Ja mislim da je tacno. Ja sam bivsi pusac, tj. zavisnik koji apstinira, a to nije isto sto i nepusac.
Verovatno i to moze da se stepenuje, tj verovatno nisu svi zavisnici podjednako "zagrizli", ali kao sto alkoholicar ne moze umereno da pije, (a ja to mogu), tako i ja ne mogu da zapalim poneku (iako mi se posle svih ovih godina cini da bih smela) jer
znam da to ne moze tako.
Mm zapali po par cigareta godisnje, ali on to sme jer nije pusac, a ja ne smem (posto ne zelim da se vratim u sve to).
u mojoj glavi je uvek stajalo...cemu trud, kada moram do kraja zivota da se da se plasim da cu zapaliti ponovo?!?
Na pocetku apstinencije te tera neki djavo da sabotiras sebe na razne nacine, pa i na ovaj koji si navela. Ovo sto si napisala ne stoji kao problem, jer nije rec o tome da se
plasis da ces zapaliti ponovo. Kada prodje kriza to saznanje da vise ne smes da pusis je samo jedna racionalna stvar. Ako necu da me zgaze kola moram da pazim preko ulice, ako necu da se gojim, moram da pazim sta jedem, ako necu da budem pusac ne smem vise da zapalim cigaretu i sl. Nije to nikakva muka kao sto pretpostravljas na pocetku.
btw, meni se cini da je lakse ostaviti cigarete jednom zauvek, neko npr drzati dijetu i morati stalno da vodis racuna da budes umeren.
Takvi stavovi me ubijaju u pojam, odmah pocnem da sumnjam u sebe ..Odjednom mi je los dan
Nema nikakvog razloga da se demoralises, naprotiv! Problem je u tome sto je zavisnost jako podmukla i trazi nacin da te pobedi pomecuci ti ovakva razmisljanja.
Ne znam da li ce ti biti lakse ako ti kazem da smo i svi mi prosli kroz to isto, da smo sebe i lagali i pravdali bezbroj puta, a onda dodje dan kada se kaze DOSTA!
Kad procitas temu videces da su bili razni motivi svih nas, da su neki dogurali cak do infarkta i sl., i zaista nema potrebe da se ceka da neka dijagnoza bude povod.
Kada se pomene pusenje, obicno je prva asocijacija rak, ali se ne misli mnogo o krvnim sudovima i da taj proces njihovog propadanja ne moze da se vrati unazad kada se ode predaleko. I nije rec samo o smrti, rec je o kvalitetu zivota koji moze da bude ozbiljno narusen. I nije rec samo o nama vec o nasim najdrazima kojima mozemo zagorcati zivot zbog svoje nepromisljenosti i sebicnosti.
Sve su to cinjenice i svi ih znamo, ali ih nekako ne "osecamo" do kraja. Svi smo znali da je pusenje stetno i pre nego sto smo poceli, pa smo ipak poceli.
Zivot je dar i moramo da budemo odgovorni prema njemu.
Nisam rodjena da unistavam sebe i drugoga vec da ovaj svet ucinim boljim za onoliko koliko imam mogucnosti (ma kako to bilo malo).
Zato moramo da postujemo cinjenicu da imamo izbora da popravimo svoj zivot i treba dovoljno da volimo sebe da ne budemo autodestruktivni.
Gago, nije nikakav podvig u pitanju, evo, mnogo nas je uspelo, radi se samo o motivu. Kada vidis da moze, samopostovanje je mnogo jace na svim poljima. Prestanes sebe da posmatras kao pasivnu zrtvu i postajes bice otvoreno iza druge izazove. A na kraju krajeva sve se svodi na to za sta sebe smatras sposobnom.
Izvinjavam se zbog predugackog teksta ali moram ovde da citiram Forda koji je rekao:
"I ako mislite da cete uspeti i ako mislite da necete uspeti u oba slucaja ste u pravu" Nas uspeh ili neuspeh zavisi od nasih uverenja.
Dakle nije lako, bude frka par nedelja, ali nije nikakav neverovatan podvig i sigurna sam da ces uspeti
Tu smo za tebe i ne damo te
..Odjednom mi je los dan 
), samo bih se osecala jos bolje kad bih mogla ponosno da kazem: "Ma ja sam nepusac!" Steta 
..jedem...i, ne pushim naravno 
Kakvi filteri i trice?!
