Dosta dugo ne palim,ali nikada mi posle prolaska krize,da ne znam koliko sam ljut, nije palo na pamet da zapalim cigaretu.Inace sam poceo vrlo mlad poceo da pusim.Krajem 6-og razreda,jer mi je stalno cale prebacivao kako pusim i ne znam da se ponasam.navodno me je neki njegov kolega video u gradu,kako prolazim sa drustvom u pijanom stanju i sa cigaretom ustima i da sam ga pogledao i da nisam hteo da mu se javim.Jednom sam caletu rekao iz besa,ako ga budem video na ulici da cu mu reci da je lazov i da ga oteram u materinu,jer ja to vece nisam ni bio u gradu,jer je bio turnir u malom fudbalu u kojem sam ucestvovao i bio tu iza zgrade.I da su me videli i starije komsije i komsije koje su ucestvovale u turniru.Tu je bilo i mladjih i starijih.medjutim njemu je to bila potreba da se istrese na mene,kad god je bio ljut ili pijan.Dok meni jednog dana,ne znam ni ja kako,prekipelo i rekao da pusim.Iako nisam.Iako mene licno nije vise dirao,ali uvek kada neko dodje od komsiluka ili rodbine,on me kao posluzi sa cigaretom,sto je u meni samo stvaralo bes.Imam starijeg brata 7 godina,koji je tada zavrsio zanat i pusio slovenacki 57.Sto kazu slovenci sedam i pedeset,a panduri kupovali,mislili da ima toliko cigareta.Tako iz tog besa,uzmem od brata po jednu cigaretu i kada oni nisu kod kuce,ja udjem u kupatilo i na ogledalo ucim da pusim.Povucem ti tako 3-4 dima i padnem od jacine dima,ali sam ostao uporan,jer nisam smeo izaci ispred zgrade sa cigaretom,a da puckam.ne bi me oprao celi Dunav od drustva,da drzim cigaretu,a ne znam da pusim.Proslo je to nekoliko nedelja dok nisam poceo da kontrolisem manje dimove i da normalno uvlacim,a da se ne pozna puckanje.Nije proslo nekoliko meseci,a cale dosao nesto raspolozen s posla,pa kada smo rucali,on mene ponudi cigaretom i kaze"Ajde da zapalimo po jednu",a ja mukazem da ne pusim,a on meni "ono kad ja dolazim sposla,a tebi se nesto dimi iza ledja,pa ti mislis da sam ja lud".Stvarno se tako desavalo,nije mi padalo na um dabacim celu ili pola cigarete.On sam prodje i javi nam se svima.Ja mu kazem,pa dobro cale,ali ne mogu da zapalim pred tobom.On opet,ali malo zustrije."Uzmi zapali,nemoj da ti lupim samarcinu".Saka mu kao pola lopate,mislim u sebi,bolje zapali,neko da te rokne.I tako nije proslo mozda malo vise od 7 meseci,kako sam se kao krio od njega.Od tada sam polako,ne bas odmah,ali polako poceo da pusim pred njim.Burazer mi je davao pare za cigarete,a ponekad i on sam,jer mu je bilo krivo da ja tako mlad pusim,ali opet bolje pred njim nego da mu neko prica i ogovara,sto on nije voleo da ja pusim.Posle mi je pricao burazer,da je taj komsija rekao da to nisam bio ja,jer nije dobro video.Video sam da uzdise i nasmesi se kada me taj komsija ponovo video da pusim i to pred caletom.I tako poce moj deo starenja u zivotu.Vise nisam bio balavac,nego priznat clan drustva.To je tada bilo kul,ali nije zdravo za mladeljude ni da budu medju ljudima koji puse,a kamoli da i sami konzumiraju.Oduzi ga ja.
Ne razumem te sad 
Osećam se mnooogo dobro! I ponosna sam na sebe... Baš, baš! Nisam više toliko ni izgubljena. Bolje se snalazim u vremenu i prostoru.
Ne pijem ni kafu više... Super sam, ljudi!!! Bacajte to đubre iz ruku, glave... iz svog života!
