Čak mi je malo falilo da izadjem i kupim kutiju, naravno ubedjujući sebe popušiću 1-2 i neću više. Sreća pa ne odoh, upalio komp da malo skrenem misli. Nije to kriza, nego nesto, ne znam ni ja...zamišljam sebe kako odmotavam neotpakovanu kutiju, izvlačim iz nje cigaretu i pripaljujem je. U hebem ti, evo i sad dok mislim o tome, privlači me.
Ja sam u takvoj frci vec 9 meseci samo sto nisam kupovao cigarete nego duvan, pa kad otvorim onu kesu, pa kad mi zamirise, pa uzmem papir i zavijem jednu, pa zapalim...milion puta sam hteo da kupim duvan i ne znam dokle cu izdrzati.'bem ti, ne mogu da zaspim, okrećem se po krevetu, i padne mi na pamet koliko bi mi u tom trenutku savršeno bilo izaći na balkon i zapaliti cigaretu! Neverovatno! Bukvalno me obuzme ta misao. Prestao pušiti pre skoro godinu dana, i odavno nemam krize, al ovo večeras nisam očekivao
Neverovatno koliko zrači neotpakovana kutija, ima neka lepota u njoj, ne znam ni sam da objasnim. Privlači. Dok sam pušio, ubedljivo najlepša bi mi bila prva cigareta iz kutije.
))
Sve se moze )))
samo se promenila duzina mog nepusackog staza, sada vec gazim u petu godinu, cega inace nisam mogla da se setim skoro kad me neko pitao kolikoima otkako ne pusim (a ja se zabrojala pa nisam umela da kazem kad je bilo)Dobar dan
Mala rekapitulacija za sve zainteresovane:
Ne pushim mesec i po i osecam se odlicno - i fizicki, i psihicki.
Pushila sam 26 godina; poslednjih godina oko 2 paklice dnevno. Bez cigarete nisam umela ni da se umijem (ne preterujem, zaista je bilo tako). Bila sam ubedjena da cu umreti ako ne od cigareta, sa cigaretom medju zubima svakako. Zelela sam da prestanem, a nisam znala kako. Mislila sam da nemam karakter, da ja to ne mogu, da sam ovisnicki tip licnosti pa mi je samim tim nemoguce da prestanem... racionalizovala sam svoju ovisnost govoreci sebi "ybg, od neceg mora da se umre" i "necu da prestanem, ja volim da pushim" ... i shvatila da sve to NIJE istina! Mogu da prestanem! Sposobna sam da sagledam cigarete u njihovom pravom svetlu - i jos bitnije - shvatila da ne samo da mogu bez njih, vec je i zivot neuporedivo lepsi
Knjiga Alena Kara mi je pomogla u preokretanju pogleda na pushenje. Ovaj forum mi je pomogao da prelomim i prestanem - a i ostanem nepushac... Tabex mi je pomogao u nekom psihickom smislu, jer sam ja bila previse uplasena da krenem sama. . . Prve dve nedelje sam puno spavala, puno ugadjala sebi, puno vode pila, malo vise i jela, priznajem
Sad se osecam neuporedivo bolje nego kao pushac... prestala sam da se trujem svakodnevno, lepo mirisem, ne kasljem, ne sekiram se sto stetim svom zdravlju, nije me sramota sto moram da se iskradem s posla da bih zapalila, imam vise para, vise slobodnog vremena, deca su ponosna na mene, lepsi mi je ten, imam vise kondicije, ne ostajem bez glasa usred recenice pa da moram da prociscavam grlo... uuuuu... puno ima
Ono sto sam htela ovim da kazem je da sam i ja bila skeptik... i citala price "preobracenih"
Znaci, ima svetla na kraju tunela
(( Malo li je?))E drusto moje,evo i mene na forumu da sa vama podelim svoje kratko iskustvo i osecaje.Danas je 12.dan od kad nisam zapalila cigaretu.
Imam jako dug pusacki staz, preko paklice, a to mozete zakljuciti po tome da imam i unucice, koji su jedan od najvecih motiva da se otkacim ovog zla.
Dugo sam razmisljala i pokusavala, sa flasterom, bez, i tako redom.... dok nisam shvatila, da je cigareta vlasnik mog slobodnog vremena,i da se svi dogadaji, lepi, ruzni, beznacajni,zavrsavaju sa cigaretom.Vrhunac ludila je, kada sam osetila da u drustvu svojih unucica, koje volim najvise na svetu, trazim krivinu da zapalim cigaretu, umesto to vreme da provedem sa njima u igri i uzivanciji. O "mirisu" i da ne pricam, ne pomazu ni zvake ni vlazne maramice....docicu u situaciju, da mi kazu:"bako mirises na cigarete"
Odem kod sina van zemlje, uvek se nesto krijem, trazim mali kutak za sebe, i osecam se kao da nesto kradem, prosto u inferiornom polozaju u odnosu na ostale.
O novcu da ne pricam, vec sam stavila kasicu-prasicu, i iz budzeta za ovaj mesec imam za put do sina u Prag
Inace, pijem kafu kao i pre, sedim u drustvu pusaca, paklica sa nekoliko cigareta stoji mi na vidnom mestu, mozda izgleda samokaznjavanje, ali neka je.Sve prema zaslugama.
Krize ko krize, imam ih, pospanost, padova, puno energije, kad radim ne pravim pauze, sto nije bas pohvalno.Imam cilj, volju,odlucnost i podrsku u porodici(svi bivsi pusaci).
