Poslednja Igra Leptira
Veoma poznat
- Poruka
- 14.117
Сасвим очекивано. Ја сам два пута остављала, први пут сам се мало припремала, прошла кроз панику, негирање проблема, разне рационализације, није то тако ни страшно и слично, ал другог пута сам прекионула уз помоћ гадне прехладе, нисам петнаестак двадесет дана могла да запалим, после више и не запали, па нисам имала припреме, али се дешавало нешто друго... након неколико мјесеци сам ужасно патила јер ми је нешто битно ускраћено, а имала сам стаж од свега пар година слабог конзумирања, могу мислити каква би криза била да сам пушила по паклу дневно...ja kako rijesih da bacim cigarete sve vise pusim![]()
Замишљам како мотам дуван, како користиим муштиклу, развијам идеју како то и није штетно као цигарете... а никада до тада нисам повукла дим домаћег дувана, никада ми није пала на ум идеја да користим муштиклу... хеееј, муштиклу, који ће ми враг муштикла... али у тој кризи ја само што нисам заплакала за мотаним цигарама и дивотом муштикле...
Гадно је то робовање. На почетку треба рашчистити да ли засита добијаш или губиш. Много опомињања треба. Потпуна реорганизација. Избрисати идеју како је то нешто лако.
Моја сестра не може да остави цигарете, не зна шта ће са рукама када изађе са другарицама, па их све оне упосле око пепељаре. То је изузетно тешка мисија која захтијева борбу са собом и са друштвом.
Срећно: )