudjelovalo u nekakvoj bitki na Sutjesci protiv "svoje" velike Srbije?
Kao što je preko 2000 Hrvata antifašista ginilo u bitki na Sutjesci (u to vrijeme na teritoriju NDH) protiv "svoje" države
Kliknite za proširenje...
Ништа не мораш да одговориш јер ће сваки одговор бити онако мупијевски глуп.
Губици од 1500 немачких војника, 3200 италијанских, и још ко зна колико осталих нацистичких формација Бугара, Румуна, Мађара, Шиптара је сасвим задовољавајући број с обзиром на Хрватску издају и лош геостратешки положај земље, уз то и 70 оборених авионја као и 12 дана отпора ако знамо да је једна Француска пала за мање од месец дана.Да су се Хрвати борили а не издали отпор би био мало дужи али би опет Југославија пала, али тада Хрвати не би били издајници као што јесу били, то је та велика разлика између Срба и Хрвата.
Да, Сплит се брани од Немаца и Хрвата, чисти хрватски антифашизам.:hahaha:
Очигледно је онда да је хрватски антифашизам остао у тој египатској пустињи.:rotf:
Рано су се сетили да беже пред нацистима:"U Hrvatskom povijesnom muzeju u Zagrebu, u toku je izložba "El Shatt - Zbjeg iz Hrvatske u pustinji Sinaja, Egipat (1944. - 1946.)". Tim povodom je i reportažni zapis iz Sinaja.", везицу си сам дао на другој теми а извор је Радио Слободна Европа.
Ајде не прави се луд већ ти је одговорено каква команда НОВХ када тамо Срби чине већину војске.
Нормално да су Срби дигли устанак јер су изгубили земљу, па зар до малопре четници нису били већина у Србији какви сад комунисти у Србији и неко уверавање, и какви Руси 1941 године, цупи је пуко више не зна шта пише.
Празан скуп чине једино само мупи и историјске чињенице.
150 pristalica.jpg
Drazina poternica iz 1943.jpg

Е шта би било кад би било мој цупи али то није историја, остаје чињеница да су устанак у Босни подигли Срби и то против и Хрвата и Немаца.
Број Хрвата је увек био већи у усташама него на антифашистичкој страни 180 000 према 140 000 и то на крају рата, на почетку је стање било још много горе по хрватске "антифашисте".
Поента свега је што није створена велика Србија већ геноцидна Хрватска, сад си почео већ да фантазираш.
Сутјеска је у Црној Гори болиду.:hahaha:, архидудук, тутумрак, некорисна маса.
Да не помињем да се и у тој битки хрватски легионари боре заједно са Немцима.

Јели људи како постављате слике овде, ови на imageshack траже да се плати, овако испадају мале неће мупи да их види.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
72 73 74
Odgovora
1.837
Pregleda
9.894
Škutor Kićo
Š
Neno
Amerika sa Hrvatima spremala "oluju"..
Odgovora
1
Pregleda
242
MOST6
MOST6

Back
Top